četvrtak, 28.02.2008.

Kad god pomislim......

Kad god pomislim -više ne ide,
pogledam u ogledalo, nasmiješim se,
namignem sam sebi i - gle - opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
zapjevušim pjesmicu, onako za sebe,
zazviždim s vrapcima,
zacvrkućem s pticama i - gle- zaista opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide;
napravim toplu kupku, pa se čvrsto istrljam,
obrišem i dobro namirišem
I - gle - već opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
posegnem za dobrom knjigom,
sav joj se posvetim, onako po mome
I - gle - uskoro opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
pođem na dugu šetnju, kroz šumu,
po zelenoj livadi, uzduž riječne obale,
I - gle - stvarno opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
poslušam najmiliju pjesmu,
zaigram prstima po klaviru
ili tek udaram takt po stolu
I - gle - baš opet ide!

Kad pomislim - više ne ide,
popričam blisko s Bogom,
o njemu i o svijetu
i - gle -opet... ide!

Adalbert Ludwig Balling



A što vi poduzimate povodom ove epidemije proljetitisa i fjakitisa koja je zavladala blogosvijetom?
20:25 | Komentari (19) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.