Zasto subica mora biti jaka?
Ako mislite da subica mora biti jaka zato sto treba da izdrzi razne „kazne“ fizicke prirode, mozda se i varate, a mozda i ne. Naravno, za to vam je potrebna odredjena jacina karaktera, mada nije obavezno. Naime, ako mislite da se jacina toga sto ste subica ogleda u tome koliko udaraca necim treba da izdrzite bez glasa, varate se. Prvo, velika vecina Domova i te kako voli da cuje kako to sto rade ima efekta, sve dok to ne prelazi podnosljivu kolicinu decibela. Dakle, pozeljno je da subica bas i nema preveliku toleranciju na bol (naravno, podrazumeva se da nece vristati na sav glas vec kod prvog udarca). Cak i ako je to slucaj (sto nije bas cesta pojava), Domovi imaju nacina da kolicinu decibela svedu na najpodnosljiviju mogucu meru. Kako? Neki Domovi, sluze se prirucnim sredstvima, kao sto su, na primer: Subicine gacice, visenamenska marama koja moze posluziti kako za sputavanje pokreta (vezivanje nogu, ruku, vrata, repa.. pardon, malo sam se zanela), „oduzimanja“ cula vida vezivanjem iste preko glave a oko ociju, tako i za to da se strpa u subicina usta kako doticna ne bi budila komsiluk i navlacila Domu policiju na vrat, te ono najcesce i najradije korisceno sredstvo koje je, nekako, Domovima uvek „pri ruci“, a to je k... (sto, ponekad, i nije najpreporucljivije, jer, ako subica nije dobro istrenirana, moze doci do nezeljenih posledica), do onih sofisticiranijih, tehnicki savrsenijih te strogo namenskih pomagala kakav je ball – gag. Koriscenjem istih, postize se pristojna buka koja i dalje Domu salje povratnu situaciju kako subica, i te kako „prolazi kroz pakao“, a subica, i te kako, ima dovoljno jak izgovor da ne mora izigravati Majku Hrabrost, te da slobodno moze pokazati kako je „slaba“ na fizicke podrazaje te vrste. Da ne spominjem ono „Molim Vas, prestanite“, koje, nekako, ima sasvim suprotan efekat od predpostavljenog. Niti Domovi prestaju, niti subice ocekuju da prestanu, ali, i Domovi to vole da cuju, a i subice to vole da izgovaraju, tako da...
Ako mislite da se jacina subice ogleda u tome koliko vremena moze provesti, na primer, vezana, ili koliko dugo moze da provede na kolenima, ili u nekakvoj nemogucoj misiji dubljenja na trepavicama, ni to bas ne govori mnogo o jacini iste. Vise o njenoj fizickoj pripremljenosti, te treningu do iznemoglosti, kada se misici uce da podnose neke polozaje na koje nisu navikli. Vecina subica „trenira“ ove sportove u trenutcima opustanja, u svom slobodnom vremenu, a i poznate su neke tehnike i mali trikovi, koji ce vam omoguciti da visesatno vezivanje na krevetu (recimo, pomaze kad lezite na krevetu, udobno zavaljeni na jastuke u polozaju sprad – eagle, dok su vam ruke i noge labavo vezani za coskove/kuteve kreveta) postane sve drugo samo ne mucenje bez kraja i konca. Za one, malo ozbiljnije i zahtevnije slucajeve i pozicije, dobro je znati da je bitno sto vise opustiti misice te se ne opirati vezama na telu, odnosno, koristiti ih ko podupirace. Na zalost, ova tehnika nikako ne pomaze kod izuzetno zahtevnih Domova koji ce cekati onaj trenutak da vas ipak pocnu muciti grcevi misica, tako da, ako vec imate posla sa takvima, bolje je sto pre izazvati taj trenutak, jer cete svakako stici do njega, a zasto to onda ne bi bilo pre nego kasnije, jer, sto pre stigne, pre cete se naci slobodne i imacete vise vremena za ugodnije stvari. Dakle, u takvim slucajevima, slobodno se opirite vezama koliko god mozete, garantovano grcenje misica stize u roku od desetak minuta do pola sata, u zavisnosti od vase fizicke pripremljenosti (ko vam je kriv kad vezbate). Sto se kolena tice i njihove upotrebe u svrhu odrzavanja ravnoteze, odnosno, boravka na njima, i tu ima malih trikova koji ce vam omoguciti da duze vremena provedete na istim, uz minimalnu neprijatnost (pa, sad, kakve bi vi subice bile kad bi sve bas islo bes neprijatnosti, ili kakvi bi oni Domovi bili kad bi vama bas uvek bilo prijatno?????). Naucite da prebacujete tezinu (neprimetno, ili sto je moguce manje primetno) sa kolena na koleno, te radite vezbe kod kuce (pre radnje klecanja, posle nje to necete moci) za ojacavanje butnih misica koje ce vam se pokazati od neprocenljive vaznosti u slucajevima kada imate posla sa Domovima koji uzivaju u slici: „Ja sedim u fotelji i gledam TV, a ti klecis pored fotelje i sa zanimanjem pratis sednicu sabora koja traje li traje.“ Naravno, pokazivanje toga koliko vam je neprijatno na kolenima, uopste ne znaci da ce Dom da vam to uzme za zlo. Naprotiv! Tako da... Don’t worry, slobodno budite slabe kad su takve stvari u pitanju.
Ako mislite da se jacina subice ogleda u tome da izdrzava ono sto bi mnoge zene u takvim intimnim i nadasve zadihanim situacijama smatrale cistom uvredom, ni to bas nije tako. Naime, mnoge zene bi shvatile kao uvredu da im njihov „dragi“ kaze da su kuje bez premca. Zacudo, velika vecina subica ce ovo shvatiti kao veliki kompliment, sto sasvim lepo ide na ruku onima koji tvrde da su ljudi koji upraznjavaju bdsm malo na svoju ruku (da ne upotrebim neki drugi izraz koji bi ljudi koji upraznjavaju bdsm ipak shvatili kao uvredu). Na primer, kada meni Dom kaze da sam njegova slatka mala droljica, meni bude toplo oko srca. Kada izbaci deminutiv kao dijalekticku formu i oduzme epitete „slatka“ i „mala“, meni bude toplo negde drugde. Kako god okrenes, toplo mi je i lepo mi je. Za to i ne treba neka jacina, zar ne? Sad, drugo bi bilo da ove reci upotrebi u nekom „normalnom“ razgovoru, jer bi vrlo brzo shvatio da posedujem poprilicnu jacinu, ali u sasvim drugom kontekstu od onog o kome sada pricam. Naravno, bude tu i „tezih“ reci, ali, kako god okrenes, velika vecina subica nece ni trepnuti na pomen istih, tako da o nekoj jacini u ovom smislu ne treba ni trositi reci...
Pa, zasto, onda, subica mora biti jaka? U cemu se to ogleda njena snaga? Recimo u tome sto mora trpeti Doma. Mora biti dovoljno jaka da izdrzi sve njegove promene raspolozenja u trenutcima kada ih najmanje ocekuje. Mora umeti da odbroji u sebi do sto i natrag u trenutcima kada bi najradije uzela pistolj i upucala Doma. Naravno, ne mora brojati u sebi do sto i natrag, ali, onda, mora traziti drugog Doma, da ne pominjem komplikacije sa zakonom, ili, ako je dobrodusna i ne bi ni mrava zgazila, onda samo mora traziti drugog Doma. E, tu mora biti jaka. Mora biti sposobna da izdrzi jedan super ego, i mora biti sposobna da se nosi sa njime. Mora umeti da ocuti neke stvari. Mora umeti da sebi kaze: „Ma, OK, nije on tako mislio“, mora umeti da se savlada u situacijama kada joj nije do savladjivanja. Mora biti jaka kao konj, Ludi Konj i tvrdoglava kao magarac, da bi ubedila sebe kao je sve to vredno. Mora imati nepresusni smisao za humor i sposobnost gledanja na stvari sa vedrije strane, inace je pukla. Mora biti sposobna da velica taj ego (koji je, ionako veliki) i divi se svome Domu zbog njega (makar u sebi mislila: „Boze, jesi li ti ozbiljan?“). Mora umeti da se, ponekad, smeje glupim salama, da „tapse“ pametnim izjavama, da trepce okicama i pravi promaju trepavicama gledajuci zadivljeno u svog Doma koji, ponekad, pravi budalu od sebe pred drugima, ali, to i tako nije posebno bitno. Bitno je da ne pravi budalu od sebe pred vama (i sto je najcudnije od svega, vi, nekako, uopste necete misliti da on pravi budalu od sebe, nego cete stvarno misliti kako je sjajan). Mora biti sposobna da izdrzi „testove“ razne vrste na koje ce biti stavljana from time to time, koliko da bi pokazala svom Domu kako ima moc nad njom. Mora biti strpljiva kao sipljivo kljuse i raditi na tome da malo ublazi mane koje ima njen Dom (mane karaktera, ne mane koje pokazuje kad se nadje u ulozi Doma, te mane ispravljace zajedno, razgovorom), ali tako da on nista ne primeti. Ako se, kojim slucajem, zaljubi u svog Doma, onda se sve ovo mnozi sa sto, pa se dize na deseti, jer onda joj nema druge, nego da bude jaka kao... (nemam primerene komparacije za ovo). Ako ima srece da je Dom razumno ljudsko bice (ponekad moguce), onda ce se desiti da njena jacina bude malo redje stavljana na probu. Medjutim, cesce se desava da subice i te kako moraju da iskusavaju svoju jacinu devedeset devet posto vremena. Na primer (malo sam dosadna sa ovim primerima? Budite jake pa izdrzite) njoj je bas neki sugav dan, nista odredjeno, jednostavno, bas joj je doslo da je neko saslusa i pokaze malo razumevanja za to sto je odlepila bez vidljivog razloga, sto joj je, odjednom, tragedija jer joj se polomio nokat, sto joj se osusila nekakva biljcica, sto je sunce proradilo pa salje jonizujuca zracenja na zemlju a nju je bas opalio jedan jonizujuci zrak iz vedra neba, sto se nasla uvredjenom i povredjenom jer ju je neko pogledao popreko, sto... (dopunite same), a on je, nakon njene price za koju ju je davio pola sata recima „reci mi, vidim da nesto nije kako treba, sta je u pitanju?“, pogleda malo iskosa i kaze: „Znas da nisi normalna? Sta tebe pogadja... Daj, ne drami.“ . Nakon takve jedne izjave, sta vam preostaje? Naravno, da budete jake ( i potrazite neku prijateljicu kojoj cete olajavati svog Doma na koga ste besne kao risevi zbog toga. Zato je dobro imati prijateljice medju subicama, jer njima mozete da kazete i detalje koje ne biste mogle reci drugim prijateljicama). Ako se vama, bas, to vece mazi, jer vam je doslo da se mazite, mozete biti sigurne da se njemu nikako nece maziti, jer je isplanirao nesto drugo. Sta vam preostaje? Da budete jake i sa smeskom ucestvujete u tome sto je isplanirao, iako vam se i dalje samo mazi. Ako se desi da kazete: „stvarno mi se neda to veceras“ (smrtni greh!), onda morate da izdrzite durenje i uveravanje kako se ne duri, i kako mu nije nista, sve dok, ili ne popustite, ili ostanete pri svome pa se posle izvinjavate da niste tako mislile i da ne znate sta vam je bilo. Sa druge strane, ako se njemu „neda veceras“, mozete dubiti na trepavicama, njemu se neda i tacka. Ako ste, slucajno, zapamtile nesto sto mi je neplanirano izletelo, a nije to planirao da kaze, bolje da to nikad ni ne pomislite da mu kazete ili da pokusate da ga ispitate po tom pitanju, jer ce: a) poreci da je to ikada rekao, b) izignorisati da proizvodite neke smislene zvuke koji formiraju razumljive reci, c) preci u kontranapad, d)... (dopunite same). Ako bi vi da ozbiljno razgovarate o necemu sto je njemu tema „ni pod razno“, ili ce sve okrenuti na zajebanciju, ili ce vas pogledati „onim pogledom“, i to bi bilo to. Ako.... (dopunite same).
E, sad, pitacete se, sigurno, pa zbog cega to sve trpeti????? Zasto, jednostavno, ne reci „Ma ko te j...“ ? Zato sto... E, sorry cure, to cete morati da otkrijete same :o))))))
A ako se neko pita, zbog cega sumanuta colombina sedi u ovo doba (jutra?) za kompjuterom i pise budalastine kad citav normalni svet spava, to je zato sto je colombina nacisto odlepljena osoba kojoj inspiracija dolazi u ovo neko doba, pa ustaje iz kreveta u koji se fino ususkala obnevidela od radosti sto je pala kisa i rasahladila sve, pali kompjuter i seda za njega da otipka nesto sto joj se mota po glavi od poslednjeg „razgovora“ koji je vodila... To je zato sto prolazi kroz neku hrpu sranja koja se gomilaju (njena prabaka bi, vrlo prozaicno rekla: „I Bog s... na veliku gomilu“), a onda se nadje jos neko da joj jos malcice s... po glavi. Dom? Ma kakvi. Dom je suvise blaga rec za njega. I nemojte sad odmah da se bacite u razmisljanja „ko bi to mogao biti“, jer su sanse da saznate ravne nuli.
BTW, to je i zato sto joj je u ponoc svanuo „divan dan, divan dan“ al’ nema veze, procice i taj.
PS. Ovo sto ste upravo procitali je ekstremno opasno i nikako to nemojte pokusavati kod svoje kuce. Colombina je obuceni profesionalac kome fale dve do tri daske u glavi. Ako ih neko pronadje, nek javi.
|
