Kritika part I: Pravila, naređenja i zabrane
U slijedećih nekoliko textova namjeravam dati prikaz stvari i pojava unutar bdsm-a koje me smetaju, koje doživljavam potpuno nepotrebnima a nekad i nespojivima sa onim što ja smatram bdsm-om… pa da krenemo.
Svi mi, u većem ili manjem obimu, volimo zadavati pravila, a druga strana ih se pridržavati. Ima pravila i naredbi koje su stvarno korisne i dobre, smislene ali često su zadana pravila potpuno beskorisna, glupa, čak i štetna, ne služe apsolutno ničemu nego provođenju vlastite volje, dokazivanju "tko je tu Gazda" i nalaženju neke, po mome viđenju stvari, bolesne satisfakcije da robinja a nekad i subica npr. svaki dan u 15 do 8 mora kleknuti i 10 minuta ljubiti sliku svog Gospodara. A svi znamo da je ovo jedan ne tako "strašan" primjer.
Postoji mali milion boljih, ljepših i korisnijih načina da se potvrdi nečija odanost, ljubav i/ili spremnost služenju i izvršavanju.
Jedna relativno česta zabrana je zabrana komunikacije s ostalim Domovima, a nekad to ide tako daleko da zabranjen bilo kakav kontakt sa svim muškim osobama osim na nekom strogo poslovnom planu.
E sad, ajmo malo razmisliti gdje leži korijen takve zabrane? Po mom sudu svi Domovi, ustvari domovi (u ovom kontekstu namjerno malim slovom) koji takvu naredbu zadaju su ustvari iskompleksirani i totalno nesigurni u sebe, boje se da će svoju partnericu izgubiti, da će je neki Drugi dom preoteti, pa im onda zadaju takva naređenja. Ekvivalent tima i takvima među vanilla populacijom su likovi koji dobivaju živčane slomove kad im cura ode s nekom frendicom na kavu, a ne daj Bože nekud za vikend na malo duže van bez njega.
Osnov takvih stvari je bolesna ljubomora, korijen ljubomore… Nesigurnost i strah. Nisko mišljenje o samom sebi i svojim mogućnostima koje se onda na takav način kompenzira.
Mnogi bolesno ljubomorni tipovi svojoj vanilla curi bi naj rađe dali istu takvu zabranu ali ne mogu, Domovi mogu… pa je često i daju. I gdje je onda razlika?
Meni tako nešto nikad nije ni padalo na pamet. Čak štoviše, bilo bi me donekle i sram, prvenstveno pred samim sobom, tako nešto narediti… Ako ona ima potrebu kontaktirati sa drugim Domovima, van neke sfere "dosadno mi je pa se idem malo bezazleno dopisivati, razgovarati", ili pak na potpuno prijateljskoj osnovi… to onda znači da nisam uspio, da nisam dovoljno dobar, da je ona nezadovoljna. Da ta veza ne valja. I naravno da očekujem da ona to ne radi… isto kako ni ja ne kontaktiram sa ostalim curama sub skolnosti kad sam u vezi, no zabraniti… time bi tek pokazao da sam ustvari papučar. Sve je stvar povjerenja i otvorenog razgovora. Ja sve kažem što mi ja na pameti… bilo to dobro ili loše, isto to očekujem i od druge strane…
A onaj tko misli da će takvom zabranom nešto postići… pa nek živi u tom uvjerenju. Za mene je ništa drugo neko strašljivac, nesigurni kompleksaš i dom sa malim d
|
