19

utorak

rujan

2017

Inspiracija plastelin

Nedavno u gradu idem srknut neko piće
u otvorenom kafiću gužva
svi se okrenuli prema suncu
za jednim stolom dama sama
a meni noge pukoše
pristojno pitam "je l' slobodno",
ona meni "da, samo sidite"
sidnem i obuhvatim je pogledom
ma je, to je Stanka
ona iz osnovne škole
lice isto
malo okrznuto vremenom
a tek poduminta, ma sve
mogla bi na pistu
oslobodim znatiželju i u glavu
pitam "je li to Stanka"
ona podiže pogled i stanka...
"je, Stanka, ko pita"
u dahu izgovorim dugu rečenicu s podacima
ona skoči
sitila se one što je stalno trčala i pivala
"dođi da te zagrlim"
prihvatim, izgrlismo se, izljubismo se
a sada priča
škola
udaja
dica
kod nje i rastava
osjetim blagi ubod
znam kakva je bila
a vidi sad
kažem naglas kako je ko metak
a ona meni da je zaslužan plastelin
skoro se zagrcnen pićen
kakav plastelin
ja san ti bila hrpa "plastelina"
a moj bivši vješt modelar
netaknut "plastelin" u rukama meštra
modelira je on godinama po svomu
obmanuta
zaljubljena
slušala
slijedeć njegove pokrete
želje
trajalo je skoro trideset godina
onda sam se počela izmicat
modelirat ću se sama
njemu puka film
nije se to od mene nada
pokrenio parnicu
naša novi "plastelin"
ako nije ništa naučio neće dugo
znaš naše brdske muške
samo kako oni kažu
nije me briga
sama sam
još ne virujen u slobodan pokret
navikavam se
baš smo se napričale
o svemu
a najviše o plastelinu

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se