Pomrčina

Gledamo mi tako pomrčinu djelomičnu, kao što je i bilo najavljeno i na stranici blog.hr. Baš je dobro. Međutim, kak je dan počeo, s grmljavinom, kišom i tučom, već sam misla da ne bu niš od toga. Vakula nas opet iznenadio. Valjda ga je Medo the precednik dobro prestrašil.
Sjetih se... prije oho-ho godina, još su Greypica ,Bejb i Branko (nećak) bili mali i ljetovali smo (uobičajeno) na Kornatima.
Usred pravog ljetnog dana, najednom čudna tišina, ptice su zašutile, zrikavci - koji ti inače oće uši rastrgat - ni glasa, more se skroz smirilo - i onda je počelo...
Čudan sumrak usred bijelog dana, totalno bolesno. A mi, neinformirani, jer, naravno, TV-a nema, radio se ne sluša bog zna kaj, nema ti ko kaj reći - usrali smo se.
Nas dva i to troje sitnozubate dječice stajali smo tak na terasi i blejali u tu crninu, slušali tišinu, kad smo skužili da nam sunčeko ti presvetlo nije baš ko inače...
Onda nam je sinulo, upalili radio, poslušali i sve pet.
A da je bio doživljaj, bio je.
Ovo danas je mala pomrčinica, a opet je doživljaj.
Žao mi je kaj nemam slika pomrčine s Kornata, moram ih poskenirat, to je bilo iz doba prije digitalnih...
Ne sjećam se koje je to godine bilo, mislim 97.-98., tu negdje.
Pozdrav svima koliko vas ima.