Bilja

četvrtak, 25.08.2005.

Neodoljivo!

Shrek

Prva stvar koju pomislim kada se spomene crtani film radjen kompjuterskom tehnologijom, u komercijalnom Holivudu je "Bljak!". Medjutim, Shrek je pozitivno iznenadjenje. Ovaj fantasticno uradjen kompjuterski animirani film ima fascinantnu grafiku, predele i enterijere koji su vizuelno veoma atraktivni i prijatni za gledanje, kao i odlicno iskreirane likove, koji osim sto imaju fascinantno osmisljene i graficki odradjene pojave, imaju i karakterne osobine, i nisu jednodimenzionalni niti klisheizirani, naprotiv. Mnostvo duhovitih detalja i mnostvo poznatih i manje poznatih likova iz bajki prikazanih na sasvim nov nacin (posebno videti Pinkio) cine film Shrek gledljivim vise puta, tako da svaki put primetite nesto novo i da se svaki put nanovo nasmejete brojnim urnebesnim situacijama i uvrnutim detaljima (npr obrtna vrata kao u samouslugama na ulazu u dvorac ili nacin na koji Shrek pravi sebi svecu). Sto se glumacke ekipe tice, ona je odabrana vise nego primereno. Mike Mayers je odlicno odradio glas Shreka, dok je Edi Murphy vise nego sjajan kao Donkey, magare Shrekov pratilac. U ostalim ulogama su Cameron Diaz kao princeza Fiona i John Litgow kao lord Farquad, oboje sjajni u svojim ulogama. Poseban plus je i soundtrack koji se savrseno uklapa u film.
U svakom slucaju, Shrek, kao i Shrek 2 su za svaku preporuku (a cujem da se najavljuje i Shrek 3!!), ocena 10.

- 11:53 - Komentari (1) - Isprintaj - #

TOP stilizacija i zanimljiva prica

Grunge genetika
Bayeto - Zalozabal

Na prvi pogled deluje kao nesto sto smo vec sto puta videli. Futuristika uz politizaciju i mnostvo komplikovanih futuristickih detalja. Medjutim, Grunge je ipak nesto posebno. Pre svega, primeti se, naravno, crtez. Stilizacija je ovde jedna od najzanimljivijih koje sam videla. Likovi u Grunge, iako neobicni, i iako su zenske figure vise nego tanane i vise nego oble na pravom mestu (sto je vec samo po sebi klise i donekle mizoginisticko), ipak obaraju s nogu svojim sarmom i vise nego zanimljivom stilizacijom. Postavka kadrova je odlicna, uz mnostvo duhovitih detalja kojima maltene svaka scena obiluje (kao npr WC koji pripada Big Brother-u je proziran), boje su odabrane tako da se odlicno uklapaju u koncept i stvaraju upravo pravu atmosferu, a pokreti likova puni akcije i zivosti. Usprkos tome sto je ovakva tematika vec prilicno eksploatisana, prica ipak uspeva da ostvari neku specificnost. Pre svega, nema previse objasnjenja, zahteva se paznja i koncentracija citaoca i ne vredja inteligenciju upustajuci se u nepotrebna razjasnjavanja i dijaloge. Naprotiv, od citaoca se ocekuje da sam "poveze konce". UZ to, nema kadrova viska niti preteranog nabacivanja zakljucaka.
Lik glavne junakinje, Umme, iako je donekle (cak i vizuelno) klishe, ipak uspeva da se odvoji od mase njoj slicnih junakinja i uspeva da dobije neki karakter sto je u ovakvoj tematici prilicno tesko.
Ipak, zbog karakteristicnog zanra, postoji izvesna "opasnost" da ce se vremenom radnja ovog stripa jednostavno izlizati.
Grunge genetika vizuelno i tematski osvaja i svakako je preporucujem svakom ljubitelju stripa. Ocena: 9

- 10:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 15.08.2005.

Neshvatljivo lose, na rubu zdravog razuma

Bridget Jones: The Edge of Reason (2004)

Naslov filma uopste nije los kao opis istog: na ivici razuma, bas tako. Kad se uzme u obzir ishvaljena i prilicno solidna glumacka ekipa (oprobana i ranije u komedijama), ulozen gigantski budzet, reklama, sasvim solidan roman po kome je film baziran (ako se izuzme ljigavi deo u Tajlandskom zatvoru), prava je zagonetka kako je film ispao tako neverovatno los. Prvi, i kako ga neki zovu, originalni film, Bridget Jones Diary bio je solidan film sa solidnim scenarijem, ne bas nesto sto bi prosecno musko rado odgledalo do kraja, ali ipak vredno gledanja. Solidan humor, prilicno zgodan scenario koji manje-vise verno prati istoimeni roman, sasvim prihvatljiva rezija i iako ovo nije kultni film niti neko remek-delo, Bridget Jones Diary sadrzi neku originalnost i sarm koje ga odvajaju od mase romanticnih komedija koje se proizvode kao na pokretnoj traci.
Ono sto prvo upada u oci kada se gleda sekvel ovog filma, The Edge of Reason, jeste nagli pad kvaliteta glume. Glumci kao da su bezvoljno "osljarili" svoje uloge i gotovo da im na celima pise "vezan ugovorom". Cak ni Zellweger se ne trudi da zadrzi svoj brizljivo laziran Britanski akcent i u brojnim scenama "zaboravlja" da je njen lik Britanka. Firth je sasvim nezainteresovan za svoj lik i ulogu i to se vidi u svakom njegovom pojavljivanju. Ne mogu da ga krivim za to s obzirom na to kakav su mu jadan materijal za obradu dali scenaristi: DArsijev lik je plosan i dosadan da ne moze biti dosadniji. Sa takvim Darsijem i dosadnom, iritantnom, nesigurnom i priglupom glavnom junakinjom Bridzet, ko uopste zeli da gleda njihovu romansu? U osnovi, likovi filma, pogotovo dva glavna, toliko su iritabilni da se sa njihovim groznim karakterima po iritabilnosti moze meriti samo kolicina nepotrebne i gnjavatorske muzike koja se non-stop vrti u filmu.
Naposletku, scena u Tajlandskom zatvoru pre svega vredja zdrav razum i inteligenciju gledaoca. Iako sam film gledala sama kod kuce, bilo me je prosto sramota sto gledam tako glupu scenu i ne znam zasto, sramota u ime onih koji su takav neverovatni drek osmislili. Takodje, svaka i najmanja fizicka mana glavne junakinje ismejana je do tacke da izaziva mucninu vise nego scene iz CAbin Fever filma.
Na pozitivnoj strani, film ne zahteva nikakav intelektualni napor za gledanje, lagan je kao pero i ne zahteva da ukljucite mozak ni koliko za meksicku sapunicu. Uz to, ima lepe prizore sa Tajlanda, iako ne bas sjajno izrezirane.
Ocena 2/10.
Ne bas za preporuku, ali ako hocete da gledate nesto sto ne zahteva da ukljucite mozak-ovo je film za vas.

- 13:21 - Komentari (1) - Isprintaj - #

petak, 05.08.2005.

Romantika+nasilje+crtez koji obara s nogu

Sin City
strip, ne film

S obzirom na nesumnjivi kvalitet Sin City serijala, nije ni cudo sto se Frank Miller tako dugo opirao hoivudu i njegovim ekranizacijama. Sta moze da bolje i efikasnije unisti roman/strip album/strip serijal od holivudske ekranizacije? Na svu srecu, zahvaljujuci upornosti Miller-a, film Sin City uspeo je da dosegne verovatno maksimalni kvalitet koji je uopste moguce postici u ekranizaciji stripa ili romana. A kako je to uspeo? Preslikavajuci kadar po kadar, oblacic po oblacic direktno na ekran. To nam vec dovoljno govori o stripu. A strip je ovde original, pocetak i bez obzira koliko vas film odusevio, moram da napomenem da je strip serijal ipak bolji.
Miller-ov crtez je savrsenstvo koje je tesko opisati. Nema hiperrealizma, koji postaje dosadan i naporan, ili jos goreg Marvel stila. Nema ni tipicne stilizacije. Miller-ov crtez sasvim se sastoji iz perfektno namestenih senki. Senke su ono sto nam sve govori o likovima i onome sto se u kadru desava. Senke nam vesto i profesionalno i gotovo savrseno predstavljaju kadar po kadar, ne naturajuci nam sliku direktno u lice nego nagovestavajuci ono sto predstavljaju. Millerovi kadrovi oslanjaju se na mastu citaoca, oslanjaju se na citaoce koji znaju da prepoznaju lepotu crteza kad je vide, oni su dovoljno savrseni da tacno znate sta je na njima, ali niposto ne vredjaju inteligenciju naturajuci bas svaki detalj dovoljno realisticno da i dvogodisnje dete odmah pogodi sta je na slici.
Zene Sin City-ja se, kao i sve ostalo, sastoje od senki, ali senki koje naglasavaju njihovu bujnu i bogatu, mozda i prebogatu lepotu. Muskarci su, u zavisnosti od karaktera zaista, ljigavi, ruzni i razbrockana opustena tela, gipki i misicavi ili ekstremno krupni i ubojiti. Zene su gotovo uvek ubojite. Romantika koja se SIn City-ju ne moze osporiti zacinjena je beskrajnim nasiljem i mracnom i pomalo beznadnom atmosferom grada Greha. Lica likova iako pojednstavljena koliko god je to uopste moguce, govore nam sve o njima. Mozda je tu Miller malo jednostran, gotovo da vizuelno mozete prepoznati ko je kakav, narocito kod muskih likova, ali ni to nije uvek pravilo.
Romantika i glamur 40-tih i 50-tih godina proslog veka, raskosne ubojite zene i nasilni ali nezni muskarci, kao i ljigavi i odurni zli muskarci, sve je to uredno popakovano i fantasticno popakovano u Sin City albume. Kome se svideo film, ne bi trebalo da propusti albume. Ovo je nesto sto bi svaki strip ljubitelj trebalo da procita. Ocena: 10!
Jedna recenica koju u epizodi Dame to Kill For, izgovara Marv, krupni nasilni, ali romanticni antiheroj, zastitnik zena, nacisto me oborila s nogu. Marv i Dwight okruzeni su prelepim ali opasnim zenama iz Starog grada (Old City) koje se spremaju da ih ubiju, a Marv tada sa preplasenim izrazom lica izgovara: "I don't fight girls!" iako je pre toga surovo pobio citavu armiju muskaraca. Sve nam to dovoljno govori o Marvu.

- 09:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< kolovoz, 2005 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga
Romani, Stripovi, Filmovi...
Pogled iz mog ugla.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se