Večer je,a ja bjesomučno po stanu tražin punjač za fotoaprat, sve san se već dogovorila kako ću ić na kavu, odlučila u koju crkvu ću ić tako da prije mogu slikavat, sve super pola slika mi je već u glavi i tražin punjač, jedan škafetin, drugi, orman, polica, kutija punjača nigdi. Telefon :
-Mama, aj pogledaj jel mi punjač od fotoaprata osta doma ?
- Je evo ti ga u ormaru.
-No krasno.
Tolika opsjednutost fakson, prizemnin stvarima, trčanjem i shvatin da dva miseca nisan primjetila da neman punjača i vrtin misli u glavi da san nešto nedavno slikavala i kako može bit da nema punjača. I sve mi postaje jasno previše san gledala u ne bitno, u slova knjige, u svaki dan i nisan ni shvatila da san postala jedna od tih ljudi na dva miseca, jedan mali poslušni mrav, koji nije niti pogleda ljude oko sebe, moguće slike, događaje. Šta mi se dogodilo ?!
Previše gledanja u realno odvelo je moje oblake daleko od mene, nisu otišli toliko daleko to dokazuje ovaj blog jer ipak neprestano pišen, znaci da jos nešto primjećujen. Stanen udahnen , nije to onda toliko loše. Ali kako jedan fotograf makar bia 0,05 % fotograf , ostavi svoj punjač 400 km daleko. Eto tako, tako da mu se dogodi život. I svima se nama u jednom trenutku dogodi da ostavimo svoj punjač kreativnosti negdi daleko od nas samih i postanemo mali sivi poslušni mravi. I onda se sitin Malog princa i dode mi da istučen sama sebe. Jer znate ni Mali princ ni Petar pan nisu pisani za dicu, oni znaju bit dica. Te su knjige pisane za odrasle da ih site kako djeca znaju šta je bitno, nije ni novi porez, ni sramota znanja engelskog jezika, ni turobna svakodnevnica, ni ne humani ljudi bitni smo mi da svojin kreativnim punjačima pokazujemo da može bit bolje i da ce bit bolje. Da mi ne budemo sivi mali mravi nego da pokažemo da smo šareni i humani!!

Dobro jutro ! Oblacno , Zagrebacko jutro je da je vec podne i da razmisljan kako bi da san doma baba vikala da je obid !! Ne spi se dite u ove ure. I skroz zaboravljan koji je dan danas, izlezavan se buljin u tv i razmisljan kako cu se danas odmorit ..ocu cist ili kuvat ? Odmaran mozak od intektualnih napora , kavica , laptop. Ma jos cu malo ostat u postelji, al kad je doslo kranje vrime digla san se, napravila dorucak, Nesquik ( ima nekih stvari u kojima cu uvik ima 5 god ), uz dorucak gledan epizodu sex i grada, malo pomaalo lipo dalamatinsko stanje uma, nema prise nema zurbe i stalno podsvjesno ne zelin upalit radio, a neznan ni sama zasto . Palin Facebook , umisto da citan novine, i da onda se upali lapica danas je taj dan jos jedan dan, koji bi se moga preimenovat u kako van zgrmit pare ,a da mislite da radite dobru gestu za nekoga . Ovih dana je nazalost sve vise zahvaljujuc ekonomskoj krilatici kupiti i kupiti , ako nemas para nisi in , nisi niti na snizenju od prosle godine,ta krilatica dolazi do svog vrha. To je jako otužno i uzima čar blagdanima i baca depresiju na ljude koji nemaju mogućnosti prisuštit nešto ili nemaju nikoga . Već san o tome pisala , tamo u doba Božića. Al jednostavno me srca i reklame pune ‚, zaljubljenih ‘‘ parova vuku na to da moran nesto rec . I zato ja danas izbjegavan radio , facebook naslovnicu , televzijske reklame koje gurkaju ljude u provalije potrosnje , inatin se i mozak cu ukljucit na stanje : pasi travu !, mozda napokon procitan knjigu do kraj , napravin sebi neki kolac , odlucin cega bi se tribal odrec u korizmi, oden u teretanu nasmijat se i shvatin da je na nama ocemo bit rob zapadne potrosnje ili cemo uzivat onako kako bi stvarno tribali !

Kad na televiziji vidin straleticu ( ja mislin da se tako zovu ) kako kuva znan da stvarno danas svako moze imat svoj kulinarski show . Zena ne samo da nezna baš dobro držat nož , nego kuva s prstenon velični oveće masline. Slušajte , ja se isto ne bi žalila da mi neko da priliku da kuvan na televiziji, al znan da je to ipak neka profesija i da ka nešto triba znat o tome. Nije dovoljno znat otprilike dobro kuvat i volit jest. A nekako svaki put kad vidin te ultra popularne kulinarske showove po televiziji ne mogu da se ne siti izjave , dragog mi profesora iz srednje škole , : ,, Imamo 5 različitih emisija o kuvanja , a jadan narod to gleda jede koru kruva i razmišlja kako je to taj biftek s telviziji... ''

Stvarno ne vidin kraja crnoj rupi u koju smo upali , svako se bavi svin bez obzira na kvalifikacije. Al najviše od svega me nekako smeta licmjerje još od rukometnog prvenstva . Nekako se svako malo sitin te osobine koju bi generalno nazvala dio hrvatskog društva , jednostavno ne mogu izbacit to iz glava. Sve u svemu stvarno se divin rukometašima, nakon tolikih ozljeda , s puno manje para od drugih država s kojima se natječu kako dolaze do takvih rezultata. I nisan gledala nego dio utakmice protiv Danaca , al ne zato šta smo gubili nego zato šta mi je došlo da se teleportiran u Španjolsku i izmlatin kometor. Ovako , čovik koji je u utakmici s Francuskon vika : ,, To momci ! Svaka čast takoo se igra ! najbolji ste ! Uvik smo uz vas ! itd...'' . U utakmici s Danskon stalno je govoria protiv njih i pametova sta bi tribali napravit, kako bi tribali igrat. Pa faco , šta ne igraš ?! Šta ne osvojiš zlato ??

Nevjerovatno , nikad nan nije dosta , umisto da budemo ponosni kako momci igraju i dokle su se uspili probit. Al priča se tu ne završava još dalje traje u govorkanju oko Balića i ko tu koga , ko je ustvari kriv a ko prav . Vidite inač e je jedan od glavnih osobina ljudi da uvik oće više, to nas u životu često gura napravid , al nekad znamo doć do toga da neznamo stat i reć super budi srotan šta si postiga i ponosi se time.

I tako dok se mi bavimo bombama ( iz objesti , to mi je najače od svega ) , snigon, nadolazećin lokalnin izborima , rukometon ... Prolazi još jedan misec , vlada nas ne vodi nigdi , Slovenci nas ucjenjuju (po koji put ? ) , povećava se broj nezaposlenih , al najvažnije od svega mi pričamo o zdrastvenom odgoju .
Kad san pri početku te , sad možemo već reć sage o zdrastvenom odogoju , pričala s ocen rekla san da san uvjerena da je vlada platila crkvi da digne bunu kako se ne bi pričalo o kud i kamo bitnijim stvarima. I opet se dilimo na dva dila , za i protiv , na ustaše i partizane , na live i desne , na prave i krive ... Zaboravljamo da je smo u 21.st da smo već 20 godina država i da neće doć ni Tito ni Tuđman i spasit nas od inertnosti , linosti i nerada. Tribalo bi se pokrenit , pokazat zube i mislit pozitivno. Al jebeš ti to ..I đabe van znanje đaci i trud junaci , u ovoj državi je bitno krast imat dobre pilule za spavanje koje gase savjest , nema koristi od rada i istine.
Standradna priča stanje uma većine naroda još je na tome jel ti ćaća bia ustaša ili partizan ?! (TBF)