Evo nisam pisala par dana jer sam bila u gužvi , ali vratila sam se . Za Valentinovo sam bila na večeri s frendovima i super smo se proveli . Jučer sam s oženjenim išla na ručak pa u kino . Bilo nam je baš dobro. Smijali smo se i malo razgovarali. Milo moje me voli jako jako , sad mi ga je i već žao . Stvarno mu je teško . Predlagao mi je zajednički stan i život . Moji osječaji prema njemu su iskreni ,ali nakon svega to si jednostavno ne želim . Možda prije par mjeseci da ,ali sada ne . Kada sam ja tila da se rastavi on je imao tisuću razloga da to ne napravi sad , a sada kad me izgubio on bi se rastavljao jer ne može zamislit život bez mene . To valjda tako ide u životu . Mi smo se upoznali pod tim okolnostima di on ima trudnu ženu kući i zaljubljuje se u mene , provodi sa mnom 75% vremena dok ona sama stoji kući . Nakon toga se bojim da kada bi ja sutra bila njegova žena da bi i meni bilo isto , da bi s vremenom i mene varao i da bi ja proživljavala što i ona . Moram priznat da je njoj bilo grozno . Sama je prošla sve . Bojim se da bi i meni tako bilo .
Večeras idem malo vanka , nisam bila dugo. Valjda ću se dobro provest. Imam želju nacugat se , plesat, ismijat se . Obući ću štiklice nešto kratko i krenit u zajebanciju. Obožavam kada sam u centru pažnje , to mi paše egu i dobro se zabavim . Grozna sam ,ali bar priznam .
To je to
|