Prve epizode seks i grada, kava i limunda, jako dobro naspavana, nakon tako dugo. Otvorena lektira za prevođenja, al nedostatak volje.Misli mi lete po glavi da objavin dio knjige koju pišen na bolgu ili ne? Mislin iman li uopće pravo to nazvat knjigom kad kad neznan oće li to postat knjiga. Ah, ah ironije u svitu di svako može proglasit bilo šta bilo čin, vlastite rukotvorine se bojin imenova. Moran priznat da su ove prve epizode Seks i grada stvarno dobre za živo čudo ih nisan do sad u bezbrojnim maratonima repriziranja ni gledala. Da Vam dan isječak iz knjiga? Humm neznan.

Možda i oću al sad se želin pozabavit nečim drugim, samom serijom koje je kroz dugih 8 godina oduševljavala mnoge. Među kojima se i sama nalazin. Ta me serija nevjerovatno opušta, nakon šta je pogledan ko da san odspavala bar par sati. Ali, iako sad gledan početak serije pozabavit ću se njenim krajen, iako je to serija koja je srca mnogih osvojila novostima koje je unila 90-tih. Kao naprimjer besramnom pričanju o seksu, priznavanjem da postoje žene kao Samatha, a ne samo muškarci. Ostaje pitanje je li možda neki drugi autor pisa kraj same serije?

Kako su četri empancipirane žene, izuzmemo li Charlotte, koje su bile uspješne i zadovoljne same postale sve nekakav vid Housewife? Najveći misterij tu definitivno ostaje Samtaha, koja se kroz cilu seriju pojavljuje ka lik koji je i više nego zadovoljan sam sa sobon i ne želi pravu vezu ili brak, a ipak na kraju se odlučuje za vezu. I to je bolest natira na to da se odluči na vezu. Želi li nam Hollywood poručit morat bit u vezi jer drukčije ne možete postojat!
Drugi fenomen je da Mirada i Carry, koje kroz cilu seriju nastavljaju dalje od svojih velikih veza jedna s Mr.Big, a druga sa Stevom ipak na kraju ostaju s njima. To mi sad ipak vuče malo na bajku. U svakom slučaju ja ću ih i dalje gledat,al zamišljat ću da je to bajka za malo starije cure. Jer ko još viruje u sretan povratak stare ljubavi?

Pada mi na pamet da pričan o više nego smišnom razgovoru premijera o kućicama na granici, nije više biti ili ne biti? Nego razmontirati ili ne razmontirati? Hahaha, čijoj gluposti? Ko se kome tu smije? Al nećemo o tome. Da pričan o tome kako velika njemačka firma želi srušit dugo osnovan monopol Hrvatske elektroprivrede, a tako su se trudili izgradit taj monopol, pa jedan plavi ko direktor pa učlani se u ...., viči ja san taj i virujen u tu politiku!!Pa malo crveni direktori... Neću o tome! Da pričan opet o nogometu ko tabletama za smirenje naroda od situacije u kojoj smo? Neću ni o tome! Prečesto san o tome kokodakala....O čemu da van pričan onda? Vama rijetkima koji čitate ove digitalne znakove za svojim velikim i malin ekranima u izajmljenim/nasljeđenim/kupljenin stanovima,sobama, u maloj državi, di Sunce sija, more je bistro i političari i kad žele bit ozbiljni pričaju viceve, na brdovitom Balkano,ali zapadno pa je i nije Europa. Di ljudi znaju cijenit šta je fjaka, di se skupi novac za bolesne u rekordnom roku neka svakom drugom stanovniku bankomat često ni 100kn ne želi pljunit,izumemo li one imućinije, koji ne razume ove iste stanovnike.Pričat ću van nešto lipo da se slaže s ovin Suncen koje u Dalmaciji sija, a u Zagrebu se svađa s oblacima.

Vratit ću Vas nazad 12 godina! Jeste tu s menon? Iman sad nekih 8 godina ili možda malo manje klima je u našoj Lijepoj malo drukčija. Ja san jedno dijete ili curica neznan šta si s 8 godina? Amo reć da je to dijete, koje je uvik tako volilo jest. To dijete nikad nije sanjalo da će studirat Germanistiku ili pisat blog,al znalo je da će uvik volit jest. I tako je često povirivalo u frižider s osmijehom na licu kad bi bila subota i mama napunila frižider za cili tjedan. Nekad bi s čuđenjem u očima pitalo svoje roditelje :

-Zašto drugi imaju tako velika auta?
-Zato srećo šta ne jedu toliko.
-Misliš oni ne jede da bi imali to šta voze? Kakva korist od toga pa auto se ne može pojest, osim ako nije torta! Meni je draži naš BMW u frižideru!

Toga san se jučer sitila kad san po prvi put u menzi pojela ručak nakon kojeg san promislila da želin još,ručak koji mi je razveslija dan i zbog kojeg me nije ni bilo briga šta san kasnije po pljusku pokisla. I shvatila da se treba veselit ti malin stvarima, hrana na žalost za mnoge kod nas je postala luksuz i mene znaju iznervirat cijene kad iden u spizu,al jučer san zahvaljujuć njoj i kavi (naravno)od 95 lipa nakratko zaboravila na sve to! I samo osmijeh!

Ovo me potaklo da mislin i onome da je sve češće vidit na katama za smeće kese s natpison čista hrana za one koji su manje sritni od nas zato Vas potičen ako imate više ostavite nadam se da to neko i uzme! Mislin da neću nikako zaboravit čovjeka kojeg san nedavno srela kraj smeća koji skuplja novine iz smeća. Reka mi je:

-Ostavlja te mi samo to nešto bezveze, a ja hoću novine. Hahahah, mlada damo ugodan dan!
I tako je otiša on je meni poželia ugodan dan! Nisan ga uspila ni pitat jel mogu mogu nešto donit i zato mi i sad krenu suze. No da se vratin pozitivnom uljepšajte nekome nekon sitnicom dan! Danas darujte bar osmijeh!

Oznake: osmijeh