22

petak

ožujak

2013

Moja prva ljubav

Sve je počelo kad sam došla u novu školu .
Uvijek sam se družila sa starijima od sebe nikad nisam smatrala da je po meni dobro da se družim sa svojom generacijom htjela sam da budem zrela cura ,
Uvijek sam ih nasmijavala jer nisam htjela da me smatraju čudakinjom.
I tako jednog dana počeo je odmor i mi smo pošli da zapalimo koju
I tu je bio ON.
Ispočetka nisam obraćala pažnju na njega nije mi bio važan,
Pitao me upaljač dala sam mu i rekla da mi brzo vrati jer će zazvoniti za kraj odmora,
I vratio mi ga je krenuli smo zajedno prema ulazu
Mislila sam da je neki čudak nikad nisam ni pomislila da ću ga ovako zavoljeti
Pričali smo tada o meni nebitnim stvarima a tek kasnije sam shvatila koliko su bitne
I poslije nekog vremena dodala sam ga na fejsu dop.smo se danima postajali smo sve bliži i bliži
Moja prijateljica je rekla da smo stvoreni jedno za drugo napala sam je nije mi bilo jasno zašto mi to govori on mi se uopšte nije sviđao
Htjela sam da prekinem svaki kontakt sa njim a onda sam saznala da i on mene smatra samo za prijateljicu nekako sam se čudno osjećala bilo mi je krivo
Nije mi bio jasan taj osjećaj nikako
Počela sam da pričam stalno sa njim i u školi
Stalno sam pričala o njemu samo mi je on bio u glavi nisam znala šta mi se događa
I onda mi je prijateljica rekla da sam se zaljubila u njega počela sam se smijati iako sam znala u sebi da je to istina al nisam htjela sebi da priznam
I sve sam više razmišljala o njemu skontala sam da je istina ono što je rekla Almedina
Bila sam dobra sa svim njegovim prijateljima
I skupila sam hrabrosti da kažem to jednom od njih i on je rekao da će to srediti
Prošli su dani i dani on se sve više udaljivao od mene znala sam da sam pogriješila al morala sam znati ima li nade
Pitala sam ga on je rekao da ćemo biti samo PRIJATELJI
Nisam mogla da vjerujem suze su mi na oči krenule bila sam nervozna tužna mjesecima
I onda sam skontala da mogu da nastavim dalje da mi ne treba u životu
Bilo je teško jer sam ga viđala svaki dan
Došao je zimski raspust .
Mislila sam ako ga ne budem viđala da će manje bolit’ i tako je i bilo
Sve do jedne večeri

Zazvonio mi je telefon i to je bio on
Nisam mogla vjerovati javila sam se rekao je da dođem na jedne stepenice gdje smo se prvi put upoznali
Otišla sam nisam mogla izdržati
Išla sam kroz mračnu ulicu i odjednom me neko zagrlio
Umrla sam od strahaa a onda sam shvatila da je to on
Pogledala sam ga i pitala šta ti je
Jeli sve u redu rekao je da jeste
Pričali smo tako zagrljeni možda sat-dva i ja sam morala kući
Rekao mi je da ne idem da ostanem još par minuta al nisam mogla kasnila sam ionako kući
Nazvao pričali smo cijelo jutro.Dogovorili smo se gdje kada sve sve
I napokon je došao taj dan
Spremala sam se 4 sata za taj izlazak
I našli smo se pričali smo o bezveznim stvarima
I u jednom momentu približio mi se stavio ruku na moju kosu i poljubio me
Ja sam se odmakla čudno je pogledao u mene ja sam mu rekla da je ovo moj prvi poljubac
I da to nikad ranije nisam radila
Nasmijao se i rekao nema problema i jako me zagrlio
Bila sam tako sretna nisam htjela da odem od njega nisam htjela da taj trenutak završi
Grlili smo se na blic se nekoliko puta poljubili
Onda smo krenuli kući otpratio me do pola puta i ja sam mu rekla da nema potrebe više
Ujutro kad sam se probudila došla mi je poruka od njega
„ Dobro jutro spavalice moja draga „
Nisam mogla vjerovati da mi se san ispunio zahvaljivala sam Bogu na tome
Hodali smo 2 god
To su mi bile najljepše 2 god u mooom cijelom životu
I onda jednog dana me pozvao i rekao da se nađemo na našem mjestu da je važno
Rekla sam u redu eto me
Čekao me i kad sam mu se približila jako me zagrlio i rekao da budem jaka zbog ovoga što će mi reći pitaala sam ga šta je bilo jeli sve u redu rekao je da ga njegovi šalju u Beč da studira
Pogledala sam ga sa suzama u očima i pitala da li ideš
On je rekao da mora nema drugog izbora suze su mi same tekle
Oboje smo plakali , kada sam ga pitala kad ide rekao je da ide sutra
Nisam mogla vjerovati pa zašto tako brzo
Rekao je da su predavanja već počela i da mora da ide što prije
Opraštali smo se satima na kraju me jako zagrlio i poljubio
Okrenula sam se i otišla preplakala sam cijelu večer mobitel mi je bio ugašen nisam ga imala hrabrosti upaliti u 11 h mu je bio let
Gledala sam našu sliku i nastavila plakati ...
I poslije toga smo se čuli nekoliko puta i nikada više
Na ovaj datum smo pošli 7.1.2011. danas je taj dan nikad ga nisam zaboravila a sumnjam da je i on .

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se