bedak u magli

srijeda, 10.10.2007.

sretni svijet

to kaj sam krenul na tečaj ronjenja na dah- to je priča za neki drugi dan
al sam zato krenul pješke u grad, nije mi se dalo patit s autom u centru grada. ne zgleda Grad (ZG) tak loše. čak, moglo bi se reč, odlično!

no ima jedna stvar koja jako kvari pogled i baca sjenu na moj grad.
/dugo nis bil u gradu i šetal sam se ko neki turist, samo mi je fotič falil, skoro sam i vrat istegnul okrečuči ga na sve strane/
jednostavno nisam mogel nač nekoga ko nije namršten... dobil sam osječaj da po zvjerinjaku hodam i da bu mi svaki čas neko za vrat skočil i pokušal oči iskopat... nevjerojatno je kak se ljudi uznemire kad uhvate nečiji pogled, moguče je da im smeta moja čudna faca koja nije pripremljena na boj do smrti
i vidi se kak im se vrat uvlači u ramena, dlake se kostriješe... da smo u ameriki, davno bi ja ovo iz groba pisal
stojim na Trgu i niko se nije nasmijal u 15min kolko sam bil tamo.

neznam, možda ja i jesam previše opušten i neozbiljan, ne shvačam ozbiljno svijet... no, ovo se i nema kaj shvačat, sve je jasno. gradski štakori su napokon shvatili da je godišnji završil i da su zaključani sljedečih 10 mjeseci... glupost, ak ja sa svojom plačom imam za otič na more jednom mjesečno, svi imaju tolko novaca da bar do Sljemena odu. e al to ova uvjetovanost asfaltom ne dopušta. to sam skužil još u osnovnoj školi i niš se nije promjenilo od tad. bar ne na bolje
šteta

zdrav biti
malo se nasmijati
i čašu dobrog vina popiti
yo
- 08:41 - Komentari (6) - Isprintaj - #