rememberthis

Početak dva paklena tjedna na mom poslu.
Al` što se mučim danju, mučim se i noću. Sanjam da nisam dobro odradila ono što sam trebala, budim se, razmišljam, hoću li ovo napraviti ovako a ono drugo onako????
Mislila sam da su ovakvi snovi ostali iza mene još od faksa. Znate one snove u stilu izlazite na ispit, a nemate pojma ni što studirate a kamoli koji je ispit u pitanju. Naravno slijedi sramota pred masom ljudi i budite se iz te noćne more znojni i posramljeni.

E upravo mi se to događa i sada na poslu. Jeli to nedostatak samopouzdanja ili višak odgovornosti ili nešto treće, ali već sam od jutros sva smušena i naopaka a omča se stisla oko vrata i ne pušta.

Sad sama sebi dajem vremena da "stanem na loptu", pokušavam smisliti pametne planove i organizirati posao po etapama. Kako god bilo, ova bura mi nije donijela novu energiju i polet, nedostaje mi snage, a svega drugog koliko hoćeš – mozak mi je 24 sata dnevno u kuhanom stanju.

Mogu ja sad pametovati koliko hoću ali posao se mora odraditi. Uz to obiteljske obaveze svih tipova teško da mogu preskočiti. I kako onda da stanem i smirim se?
Znam da je sve ovo glupo, da kukam bez veze i da ću nastaviti po starom čim objavim ovaj post (a tko zna kad ću naći vremena za novi?).
Znam da ću posao odraditi kako treba jer ja to znam i ja to mogu ali možda, samo možda, mi istresanje loših misli popravi dan!!!

Inače nisam ni čangrizava niti tip koji stalno nešto kuka, ali danas mi se nešto omaklo.