30

nedjelja

travanj

2017

Radnici, neradnici i oni treći

1. svibnja slavi se rad, slavi se i sv. Josip radnik, a slavi se sve manje
i taj dan je posta nekakav usiljenko, kao da se želi samo zamličit oči
onim ljudima šta dolaze po porciju fažola ili neka druga jeftina jela. Ko,
ima se opravdanje, eto, mi, sindikalci organizirali proslavu, podilili porcije
i poneki cvitić, forma zadovoljena.

Radnici, neka van je sa srićon, ako ste išta postigli, postigli ste duži radni
dan, a kratko se plaća, ako se plaća. Sritno gledajte svoje poslodavce koji
će prije crknit nego vami povećat plaću, ili dat slobodan dan. Neka, tako to
i triba bit, triba razvijat društvo, a što to pada vami na pleća..., ko van je kriv,
šta niste izučili za tajkuna.

Neradnici..., eee, ima vas cila vojska, po zavodin, po kafićin, po inozemstvin,
ovisi di se koji od vas ušlepa. Vi morete slavit šta ne radite a isto ste živi, ko
vas uzdržaje, ko van kavu plaća, ko van je kupijo kartu za na izvan..., ako tamo
nađete štagod posla više niste neradnici. Slavite, to je sigurno bolje nego sidit
doma i plakat, ponesite tećicu i svojin umirovljenin: ćaćan, materan, baban, didan
napunite fažola, neka bar grijanje imadu dan dva, a uto će i lipo vrime.

Treći su moji, ništa ne radimo a svaki deseti u misecu liga na račun..., nije čudo
al' se priživi, ko priživi. Slavićemo, dašta ćemo, šta smo živi, šta nan kronično ne
krulji u stomaku, slavićemo jerbo vidimo i čujemo kako nan je lipo, možda i ukavizimo.

U povoljnon smo položaju, moremo kud oćemo, glavinjat po brežuljcin, po ravnu,
još ako nan se posrići da nas kogod zovne u goste, pisma do zore. Mene i moga
zvalo, dobri nan prijatelji, svi u vamilji radu i primaju plaću, ne plaču. Kažu nan
dođite, vrtićese, a meću i lipo vrime, dođite, svami će nan bit lišpe. A mi budale
kakve jesmo, odbili, naveli nike live razloge, a jedini je šta 1. svibanj nije desetog
u misecu nego prvog, a znase šta deseti nami pensijonerin znači, imat koju kunu.
Tila san pridložit da se 1. svibanj, Nova godina i svi sveci koji padaju prije desetog
u misecu, prikomiste iza desetog, kako bi i mi skupa zajedno svami mogli dostojno
i pravedno slavit. Ovako..., zamrči štagod ručku, spusti roletne na po koplja da svit
misli kako smo otputovali i češi jedno drugo po kostima.

Da je komu i tako, kako je onin šta priskaču i deseti, ma..., to su sigurno linčine.

P.s. Ne komentiran okolo, "pribor" kojin kljovan (jedva) po tipkovnici me slabo sluša,
jedva san i ovo poredala. Pratin i patin.

28

petak

travanj

2017

Ti 'š mene matirat

Bravo majstore, tako triba, nema piškiću, kakiću, odma u glavu,
sad si mi u očima duplo naresta. Došli niki marginalci, dičurlija
i provincijalci, oni mislili krojit po državi, eeee, neš pajdo, tribaš
znat di ti je misto. Oni bi išli krećat našeg giganta, istraživat je li
platijo porez, još bi oni istraživali, micali ključne figure ko da je
pulitika šahovska partija... Da nisi promptno djelova, ko zna kud
bi nas java odnijo, pola bi nas infarktiralo od šokova kad bi se
počelo otkopavat zakopano, a ovako..., lega, vi radite do prvi
praznika, pa obraćanje virnom narodu uoči i u glavu izbora, birat
ćemo vas u stopostoprocentualnom broju, ovo drugo samo izaziva
nemire. Šta reče jedan saborski veteran, da je bilo pustit s lanca
ove šta in ništa nije pravo a uživaju dobre katrige, moglo bi se dogodit
ko u Makedoniji, moglo bi bit puknuti glava, a sad ima tek usijani.

Još san čula kako TV neće više koristit ovršnike velikog kalibra, samo
opominjat građane da nisu platili, to triba itno vratit na staro. Ko je
vidijo da se naš narod drži pravila, njega ako nisi oplejo duplo, tri puta
i više po džepu, on će vrljat i izigrat svako nametnuto pravilo.

Samo ti tako nastavi, nedaj da se iko kobeči oko tebe i uvedi mire
koje će umirit narod, nesmi čovik mislit kako mu je loše, kako ide
ranu ko zna oklen, kako guca skupe likarije koje mu ne pomažu..., ne.

Uvedi da niko više nesmi popit ni kap vode s kanele, samo vlaširana
i to provjerenog "proizvođača", neka plati, jerbo, tek kad ga ošine po
đžepu stanovnika, znaće poštivat većinski izabranu vlast.

Držala san te za čovika puno jačeg od drugi, a sad vidin da nisan falila,
vridiš ko svatri ministra i K plus kapo od sabora, ne posustaj.

15

subota

travanj

2017

Uz čestitku

Nakon napornih dana, svojom krivnjom, konačno sam sila.
Sama, tišina, tek koje auto čujem kad prođe cestom u blizini.
Šta sad, uglancala, jučerašnji bakalar već odavno probavljen,
pripremila tamo tisto za savijače da za sutra budu još blago
mlakušne, opiturala desetak jaja na prirodnoj bazi, par cvitova
u vazi. To je to, vanjski dojam, sitno ljudsko zadovoljstvo, koje
djeluje i na raspoloženje kućne čeljadi, ukratko, hrana.

Svake godine piturajen punu kofu jaja, danas nisan tila, a evo
i zašto. Puna mi glava ovi crni vijesti na relaciji Amerika-S. Koreja,
gledan na vijestima u 5 NOVA TV kako su se Korejanci "obukli",
di ono rukne tu trava više ne reste, a kamoli jaja. Šta bi ja onda
pravila trošak i umarala se okolo jaja kad se jednin nuklearnim
projektilon sve to pritvori u kajganu i to pečenu koju neće biti
moguće ni poist, morat ćemo se sakrit bar ispod stola. Di su se
našli za Uskrs utrkivat s oton puston municijon, zar nisu mogli
pričekat zimu da uštede ljudima grijanje, čula san da ti projektili
rigaju vatru, toliko znade bit vruće da izgleda centralno grijanje
svugdi, u kućan i okolo kuća. S druge strane, ja sve mislin da će
nas mimoić u luku, možda i strili, neće oni nas krećat jer smo već
u užganom pojasu, gori na sve strane, daj na brzinu namakni ono
osnovno za tri dana života na zemlji, posli nas svakako čeka uzlet
ili ponor. Neki će za uskrslin Kriston u Carstvo nebesko, a oni drugi
u ono drugo, šta se onda triba brigat okolo jaja. Ima ono čemu se
ne more uteć, čemu se ne moreš izmaknit, ostaje strpljivo čekat.

Doklen čekamo, vidin da se sve sile koriste kako bi se neki izvukli
i time još dublje uvukli uvjeravajući nas u svrsishodnost postupaka,
iako i ćorav vidi da nas spas čeka jedino pod ledinon i ko viruje, na
onom svitu iznad svega.

Promišljamo li zaista da nakon svih muka ovozemaljskih (nas koji smo
na neki način u mukama bilo koje vrste), tamo negdje, čekaju raširene
ruke našeg Spasitelja? Često se pitam, ako mi se posreći pa odem u
tom smjeru, da li će me ON pripoznat, ovako obični poput mene ima
gomila, mogu li biti sigurna da će ON baš uprit prston ume i reć: "dođi,
ti jesi bila sumnjičava ali ipak ne tako loša, uostalom i moj Toma je bio
sumnjičav i eno ga tamo, vidiš...?"

Uz namjeru da vam svima koji zalutate u ovi moj mali svit čestitam USKRS
moram vas upitati da li je vaš doživljaj Uskrsa samo malo bogatiji uskršnji
stol, ili se preispitujete što je to zapravo, jer ako je stvarno ono što se trudim
misliti da je, čemu onda svi ovi neredi koje sam gore nabrojila? Zašto baš
na stolovima "odabranih" cakula luksuz u priboru i jelu, a oni marginalizirani
tek mrvice skupljaju, a prvi se jako kunu u Uskrslog, dok ovi drugi šute?
Baš san dite kojemu ništa nije jasno ili previše duman, a dok san tako, zapletena
u misli, tamo neki samozvani gospodari svita uzimaju "igračke" birajući tek smjer,
lokaciju di će se odigrat konačna utakmica.

Okanite se teški misli, uživajte u plodovima svoji truda, pokušajte se uvjeriti da
se dobro dobrim vraća, ako ne tu di smo sad, ono barem negdi tamo odaklen
nema povratnika. Vjerujući lakše se živi, a sumnja je ljudska. SRETAN USKRS!

07

petak

travanj

2017

Nastavak, najdomoljubnija gesta stoljeća

Kako dan odmiče situacija se zahuktava da bi se na kraju smirila,
zahvaljujući najdomoljubnijoj gesti, najdomoljuba, slučajno porijeklom
iz mog kraja. Pa neka mi netko kaže da moji zemljaci zajedno sa mnom
nismo domoljubi i veliki u svakom pogledu. Istina, ja sam propustila
prava mjesta gdje se moglo do vrha preskačući stepenice, ali to mi
nije nitko kriv, lijenost, samo je lijenost u pitanju.

Sada tek mala usporedna istinita pričica iz onih crnih vremena kada se
stajalo na rep ratnim profiterima, a često i onima koji su svoje imovine
sticali radom i trudom. U svakom slučaju, svi oni koji su imali više od
onoga što je vlast držala da je više, "uredno" se nacionaliziralo, a bivši
vlasnici su završavali na sve načine, ovisi koliko je koji bio domišljat.
Moja pok. tetka i njezin isto pok,. muž, čim je 2. svj. završio, pokupiše
svu ušteđevinu koju su stekli u Americi, vratili se u slobodnu zemlju i
u jednom gradiću na obali kupiše trokatnicu. Uživali su u njoj cca godinu
dana, vlast uzela sve do onoga što je smatrala da je njima dovoljno.
Useljeni borci iz zaleđa, a stanarina je bila taman za kilo pure u to gladno
poslijeratno vrijeme. Tetka je istjerivala pravdu i umrla je "nepravedna".
Da napomenem, oni kao povratnici iz zemlje Trumanovih jaja nisu glavom
platili niti bili optuženi za ratno profiterstvo, mogli su imovinu dokazat.

Jedan slučaj je vezan za prijeratnog i ratnog trgovca, trgovca u svim
vladama i vlastima. On je "znao" raditi, ni prije ni poslije ni on niti itko od
njegovih nisu bili sirotinja, daleko od toga, ali dođe i to vrijeme nacionalizacije
i odgovornosti za djela i nedjela. Pametan kakav je već bio, sve što je vrijedilo
stavio je na tvrdo, a po svom kuriru poslao ključeve od trgovine uz ceduljicu
na kojoj je napisao: "Eto vam ključevi, uzmite sve, narod da, narod uzeo nazad".
Vlasti su uzele što je bilo pod ključem, a njegovu poruku su shvatili kao lojalnost
prema sebi. Što mislite tko je imao više razloga za zadovoljstvo?
To je bio pravi domoljub, prijatelj novog sustava koji ga nije dirao, a ni on nije
dirao u "osinjak" kako bi znao reći. "Radi, kradi, u osinjak ne diraj".

Ova višetjedna trakavica koja je završila kako je završila potakla me na ovo
prisjećanje. Još kad najdomoljub među domoljubima koji se stalno kunu u
ljubav prema domovini, priča priču o svom mukotrpnom početku i radu od jutra
do prekosutra, suze mi teku nezaustavljivo.
"Draga moja državo, evo vama moje carstvo pa se vi koprcajte s robom i dugovima,
meni je toga na vrh glave, samo mi ne dirajte moju carsku palaču i ne pitajte me
gdje sam zakopao ono što mi za nuždu treba, meni i mojoj djeci, za ne daj Bože".

Ova situacija mi pomalo sliči kad ćaća i mater ostavljaju djeci kuću pod hipotekom
uz napomenu, "eto, mi smo se mučili, radili, uzmite i podijelite", nije baš prikladna
usporedba, jer su u carstvo utkani mnogi životi i egzistencije, a samo je ćaća
"pokupio skorup".

"Malo pivam, malo sviram i polako..."

Moj doživljaj aktualnih zbivanja bi se mogao stavit u okvir ove
pjesme, naravno, uz malu izmjenu teksta. Prateći usput strašne
potrese u gospodarstvu i politici zaključujem samo da mi tlak
skače i to nemilo, a krojači se ponašaju u skladu pjesme u naslovu.

Što se do sada dogodilo manjamuktašima i ovršiteljima svoje
domovine (naše tu nema), ništa, papala maca. A kakva je situacija
u poljoprivredi..., posađeni krompiri a kiša na kapaljku, moći ćemo
igrat na frnje s njima. Glavna kazna za optužene je guljunje krompira,
kako će gulit kad je loša godina i onda se pojavljuje drugi problem.
Čovjek u kaznionici, bačen u prostor bez radnog materijala jednostavno
doživi puknuće, čitali ste šta se dogodilo onom malom šta je presudio
ćaći i materi, nestalo mu materijala za održavanje i puka ko balon.

Kako stvari stoje postat ćemo najpuknutija nacija i nikakvi projektili nam
neće moći ništa. Oni po zatvorima pucaju zbog nedostatka aktivnosti i
rekreativnosti, a mi ostali pucamo jer se njihovo pucanje koristi u medijske
svrhe, t.j. u upucavanje radnog i neradnog naroda. Onaj mali dio šuti i
čeka povoljan trenutak da se domogne puta pod nogama i u tople krajeve,
samo se bojim da novopečeni tajkuni ne naiđu na tajfune na toj žarko
željenoj lokaciji. Nikad se ne zna što vreba iza zida ili oceana, eto im ga.

Brojeći dane ostaje nam malo pivat, malo svirat, a na čelu već imamo pravog
3u1 dirigenta, ako nas dotle ne opali tlak ili neka druga živina.
Nemojte previše koketirat sa svojim računima, oni to rade puno bolje.

05

srijeda

travanj

2017

Asime spasi me!

Evo da bi te i spasila ali šutiš, nisi se oglasijo od oni dana kad
se počelo govorit da ćeš na inkanat. Sve šta bi mogla je dat
ti ovu berbu jagoda, opet mislin, šta je par tona jagoda u odnosu
na silne dubijoze, reka bi naš Joze. Jagoda po jagoda, mandarina
po mandarina, sve kad bi se odrekli, a odrekli smo se jer ni ono
od lani nismo naplatili, kako ćemo kad ti pomoći ne tražiš. Sve
mi to smrdi, uskomeša se cili Sabor, sve nešto trabunjaju, traže
rješenja za tvoj spas a ti n da pustiš glas. Koga ti držiš za jaja
ili ko tebe drži, ili je to obostrana jajčana bitka? Nisan pametna,
jer da jesan, ja bi bila ti, a ti bi bijo ja, a nije tako. Moje je slušat
svaki dan nove budalašćine, dašta su, kad ništa suvislo ne ču, a
niko me ne goni da slušan, mogu lipo istalirat čepiće i pravit se
gluva, ili šta ja znan, priuzet jednu posrnilu tvrtku, imobilizirat je
i vratit u korak...

Sićan se pok. Kamenskog, evo sada i Borova ko i puno nji, je li
na Saboru bilo frtutme okolo toga, njanci mrve, tek kad bi se koji
"populist" javijo i bijo javno potabunjan po glavi, niko ni riči, a sve
je to državno, u čemu je kvaka?

Ovo je privatno, jedan vlasnik u sridi i okolo njega krakovi ko u
obotnice, sve živi u iston dvorcu s različitin ulazima i izlazima.
Zagrabijo si više nego te tokalo, pa sad kad si se zaplejo, izvoli,
otplići se. Ne daj Bože zla, da mi zatriba za bolest ili..., prvo šta
bi napravila, prodala bi vikendicu, brod, stan u Zagrebu, namirila
vjerovnike, jer kako će mi nadalje virovat ako in ne vratin dug, ili
da dan slučaj na Sabor pa da oni donesu zakon za moj spas,
pod šifron: "Asime spasi me". Aha, probajte pa ćete vidit kako će
vas narodno poslanici spasit, eno već trče.

Drugo su dobavljači..., sve nepismeni, dašta, davali robu brez plaćanja,
na dugi rok, ma di to ima, a kad se jedan iz branše dositijo tražit
svoje, otkazivat isporuke roba, drvlje i kamenje po njemu. Sve je to
sličit kalibar, samo ovi svoje neda, pa se ti moj glavni koprcaj.
Bojin se da na kraju ne bude "S đavlon došlo, s njin i ošlo", samo
šta će đava povuć za sebon puno toga u paketu, sve zbog toga šta
oni šta su plaćeni ne radu svoj posa. Da su stvari na svom mistu, do
sada bi se sve naplatilo iz mase najbogataša ma di god se bogastvo
nalazilo, ko je kriv neka odgovara, ko ne zna neka da onomu ko zna.
Kako to da se ne spominju isplaćene dividende, otkud dividende dok
se obveze ne plate. Čudno, sve se zna a svi šute, a ono šta govore
bolje bi bilo da šute.

Predlažen da zastupnici odu na "zasluženi odmor", svakako mlate brez
veze, a dotlen neka nan stranac razmrsi ako se da razmrsit iako ni sam
ne viruje da će uspit. Reda radi, glavni bi triba izać i reć dvi riči, ovako
od cile nacije pravi budaletine.

03

ponedjeljak

travanj

2017

S dvije točke

Ti vidiš trešnjin cvijet
ja gledam nametnike što ga glođu
Ti uživaš nad klijalištem
ja sam sabirni centar neuspjeha
Ti slušaš glazbu smirenja
ja bježim od decibela
Ti uživaš u svakom zalogaju
ja gutam neprobavljivost
Ti pjevušiš nad omotnicom iz sandučića
ja vidim policajca s lisičinama
Ti ubacuješ u treću brzinu na putu odmora
ja sam u rikvercu i kezi mi se provalija

Tvoje iluzije o sretnom završetku padaju
pred mojim seciranjem ljepote što se nazire

Sutra već ti ćeš biti ja
ja ću biti ti
u potrazi za zajedničkom točkom



01

subota

travanj

2017

Očekivanja

Ona: Sanjala sam princa na bilom konju, probudilo me prodorno iaiaia!

On: Sanja san bilu labudicu kako leprša prema meni, probudilo me kokodakanje.

Ona: Sanjala sam jakog, muževnog gospodina čija će me ruka vodit do kraja života, vrlo
brzo sam shvatila da ja njega moram nosit..., pijanog.

On: Sanjao sam brižnu i nježnu ženicu koja će me čekati raširenih ruku, s ručkom
na čistom bijelom stolnjaku, s cvjetnim aranžmanom na sredini, dočekala me
raščupana, zadimljena ženturača, koja od kuhanja zna jedino pročitat recept.

Ona: Sanjala sam muškarca koji će dobro zarađivati i moj život učiniti bezbrižnim,
dobila sam linčinu kojemu je radno misto kafić ili kladionica.

On: Sanjao sam ženu koja će svaki novčić pet puta propustiti kroz šake prije nego
ga potroši, a dobio san majstoricu peglanja..., kartica.

Oboje uglas: Sanjali smo, dobili smo...

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se