ponedjeljak, 05.06.2006.

ŽIV ŽIV

Eto par riječi da se vidi da smo živi i donekle zdravi. Desili su se lagani problemi s tehnikom, pa dok to ne riješim nećemo se viđavat.
Trenutno sam kod tete Šampite, koju nagovorih da otvori i ona svoj blogić, ter nam se pridruži.
Nadam se da ćemo se uskoro opet redovitije čitat, a bogami i pisat.
Veeeelika pusa i pozdrav svima, svima, koliko vas god ima.
Pozdravi i puseki i od Bitange, a i od Greypice.
E, da ovo vam moram ispričat: jučer smo bili u Westinu; naime Greypica je imala maturalnu večeru.
Naravno da je naše dijete bilo najljepše - (opet malo majmunske ljubavi cerek).
Ma, svi su bili toliko slatki i zgodni.
Prisustvovali smo "koktelu dobrodošlice", tatek je otplesal s Greypicom prvi ples - valcer - pa su si mamek i tatek malo otplesali, malo popili i onda su nas jedva sterali van - naravno potpomognuti podmićivanjem s buteljkom vina. Fala X gimnaziji ("samo za roditelje"), vino je bilo mraak. Slistismo ga party, shrvani tugom i bolom zbog nemogućnosti prisustvovanja događaju.
Kak mi je reko Bitanga "moraš ju pustit, već je velika". Točno tak.
Došla je ujutro, negde oko 10, a zbudila se kad smo došli s posla i već sam skuhala, pa si je malo gricnula.njami
Detaljan opis biti će drugi put, ne mogu Šampitu maltretirat i okupirat joj kompjuter do besvjesti.
Još jednom pozdravčeki i poljupčeki sviiiiima.

Ponosni roditelji najljepše maturantice

# 22:15 # Bekni golube (17) - Ovekoveči - #

srijeda, 29.03.2006.

Pomrčina

Gledamo mi tako pomrčinu djelomičnu, kao što je i bilo najavljeno i na stranici blog.hr. Baš je dobro. Međutim, kak je dan počeo, s grmljavinom, kišom i tučom, već sam misla da ne bu niš od toga. Vakula nas opet iznenadio. Valjda ga je Medo the precednik dobro prestrašil.
Sjetih se... prije oho-ho godina, još su Greypica ,Bejb i Branko (nećak) bili mali i ljetovali smo (uobičajeno) na Kornatima.
Usred pravog ljetnog dana, najednom čudna tišina, ptice su zašutile, zrikavci - koji ti inače oće uši rastrgat - ni glasa, more se skroz smirilo - i onda je počelo...
Čudan sumrak usred bijelog dana, totalno bolesno. A mi, neinformirani, jer, naravno, TV-a nema, radio se ne sluša bog zna kaj, nema ti ko kaj reći - usrali smo se.
Nas dva i to troje sitnozubate dječice stajali smo tak na terasi i blejali u tu crninu, slušali tišinu, kad smo skužili da nam sunčeko ti presvetlo nije baš ko inače...
Onda nam je sinulo, upalili radio, poslušali i sve pet.
A da je bio doživljaj, bio je.
Ovo danas je mala pomrčinica, a opet je doživljaj.
Žao mi je kaj nemam slika pomrčine s Kornata, moram ih poskenirat, to je bilo iz doba prije digitalnih...
Ne sjećam se koje je to godine bilo, mislim 97.-98., tu negdje.
Pozdrav svima koliko vas ima.

# 13:19 # Bekni golube (11) - Ovekoveči - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se