bdsm_blog

petak, 30.06.2006.

Zanimljivo štivo koje me je potaknulo na akciju

... naime, kak to često puta i biva, javljaju mi se Domovi, a subice izgleda da sve znaju i kuže :). Daj Bože da je tako… I jedan kolega ;) :) i poznanik mi je poslao ovu poruku, koja me potakla da u budućnosti dam nekoliko savjeta i za Domove koji tek počinju… da ne duljim, poruka je:

"....nego, jako mi se sviđaju tvoji angažmani oko postova u stilu "ljut sam i ogorčen i tužan..."
iako nikad dovoljno upozoravanja subicama da se čuvaju, čini mi se da je problem više u domovima (malo d)...ipak oni trebaju kontrolirati situaciju, pa bi trebalo poraditi i na njihovoj edukaciji... iako ti to neće donesti toliko pozitivnih bodova kod subica kao tvoje neumorno savjetovanje njih samih, moglo bi im biti i više od koristi... domovi kreiraju iskustva novim subicama, a s obzirom da i sam znaš da iskusnih Domova kod nas nema mnogo, velika je vjerojatnost da će subica početnica naletiti na krivog, doživjeti loše iskustvo i tako se možda i zauvijek kloniti bdsm-a... šteta za sve... često upozoravaš subice da se klone bolesnika domova, ali se ne slažem s tobom da samo bolesni i kompleksirani domovi čine štetu... ima i toga, ali vjerujem da i same subice znaju prepoznati takve pacijente na vrijeme... problem je i što sasvim normalni i psihički stabilni domovi subicama čine kontrauslugu, ne zato što su pacijenti ili zli, već jednostavno zato što nemaju iskustva... večinu lošeg u svijetu ne rade "zli" ljudi kao u plitkim američkim filmovima, već ljudi koji jednostavno ne znaju bolje... takvog će subica mnogo teže prepoznati jer djeluje normalan, a opet može napraviti štetu...
problem je kompleksan, ali po meni ponajveću štetu rade one lijepe bdsm priče... pa čak i one koje ti pišeš :)
....ma svima su nam drage i uzbudljive za čitati, ali u njima uvijek sve teče lijepo i glatko... objektivno rijetko se kome da čitati teoriju, pa večina svoj dojam o bdsm-u stječe kroz priče... a tamo šamar pade u dobrom trenutku i subica ga dobro primi, pa se čak i napali... no što ako u stvarnom sessionu taj isti šamar izazove paniku subici ili jednostavno ne legne dobro... to priče ne pričaju, pa često ni Domovi ni subice ne znaju regirati i postaviti se u toj situaciji kada nešto pođe krivo... neiskusne subice počinju razmišljati da li su zaista subice, a domovi nastoje ostati u kontekstu i teško priznaju i sebi, a kamoli njoj da taj šamar u tom trenutku nije bio na mjestu...

u svakom slučaju postovi za Domove i domove bi mnogo pomogli razvoju bdsm-a u hrvata... a i tako češ najviše pomoći subicama"

Eto, pravo čovjek zbori. Neiskustvo potencijalno može biti jednako opasno kao i stvari o kojima sam naširoko i nadebelo pisao, a kad smo već bdsm blog zašto nebi malo educirali i Domove? Da, jako dobro znam ;) :)) da su Domovi često puta umišljeni i vjeruju kako sve znaju i sve kuže i kaj njima treba neka edukacija ali sjetite se sebe kao Doma početnika :) i kako je to izgledalo hehe :))
Ja sam definitivno bio pre blag… no neki su bome i pre žestoki naprosto poradi svojeg neiskustva, i/ili krivog poimanja nekih stvari.
I pozivam sve Domove koji će ovo čitati da se slobodno jave, i to u vidu komentara koji su svima na uvid. Nek iznesu svoje primjedbe, kritike, ili savjete, viđenja… mislim da nema onog tko baš sve zna i tko ništa novo ne bi mogao naučiti pa makar bio ne znam koliko iskusan i dobro potkovan i u teoriji i u praksi.
Eto… za danas toliko. Sad odoh u neko vikend bančenje :))
Ostajte mi pozdravljeni.

- 21:49 - Komentari (4) - Isprintaj - #

O ovom još nismo pisali

zato što donekle mislimo da se to podrazumijeva, a i kod toga je slučaj da, naravno, :) o tome svi sve znaju i kaj sad ja tu imam ljudima otkrivati toplu vodu. Da, svi znaju za toplu vodu ali neki se i uz to znanje opeku…

Često puta ne želimo kvariti umjetnički dojam :) rečenicama u stilu: I dok je kuja na sve 4 čekala da dobije kitu, otišao sam po prezervative, otvorio… prvi se nešto sjebao pa ga nisam mogao navući… a tek drugog sam stavio kak treba i prionuo :)… ili "skinuo sam kurton, otišao si oprati kitu jer želim da subica uživa u pljuganju a rijetke uživaju u ukusu gume, vratio se i stavio joj ga u usta" :)…

I znam da sad vrtite okicama i mislite da koji kurac bloger nas ima učiti sigurnom sexu… ak ste tak uvjereni da sve o tome znate možete slobodno prestati čitati.

SSC u sebi inkorporira i siguran seks. Ševa bez kurtona, pogotovo sa partnericom koju ste tek upoznali (a i sa onima koje duže znate ako smo već kod toga) definitivno nije SSC. Je da, OK, seks bez kurtona je bolji, napaljuje… ali… ali koliko je to pametno? I dali je on stvarno toliko bolji da bi se riskirale razne stvari… od neželjne trudnoće do mora spolno prenosivih bolesti? Neki frajeri, kako vanille tako i Domovi, ne žele ševiti s kurtonom… neke, doduše dosta malobrojnije cure također ne žele gumicu, a stvar je u tome da kad ste vezane baš ne možete previše utjecati na to očete dobiti goli kurac :), ili obučeni hehe.
Stoga uvijek naglasite da želite siguran seks i nikako drugačije… No i ja znam da situacija može ponijeti obje strane, sav razum i dogovori odu u onu stvar i oboje želite poševiti se bez zaštite i naprosto se desi da kurtoni ostanu na stolu, ali to ne bi trebalo biti tako.
Samo se zapitajte koliko su partnerica imali ti koji ne žele s kurtonom? Dovoljno je samo jedna koja… Svojevremeno su po gradu lijepili zanimljive plakate. Cura i dečko spremaju se u krevet, a iza njih se granaju njihovi ostali partneri i partnerice… i partneri i partnerice njihovih partnera… Kad se s jednom ševiš bez kurtona… ševiš se ustvari sa ko zna koliko ljudi koji su prije tebe s njom prakticirali isto, i ona sa svim tvojim bivšim parntericama s kojima nisi prakticirao safe sex... i ne samo s njima...

Stoga u takvim situacijama mozak stvarno treba uključiti, a ako vam netko kaže da prakticira seks bez kurtona probajte mu objasniti da to ne želite… a ako inzistira… Dali je jako pametno u to se uključiti s takvim osobom?

A i desi se da se ljudi jednom poševe bez zaštite pa idu onom logikom "ako smo se jednom možemo i nadalje-kaj je bilo bilo je"… to je potpuno krivo. Jednom se može ali i ne mora desiti baš ništa… svaki slijedeći put rizik za sve i sva je mnogo veći…

Sjećate se možda one afere od prošle godine kad se onaj neki lik iz Splita povlačio po novinama jer je optužen da je, premda znajući da ima HIV, s partnericama prakticirao seks bez zaštite, što će reći namjerno i svjesno tome ih izlagao.
Onda je on dao demant da to nije istina, da je zdrav i bla, bla, bla… frajer je ovo proljeće umro… Od čeka-liječnička tajna i te šprehe…

Da ne duljim jer mislim da sam dovoljno o tome rekao. Zaštitite i sebe i druge… i testirajte se. To bi svatko ko želi prakticirati seks bez zaštite trebao učiniti… Obaviti barem test na HIV i Hepatitis… poželjno je uzeti bris i doznati i ostale stvari, ali testiranje na dvije navedene bolesti trebalo bi biti pod mus. I imajte u vidu da od rizičnog ponašanja treba proći barem 3 mj. da test na HIV može biti koliko-toliko pouzdan, mada da budete 100% sigurni treba proći oko 6 mjeseci… ali to nije razlog da čekate pola godine. Možda je Pero Perić, vaša velika ljubav od prije 3 godine nešto vam ostavio a da nemate pojima... Uz malo truda možete možda i spasiti život sebi i/ ili drugima.
Testirajte se.

- 14:14 - Komentari (1) - Isprintaj - #

srijeda, 28.06.2006.

Bdsm...? To su oni luđaci u lancima i lisicama koji... treči dio.

Krenula je ljubiti bič. I ne samo to :)… i polizala ga je, vrh uvukla u usta hehe… Nikolina je ponekad znala biti pomalo drska, napraviti više nego što se od nje traži, ili nešto učiniti na način koji ne očekuješ, no takve stvari mi se jako sviđaju i više ih cijenim od pukog "naređenja i izvršenja" bez mnogo iznenađenja :) ili inovativnosti.

-Želim čuti kako moliš za bičevanje.
-Molim te da me izbičuješ.

Pljas, 5, 6 ne baš blagih udaraca palo je po guzi… "ovako"
-Da, tako… molim te još. ;)
No kaj je željela to je i dobila… udarci su padali po guzi, leđima, bedrima…

-Molim Vas da mi oslobodite ruke.

Prvi put i sasvim samoinicjativno oslovila me je sa Vi… i to mi se jako sviđa. Volim kad subica sama osjeti potrebu da me tako oslovi. Tad sam se pravio da nisam ništa primijetio.

-Dobra si kujica pa ću ti udovoljiti.
Čim sam joj maknuo lisice krenula je rukom u međunožje.
-Molim Vas, ova kuja želi osjetiti bič…
Nisam mogao vjerovati da je to ista osoba koje je u početku tako negativno gledala na bdsm… čak sam mislio da je to bila stanovita provjera i neki test i da ona jako dobro to sve kuži i zna što želi, ali u naknadnom razgovoru rekla je da nije. Da je stvarno i sama ostala iznenađena količinom ugode koju joj je seanse pružila. Posebno bičevanjem i naređivanjem. No da prestanem s digresijama.

Svršila je vrlo brzo i vrlo glasno. Tad sam joj stavio bič između nogu i kratkim te brzim udarcima šarao između bedara… ponovo je krenula prema pici no ovaj put sam joj zabranio…

-Sad će i pica osjetiti bič.
I osjetila ga je… a nakon njega i dlan. Picu najviše od svega volim spankati dlanom…
-Sad malo odmori. Sjedni na kauč. Dosta dugo si bila na koljenima.
-Hvala.

Otišao sam u kuhinju po led a u kupani sam pokupio kvačice ;)
Dao sam joj odmora. Pili smo još malo vina i zapalili cigaretu.
-Smijem li vam popušiti kurac?
Koje pitanje ;) :)))
-Naravno, ali s kvačicama na bradavicama.
Prvo sam ih dobro istrljao ledom a tad stavio kvačice, sjeo se na trosjed i stavio joj prst u guzu… "sad možeš pušiti, droljo"…
Udarnički je prionula… vidjelo se da me želi iscijediti :)), no ni ja joj nisam ostao dužan. Prst u guzi se pretvorio u dva, potom u tri… što sam ih više stavljao to je brže pušila i sve glasnije stenjala. U jednom trenutku zgrabio sam je rukom za potiljak i nabio joj kitu do kraja u usta a prsti su derali ko luuudi :))… cijelo tijelo počelo joj se tresti i grčiti, digao sam joj glavu držeći je za kosu i ponovo nabio do kraja. Stenjala je… prsti su poludili… pustio sam joj potiljak, izvadio ga van i opalio par šamara. Svršila je tako glasno da kladim kako nas je čula ne cijela ulica, cijela opčina :)
U tom trenutku ništa drugo nisam želio nego karati i šamarati drolju. Stao sam pred nju, zgrabio za kosu i opalio još 4-5 šamara, naredio da otvori usta i pljunuo u njih. Pljunuo sam joj i na lice i dlanom razmazao.
Uzeo remen, omotao joj ga oko vrata, lagano davio i žestoko ljubio. Povukao sam je na pod, na koljena, zgrabio za vrat i stisnuo je licem uz parket i poševio. Brzo, snažno, štancao sam ko šivača mašina i nije mi dugo trebalo da osjetim vrhunac. Ustao sam se, skinuo joj povez i vidio ono što najviše od svega volim. Animalni izraz lica, stisnute, iskežene zube… ona tad nije bila Nikolina. Bila je pokorena, ispankana, ponižena drolja koja je uživala u svakoj sekundi svog stanja. Znojna i crvena životinja koje se cijela pretvorila u užitak… sve brane su pale, kočnice popustile i vidjelo se da želi još i još i toga i svega… Stavila je kitu u usta i pljugala a ubrzo sam ga izvadio van i svršio joj po licu, kosi, grudima… iz mene je špricalo i špricalo… i ponovo onaj animalni pogled i stenjanje kuje Nikoline. Isplazila je jezik… željela je spermu…
Kurac sam joj obrisao u kosu i razmazao joj spermu po licu…

Prvi dio seanse je završio… i tada je uslijedila klasična nježnost… Vrag je postao micek, kuja i drolja, mačkica i dobra cura. Odnio sam je pod tuš ispod kojeg smo se zadržali možda i sat vremena. Oprao sam je, ljubio, masirao… obožavam zajedničko dugo tuširanje… Topla voda i nježnosti su nas ponovo napalili i vanilla :) smo se poševili pod tušem…
Uzeo sam je za ruku i odveo do kreveta. Donio sok i čokoladu…
Ni traga nekom odbijanju, neprihvaćanju, ili velikom razmišljanju i samoanaliziranju kakvo se zna događati curama nakon prve senase. Naprosto je bila zadovoljna i zadovoljena… oboje smo imali osmjeh od uha do uha.
Sjetila se onog što mi je rekla kad sam je prvi put pitao za bdsm.
-Izgleda da sam i ja jedan od tih "bolesnika" hahaha, u lancima i lisicama što se bičuju i vežu.
Na to nisam mogao ništa drugo nego se nasmijati, poljubiti je i dati joj jedan lagani šamar. ;)

- 19:12 - Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 24.06.2006.

Ljut sam i ogorčen i tužan...

Rekao sam kako ćemo se orijentirati na lijepe, ugodne i sexy teme… no to je nekad naprosto nemoguće. Pisati samo o tome bilo bi kao opisivati cvjetnu livadu okupanu suncem (što bi bdsm trebao biti) a uz put ignorirati hrpe smeča i otpada koje se nalaze po rubovima…
Upravo sam primio mail od jedne djevojke s kojom sam bio u kontaktu prije par mjeseci a onda je naprosto nestala…
Sad mi priopćuje da joj je zauvijek dosta bdsm-a i da je "totalno sjebana fizički i mentalno"… jer je naletila na nazovi doma (mrklog idiota i psihopata u prijevodu) koji joj je utuvio u glavu neke stvari, neko svoje viđenje bdsma kojeg je onda i provodio, a nakon kojeg će joj trebati "ne znam ni sama koliko vremena da dođem k sebi". Mislite da je to rijetka pojava? Nažalost varate se :(

Sad ću biti opako direktan ali bdsm je mjesto gdje mnogo kopleksaša liječi svoje frustracije, gdje ima podosta manijaka i psihopata koji pod krinkom bdsm-a mogu nesmetano djelovati, ljudi koji će vas uništiti i fizički i mentalno… Nekad već na vašoj prvoj (nekima je to i zadnja bdsm seansa) a nekada će to sustavno raditi mjesecima ili duže…
Da, znam da su svi jako pametni, svi misle da oni takve stvari mogu izbjeći, svi vjeruju da se to njima neće dogoditi… ili mi pak poput nekih predbacuju da zašto plašim ljude (bolje splašen pa siguran nego "sve je super i sve je za 5" a onda brodolom i katastrofa), odmahuju rukom ili misle da navlačim neku vodu na neki svoj mlin…
Poznajem 3 cure koje su na duži rok a možda i zauvijek odustale od svega jer su imale tu nesreću da im prvi domovi budu manijaci kojima je mjesto na zatvorenom odjelu neke psihijatrijske ustanove… pa onda samo recite "meni se to neće i ne može dogoditi"…
I one su tako razmišljale…
Tko ti garantira da Dom s kojim se sad dopisuješ, ili sutra ideš na kavu, ili ste se već našli, nije jedan od tih i takvih?

Ako si neiskusna ili imaš malo iskustva dobro pročitaj ovo kaj slijedi… i razmisli o tome… razmisli o ljudima s kojima si u kontaktu…

Neki domovi (opet namjerno malim slovom) su izrazito vješti manipulatori… pravit će se da ih jako zanima što govorite, da uvažavaju vaše mišljenje a u drugu ruku će vrlo suptilno i proračunato, a nekad i sasvim otvoreno, nametati svoje viđenje bdsm-a koje njima odgovara… Hej… bdsm je dvostran odnos i bez obzira na Dominaciju i submisivnost kompromisi i svojevrsno "nalaženja na pola puta" su nužni, neophodni i pod mus.
Nikad ali baš NIKAD ne nasjedajte na najstariju foru u bdsm svijetu (ali koja kod neiskusnih subica redovito pali) a to je "TI NISI PRAVA SUBICA, ili DA SI DOISTA SUBMISIVNA NAPRAVILA BI OVO ILI ONO". Ko vam nešto takvo ili bilo što slično veli nasmijte mu se u facu i zaboravite ga zauvijek.
Ljudi će vam mazati oči nekoim svojim kao velikim iskustvom… ili bacati elitističke fore kako je njihovo viđenje i djelovanje bdsm a ostalo samo igra… Glupost. Koliko ljudi toliko i bdsm-ova. Ispravno je ono što nekog do kraja čini sretnim i ispunjenim… u svakom trenutku. I primarno ti kao subica/robinja moraš biti sretna, zadovoljna i zadovoljena. Uvijek. Znam da se sad mnogi čude i da je i samim subicama to neshvatljivo ali tako je. Bdsm nije puko zadovoljstvo u služenju i zadovoljavanju svog Doma, Mastera. Dobar, pažljiv i odgovoran Dom će sve to u istoj mjeri vratiti svojoj subici, robinji…
A bježite od onih koji bacaju fore o nekoj muci, patnji, boli, samoći i svojevrsnom pročišćenju koje to nosi. E to su ili mazohisti, ili manijaci, ili pak nemaju blage veze o bdsm-u, a možda i sve od navedenog.
Pročišćenju čega? Koga? Sve to se postiže na sasvim suprotan način.

Općenito se pazite ljudi koji vam govore da nešto je a nešto nije bdsm… ili floskule u stilu da se nešto mora napraviti, ili tako biti, da bi mogla uči u bdsm. I takve expresno odjebite. Ponavljam, bdsm je ono što tebe kao osobu do kraja ispunjava… sve drugo nije bdsm. I tako za svakog od nas.

Na trenutak zaboravi da si submisivna, da želiš na ovaj ili onaj način biti u nečijoj vlasti, biti podložna, udovoljavati nekom, služiti i shvati jedno… U BDSM-u SE NIŠTA NE MORA. Ono što bazično ne želiš i na što ne pristaješ NIKAD nemoj napraviti. I otvoreno mu to reci. Dobar Dom će shvatiti, odličan Dom tako nešto neće niti tražiti od tebe jer da bude odličan mora te poznavati do u detalje. Loš dom će ti tvrditi da to tako mora biti, ili te na nešto siliti.
Čuvaj se osoba koje koriste tvorbe u stilu "to i to se mora svidjelo se to tebi ili ne", isto kao i onih "prava subica bi to napravila". Hello… pravom Domu tako nešto NIKAD nebi palo na pamet.
Žrtvovanje je lijepo ali na čiju je ono korist? Dali se i tvoj Dom žrtvuje za tebe ili ne? To se upitaj. Odanost, požrtvovnost, pristanak da sebe nekome prepustiš, služenje… to se sve mora itekako zaslužiti. U krivu je onaj tko misli da to dolazi samo po sebi, samo zato što je netko Dom a netko sub.
Submisivnost nije konstantno davanje sa malo a nekad i nimalo primanja. Nije slijepa poslušnost, nije ne uvažavanje tvojih želja i stavova. Bdsm nije bezpogovorna pokornost.
A mnogi će vam na ovaj ili onaj način pokušati proturiti baš te i takve bolesne ideje.

I još jedna stvar… ljubav je u bdsm-u itekako moguća. Kloni se onog koji tvrdi da nije jer tome nikad nećeš biti ništa drugo od kuje na poziv koja služi da njega zadovolji-fizički i mentalno…
Doduše često puta bdsm nema veze s ljubavlju ali budimo relani… koliko je vanilla veza i odnosa u kojima ne postoje emocije, ili su one samo jednostrane? Vjerujem jednako kao i u bdsm vezama. I vjerujte mi da je ljubav i bdsm nešto stvarno najbolje, ali samo obostrana ljubav.

Ponekad se ponavljam kao papagaj, ali uza sve ponavljanje i pisanje opet i opet, i opet se događaju ista sranja :(
Mlade i naivne subice koje naleću na stare, prepredene domove kojima ne trebaju osobe, one njih niti nezanimaju kao osobe… Takvima trebaju lutke s kojima se mogu igrati kako žele… trebaju im kuje koje će trenirati (ali ne u pozitivnom smislu), trebaju im dobro odgojene ljubavnice koje će živjeti u uvjerenju kako su one ustvari robinje, samo zato da svom masteru nebi radile probleme kao što mnoge vanilla ljubavnice rade. I ne živite u uvjerenju kako godine nužno nose iskustvo. Može ali i ne mora biti tako… Bitan je trud, bitno je vrijeme koje provodite zajedno. Bdsm je komplicirana stvar ali nije ono baš ni lansiranje rakete. Neke stvari u sebi imaš ili nemaš. Neke shvatiš ili možeš shvatiti a neke ti nikad neće sjesti. Početnicama savjetujem da si traže ljude svojih godina… ljude koji stvarno imaju za vas vremena… one koji će vam biti i partneri i Domovi.

Ima dosta cura koje u samim počecima imaju iskrivljenu sliku bdsm-a… što poradi kontakta sa ko zna kakvim sve manijacima i manipulatorima, što temeljem literature (Djevojka O npr…. pitam se dali tako nešto uopće u stvarnosti i postoji-a ako i postoji to je vjerovatno manje od 1% onih koje sebe smatraju robinjama), te preko neta gdje se, budimo relani, često puta nalaze stvari koje su totalni "hard core"… od slika, do raznih tekstova… i uza sve to, cura naleti na nekog tko joj govori da se ovo ili ono mora sviđalo se to njoj ili ne i eto ti vrlo dobrog materijala za još jednu tužnu priču…

Isto kako neke misle da u bdsm-u nema "cura-dečko" odnosa sa više ili manje elemenata bdsm-a. Naravno da ima. Naravno da tako treba biti i iskreno se nadam da će sve neiskusne naletiti na Doma koji će im prvenstveno biti dragi a tek onda Dom…
Tokom vremena će te već vidjeti što vas stvarno privlači i zadovoljava
No NE POČINJE SE KAO ROBINJA… mada će vam govoriti da je "to bdsm a sve ostalo samo igra"… ne vjerujte tim pričama.
I zapitajte se dali konkretni Dom treba partnerica u doslovnom smislu ili tek puku igračku…

I još jedna učestala greška… jako mnogo cura se orjentira samo na jednog Doma prije nego su se uopće u išta i upustile. E to je ogromna greška. Druga stvar kad ste već s nekim u bdsm vezi.
Takvima koje su tek u fazi dopisivanja "filter" su dvije, tri poruke i onda cup… nakvače se na jednoga jedinoga i misle da je "to to"… nekad je, često puta je totalni horror.
Uvijek budite u kontaktu s njih nekoliko… dajte ljudima priliku, razgovarajte i sve ali BAŠ SVE ih ispitujte. Uza to ako vam se netko i svidi dobro je potražiti mišljenje i drugih Domova. Lijepo im recite "kaj misliš o ovom ili onom"… možete biti i potpuno otvorene i reči od kud vam to, ili naprosto neki stav iznesite pa vidite reakcije.
Nikad se ne bojte pitati… Ispitujte nadebelo i naširoko. Kontaktirajte s više njih. Komunicirajte… i sa drugim subicama ali možda i bitnije od toga sa drugim Domovima… mišljenje subica je bitno ali isto tako i mišljenje drugih Domova.

Shvatite da mnogima ne treba bdsm veza… njima treba liječenje frustracija, njima treba da se osjećaju moćno, strašno i jako. Njima treba da nekog pokore ali ne na obostrano zadovoljstvo i ne misleći pri tom na obostranu korist, napredak i rast.

Neiskusne subice molim vas, nek vam prvi Dom bude ujedno i dečko, i prijatelj, i Dom… NIŠTA MANJE OD TOGA.
A s onima koji traže avanturu-nek samo to i bude. Avantura i ništa više. S takvima niti ne pomišljajte upuštati se u bilo šta dublje jer će ta dubina biti samo s vaše strane…
Pogotovo ne nasjedati, od strane avanturista i onih kojima niste stvarno jedna i jedina, na fore o nekom robovanju, 24/7 odnosu…
Za 24/7 treba vremena, truda, volje, jako puno vremena… druženja… upoznavanja u svim sferama… sve drugo su manipulatorske sheme.

I pitajte… Uvijek i svuda. Tražite drugo, treće, četvrto mišljenje i od subica ali i od drugih Domova.
Svima nama bi trebalo biti u interesu da svako bdsm iskustvo bude u najmanju ruku lijepo… loših ima vjerujte mi dosta. Zašto? E pa zato što, sorry ako ću bilo koga uvrijediti ali mnogo mlađih cura su u neku ruku naivne, sve i svašta vjeruju a i ubjeđene su kako je sve divno i krasno… a kad se to spoji sa nekim inteligentnim psihopatom… eto sranja. No svatko je naivan kad kreće s bilo čime… i baš tada je lak plijen raznih kretena. Da, i curama koje su godinama u bdsm-u znaju se događati loša iskustva ali takvih je doslovno 55 puta manje od onih mladih i neiskusnih… zašto? Baš zato što znaju prepoznati neke stvari, imaju iskustvo, znaju što žele i ne nasjedaju na floskule i šprehe.

Imate i colombinin i moj mail sa strane. Slobodno nam se obratite… nije problem. Jedna od ciljeva ovog bloga je sprečavanje negativnosti u bdsm-u. Imate i druge Domove po raznim mjestima… i s njima razgovarajte. Obratite im se s pitanjima i nedoumicama.
Znam da na masu stvari nismo dali odgovor, jer to je naprosto nemoguće u ovakvoj formi, a i mnogo stvari su specifične a ovo je uopćeno, ali zato tražite detaljnija objašnjenja konkretnih stvari i nedoumica, a uz to uvijek mislite svojom glavom.
Šta got da vam izgleda sumnjivo-100 puta o tome razmislite… sve ono što je stvarno NE nek tako i ostane. Što ne želite raditi NE RADITE. "Ti nisi prava subica/robinja" i sl. šprehe će vam reći osoba za koju možete biti sigurni da nema ni d od Doma.
Pitanja i odgovora nikad dosta jer bdsm je nešto stvarno najljepše što vam se može dogoditi, ali u drugu ruku može biti i najružnije iskustvo…
A sve ovo pišem zato kaj stvarno više nikad ne želim čuti ono kaj sam danas čuo… ali znam da će toga nažalost biti i dalje… No zato se zajedno trebamo boriti protiv tih stvari. Mi dajemo svoj obol… dajte ga i vi. Do sad se niste baš nekaj pretrgli od komentiranja, eto vam prilike.
Svako loše bdsm iskustvo šteti primarno pojedincu, ali isto tako i nekoj bdsm zajednici u cjelini i protiv takvih stvari treba se boriti, uvijek… I najgore od svega bi bilo da sad kažete kako je to sve divno, dobro, lijepo i krasno a onda ugasite komp i ne napravite baš ništa po tom pitanju… ili isto tako da ništa od ovog na usvojite i ne primijenite ili da imate pitanja a ne pitate.

I uvijek imajte u vidu da koliko dajete toliko morate i dobivatu za uzvrat. Vaš trud, pažnja, zadovoljstvo koje mu pružate UVIJEK moraju biti jednako vračeni.
To što si subica ne znači da nemaš svoje potrebe van sfera submisivnosti... te potrebe MORAJU biti zadovoljene.
Dobar Dom svoju subicu/robinju pazi kao na kap vode na dlanu. Baš zato što je subica/robinja. Maksimalno je poštuje, cijeni i uvažva te ispunjava njene potrebe. I nikad ne radi bilo kaj što bi joj na bilo koji način moglo naštetiti.

- 19:01 - Komentari (16) - Isprintaj - #

četvrtak, 22.06.2006.

E-mail na adresu BDSM prijatelja (the final chapter)

Ma, ni blizu to nije bilo gotovo. Sad sam tek, ostala bez haljine (a vec sam se pitala koji je vrag u pitanju, zar ne zeli da vidi kako izgledam skorz gola, i sta meni to fali). Svlacila sam se polako, skoro kao strptiz, samo sto nisam bas imala mnogo sto sta da skidam sa sebe, ali dobro, nije to ni bitno. Na stolu. Uz muziku. Pod punim svetlima. Uh, bre! Zenama, ionako, nije bas lako da pokazu tela, uvek mislimo da nam neki vrag fali, a jos kad treba da to radis pred nekim, pa jos da to izgleda kao zavodljivo, odnosno, treba da se svlacis bas pred onim X-ray pogledom koji meri svaki milimetar na tvom telu, odmerava ti svaki pogled, svaku oblinu, komentarise ono sto se polako otkriva... Jebeno! Mada... Cuci, izgleda, u nama neki mali egzibicionista, jer ne mogu bas da kazem da sam to radila protiv svoje volje. U pocetku, da, bilo mi je neprijatno, svakako, ali... Kako je vreme odmicalo... I jos, uz sve to, dobijem naredbu da se mazim. Svuda. E, sad, ne znam kako je njemu to izgledalo (valjda dobro, nije se bunio, i nije me mnogo prekidao) ali u jednom trenutku, naredi mi da sednem na sto ispred njega, rasirim noge i zadovoljim se do kraja. Uh, kako ja to ne volim... (sad tu dodje onaj svizac, hehehehe). Ali, stvarno, uvek mi je to, bas ono, kocnica do bola i nazad. I onda tek shvatim kako je sa njim sve lako, jer mi ni to nije bilo bas strasno. Uzivala sam i u tome, ali, najvise od svega, uzivala sam u njemu, u njegovom pogledu, i onome sto je pogled govorio. Koliko mu je lepo. A posle me je samo privukao sa tog stola i samo smo se ljubili i mazili.

I onda opet onaj pogled, ono suzenje ociju. Ali sad sam vec znala sta znaci. I bila pripremljena na to. Al’ kad bi se zezali. Iz svog tog ljubljenja i mazenja, samo osetim ostar bol kad me je ustinuo za bradavicu, samo sto nisam otskocila do plafona. Fuck! Kako to boli. Znas da sam ga cisto mrzela u tom trenutku? Mislim, kakav vam je to fazon, opustite devojku da pocne da se topi, i onda... TRAS! Samo je ubacite u neznanje da vise ne zna sta ju je snaslo. Suze su mi krenule na oci. Uhvatio me je za kosu i samo me je podigao na noge pa spustio na kolena i jos nize, sve do zemlje. U takvim trenutcima, stvarno, ni ne stizes da nesto mislis. Samo instinktivno reagujes, i samo se povinujes. Samo predjes u drugo stanje svesti, samo podpadnes pod vlast, i uopste ti nije jasno kako se to dogodilo. „Sad ce droljica da mi pokaze koliko moze da izdrzi, zar ne?“ Ne mogu ni da klimam glavom, samo cutim. Uh, bre. Sad vec postaje ozbiljno... Samo sam se ususkala sama u sebe i cutim i cekam, i drhtim, pomalo, jer ne znam sta me ceka, odnosno, sta je mislio pod time. „Ostani tu i da se nisi ni mrdnula dok se ne vratim. Jasno?“ Pa, naravno da je jasno. Kao da bih se usudila, uopste, i da se mrdam. Slusam kako se vrti tamo negde iza mene i ne usudujem se cak ni krisom da bacim pogled da vidim sta radi. Samo osetim kako mu se ruka uvlaci u moju kosu i kako me za kosu podize u klececi polozaj. Gospode... Gde nestade onaj fini covek od malopre? „Ruke na ledja.“ i onda mi vezuje ruke na ledjima. Uh, kako mi je sve to falilo... Kako mi je falio taj osecaj da sam vezana i bespomocna... Opet me povlaci za kosu i podize me na noge i vodi me do fotelje, one klasicne fotelje (nista bez starog, dobrog, soc – realistickog, temeljnog namestaja. Sve ove moderne gluposti su... :o)))))))) ) i prebacuje me preko naslona iste. I sad visim oslonjena jedino na vrhove prstiju i na svoj struk, dok je sve ostalo slobodno. I da me je neko pitao u tom trenutku sta osecam, mogla bih mirne duse da kazem da osecam samo kako postajem sve vlaznija i vlaznija i vlaznija... Sta sad? Mislim, sta ce sad da mi radi? Pa, nije mi ostavio bas puno vremena da razmisljam o tome sta sledi, jer sam cula onaj poznati fijuk i osetila bic na guzi. Uh, kako je peklooooooooooooooo. Znas, nisam bila pripremljena. A i dugo nisam bila bicevana, a i nisam bila zagrejana, a i taj prvi udarac nisam bas ocekivala, a i... a i bilo je dobro :o))))))))))))) A taj prvi, to je bilo samo upozorenje. Posle toga je poceo bas polako da me spanka. Malo po malo, prvo lagano, posle sve jace, tako da nije bilo strasno. I ne samo da nije bilo strasno, nego je bilo bas dobro. Svako malo, ruka bi mu zavrsila u mojoj ribici, i izgleda da mu se svidelo kakav ucinak uzrokuje time. Serija od pet udaraca, pa bi me dugo mazio po guzi, pa prsti u ribici, pa opet serija od pet udaraca. A i ja se bas nisam bunila mnogo. Naprotiv. Sve sam cesce uzdisala. Dok nije krenula jedna ozbiljna serija od desetak udaraca kada sam bas nesto i prestala da uzdisem mnogo, u stvari, vise je zvucalo kao cviljenje. Jebote, stvarno tesku ruku ima covek. Uopste ne bih zelela da saznam kako to izgleda kad se bas otkaci, ili kako bi izgledala neka kazna. Suze su mi krenule na oci, odistinski, nije bilo, ono, od nekog unutrasnjeg zadovoljstva, stvarno je bolelo kao sam vrag. No, i to je deo svega, znam. Ne bunim se. Samo konstatujem. Imala sam osecaj da mi je guza bas upaljena, da bas gori. Samo sto to uopste nije sprecilo poplavu medju nogama. I jos kad si u takvom polozaju, sa rasirenim nogama, ajde sakrij ti to. I onda je samo doslo u jednom trenutku, bez najave, prosto je i mene iznenadilo, jedan neplanirani orgazam. Neplaniran bar sto se mene tice, jer on ga je, ocigledno, ocekivao, jer se samo sagao do mog uha i prosaputao „Droljice, sad znamo kako stvari stoje, zar ne?“ Otvori se majko zemljo! Da sam mogla da se sakrijem u neku misiju rupu, bih sto posto, ali nisam. Mogla sam samo da umirem od stida tamo, bez ikakve nade da se sakrijem. A njemu se bas to svidelo. I onda mislim, kako mozete da budete i tako divni i takve stoke u isto vreme? :o))))))))))))))) Ali, sto jeste jeste, posle toga me je odvezao i opet me ljubio, a to je tako brzo popravilo sve. Sta popravilo? Tako mi vise nije ni bilo vazno sta se desilo malopre. Samo sam se topila kao led u caju. Uh, kako tako lako mozete da nas vodite iz stanja u stanje, to ce mi ostati misterija dok sam ziva.

Nakon toga... Nakon toga smo se bas dugo valjali po krevetu uz grickalice i vino. I tako pricali skroz kojesta, i smejali se kao blesavi. Sve dok nije postalo jako „ozbiljno“. Nije mu se suzio pogled, samo me je uhvatio za ruke i stavio mi ih iznad glave i... Vatromet! (drugi detalji ti nisu potrebni :o))))))))))))))))) )

I znas sta je bilo najbolje od svega? Jutro. Prvo, cudan je osecaj kada se ujutro probudis u tudjem krevetu, a kroz glavu ti proleti sta smo sve radili protekle noci. Cisto zagnjuris glavu u jastuk i samo crvenis. Drugo, zapitas se gde je persona u cijem si zagrljaju tako blazeno zaspala prosle noci. Trece... Osetis neke divne mirise, i shvatis kako imas rupu u stomaku. I onda vidis njega kako donosi dorucak u krevet. I to ne kupovni. Pravi dorucak. Przenice i svasta nesto pored toga, i mleko i jogurt, i cvetic mali, obicni maslacak, ali, eto, sisao je po to da ti donese, potrudio se da ti sam pripremi dorucak, i jos ti ga je doneo u krevet... Wow! Ali, dorucak je sacekao malo, jer smo se prvo tusirali, samo nam nesto nije bas uspelo da se „ocistimo“ mnogo, jer... Tus je tako zgodno mesto za razne igrice, posebno za igrice toplo – hladno, i onaj sirovi seks kad ti je bas samo stalo do samog cina. Tako da sam za „pravo“ tusiranje ipak morala da sacekam da dodjem kuci :o)))))))))))))))))))))))))))))))


Mislim, nije neka „love story“. Ne ocekujem nista. Naravno, zakazali smo sledeci „sastanak.“ Mislim, srecna sam, ali nisam zadovoljena ni izbliza :o)))))))))))))) Ima on jos jako puno da radi da bi do toga doslo. A vidim da se ne plasi rada. Naprotiv. Lepo mi je rekao da ne ocekujem da ce sledeci put da bude ovako, i da cu tako jeftino proci. Drzim ga za rec. :o)))))))))))))))))))))))



Pozz
colombina

- 13:04 - Komentari (4) - Isprintaj - #

srijeda, 21.06.2006.

E-mail na adresu BDSM prijatelja (the saga continues)

I, sad da preskocim kako sam se opet nasla na sve cetiri, i kako je doslo do toga se nadjem na onom stolu, ionako je sve proslo u trenu. Dakle, lezim na onom stolu, noge mi u onim kaisevima, lezim tako otvorena i dostupna, jos uvek u haljini, jos uvek sa cipelicama sa stiklama na nogama (svega mi, pomislila sam par puta da, ako ne bude pazio, moze sebi da izbije oko na njih. Eto, vidis kakve se sve gluposti devojkama motaju po glavi, umesto da im se samo mota po glavi kako su sasvim bespomocne, otvorene, izlozene i na „milost i nemilost“ nekom tamo koga malte ne i ne vide iz ovog polozaja, i ko priprema penu za brijanje i jebeno ostar zilet.) i vec mislim da cu poludeti. Mislim, toliko sam vec napaljena da vec mislim na broj zvezda u svemiru i beskonacnost istog, samo da ne bi vec plakala od toga koliko sam blizu i koliko mi treba taj prvi orgazam, da vec jednom i to preturimo preko glave. Vise ni ne pokusavam da se kontrolisem. Jebes to. Vrtim se kao da mi je pcela usla u gacice (koje ni nemam, pa je poredjenje krajnje besmisleno), uvijam se i uzdisem kao blesava, i grizem usne da ne progovorim nesto bez pitanja. I pocinjem sa molitvom... „Molim te, Boze, samo nek me vec jednom zadovolji, samo nek mi vec jednom donese olaksanje, samo nek vec jednom svrsim...“ Eto, kako smo mi, u stvari, beskrajno sebicne. Uopste ne razmisljam kako je njemu (nesto mi se sve jebe zivo kako mu je), razmisljam samo o tome kako je meni. A, svega mi, izgleda da ume da cita misli... „Oho, droljice, pa ti si stvarno gadno napaljena?“ Jao, treba biti Ajnstajn glavom i bradom da to odgonetnes. Mislim, i corav bi video tu poplavu tamo dole i blesav bi protumacio odakle stize to cviljenje i uzdisanje, i zasto se uvijam pokusavajuci, nekako, ne znam kako, da sama stignem do orgazma. Ali... Srecom, i to je tek deo igre, nije ni corav, ni blesav, ni glup. Samo se pravi, i tako mu to jebeno dobro ide. „Hoces orgazam?“ pita. Klimam glavom, a radje bih vrisnula „HOOOOOOOOOOOOOOOOCUUUUUUUUUUUUUUUUU!“. „Zamoli me lepo. Najlepse sto umes. Hocu da cujem kako molis.“ E, sad. Meni je to uvek jako tesko da prevalim preko usta, bar prvi put. Ne znam zasto, i nikada nisam uspela to bas da shvatim do kraja, ali prvi put, to mi je teze nego da uradim bilo sta drugo. Mislim, ni posle mi nije bas kao „dobar dan“, ali mi je lakse, ali prvi put... Kao da sama sebi cupam reci kljestima iz usta. Kao da kidam nesto iz sebe. A onda mozes da zamislis gde sam bila, kada sam kao iz topa izgovorila, i to bez nekog razmisljanja: „Molim Vas, molim Vas, pomozite mi da svrsim.“ E, sad, vidis, tu je i pokazao koliko nije ni glup ni blesav. Znam da nije bas to ono sto je zeleo da cuje, ali se zadovoljio time, i skapirao da nece bas tako lako izvuci iz mene neke „ozbiljnije“ reci, nesto eksplicitnije, nego je shvatio koliko je veliko to sto sam izgovorila. I... Ma, nije ni morao nesto veliko da radi. Mislim da je samo zavukao dva prsta unutra (nisam ni osetila, toliko je lako skliznuo), i dotakao klitoris palcem, a ja sam se vec sva pogubila. Svrsavala sam kao blesava, a mora da je i on pomislio da nisam bas kod kuce sto se nekih stvari tice. Ali zivo mi se jebalo sta on misli u tom trenutku. Ja sam svrsavala. I svrsavala. I svrsavalaaaaaaaaaaaaa. I da me ubijes koliko je proslo do trenutka kada sam postala svesna da se on odmakao i da me gleda i da ima stvarno veliki i iskren smesak na usnama. Oups! Pocrvenela sam kao rak nad rakovima, kao kralj svih rakova. Mislim, eto, to je bio moj prvi orgazam koji mi je podario i koji sam ja podarila njemu, a ako se po jutru dan poznaje...

I onda me je obrijao, i sve vreme me podjebavao kako razvodnjavam penu za brijanje i kako mora da je dodaje iznova, jer klizi sa mene. Uh. Kako je to intenizvan osecaj kada te neko drugi brije. Svasta ti prodje kroz glavu. Prvo, koliko si otvorena i ranjiva na taj nacin, jer izlazes tudjem pogledu nesto sto niko drugi ne moze da vidi. Drugo, trese te frka od zileta u tudjim rukama, jer sta ako se zezne negde i posece te? Trece... Trece, neverovatan je osecaj koliko si u necijoj vlasti na taj nacin. Mislim da nista tako dobro ne stvara taj osecaj kao ovo. Obrisao me je kad je zavrsio sa time, i spustio jedan poljubac na sveze obrijanu ribicu. Ponovo je zavukao prste unutra, i polako, sasvim polako i bez zurbe, istrazivao i igrao se. Istrazivao je tamo dole i igrao se kako je njemu odgovaralo. I pustila sam ga da uziva. Sve mu je bio otvoreno, lezala sam potpuno opustena, cak i kada je krenuo prstom ka guzi, i ako me je upitno pogledao pre toga, a nije morao. On je meni poklonio moj prvi orgazam, doveo me dotle da sam videla eksplozije boja pred ocima i blazeno crnilo. Ovaj drugi je bio moj poklon njemu, mogao je da radi sta je hteo. Ne kazem da nije bio dobar, daleko od toga. Samo... Taj je bio njegov, u potpunosti. Radila sam to zbog njega vise nego zbog sebe, i uzivala na sasvim drugi nacin.

Pustio me je par minuta samo da mirno lezim i dodjem sebi posle toga (a trebalo mi je par minuta, sto jeste jeste.) i tek onda mi pomogao da ustanem, a nije da mi pomoc nije trebala. Vec tu sam bila blazeno sigurna da radim pravu stvar i da je vise od onoga sto sam mislila, odnosno, da je vise nego OK. Popili smo po pice, ja sokic, on sokic (eto, trezvenost pre svega :o))))))))))))))) ) i malo pricali o svemu sto se dogodilo. I, onda sam pocela da se navikavam na te promene u njegovom pogledu. Mislim, ne da je nesto posebno govorio, ili neka druga promena u ponasanju. Samo pogled. Oci mu se suze, i postanu nekako tvrdje, i onda shvatis da ce sad da krene :o)))))))))))))))) I tako, od jedne sasvim obicne devojke koja normalno prica sa njim o svemu, ja u tren oka opet postajem droljica gladna k****. A sad sam ga vec stvarno „gladna“, jer... Pa, lepo je sve ono bilo, ali... To mogu i sama kod kuce. „Hoces ga?“ Tesko je opisati tu buru osecaja koji te preplave u takvim trenutcima. Osecas prirodne kocnice koje te vuku nazad i ne daju ti da bas odmah i skroz otvoreno odreagujes onako kako osecas da zelis da reagujes, a vuce te napred ono sto zelis i ono sto ocekujes i ono sto je tako ocigledno da zelis. I lomis se tamo, ovamo, stalno na nekoj ivici da popustis, i na nekoj ivici da zadrzis konce u svojim rukama. I tek tu vidis svu velicinu Doma. Ume li ili ne da prepozna taj trenutak? Shvata li koliko je tezak taj trenutak? Ume li da pronadje onaj odgovarajuci „okidac“ koji ce uciniti da kocnice popuste? Ume li da ti pokaze da nisi za njega tek „meso“, tek sredstvo za njegovo zadovoljenje, a da pri tom zadrzi onaj privid da tako jeste? Joj, ne bih nikada mogla da budem Dom. Ja se vama svima divim. Samo je ustao i prisao mi i rekao mi da kleknem i da mu ga popusim. Mislim, da je bilo sta drugo uradio u tom trenutku... Ovako, pomogao mi je da prelomim to u sebi, da ne razmisljam mnogo o tome, da jednostavno uradim to sto se od mene trazi, i da pri tome zadrzim onaj osecaj da to ne radim zato sto ja tako hocu, nego zato sto mi je to receno. Sad, sto i on i ja znamo da to nije tako, nego da je to tako divno od njega sto mi je to omogucio, to je nasa „slatka tajna“. Eto, vidis, u takvim trenutcima shvatis, u stvari, sa kim imas posla. Svi oni razgovori pre toga nisu toliko pomogli da shvatim da mogu da imam puno poverenje kao takvi trenutci. I sta da ti kazem. Blam me i da pricam o tome, toliko sam se spetljala, kao da nikada u zivotu nisam otvorila nekom slic. Drhtale su mi ruke, kao da ocekujem da ce odande da iskoci onaj cupavac iz kutije a ne nesto sto zelim i volim i prizeljkujem tako dugo. A ne zbog toga sto sam se sad nesto stidela, nego su me stvarno ophrvala osecanja u tom trenutku, jer sam samo mislila na to koliko je divan zbog nacina na koji sve radi. Dobro, brzo sam se pribrala i izvukla ga na svetlo dana, i... Boze, stvarno je mnogo proslo. Znas, proletelo mi je kroz glavu kako sam, garant, zaboravila kako se to radi, i da ce mu biti odvratno, i da necu uspeti da mu stvarno pokazem koliko to i ja zelim i koliko zelim da njemu bude lepo. Ali, valjda je pusenje kao voznja biciklom, kad jednom naucis, uvek znas :o)))))))))))) I, izgleda da je tacno shvatio koliko sam, ono, u frci, jer nije proslo mnogo a poceo je da dise brze, i u jednom trenutku mu se cak i otelo: „ Uh, droljice, kako ti to dobro radis...“ I da znas da nije nimalo lako da se osmehnes kad ga imas u ustima, ali meni je uspelo i to :o))))))))))))) I jos je za prvi put pustio da do kraja ja odredim dokle moze da ide. Mislim, jeste, navukao me je par puta bas krvnicki na njega, ali nista vise od toga. Cisto da mi bude jasno sta je u pripremi za buducnost, ali da ce ovaj prvi put sve biti polako. A bas sam uzivala svo vreme. Vec sam i zaboravila kako je to dobar osecaj. Ne znam, imate li vi stvarno ideju kako je to dobar osecaj imati ga u ustima, osecati bas svaku zilicu pod jezikom, upijati sve te ukuse i mirise... Pretpostavljam da imate :o)))))))))))) Skoro da me je iznenadio kada je svrsio, cisto mi je bilo zao, ali, sto jes’ jes’, posle obnavljana iskustva i spremanja secanja pod „ukusi“ i „sperma“ negde u fioci u mozgu, dozvolio mi je (vro velikodusno) da se jos duuuuuugoooo igram sa njime u ustima i izvucem sve sto je mozda zaostalo i jos duuuuuugooooo je bio cvrst i posle je opet postao cvrst :o)))))))))))))))))

(to be continued...)

- 16:37 - Komentari (2) - Isprintaj - #

utorak, 20.06.2006.

E-mail na adresu BDSM prijatelja

Evo me! Cista, mirisna i mmmmm zadovoljna :o)))))))))))

Eh, sada mi stvarno dodje da se zapitam kog sam vraga cekala do sada? Ali... Pa, i ne pitam se mnogo. Vredelo je cekati :o))))))))))))))))

Prvo smo otisli na veceru. Znas, cudno je to kako krenes od kuce sa idejom da je sve super i sve normalno i sve... a kad dodjes, pocnu da te gnjave neke sumnje. Kao: „ Kako cu ja ovo ?“, „Sta ako sam zaboravila (Boze, gluposti, kako mozes da zaboravis?) ?“, „Sta ako se ispostavi da sam „previse“ za njega? (za ovo pitanje si TI kriv :o)))))) ), „Sta ako (o, uzasa nad uzasima) mene to vise ne uzbudjuje?????? “ i sve tako neke gluposti. Izgubila sam vec poprilicno sigurnosti dok sam dosla do Beograda, i cak sam i razmisljala i o tome da mu se javim i izvinem i odustanem od svega, ali... Naravno da nisam, ali sam razmisljala o tome. E, sad, to se verovatno odmah primeti na meni, pa je MC (hihihihi kakvo „sladjano“ ime. Skarceno od Master and Commander) izveo savrsenu kristijaniju, i umesto da odmah ostanemo kod njega, odemo na veceru. E, sad, mozes misliti koliko sam bila gladna (jesam, ali ne hrane :o))))))))) )? Ali, progutala sam nekako vocnu salatu, i samo smo pricali i pricali i pricali (zanimljivo, nismo se ni dotakli fudbala :o)))))) )... I popili po picence, cisto da stvari „krenu“ malo opustenije. I krenemo kod njega. U kolima, ruka mu krene uz moju nogu, pa ispod haljine, pa... „Nosis gacice?“ Joooooj. Pa, nosim, normalno, necu valjda voziti bez gacica odavde do Beograda u tom stanju? „Hm... Vidim da cemo morati malo da popricamo o nekim stvarima. Skini ih.“ Tek tako. Skini ih. Grmnjgrnjgrnjgundj... Skinem ih. I samo rukom potapse mesto na... (kako se zove to mesto u automobilu? Ono na koje mozes da stavis sve i svasta ispod sofersajbne a iznad instrument table i svih onih fiocica ispred suvozacevog sedista?). Znas kako je to „gadan“ osecaj kada gledas svoje gacice tako izlozene i primecujes na njima izdajnicke mrljice, a pri tom si sa nekim polupoznatim i jos i nemas ideju sta ce se dalje desavati? Mnoooooooogoooooo „gadan“ :o))))))))))))) „Rasiri noge.“ Gutam knedle i osecam onu slabost u kolenima koju sam vec skoro i zaboravila i posmatram kako se njegova ruka milimetar po milimetar pomera prema gore, kako se zavlaci ispod haljine, osecam toplotu njegove koze na svojoj i ne mogu (sta ne mogu, NE ZELIM!) da kontrolisem sve ubrzanije disanje. Samo lagano predje prstima preko ribice. „Zadovoljan sam.“ i skloni ruku. E, sad, zasto je zadovoljan? Dogovor je bio da se ne brijem do susreta. Zasto? Zato sto je prvi „obred“ trebalo da bude brijanje. Sad, koliko je tu dole nesto naraslo, pa bas i nije mnogo, jer se stvarno redovno brijem, a dva puta mesecno odem i na depilaciju ( veruj mi, nema sadiste na ovom svetu koji bi mogao da izmisli nesto gore od „brazilske“ depilacije), ali ima nekih naznaka da ima sta da se obrije. I tako, ufuramo u njegov stan (gacice ostadose dole u kolima na istom mestu „nece ti trebati.“ ) I krenemo prema sobi. „A gde si ti krenula?“ „Pa, tamo.“ Otkud znam gde sam krenula, nisam nikada tu bila, prvi mi je put. „Hajde da odmah razjasnimo neke stvari, da ne bi dolazilo vise do zabuna. „ Opa! Odmah ostro, odmah djonom? Ako, ako... Volim da mi odmah objasne gde mi je mesto, manje prostora ostaje za greske :o))))))))))))))) „Kad udjemo unutra, onda droljica ostaje kod vrata, u klececem polozaju sa rukama na ledjima, polozaju predvidjenom za droljice. I ceka da joj neko dozvoli da se pomeri odatle, i ne pita nista, nista ne govori, nego slusa sta joj se kaze i izvrsava sta joj se kaze. Jasno?“ „Jasno“ kazem ja, i i dalje stojim. I onda dodje prvi samar. Uh, jebote! Mislim, nije bas nesto uneo neku posebnu snagu u to, bio je to samo samar upozorenja, ali kakvu tesku ruku ima, a i proslo je prilicno vremena od poslednjeg samara, skoro da su mi oci zasuzile, ali nisu. Umesto ociju zasuzilo je nesto drugo :o)))))))))))))))))) „Sta ti je jasno kad i dalje stojis?“ Spustim se na kolena i stavim ruke iza ledja i jos kazem „izvinite“ kao svaka lepo vaspitana devojka, ali usledi jos jedan samar, i ovaj je bio jaci. Znas, dobro je kad ti odmah stavi do znanja sta zelis a sta ne zelis da dobijas od njega. Ja, eto, odmah shvatih da samari bas i nisu nesto sto jako zelim da dobijam od njega. „Tebi bas treba puno objasnjavati? Nisam te nista pitao, a i da jesam, sta droljica treba da radi?“ E sad. Reci ili ne reci? Ma, reci, pa pitao je. „Droljica treba da slusa i izvrsava sta joj se kaze i da ne pita nista i da ne govori nista pri tom.“ i vec zmirkam ako opet odluci da nesto nije kako treba, odnosno, ako opet krene samar. Ali ne... Da, ruka se spusta na moj obraz, ali sasvim nezno i digne mi glavu gore i kaze mi da ustanem. I ustanem i cutim, a on me poljubi... Uuuuuuuuuh, kako se dobro ljubi! Sve i da nije trebalo da opet kleknem, pala bih dole sto posto, oduzele mi se noge. Eto, to vec ZELIM da dobijam od njega :o))))))))))))))))) „Kad te pozovem, docices u sobu na sve cetiri. Jasno?“ Samo klimnem glavom. Znam za jadac! Neces ti mene vise samarati, nema teorije. I ode. I tako ja klecim tu ispred vrata i cekam. I cekam... I cekam... Pa, sta radi tamo? Gleda TV? Cita novine? Dokazuje teoriju relativiteta? Premestam se sa kolena na koleno, opustam misice lagano, i nogu i ruku, malo se vrpoljim da opustim misice na ledjima, i opet smisljam suluda scenarija u glavi, a uzbudjena sam kao sam vrag, i tako mi je blizu to sto sam cekala mesecima a tako jebeno daleko, i pun mi je kofer cekanja, a opet, mmmm, kako je to dobar osecaj sedis tu, pardon, klecis tu i cekas, i znas da nema nikakve teorije da ces dobiti nesto sto zelis ako se pomeris, a i znas da je bas to ono sto cekas tako dugo... Ludilo. A fakat da imam jedan neoborivi dokaz da mi se sve to svidja, jer sam tako vlazna da imam utisak da sam se upiskila, osecam onaj tako poznati, dobar osecaj da mi vazduh hladi mesto medju nogama a ono ostaje vrelo, vrelo, vreeeeeelooooo... A rekla sam ti da mrzim cekanje? Nisam? Njemu jesam. Ko me jebe kad ne znam da drzim jezik za zubima :o))))))))))))) I tako to meni vec izgleda kao da je proslo desetak dana, a nemam pojma koliko je proslo. Skoro i da nisam cula kad me je pozvao da dodjem. I skoro da sam se zeznula i ustala, ali nisam. Jos radi mozak, dobro je, nije jos sve otislo u svemir.

Mislim, nije da ne mogu dugo da klecim (pardon, mogla sam, sad sam malo zardjala, ali praksa cini cuda :o))))))))))) ), ali stvarno mi je trebalo mnogo da se pokrenem. Osecam svaku neravninu u podu pod kolenima i gundjam u sebi sve u sesnaest, ali idem, i da znas da bih, da je nesto bilo potrebno, mogla da prestignem svakog da prva stignem do tamo. Kad imas pravu motvaciju.... :o)))))))))))))))))))))) I stignem. Kao, nisam zainteresovana cega tu sve ima, a u stvari, krisom cunjam pogledom po sobi i overavam sve sta je izvadio na svetlost dana. Mogu ti reci da mu ni Inspector Gadget nije ravan! Od onih najobicnijih stvarcica tipa konopaca, lisica, biceva, siba, vibratora, poveza... do, ma neces mi verovati, pravog, pravcatog ginekoloskog stola! Mislim, pa TO jos nisam videla van ginekoloskih ordinacija. Gde li to samo drzi kad mu neko dodje? I kako je, uopste, dosao do toga? Gde, za ime sveta, mozes kupiti GINEKOLOSKI STO?????????? Doslo mi da zatrazim time out i krenem sa pitanjima, sve mi se nesto motalo po glavi kako ga i ne poznajem bas najbolje, i kako... pa, hm, kako moze lako da se ispostavi da je u pitanju neki serijski ubica koji se krije pod maskom... Cega? Doma? Joj, mala, kakve tebi sulude misli jure glavom... Ajde, sve i da nije serijski ubica, mozda je neki, ono, sta ja znam? Reziser porno filmova u kojima, na kraju, glavna junakinja zavrsava kao belo roblje, prethodno izmrcvarena i izmucena, a koji se prodaju ispod ruke samo za „odabranu klijentelu“? Mozda bas i nismo o svemu porazgovarali? Mozda mi je zatajio instikt, mozda nisam primetila neke tikove, neke naznake psihickog rastrojstva, psihijatrijske bolesti, obicne sizofrenije? Mozda... Mozda preterujem malo? Ajde, smiri zivce, otpevaj uspavanku tom suludom scenaristi u glavi, u svakom trenutku mozes da ustanes i da odes, pa sam ti je to rekao, imas safe word, imas dogovoreni znak, imas... Imas jednu vrelu ribicu koja upravo dokazuje kako u telu ima tecnosti koje nikada ne uzimamo u obzir kada govorimo o mogucoj dehidraciji, a tebi, upravo, najveca opasnost preti od dehidracije! I onda krenem da mislim... Pa kad on misli sve to da isproba? Pa, za sve ovo treba bar godinu dana, a ne jedno vece, pa sve i da ga produzimo na noc, pa... A, cekaj malo, pa ima tu stvari za koje cak nisam ni sigurna cemu sluze i... Pa, cekaj malo! Ima tu stvari o kojima nismo ni razgovarali, ni nista, pa ne moze, jednostavno ne moze tek tako bez pitanja, i, i, i........ Mora da sam se malo zaboravila i da mi se na licu lepo videlo o cemu razmisljam, jer me iz svih tih misli trgnuo njegov glas: „Ne brini, necemo sve probati veceras“ govori kroz smeh. I prilazi mi i podize me, i seda na krevet i mene smesta u krilo i mazi me po glavi i smeje se i dalje i kaze. „Jesi se uplasila?“ „Jesam“ odogovaram mu sasvim iskreno, jer koja je svrha lagati u vezi neceg takvog? Bolje je da odmah zna sta me plasi i kako reagujem na takve stvari. „Ne boj se. Nista sto ne zelis neces doziveti. Ne bih nikad dozvolio da ti se desi nesto lose. Smiri se. Desice se samo ono o cemu smo do sada razgovaraili. Nista preko toga. Znam da se jos ne poznajemo dovoljno, i znam da ima stvari o kojima nismo razgovarali, i znam da ti treba vremena, kao i meni. Idemo polako, postepeno, dokle to odgovara i tebi i meni, a pre svega tebi...“ i sve tako nesto govori. Naravno da se opustam. Eto, vidis kako zna sta treba da uradi i kaze u pravom trenutku? Uh, kako mrzim te prve „puteve“. Ali, kako su potrebni, i kako mnogo naucimo jedni o drugima iz njih. „Hoces da prekinemo?“ pita. Jesi ti normalan???????? Sta da prekinemo? Pa, nismo jos ni poceli. Alo, momak, ja sam ovde dosla da budem... (akhm, oprosti na izrazu, ali...) jebana, iskoriscena, ponizena, i tako vise puta, a ne da vezemo goblene i pricamo o sustini sveta i smislu zivota. To cemo neki drugi put. Dobro, to nisam rekla, naravno, ali to sam mislila. Rekla sam samo jedno malo, tiho, smerno „necu“. „Verujes mi?“ „Da, verujem ti.“ I stvarno mu verujem. Nije neka izmisljotina.

(to be continued...)

- 14:42 - Komentari (1) - Isprintaj - #

nedjelja, 18.06.2006.

Bdsm? To su oni bolesnici u lancima koji... dio drugi.

Zvono. U sekundu točno.
-Bok. Uđi…
-Prekrasno izgledaš.
Unijela je predivan lagano slatkasto-cvjetni miris. Nasmiješili smo se jedno drugom i gledajući je ravno u oči lagano sam obišao oko nje… odostraga je uhvatio oko struka i poljubio u vrat. Uzdahnula je ali osjetio sam i da drhti.
Privio sam ju uz sebe i šapnuo u uho
-Nemaš razloga za nervozu, a ja ti obećavam da ćeš vrlo uskoro imati osmjeh od uha od uha… Okrenula je glavu u poljubila me u usta… dugo, nježno, polako…

rekao sam joj da sjedne i pitao dali želi malo vina? Odgovorila je potvrdno.
-Danas piješ iz mojih usta.
Uzeo sam gutljaj, prišao joj i poljubio je te ispustio malo vina u njena usta.
-Sviđa ti se?
-Nikad još ovako nisam pila, ali jako mi se sviđa. Mogu dobiti još jedan gutljaj?
-Naravno.

Ovaj gutljaj je završio dugim poljupcem… i poprilično žestokim a kao šećer na kraju stigao je jedan lagani šamar ;) :)).
To ju je bome iznenadilo ali i raspalilo…

Sjeo sam preko puta nje.
-Ustani, da vidim jesi li izvršila naređeno.
Napravila je korak prema meni i primila rub haljinice i zastala.

-Neugodno mi je malo
Doduše to se vidjelo iz aviona ali isto tako u očima sam joj čitao napaljenost samo takvu… ;)
-Podigni haljinu.
Ton joj je dao do znanja da se ne šalim i da ima biti tako.

Super. Sad raširi noge… odlično. Okreni se da vidim guzu… Prekrasna guza…
Samo da naglasim da obožavam te trenutke prvog skidanja, prvog razgolićenog pogleda, znatiželju koja iz tog proizlazi. Volim simboliku skidanja odječe. A i dobivanje odgovora na pitanje kako to sve izgleda golo? Izgledalo je prekrasno…

Ustao sam i ugrizao je za guzu

-Možeš sjesti.
-Raširi noge i drkaj.
Zastala je otvorenih usta ali moj pogled u oči bio je jači od njenog srama i nervoze.

Lagano si je dodirnula mačkicu… određivao sam joj tempo, intenzitet i koliko prstiju mora unutra staviti. Na 3 metra od nje vidio sam koliko je vlažna… ma nije se dirala ni 10 sec. a već se čuo onaj karakterističan zvuk ;) totalno vlažne mačkice.

Nedugo nakon što je počela zapalio sam cigaretu, ma nisam popušio niti trečinu a ona je već stenjala, trzala se, izvijala… zatvorenih očiju…
-Kujice, gledaj me u oči, i ne želim da svrneš pogled dok ti ne naredim.

Nikolina se pali na naredbe ;)… to sam tad shvatio a kasnije mi se samo sve više i više potvrđivalo. Otvorila je oči, pogledala me i u tom trenutku kao da je prebacila u petu brzinu… Svršila je dok si rekao bdsm :)
Dozvola svršavanja? Ja to izuzetno rijetko prakticiram, jedino kad odgađam orgazam, u svim drugim slučajevima samo naprijed :))

Haljinica je i nadalje bila na njoj, skini ju da ti vidim grudi…
Jako lijepo, bradavice na gotovs, grudi solidna antigravitacijska trojka.

-Na koljena. Još malo vina?
-Da, molim te.

Ponovili smo proceduru s vinom a onda sam uzeo flašu i izlio vino po grudima… sagnuo se i polizao a potom ih mjesio, dirao… polako, sve jače, čvršće. Grickao sam bradavice, pa ih među prste i tresao, okretao, vukao prema sebi… Pogledao sam je u oči i vidio da me gleda. To je zaslužilo pusu.
Nikolini nikad ništa nisam morao dva put reći

-Ostani tako.
Otišao sam u drugu sobu i vratio se s lisicama i povezom za oči…
-Da malo začinimo stvari, ruke iza leđa (jako me pali zveckanje lisica ;) :) )
-Otvori usta. Ne morate biti jako promućurni da shvatite kaj sam joj gurnuo unutra...
Ponekad cure volim ševiti u usta, Nikolina ga je tako dobro pljugala da mi to nije ni palo na pamet.
Trenutak prije svršavanja izvukao sam ga van. Ne još… ima vremena.

Usmjerio sam je prema krevetu, došla je do njega i naslonila glavu.
Pljas… dlanom sam je počeo spankati. Udarac pa pusa, udarac pa pusa… provjera vlažnosti… nisam morao ni dotaknuti-na očigled se slijevalo iz nje. Onda serija udaraca. Guza se već fino zarumenila...

-O, vidim da se kujici sviđa spanking. Onda idem po bič.
-Molim te, rađe dlanom.
-A kaj ako ja baš želim bičem?
-Onda će biti tako-prozborila je. (Naravno da smo dogovorili Safe Word)
-Da, bit će tako. Vidim da brzo shvaćaš kako to sve ide…
Kao nagradu dobila je pusu u usta…
Bič nije krenuo spankati već ju je prvo dirao… po licu, pa po kosi, niz leđa do guze… pa između guze po mačkici, trljao sam je njime, dirao po klitu, dražio…
Onda sam joj ga stavio blizu usta
-Poljubi prvi bič koji će taknuti tvoju kožu…


- 23:02 - Komentari (2) - Isprintaj - #

četvrtak, 15.06.2006.

Bdsm? To su oni bolesnici u lancima i lisicama koji se bičuju i vežu?

Nikolinu sam upoznao na jednom rođendanu… prvo što sam na njoj zapazio bijahu ogromne, kao ugljen crne a velike poput briketa (danas sam peko roštilj hehe ) oči i tako topao osmjeh…. Crvena uska haljinica a ona tamnoputa, crnokosa, a oko vrata je imala jako usku ogrlicu… skoro pa lajnu :))… Prekrasno…
Malo plesa i muzike, malo cuge i mog šarma :)), i… i nismo kako ste pomislili završili u drugoj sobi i odali se razvratu :p nego razmijenismo brojeve telefona…
Par puta samo otišli na kavicu i doznao sam mnogo toga o njoj… između ostalog da je u vezi na daljinu s kojom nije baš zadovoljna ali postojala je neka nada da će kad-tad on doći u Zagreb…
I ja sam tad bio u vezi koja nije baš štimala i prekid je "visio u zraku"… kad se spustio na zemlju :)) odlučio sam se iz prijateljskog moda prebaciti u mod… pa i ne baš tako prijateljski ;)… Između Nikoline i mene iskre su frcale na sve strane ali… nisam ništa želio forsirati. Polako ali sigurno…
Dosta samo se zbližili i sasvim otvoreno krenuli pričati o mnogim stvarima… i o sexu naravno. Tad sam joj spomenuo da ja volim malo grublji seks… tražila je pojašnjenje pojma "malo grublji"

-Jel ti poznata kratica bdsm?
Iznenađeno-zabezeknut pogled i pitanje…
-Bdsm? To su oni bolesnici u lancima i latexu koji se bičuju i vežu?

-Hahahaha… pa može se na to i tako gledati ali ima tu još podosta svega i svačega. Fizičkog i mentalnog…

Izraz lica joj je govorio – na kog sam ja to naletila… a izgledao je kao sasvim OK dečko. Razočaranje… lagana ljutnja, u neku ruku i gađenje…

-Hvala lijepo, nisam ja za takve stvari-ledeno je prozborila…

-Hej, polako… ljudi koji nisu u tome često puta imaju sasvim krivo viđenje bdsm-a.

I krenuo sam joj objašnjavati kako to sve ide… sjedila je prekriženih ruku i ne baš previše zainteresirano slušala… no riječ po riječ… i to što smo se prije toga relativno dobro upoznali, na određeni način i zbližili i vidjela je da nisam neki manijak niti psihijatrijski slučaj :)) i polako sam osjetio da to nju počinje interesirati… na neke stvari je tražila dodatna obrazloženja, postavljala mi pod pitanja… a pošteno se zainteresirala se kad sam joj spomenuo koliko užitka to sve nosi i da je curenje iz pice maltene normalna pojava… a uzdasima se ne zna broja…
No i dalje je ostajala pri tome da je ona maza i da se voli grliti i ljubiti i masirati i dirati i da ju grubosti ne privlače…
Misliš da u bdsm-u toga nema? Da je tu samo grubost u igri? Naravno da nije. Pažljiv Dom će ti pružiti više nježnosti od maltene bilo kojeg vanilla dečka… a pružit će ti i mnogo stvari koje "normalni" :)) nikad ne bi pale na pamet…

Pa kako, pa zašto, pa koliko… i djevojka se bome zainteresirala…
I otvoreno sam joj rekao kako bi joj jednom volio uživo neke stvari, o kojima sam govorio, predočiti…
Ne. Ona voli svog dragog… ali… ali na kavicu možemo uvijek ;)
Na slijedećoj kavici mi je sama krenula postavljati razna pitanja da bi joj u jednom trenutku rekao da prestane zapitkivati jer jedno djelo govori više od 5 miliona riječi
Ne. Nikako… em je u vezi em nije za te stvari.
Reko dobro. Kako god želiš…

Dođem doma i stiže mi sms… da već i sam znam kako joj se sviđam a i da sam ju bome opako zainteresirao i da bi voljela probati ali želi da sve bude skroz lagano i polako… ;)
Dogovor je pao… sutra u 9 dolaziš do mene u onoj crvenoj haljinici s tuluma, a ispod nje nemaš baš ništa…

- 20:22 - Komentari (3) - Isprintaj - #

subota, 10.06.2006.

Spanking II

Stavih nekoliko prigodnih slikica spankinga… Doduše moja spanked slut :) galerija je poprilično bogata jer volim tu radnju (uostalom tko u bdsmu-a, a i mnogi van toga je ne vole??? ) no dosta slika su stvarno hard core, barem bi neiskusnima i ne upućenima tako izgledale, i bojim se da bi se neki mogli uplašiti… No tko je probao zna... u danom trenutku to sve može jako žestoko izgledati (samim time i biti žestoko) ali za pola sata koža se vrati u normalu. Doduše ostaju masnice… ponekad… No gotovo sve subice uživaju u gledanju vlastitih spanking modrica. Ja baš i ne jer mi to lagano kvari estetski dojam ali… ako želi i voli masnice po guzi a i nekim drugim dijelovima tijela ;) e pa i dobit će ih.

O svemu na ovome svijetu mogli bi filozofirati pa tako i o spankingu… no ovaj put ću to probati izbjeći. Zašto raditi težu filozofiju iz toliko uobičajene stvari? Uobičajene, pitate se… i naj konzervativnija vanilla u sexu prakticira spanking dlanom u doggy pozi, a od toga pa do bičevanja na sve 4 nije tako dalek put kako se nekima možda i čini ;)

U čemu se sastoji sva ljepota te radnje… po meni u dva glavna čimbenika.
Prvi je što se prigodom spankinga razina hormona endorfina u krvi može podignuti i preko 200%… endorfin je prirodni analgetik, koji osim što ublažuje bol ima i još nekoliko zgodnih učinaka ;) vrlo sličnih djelovanju serotonina-ili takozvanog hormona sreće. Oni koji se aktivno bave sportom često puta pri tome osjećaju ugodu… zašto? Pogodili ste… endorfin. Znate koji hormon se luči u mozgu prilikom konzumiranja čokolade… endorfin naravno. Endorfin je prirodni borac protiv stresa… on nam jača imunološki sustav, isto kako i poboljšava rad srca… i da sad ne duljim.
Spanking=endorfin=mmmmmmmmm.

A i drugi bitan faktor je sam ritual i simbolika te radnje… Jedan od glavnih simbola nečije submisivnosti je spanking… uz razne druge stvari naravno... Dobrovoljno prepuštanje, prihvaćanje boli… kao ugode ili kazne, jer spanking može biti i jedno i drugo naravno. Kad spanking kombiniramo s vezanjem, ili raznim pozama (npr na sve 4) dolazimo do osjećaja bespomoćnosti, podčinjenosti, bivanja u tuđoj vlasti "na milost i nemilost"… subice to obožavaju :)

On može biti radnja sama po sebi a možemo ga kombinirati i sa direktnim sexualnim podražajima… meni je vrlo draga radnja spankanje dok se subica mora samozadovoljavati. Najčešća praksa je da subica stoji, vezanih očiju i raširenih nogu i drka… dok ja s bičem hodam oko nje… što je bliže svršavanju udarci su sve jači i brži…
Još jedna, u nekoliko mojih priča dobro opisana radnja je tretman "zločesta cura".
Prebacim subicu preko koljena, jednom rukom je spankamm a drugom zadovoljavam… uvijek totalno polude :) kad imaju jedan prst u guzi, dva u pici a guza im je crvena i užarena… još kad u istu dobiju kitu… a dlan i dalje radi…
A probajte nekad i klasičnu vanillu… znaći doggy poza bez ikakvih grubosti i onda krenite udarati dlanom… vidjet će te kako će subica poluditi i svršiti mnogo intenzivnije

Meni je spanking draža radnja i od vezanja i učestalo ga prakticiram gotovo po cijelom tijelu. Zašto se ograničiti samo na guzu i leđa? No uvijek imajte u vidu da je npr. pica vrlo delikatan, nježan i osjetljiv organ… pussy spanking mora biti lagan i nikako se ne može komparirati sa udaranjem guze…
Najviše volim spankati sa:

1. Jahaćim bičem... koji je prikazan na slici. Vrlo precizan "instriment" kojim možete jako odmjereno i točno, "na milimetar" pogoditi željeno mjesto. Udaranje kožnim vrhom je mnogo manje bolno od samog tijela bića… i tu dolazi do vrlo zgodnih kombinacija… ;). A i samo fijukanje bičem prije nego i dotaknem kožu je izuzetno napaljujuče

2. Dlanom. Doduše i dlan zna jako zaboljeti ali to je zanemarivo naspram osjećaja kože na koži... prelaženja rukom preko vruče guze... UH. OPAKO :)

3. Remenom. "Na koljena i otkopčaj mi remen. Sad se okreni"... zar išta više treba i govoriti...

4. Šibom. Pogotovo kad si je mora sama ubrati... a ako nisam zadovljan šiba joj se lomi na guzi ili leđima i morak renuti u potragu za novom ;)

A bome sam napravio filozofiju od svega toga a rekao sam da neću. Uživajte ljudi, spankajte i bivajte spankani…


- 18:56 - Komentari (1) - Isprintaj - #

srijeda, 07.06.2006.

Posle kise uvek sine sunce : )

Ova kisa koja danima pada podsetila me je na jedan dogadjaj...


Jel’ znate onaj momenat kada bacite pogled u ogledalo, trenutak pre nego sto izadjete iz kuce, i pomislite da izgledate najbolje sto od sebe mozete da ocekujete? E, tako sam ja sebe gledala u ogledalu to vece. Sve na svom mestu. Onaj osecaj sigurnosti u sebe, jer mi mala crna haljina stoji kao da je na meni sivena, otkriva sta treba, sakriva sta treba, glatke noge, stopala u mmmmm italijanskim cipelama sa vrtooooglavom stiklom, glatka, meka, mirisljava koza, vrat istaknut nemarno podignutom kosom u labavu pundju, i par nestasnih pramenova koji uokviruju lice sa taman dovoljno sminke da bas nije golo. I nestasan izraz u ocima, jer nemam nista ispod, a iscekujem i ocekujem... I, kako to obicno biva, nebo se plavi, zvezde sijaju, toplo je, i ne ponesem kisobran (sta ce mi?). I dok sam stigla do njegov zgrade, oblaci se vec navukli, zvezde nestale, pljusti kao iz kabla. Super! Zovem ga mobilnim iz kola... „Ej, cao, ja sam, ajde sidji dole, please, i ponesi kisobran.“ Tisina... „Jel’ me cujes?“ „Aha“ odogovara on. „Pa jel’ silazis?“ Tisina... „Akhm... hocete li, molim Vas, da sidjete dole i ponesete kisobran?“ „Zasto?“ Sad ja cutim. „Zato sto pada kisa, a ja bih jako volela da ne pokisnem.“ „A zasto da ne pokisnes?“ „Zato sto sam se dugo pripremala za Vas, i volela bih da vidite kako to izgleda.“ Pa, stvarno! Bilo bi bas steta da to neko ne vidi, a posebno da to ne vidi on, obzirom da je citava „postavka“ i stvorena zbog njega. A kisa i dalje pljusti. Mislim, cim bih otvorila vrata auta vec bih bila mokra, a tih nekoliko desetina metara do njegove zgrade bilo bi kao da sam obucena stala pod tus. „Skoro da sam u iskusenju.“ kaze. „Mooooliiiiim Vaaaaaas“ pevam u telefon. „Bilo bi steta da to ne vidite.“ „Dobro. Ali nemoj da silazim za bezveze.“ „Necete se pokajati“ kazem samouvereno, jer, valjda do sada znam sta ga pali i sta mu se dopada. Prekidam vezu, i cekam spremna da istrcim iz kola cim doje do njih. I cekam... Prolazi deset minuta, i ja vec pocinjem da razmisljam sta se desilo. Taman pocinju da mi se kroz glavu projektuju najbizarniji filmovi o padovima, slomljenim nogama i rukama, kada zazvoni mobilni. „Da?“ javljam se. „Samo da te obavestim. Za ovaj silazak dole, i to sto sam morao da se oblacim, pod uslovom da budem zadovoljan onim sto vidim... ceka te kazna. Ako ne budem zadovoljan onim sto vidim, ceka te dupla kazna“ „Ali...“ ali veza je prekinuta. Razocarano se zavalim u sediste, i cekam da sidje. Ugledam ga kako izlazi iz ulaza i nogu pred nogu, polako, prilazi kolima, kao da ima svo vreme ovog sveta. I jos mu se nista ne cita na licu. Uzas. Smesim se, ipak, jer mi je drago sto ga vidim, bez obzira na sve. I uzbudjena sam sto ga vidim. I toplo mi je oko srca i... i negde drugde. Konacno, stize do auta. Otvara vrata i gleda u mene. Ocekujem bar neki znak na njegovom licu, ali nista se ne menja tamo gore. I tako se gledamo, i meni, polako, bledi smesak sa usana. Ne znam vise sta dalje. „Hoces li izaci, ili ti treba pomoc i oko toga?“ pita me. „Ne, naravno, izvinite.“ i bukvalno iskacem iz kola, koliko god to dozvoljavaju visoke potpetice (inace, uopste nije lako voziti u tako visokim potpeticama.) i zatvaram vrata za sobom i zakljucavam ih. Okrecem se prema njemu i cekam da napravi neki pokret, nesto, da se pomeri sa mesta. Samo mi pogledom pokaze na ulaz i ja krecem i ne cekajuci da vidim ide li on za mnom. Ali, jos uvek sam pod kisobranom, znaci ide.


Ulazimo u zgradu, i ja idem do lifta. „Stani!“ i ja se ukopam u mestu. Odmerava me od glave do pete i sa svih strana. A ja crvenim. Mislim, kako je to cudno? Video me je ne samo golu, nego i u takvim situacijama i pozama koje je tesko i zamisliti, a ipak, ovo mi izgleda neprijatnije od svega toga. Gledam ga nesigurno, ocekujuci bar nekakv znak da li mu se dopada to sto vidi, i ubedjujem sebe da mu se dopada, a opet ne mogu da budem sigurna. Rukom uklanja jedan pramen sa mog lica i stavlja mi ga iza uha, prstima klizi niz moj vrat, dodiruje mi ramena, prelazi rukom preko mojih grudi i bradavica koje prosto strce ispod haljine, spusta ruku na moj bok, prelazi rukom preko moje guze, i ja osecam kako postajem sve vrelija i u obrazima i izmedju nogu. Gasi se svetlo u hodniku, i ja cujem samo zvuke naseg disanja, njegovog smirenog i ravnomernog, i mog ubrzanog i glasnog, i negde u kraju mozga, cujem kako kaplje voda sa kisobrana. Skoro da mogu da osetim elektricitet koji se stvara, i skoro da mi je zao sto stize lift i sto se ulaz puni svetlom koje dopire iz njega. Pokaze mi rukom prema liftu i ja ulazim. Osecam kako se kabina dize, i ni ne primecujem njegovu ruku kako petlja nesto po dugmadima za lift. Osecam samo kako se kabina, uz lagani trzaj zaustavlja izmedju spratova. „Kako bi bilo da pokazes koliko si zahvalna sto sam ucinio taj napor i sisao po tebe?“ „Ovde?“ pitam zbunjeno? „Sto? Da ti mozda ne odgovara ambijent? Ili ne mislis da treba da mi budes zahvalna za to?“ „Ne, naravno, oprostite“ govorim dok se spustam na kolena i otkopcavam mu slic. O, pa svidelo mu se to sto je video! Ruku zavlacim u njegove gace i susrecem se sa toplim, polutvrdim mesom i ne mogu da zaustavim osmeh na usnama. Vadim ga napolje i nezno ga milujem, dok prste druge ruke stavljam u svoja usta i vlazim ih, a onda tom rukom hvatam batinu koja se budi. Otvaram usta i ispruzim jezik koji sam dobro navlazila i polako prelazim njime od korena prema vrhu, a onda nezno njime pomilujem vrh sa koga sam povukla kozicu, pa jezikom ponovo prelazim po njegovoj donjoj strani nezno uvlaceci njegova jaja, prvo jedno,pa drugo u usta, pa opet jezikom poooolaaaaaaako gore. Povlacim kozicu na dole i usnama obuhvatam glavic, palacam jezikom po njemu, sisam ga i odugovlacim trenutak kada cu krenuti usnama niz njega. Koristim svoj trenutak, i uzivam u njemu. Vadim ga iz usta i ponovo ga lizem citavom duzinom i ponovo glavic zavrsava u mojim ustima. Osetim njegovu ruku kako se uvlaci u moju kosu i shvatam znacenje toga. Usnama pocinjem da klizim sve nize i onda se ruka u mojoj kosi steze i ja osecam kako mi gura glavu na dole. Sve vise mi prodire u usta i ja ga pustam otvarajuci mu put. Ruka u mojoj kosi vodi moju glavu u zeljenom smeru, i osecam kako postaje sve tvrdji i sve veci, raste u mojim ustima i sklanjam ruke na njegove butine, pustajuci ga da sam odredi dubinu do koje moze da ide. Stalne promene ritma kojim mi prodire u usta, kratki, plitki uleti, a zatim duuuuugoooo spustanje moje glave sve dok ga ne osetim u grlu sto mi u trenutku zaustavlja disanje i sasvim lagano povlacenje moje glave na gore sve dok ne uspem da otvorim usta dovoljno da mogu da udahnem vazduh, cine da vise ni ne mogu da ga pratim, i sve sto mogu je da se prepustim i pokusam da se opustim. Zarivam prste u njegove butine, jer pocinje sve brze da me navlaci, prodiruci sve dublje u moja usta i skoro da nemam vremena da dodjem do daha. Jedino jos nerazumljivim mrmljanjem mogu da izrazim i svoje nezadovoljstvo ali i svoje zadovoljstvo i znam da to jos povecava njegovo zadovoljstvo. Nemam vremena da razmisljam o tome, samo da reagujem, da osetim da moje telo reaguje na sve to, i sve cesce osecam blago grcenje u dnu stomaka, stezanje misica moje ribice, toplu vlaznost koja se siri po njoj, sve dok ne osetim erupciju sperme u svojim ustima i naglo povlacenje njegove batine tako da mogu da progutam sve sto se izlije u moja usta, a onda mu obuhvatam glavic i sisam ga sve dok mi ne pusti glavu i ja je podizem da bih ga mogla lepo olizati do kraja. Oblizujem svoje usne trenutak pre nego sto podignem glavu i vec osecam njegove ruke kako me hvataju za nadlaktice i pomazu mi da ustanem. Uh. Imam poteskoca da stojim na nogama i dodjem do daha, i oslanjam se ledjima na zid lifta, ali me on privlaci sebi, trenutak posto je zakopcao pantalone, i drzi me cvrsto u zagrljaju posto je ponovo pokrenuo lift.


Ulazimo zagrljeni u njegov stan i ja uhvatim svoj lik u ogledalu. Boze, na sta licim! Rascupana, izguzvana, razmrljane sminke, ali pogled... Pa, vidi se u njemu i zadovolljstvo, i sreca i iscekivanje, a ni osmeh nije bas za bacanje. Mazno se okrecem prema njemu, i umiljavam se oko njega, tako spremna na sve. Pusta me desetak minuta da se mazim sa njim, podize mi haljinu, smesta jednu ruku medju moje blago rasirene noge, istrazuje prstima, zavlaci ih u mene, igra se sa klitorisom, slusa moje uzdahe i krade ih sa mojih usana poljupcima, i dovodi me do vrhunca za tili cas, dok oslonjena na njega natapam njegovu saku svojim sokovima. Drhtim u njegovom zagrljaju, a onda me vraca u stvarnost. „Nisi valjda zaboravila na kaznu?“ pita. Uf. Trudim se da mi se na licu ne vidi kako sam ocekivala da je on zaboravio (kad ja vec nisam uspela), ali ne uspevam bas najbolje, jer se smeje na moj pokusaj. „Hajde sad, lepo, pomeri to svoje dupence odatle, i vrati se do kola. I sacekaj da te nazovem i kazem ti da mozes da se vratis.“ Gledam ga sa nevericom. „Da odem do kola...?“ „Aha.“ i klima glavom. A kisa i dalje pljusti... „A sta da radim sa mobilnim? Pokisnuce.“ „Pa, mobilni mozes da ostavis u kolima. Cuces ga kada bude zvonio.“ „A, ako ga ne cujem?“ „Onda ces da stojis tamo dole dok ga ne budes cula. I, upravo si sebi produzila stajanje na kisi za pet minuta.“ A, taman sam otvorila usta da jos nesto izmislim, ali sam se ugrizla za jezik.


I tako... Stojim u ulazu i gledam u kisu, i oklevam da zakoracim na pljusak. Telefon zazvoni. „Ako nastavis da stojis tu, na kisi ces stajati deset minuta duze.“ i prekid veze. Duboko udahnem i izlazim napolje. Moje mmmm cipelice bas su se pokazale prakticne za kisno vreme. Em ne stite noge, em se klizaju. U trenutku sam bila mokra, cim sam zakoracila iz sigurnosti ulaza. Osecam kako mi se voda sliva niz ledja i jezim se od tog osecaja hladne kise na toploj kozi. Mada je u trenutku sasvim prijatno rashladila moje vrelo lice. Sto sam brze mogla, stigla sam do kola, stiskajuci mobilni u ruci, pokusavajuci da ga zastitim telom, jer ako se pokvasi... Otvaram vrata i ubacujem ga u sigurnost automobila, a onda zatvaram vrata i ispravljam se. I stojim pored auta. Osecam kako mi se kosa natapa kisom, i kako se sliva niz moje lice, niz moj vrat, niz telo, kako mi se haljina lepi za telo, i polako postajem svesna da sam jos uzbudjena, i da bradavice jos uvek stoje kao uklete, i da nemam nista ispod, i da se sve zalepilo za mene, i da svako ko prodje pored mene moze da vidi da sam gola ispod te krpice koja je tako lepo izgledala nepunih sat vremena ranije kada sam se spremala da izadjem iz kuce kada se jos mogla nazvati haljinom. Premestam se sa noge na nogu, shvatajuci kako glupo izgledam dok tu stojim pored kola, kao poslednja budala, na kisi, dok se sve sliva niz mene. Oci me peku od maskare koja pocinje da se topi (vodootporna? Cekaj samo dok se vratim kuci i napisem sta mislim o vodootpornosti proizvodjacu), tesko disem pod tom kisnom zavesom koja nema nikakvu nameru da se razgrne. Pocinjem da drhtim, jer mi postaje hladno i pocinjem da cupkam u mestu, trljajuci se rukama ne bih li se malo ugrejala. Zubi vec pocinju da mi cvokocu, i uopste nemam ni najblazi pojam o vremenu koje je proslo ili nije proslo, samo buljim u telefon na sedistu ocekujuci da zasvetli. Konacno, i to se desava. Otvaram vrata i brzinom munje ga hvatam. „Ddddaaa?“ izgovaram drhtavim glasom. „Kako si ribice?“ cujem njegov glas koji odaje koliko se zabavlja. „Ssssuuupppeeerrr. Mooggu lli da ddddodjem gore, molim Vas?“ „Ne jos. Samo proveravam kako si, a posto si super, onda mozes da sacekas da te opet pozovem.“ I veza se prekida.


Buljim u telefon sa nevericom, i prosto ne prihvatam ono sto sam upravo cula. U prvom trenutku pozelela sam da bacim telefon na zemlju i sednem u auto i odem. A onda gusim taj impuls u sebi, i zatvaram vrata auta i ispravljam se ponovo. Dizem pogled gore i vidim ga kako stoji na prozoru i mase mi, i mogla bih ruku u vatru da stavim da mu je na licu bio siiiiiirooooooooookiiiiiiii osmeh. Sada vec osecam da mi noge polako trnu od hladnoce. Pored mene prolazi grupica klinaca, i hvatam odlomke njihovog razgovora. „Vidi ovu! Jebote, ona je gola! Nije. Jeste, vidi joj dupe!“ Hvata me blaga panika, ali oni nastavljaju dalje. Odahnem. I osecam da mi je toplije. Za trenutak. A onda me hladi novi talas kise koja pocinje jos jace da pada. I osecanje da se neko sunja oko mene. Osvrnem se oko sebe i ugledam sumnjivog tipa kako sprata negde iza mojih ledja. Sada me stvarno hvata panika, i vec se hvatam za vrata automobila, kada ugledam njegovu figuru na svetlosti koja se prosula sa ulaza u zgradu. Krece prema meni i ja odahnem, ali on nastavlja pored mene, i krece prema onom sumnjivom tipu iza mojih ledja. Tip odlazi a on se vraca natrag i ne pogledavsi me, kao da me ne poznaje. U tom trenutku, osecam suze kako mi naviru na oci, i osecam tople kapi kako se mesaju sa ledom na mojim obrazima. Samo trenutak posto je nestao u ulazu zgrade, zvoni mobilni. Ukocenim prstima jedva uspevam da otvorim vrata auta i da se javim na telefon. „Dodji gore.“ Prosto ne mogu da verujem, i osetim kako mi olaksanje i sreca otapaju led iz kostiju, i skidam cipele sa nogu da bih mogla da potrcim do ulaza. To malo teze ide, ali je brze nego da sam ostavila cipele na nogama. Tek u ulazu ih ponovo obuvam, ulazim u lift i posmatram kako se oko mene stvara barica vode koja se cedi. Sljapkam do njegovih vrata koja me cekaju otvorena.


Stojim u hodniku dok se voda i dalje cedi sa mene, sve oko mene je mokro, a suze mi se i dalje slivaju niz lice, pogotovo posle pogleda u ogledalo. Izgledam kao cudo morsko. Sve na meni je slepljeno, kosa, poslednji tragovi sminke, izgledam jadno taman toliko koliko se jadno osecam. „Mogla bi da skines to sa sebe i ostavis to u kupatilu, da mi ne unistavas parket u hodniku.“ I tu je bio kraj. Sad vec ridam i odlazim u kupatilo da se skinem, potpuno jadna i slomljena. Sve je otislo u piiiiiiiiiip. Otvaram vrata kupatila i ugledam kadu punu tople, penusave vode, kupatilo je puno mirisa tropskog voca, moje omiljene pene za kupanje, prijatna para dize se svuda. Stojim i drhtim, i ne znam vise od cega drhtm. Osecam kako njegove ruke polako otkopcavaju ono sto je nekada bilo moja haljina i podizu je na gore. Dizem ruke i pustam ga da mi je svuce preko glave, odbacujem cipele koje nikada vise necu obuci, i oscam kako se njegovo toplo telo privija uz moje, kako njegova toplota prelazi na mene, kako me podize i nosi do kade, spusta me u toplu vodu, i ja se opustam uz zadovoljan uzdah i siroki osmeh. „Udahni i zazmuri“ kaze, i spusta mi glavu ispod vode. Izronim sa srecnim osmehom i gledam ga kao da ga prvi put vidim. „E, sad izgledas bas onako kako najvise volim“ kaze, i spusta mi jedan savrsen poljubac na usne.

c.

- 02:01 - Komentari (2) - Isprintaj - #

utorak, 06.06.2006.

Nego, kad ćeš staviti neke nove fotke na blog?

U zadnje vrijeme imao sam nekoliko takvih upita… Ma bit će i to uskoro… naime nije to tak jednostavno… a sad slijede izgovori :))
Prvo i osnovno imam opako puno poslovnih i privatnih obveza u zadnje vrijeme… zatim slike treba smanjiti, na pojedinim fotkama koje imam u planu treba pojedine dijelove izbrisati poradi diskrecije… zatim to treba staviti na net, a nekad stavljanje niti ne uspije iz meni nepoznatih razloga (kompjuteri su zli :))… za neke fotke moram dobiti dozvolu objavljivanja… jer prvo i osnovno pravilo je da ničije fotke ne bi smjele ići bilo gdje na net bez dozvole osobe koja je na njima, stoga uvijek treba pitati… ipak smo mi čitan i posječen blog i poradi toga slike moraju proći poseban tretman a sve u svrhu zaštite identiteta… Stoga, kako i vidite-nije to baš jako jednostavo ni brzo. Već znam koje slike ću staviti al treba se naprosto sjesti i to odraditi… a momentalno nemam vremena a priznajem niti volje… no nitko vas ne sprečava da šaljete svoje slike… ako su zanimljive biti će objavljene pod vašim nickom…

I da, dosta je teških tema na ovom blogu, barem neko vrijeme. Moj slijedeći post će biti Spanking II, a onda ću dati ono što velika većina najviše i očekuje (perverznjaci jedni :p ) a to je opis neke seanse… Strpljen-spašen. Još par dana da obavim razne poslovne obveze i onda se bacam na pisanje i stavljanje fotki, a uostalom, znate da volim pisati i da nemam namjeru odustati od bloga, a u međuvremenu-iz povjerljivih izvora hehe čujem da nam colombina nešto zanimljivo sprema…

- 21:25 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< lipanj, 2006 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Domu se možete javiti na :
    bdsm_bloger@yahoo.com
    a suurednici na:
    colobina2006@yahoo.com











  • OBAVEZNO ŠTIVO
    Branko Čopić
    Ježeva kućica

    Po šumi širom bez staze puta,
    Ježurka Ježić svaki dan luta.
    Lovom se bavi, često ga vide
    S trista kopalja na juriš ide.

    Vuk i Medo pa čak i Ovca,
    Poznaju Ježa slavnoga lovca…

    …Jež se veseli, na gozbu veli,
    Tu šale nema hajd da se sprema….

    …Kućica glupost, veli vuk zao,
    Pa ja bi svoju za janje dao.
    Idem sa vama, baš sam za šalu,
    Hoću da vidim Ježa budalu…

    I kad ste zadnji put imali u rukama Ježevu kućicu? To je obvezna literatura. Kakav Marquise, kakva Story of O :)))
    Prvo apsolvirati Ježurku Ježića a tek onda možemo dalje :))