ŽIV ŽIV

Eto par riječi da se vidi da smo živi i donekle zdravi. Desili su se lagani problemi s tehnikom, pa dok to ne riješim nećemo se viđavat.
Trenutno sam kod tete Šampite, koju nagovorih da otvori i ona svoj blogić, ter nam se pridruži.
Nadam se da ćemo se uskoro opet redovitije čitat, a bogami i pisat.
Veeeelika pusa i pozdrav svima, svima, koliko vas god ima.
Pozdravi i puseki i od Bitange, a i od Greypice.
E, da ovo vam moram ispričat: jučer smo bili u Westinu; naime Greypica je imala maturalnu večeru.
Naravno da je naše dijete bilo najljepše - (opet malo majmunske ljubavi ).
Ma, svi su bili toliko slatki i zgodni.
Prisustvovali smo "koktelu dobrodošlice", tatek je otplesal s Greypicom prvi ples - valcer - pa su si mamek i tatek malo otplesali, malo popili i onda su nas jedva sterali van - naravno potpomognuti podmićivanjem s buteljkom vina. Fala X gimnaziji ("samo za roditelje"), vino je bilo mraak. Slistismo ga , shrvani tugom i bolom zbog nemogućnosti prisustvovanja događaju.
Kak mi je reko Bitanga "moraš ju pustit, već je velika". Točno tak.
Došla je ujutro, negde oko 10, a zbudila se kad smo došli s posla i već sam skuhala, pa si je malo gricnula.
Detaljan opis biti će drugi put, ne mogu Šampitu maltretirat i okupirat joj kompjuter do besvjesti.
Još jednom pozdravčeki i poljupčeki sviiiiima.

Ponosni roditelji najljepše maturantice