balkansko-prokletstvo

11.01.2006., srijeda

Balkansko prokletstvo II



Posle majcine smrti koja je ostavila mene I mog polubrata takorec bosonoge, ja sam ostao da zivim sa bakom a polubrat je otisao da zivi kod svog oca,mog ocuha. Majcina je smrt vec od pre bolesnu baku zatekla u najgorem periodu. Baka mi se zvala gordana I bila je jedna od tri cerke svoje majke.Bila je razvedena. Ako je ikoga vise volela na svetu I ako je kome ikad vise pruzila onda sam to bio ja. Davala je ona I drugim unucicima ne kazem da nije ali njima dajem primer po pola cokolade a meni uvek celu. Mene je uvek gledala sa duplom paznjom I tako me je I darivala. Valjda sto sam je toliko podsecao na majku jer sam kako kazu isti majka ili me je mozdazalila sto sam sa sest godina na jedan okrutan nacin ostao bez majke. Rato je bilo I svaka je kuca natezala kraj sa krajem ali baka mi je znala kad si morao da se boris za komad hljeba da kupi pusko koja je prilicno kostala ili da mi kupi vokmen koji bi ja za dan dva sjebao jer sam kao klinac imao obicaj da popravljam stvari. Tako bih sjebao I tv I radio I sve sto mi dodje pod ruku. Vec pre baka je bila bolesna, imala je neke probleme sa zuci I bubrezima ali posle majcine smrti pala je u postelju I onda je srce pocelo da muci I pluca. Tada sa zbog ratnih dejstava spavao sa njom u krevetu I nocima bih do jutarnjih sati praveci se da spavam slusao jecanje I naricanje- Joj maro , joj marice ,joj maro ,joj….. I sve tako.Plakala je I od tuge I od bolova I ujedno ususkavala me svesrdno me ljubeci po licu I tepajuci “svajaj cedo bakino ne boj se nista ,eto baka malo place boli je glava. Znalo se medjutim desiti da joj nocu pozli I tada bi mi objasnjavala da odem tu I tu, da se ne bojim mraka ,kod te I te zene da je probudim pa da je u zavisnosti od slucaja ili zamolim za koju tabletu za smirenje I bolove ili da joj kazem da je baka bolesna I ako moze da dodje da pregleda baku. Ta je zena bila doktorka I jako dobra zena te mi je uvek izlazila u susret. Ali desavalo se medjutim da ona ode u nocnu na posao ili da je nema pa bih tada u svojim trosnim cizmicama po snegu ili kisi trcao u grad pet sest kilometara u gradsku bolnicu I tamo plakajuci I vukuci sestre za rukav molio da mi daju kojuj tabletu da mi baka ne umre. Tada bi mi oni dali dve tri dragocene tablete koje bi cvrsto stegao u ruci I ogrnjen svojim iskrpljenim kaputicem fatao precice I trcao kuci ne bi li baki olaksao muke. Tada sa sest godina nisam znao sta znaci biti bolestan ali sam znao razlikovati sta znaci kad je baka srecna I smeje se I sta je kad je tuzna I kad place. To mi je davalo snagu da trcim citavim putem I ne osecam zimu ni daljinu samo da me baka opet zagrli I da se opet nasmije.
Puno puta u kuci nije imalo sta da se jede pa bi baka ljeti brala zare I kuhala a zimi se snalazila kako zna .Bilo je to mracno doba.
Jedno vece negde kasno iza ponoci probudila me je baka sva mokra I video sam da povraca nesto zeleno. Zamolila me da odem po njenu sestru koja je zivela podalje I da ona dodje.
Obukao sam se I krenuo.Trebalo mi je nekih dvadesetak minuta dok sam stigao do nje. Odmah je ustala I krenula za mnom zamotavajuci plavu maramu oko glave.
Kad smo stigli baka je bila sva blijeda I jaukala je sve glasnije I glasnije. Mene je poslala da to vece prespavam u sobi, ali ja nisam hteo I tada je prvi put povisila ton na mene. Tada sam I ja poceo plakati ali san me I iznurenost brzo svladala I ja sam zapao u san.
Ujutru kad sam ustao soba gde je baka spavala bila je puna ljudi a ispred kuce na ulici parkirano nekoliko automobila. Tu je bila cak I njena druga cerka koja je zivela u Sremskoj Mitrovici.Meni je sve to bilo nejasno ali sam ubrzo shvatio o cemu se radi po uplakanim licima I saopstenju koje mi je tetka rekla. Baka je te noci pod naletom I snagom bolova polozila svoje oruzje I pridruzila se svojoj cerki za koju je mnogo puta rekla sto je nije uzeo mesto nje. Baka Djuja mi je rekla tad da joj je baka pre nego sto ce umreti dala nesto novaca I zapretila joj svime svetim rekavsi –“nemoj djujo da da se prema njemu kao pascetu ponasate da vas ne proklinjem, nemoj da mu ista fali I nemoj da ga tucete, nemoj djujo da se mrtva okrecem u grobu”.
Baka je sahranjena posle dva dana u naobicnijem kovcegu od dasaka a ja sam tad napustio prvi razred osnovne skole I otisao kod tetke u Sremsku M. da zivim. Tad sam imao jedanaest godina. Sada mi je najvise krivo to sto sam na bilo koji nacin ikada povredio baku, pa boli me sad I ona najmanja sitnica a znao sam nekad biti jako bezobrazan I uvrediti je.
U Sremskoj M. sam nastavio drugu polovinu prvog razreda. Tek sto sam zavrsio prvi tetka se je razvela od tetka zato sto ju je varao I mi smo se vratili u Brcko da zivimo u bakinoj kuci.Povela je bila I svoje dete sto je imala sa muzem I tako smo ziveli utroje. Isprva je sve bilo dobro ali onda je poceo pakao. Moj zivot-moj jedini poraz na ovom svetu. Tetka se je bila zaposlila u jednoj kafani na periferiji I sa vremenom pocela da se kurva. Svake noci kada bi se vratila sa posla dosao bi I neki novi cika da prespava .Aj da je recimo bio jedan za stalno pa ajd al svaki dan drugi to je bilo previse. Pocela je da zapostavlja I kucu I decu.Stalno je bila nervozna ,derala se I tukla me. Svoju cerku retko kad da je udarila. Mene bi pocela odma kad bi usla sa vrata ako bi zaboravio sta da uradim, da operem sudje ili sta. Kako bi otvorila vrata I usla onako nadrndana sva prisla bi krevetu gde sam spavao I skinula cipelu sa potpeticom I njome me pocela tuci po glavi. Tukla bi me dok je ruke ne zabole. Od tih udaraca u glavu podpeticom nesto mi se desilo I ja sam ogluvio. Doktori su mi rekli kad sam isao da vidim sta je da je to “Oto skleroza” ili prasnuce unutrasnjeg dela uha. Sada nista ne mogu da cujem sem ako se neko ne dere meni pored uha. Pocela je da prodaje redom stvari po kuci I uhvativsi se sa jednom Radom ruku pod ruku pocela da odlazi I da je nema po nekoliko dana. Nije mi falila nikako. Na svakom koraku bi me ponizavala ili bi mene ponizali zbog nje,svi su mi se rugali zbog nje.Kad bi se vracao iz skole svi bi drugi bezali od mene te bi ja sam isao kuci dok su drugi isli u grupi. Skoleske knjige nikada nisam imao sem par svescica ali sam bio odlican ucenik. Malo po malo poceo sam da dizem zid oko sebe I da se zatvaram prema drugima. Svi bi drugi normalni igrali se fudbala ili sta vec dok bi ja lutao sumom po celi dan. Suma je bila moje skloniste I moj jedini prijatelj. Kad bih napravio neku vecu gresku naprimer zakasnio iz skole znao bih dobiti takav samar da bi mi slomila nos te bih pride prespavao u supi. I pored nase neimastine I ono malo hrane sto smo imali tetka je to sve davala svojim jebacima. Vec kako sam odrastao malo po malo poceo se primecivati moj otpor koji sam poceo da joj iskazujem. Nikada mi nije pomogla ni zadacu niti me je ikada poljubila ili kakvu toplu rec rekla tako da sam ja poceo malo po malo da zivim sam za sebe. Sve vise I vise pocela se da ispoljava jaz izmedju nje I mene tako da smo jednom u svadji I zavrsili u socijalnom. Tamo su mi rekli ili da slusam dok sam pod njenim krovom ili mogu da idem u dom, trece opcije nema jer nemam kod koga a sam ne mogu na ulicu. Ja sam se bio odlucio za dom ali tu je tada uskocila majka jednog mog druga I dala saglasnost da se obavezuje da ce biti moj staratelj jos te tri godine da ne idem u dom, kako veli ne treba ti jos I to iskustvo. Tada sam presao kod nje.Bila je razvedena ali zivela je sa muzem I dvoje dece .Stariji je isao samnom u razred. Tu mi je bilo da ne budem nezahvalan dobro ali sam I cesto puta bio povredjen .Imala je sina ,bio je jako bezobrazan.Ujutru kad bi ustao u sest da se obucem za sklolu nisam smeo da upalim svetlo da se ubucem jer bi tada on skocio po prirodi nasilan kao I otac mu I tada bi smo se morali potuci. Onda bi usla njegova majka I pocela se derati na mene I svasta mi govoriti. Nekad za veceru dala bi mladjem sinu pare da ode da kupi hamburgere , samo za mene nikad nije bilo. Ja bi jeo suva hljeba ili nesto sasvim obicno. Njen sin poceo je da se uvlaci iz problema u problem,kradje ,droga I stalo I za to sam ja postao krivac. Kako je ona tada rekla dok ja nisam bio kod njih on nije nista bio los ,ali ona nije znala da ga oni do tada nisu bili nijednom uhvatili. Al sta ces kud ces, izasao sam I od njih. Kod tetke nisam mogao, a u socijanom nisu hteli da mi pomognu. Tada sam dospeo na ulicu. Ljeti bih spavao po camcima na Savi a zimi sam se bio uselio u jednu nedovrsenu zgradu. Par krpica I dve deke je bila sva moja tadasnja imovina. Puno puta be policija nasla I oterali me I oduzeli deke. Neki bi se pak sazalili pa mi nekako pomogli dajuci mi koji dinar. Danju bih lutao posvuda a jedva cekajuci da se spusti noc I da se zavucem pod dekicu I zaboravim na sve. Najvise sam voleo noc I spavanje. Tada bih zatvorio oci I mastao. Tad bih imao para, imao svoju majku, imao svoju kucu. U svojim sam mislima imao ve sto pozelim I bio sve sto pozelim. To mi niko nije mogao uskratit. Ziveci tako mjesecima poceo sam shvacati da sam podivljao. Ne bas u punom smislu te reci vec citav zivot bez paznje , ljubavi I osjecaja ugasili su u meni I ono malo reakcija I osjetila.Bio sam sam sebi porodica, sam sebi bliznji I samo sam na sebe mislio. To kazem zato sto I dan danas ne mogu da se uklopim sa nikim da zivim. Ne razumem pravo znacenje reci porodica,dom,ljubav, obaveza, ja nista ne moram ako necu.., I sve ono na cemu se zasniva normalna funkcionalna obitelj. Vec sam 18 mjeseci ziveo na ulici kad mi je jedan profesor savetovao da ne trazim vise pomoc ni od socijanlog ni od koga vec da se obratim novinarima da naprave reportazu o meni. Tako sam I uradio. Dosli su snimali me gde spavam, na cemu spavam, pa kako idem u skolu I tako. To je postiglo zeljeni ucinak i ubrzo se je lokalnoj vladi obratio Visoki predstavnik Paddy Essdown I rekao im da mi dodele neki stan. Ja sam 18 meseci njih trazio I molio pomoc a oni su me terali sa vrata a sad su oni mene nasli, I to ona ista Fatima koja me je hladno vracala sa vrata socijanog.
Dobio sam garsonjericu u “S” naselju od 22 metra kvadratna . Kad sam dobio kljuceve od stana bio sam presrecan ali kad sam video sta sam dobio umalo nisam pa o u nesvest. Garsonjera je bila izgorela do maltera,tu je pre ziveo neki alkoss koji se jednom napio I zapalio stan. Nema veze uzajmim neke pare I polako dovedem stan u red. Taman kad sam mislio da sam nasao neki svoj mir,dodje mi ta ista Fatima na vrata I rece mi da sam dobio cimera. Isprica mi ona pricu kako je on fin momak,istraumiran,majku, oca , I bracu su mu pred ocima zaklali I sazalim se tu pa aj reko jedna smo dusa. Medjutim ne rece mi ona tada da on ima 31 godinu I da je manicni shizofrenicar,lud 1000%. Bilo mi ga je zao ali poneakd je bila takva situacija da je bilo ili on ili ja I krenem se zaliti te vam te tam, da ga odvoje I smjeste u ustanovu gde ce imati odgovarajucu njegu. Godinu I po molim ja ,molim za razumevanje, niko ni da poslusa ,onda uletim jednom kod Natase,glavne u socijnom I dreknem,”vodite ga iz stana ili cu nas zapalit obadvojicu I pocnem galamit onuda”. Dal su se uplasili dal nisu al za desetak dana odvedose njega. Sedeo sam na krevetu sa blazenim osmehom I pitao se da li sada pocinjem iz pocetka,ali poznavajuci svoju kletu srecu cekao sam sta ce sledece zlo da se desi. Ja ne mogu da resim jedan problem a da ne dobijem sledeca tri. Takav je moj zivot. Moja je sreca sto sam oguglao na sve I vise me nista ne plasi I na sve gledam sa prezirom. Rekao sam sebi Boga vise ne postujem ni koliko je crno pod noktima. Da ga ima ne bi bio vako djubre. Cesto kad pricam sa nekim o majci pa kazu mi oni, neka sine uzeo je mili bog sebi.Kontam sta ce mu ona, pa opet velim realno ako ju je uzeo neka je ali ako ju je uzeo da gleda kao se ja I brat patimo ja bi ga licno razapeo. Nekad jednostavno mislim da cu da poludim, toliko se toga nakupilo u meni,zao mi je samo sto se u nekim situacijama istresam na pogresnim ljudima. Koliko mi je samo puta doslo da presudim sebi al sva sreca sto nemam muda da to uradim. Neznam sta bih sada mogao da radim da se usrecim. Neko bi mozda rekao dobro bi bilo imati pare, al nije ni to to. Desi se nekad ima se I nekih para. Znam koliko puta penjem se u stan koji je na sestom spratu , u dzepu imam dvesta eura mogu gde ocu mogu sta ocu ali opet nisam zadovoljan. I pored svih tih para opet sam sam, opet sam tuzan, opet sam sam samcijat u jebenom stanu sa cetiri zida-mojoj mrtvackoj klanici punoj smrtnog uzdaha. Neznam u cemu da pronadjem smisao……da mogu dalje da nastavim da zivim jer ljudi stvarno sam umoran……………….od svega.
- 16:34 - Komentari (7) - Isprintaj - #

Zima, zima……..


Sinoc bese jako hladno I jedva sam cekao da se uvucem u krevet vracajuci se od druga. Struje nemam,iskljucili mi dusmani a u stanu mi zaledilo I sa unutrasnje strane prozora. Zidovi se cakle od mraza al se nabrzaka podvucem pod jorgan I ubrzo zaspim.
Jutros ustanem,odem u wc umijem se I malo uljudim I setim se imam na balkonu neki ves sto sam oprao pa reko da unesem. Izadjem I pocnem kupiti sa strika kad pogledam dole kod balkonske ogradice kad imam I sta videti. Pet golubova bese mrtvo smrznuti od zime. Bili su potpuno bijeli od inja I ukoceni. Bila su dva omanja ,verovatno mladunci. Pomislim et sta su ti ljudi stalno kukaju kako je tesko, kako ovo kako ono a kad bolje razmislis ima I gorih sudbina od nasih. Velimo mi nemaju zivotinje dovoljno razvijen um da nesto osecaju al mogu misliti o cemu su oni razmisljali dok su se bez doma I ognjista mrznuli na zimi do sna koji je vodio u smrt.
Svi smo mi bozija deca-gladna I zedna!
- 16:33 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Boban from die mahala

Vecinu svoga djetinjstva proveo sam na Stolinu kod bake pored cuvene fabrike tekstila Interplet. Ima se tu I kuca ali vecina su dugacke barake koje su se radnicima Interpleta davane I sa kojim su vremenom dobijale stanarsko pravo. Tada je ta fabrika zaposlavala oko 5 000 ljudi a industrija bila u procvatu pa se I lepo zivelo I odrzavalo. Medjutim danas je vec sasvim druga prica. Od sve one lepote pre rata danas samo rusevine I ostaci nekadasnjeg blagostanja podsecaju na vreme kako je nekad bilo. Kuce su vecinom sve oronule, neka sa oronulim zidovima a neke sa oronulim krovovima kje su vec u nekoliko prlika bile ugrozile neciji zivot. Barake su polunastanjene. Sa jedne da kazem zdravije strane zivi nekoliko porodica dok sa druge porusene strane ljudi drze stoku ili ogrev. Nekog putica osim glavnog gotovo I da nema ,sem dobro poznatih utabanih precica koje su vredne zene utabale iduci kod kone na kafu I na omiljeno jutarnje tracanje. Na Stolinu svako gleda samo na sebe. Sta ces sirotinja ,peripetija u dusi,siromastvo I sve ostalo sve je to uticalo na mentalitet ljudi tog naselja. Mozda bi oni pod drugacijim okolnostima bili I bolji I solidarniji ali sta je tu je. Stolin je bio I ostao da kazem poznati jebarnik. Svako vece bi se tu sjatila masa automobila na parkingu Interpleta I u svakom autu druga tura-druga garnitura. Na stolinu neces za zivota moci naci deset centi ali ces na svakom koraku naci istrosen kondom koji nam jasno govori koliko nam je narod danas prosvjecen.
Odma preko puta moje barake bila je Bobanova baraka.
To dam kazem bila je jedna ljudina. Secam se pricala mi je baka posto ga ona zna od kako je iz pelena ispo da je imao tesko detinjstvo. Kazu kad bi nesto zgresio otac bi ga svezao za kofu od bunara I spustao ga u bunar u hladnu vodu I ostavljao ga tamo po dva dana a zatim bi ga isibao kaisem. Skolu nije volio, vise je volio da svrlja sa drustvom , da se napija I karta,I da se tuce,to mu je bila sira specijanost. Bio je saljivdjija da mu nema ravnog, kad nesto provali to svi padaju na dupe od smeha a doduse pametan bi covjek bi reko da je bio malo I priglup ali on je znao sve sto ga interesovalo. Kad bi igrao domina znao bi kojih ti je deset domina ostalo u ruci, a kad ih okrenes da prebrojis dovoljan je bio samo jedan pogled da prebroji sve. Zavrsio je bio cetiri razreda osnovne skole I smatrao je da mu je to bilo sasvim dovoljno pa je I napustio. Kao I sve ostale prolazne stvari malo je I on dosao pameti. Smirio se malo, udomacio I posle nekog vremena ozenio. Zena mu je bila prelepa I dobra srcem. Boban je bio srecan. Njegov brak je bio za primer svima drugima. Posle izvesnog vremena zena mu je zatrudnila I u kucu se uselio jedan novi osjecaj. Osjecaj buduceg roditeljstva. Nema tog koga Boban nije pocastio,kolko se nije puta samo napio. On Boban F. ce postati otac I bice dobar otac. Isti onakav otac kakvog on nije imao. Malo po malo vreme je odmicalo I odjedanput dok je bio u kuci zeni mu je pukao vodenjak I dobila je trudove. Tada je on imao stojadina I brzo je smjestio zenu I sa djetetom od svog brata krenuo za bolnicu. Izasavsi sa stolinskog puta na glavni put za Brcko dodao je gas ne bi li sto pre stigao u bolnicu. Tada se zaculo samo jedno muklo TRAS. Komadi auta su leteli na sve strane, I onda je sve zamuklo. Odmah su poceli izlaziti ljudi iz auta I prilaziti mjestu nesrece. Covek iz auta koje je udario izasao je nepovredjen I krenuo prema Bobanovom autu. Auto je bilo smrskano a unutra su nepomicno lezali Boban, njemu na ramenu zena Marica I pozadi na sjedistu sestogodisnja cerka njegovog brata. Ubrzo potom stigla je I hitna I prebaceni su u bolnicu. Boban je putem dosao sebi ali za zenu su mu se borili da ostane na zivotu. Samo je mirno sjedio I plakao gledajuci krvavu zenu I vikao na doktore da je spasu. Sa predjenim kilometrima jenjavala je I poslednja nada da se Marici moze pomoci.
Dugi I iscrpni sati su bili dok je boban cekao u cekaonici da cuje sta se desava. Gledao je doktore kako se dosaptavaju izmedju sebe dok su vjestim prstima ceprkali po utrobi njegove zene. Posle nekoliko sati izasao je doktor I saopstio je bobanu tuzne vjesti. Boban je izgubio I zenu I djete. Plakao je kao malo dete u holu bolnice dok su doktori pokusali da ga podignu I posjednu na klupu.
Od tada se Boban promenio, svi koji ga poznaju kazu to je sada drugi covek. Uvek pomalo nasmijan i oran za salu ali duboko u svom srcu krio je netrepepljivu bol. Poceo je obozavati decu I svaki dan bi ga video kako se igra sa nekom decom I deleci im slatkise. Ubrzo posle toga se I propio .Pio je I dan I noc ne birajuci ni mjesto ni drustvo. Odlazio bi u kafice ,pio I tukao se. Za njega su govorili ako je negde svadba I ako je tuca na svadbi ako je boban tu on se zove da izmiri,nema tu neces da se pomiris moras ili…! Koliko je samo puta potukao se sa policijom.Imao je celicna muda.Znao je nekad izudarati nekog policajca na mrtvo.Sutradan bi mu kuci dosla marica sa njih pet-sest drotova I uhapsili bi ga.Vratili bi ga posle nekolko sati svog krvavog I ranjavog.Kazu odveli bi ga negde u sumu I lisicama vezali za drvo I tukli ga po tri- cetir sata,dok im ne dojadi. Sve se vraca sve se placa. Auta je lupao I menjao jednom sedmicno, secam se cekam ti bus na stanici, treba doci za nekih pola sata kad vidim boban juri ladom, mahnem al ne vidje me on vec samo prosisa. Krivo meni mogao sam ranije da dodjem kuci da ne cekam bus al sta ces. Kad dodje bus I krenu nekih dva km od staniice videh bobana izvrnutog u kanalu kako pokusava da istera auto .Kontam hvala bogu sto mi nije stao. I tako je bilo uvjek.
Ubrzo zatim poce I rat. Ratni vihor vejao je svuda okolo I sejao uzas. Bilo mu je dosta zivota kako je on tada govorio I ubrzo se je prijavio dobrovoljno. Njegova kuca je postala dom za jos barem desetak vojnika koji su kod njega nocivali I hranili se. Nije zalio nista ,sve njegovo bilo je I sve njihovo. Jednom zamoli me on hocu li sa njime otici u BN po neki razanj koji je morao da doveze kuci.I krenusmo. Kad smo se vracali iz BN negde desetak km pre stolina zaustavi nas policijska patrola sa starim plavim Titinim stojadinom. Pridje nama drot pozdravi, zamoli dokumenta ,a boban vozase tada ficu krsa jednog. Gleda drot ona dokumenta,gleda pise brcanske table,ode pozadi da pogleda kad tamo male table one svicarske. Gleda cudi se ,ode napred kad tamo njemacke table one velike.Pridje I upita-A odakle vi idete? Ma vracamo se sa mora-odgovori boban u sali. A drot mrgo neki neki ne zna za salu pa dreknu na bobana. Stoko jedna jel se ti to zajebavas sa mnom,hoces da ti samarcinu zalijepim.Boban mu mirno kroz smjeh odvrati “Ja se stobom salim a ti sa mnom ozbiljno sad cu malo ja sa tobom ozbiljno. Sage se I ispod sjedista izavadi magnum onaj sa dugackom cemi (barem 30 cm) I izadje napolje. Drot problijedio. Kad ga boban puce ovaj pade iz prve I poce ga udarati. Ja sam umro bio od straha I pocnem plakati. Tu boban prestade I rece mi da udjem u auto. Uhvati ga za pocjepanu kragnu I rece mu “ja I moj sin sada odosmo na pice I neznam kad cemo se vratit, a ti nemoj da se pomjeris sa ovog mjesta nacu te u misjoj rupi I ubicu te”.Uplaseni drot sa krvavim nosom samo potvrdno kimnu glavom. Ubrzo posle toga krenusmo I ostavismo u prasini drota koji bese ustao I brisao se. Sigurno je kleo dan kad je naletio na bobana F. Kada je boban vracao razanj posle nekoliko sati isti taj policajac je stajao na istom onom mjestu na kojem mu je boban rekao da ne mice.
U ratu je bilo cesto bombardovanja na stolinu ali neke vece opasnosti nije bilo ,kad najednom pocese rafali maltene pod prozorom. Niko nije znao sta se desava pa linija je bila barem 30 km daleko ili se boban opet napio pa puca pokuci ili baca bobme u supu. Stolin ne bio napadnut. Nikoga muskog nije bilo tu, svi su bili negde na liniji sem bobana. Zgrabio je pusku I otrcao u mrak.Pucalo se, meci su leteli na sve strane ,svuda detonacije, bljesak koji je parao oci. Posle nekoliko sati sve je bilo gotovo .OD svuda su se pusile stare barake kad se boban pojavio sa nekoliko vojnika. Pusili su cigare I smijali se. Kako sam posle toga cuo boban je sam branio stolin vise od pola sata I uspeo. Stiglo je pojacanje I neprijatelj je bio likvidiran. Tada je u mojim ocima izrastao u nesto vise od samog boga. Bio je moj idol I covjek pored koga sam se kao dete osjecao najsigurniji. Za vreme rata bilo je svuda opasno , znate I sami sta je rat ali niko nije znao da kod bobana koji je bio srbin zivi nekoliko ljudi neprijateljske nacionalnosti koje je boban cuvao I pomagao koliko je mogao .Stolin je uvek bio pola srpski pola hrvatski. On dobra dusa nije mogao da gleda kako mu dugogodisnje komsije sa kojima je radost,tugu I hleb delio da im se desi sta lose. Jednom prilikom prolazeci pored nekih zarobljenika pored Brke video je neka poznata lica. Bili su mu to jedne komsije koje su zivele nekih pola km odd njega. Bili su muz zena I dvoje male dece. Znao je potencijalno sta moze da im se desi I odma je presao na djelo. Prisao je komandiru I rekao kako te ljude poznaje od pre nekoliko godina I kako su mu u zivotu puno naskodili I kako hoce sam da imse osveti .Komandira I nije bilo briga za njih te rece mu da ih vodi I da zaboravi da mu iih je ovaj dao. Boban ih je sve natrpao u auto I odvezao pravac kuci I sakrio u podrum .Ipak mnogo je rizikovao tako da nije mogao da ih drzi u kuci .Sto je jeo on jeli su I oni, I tako su ziveli .Jednom dok je sedeo za vecerom dodjose mu par vojnika kuci I rekose mu da jedan drugi komandir koji je bio njegov bliski prijatelj I suborac ranjen sa nekoliko metaka I daje ostao zarobljen u okruzenju .Tada je vojnik vojniku bio kao brat I svi su bili svi za jednog jedan za sve.Boban je odma uzeo pusku, municiju I sve potrebno seo u auto I otisao. Bila je to duga noc. Niko nije znao gde je otisao .Nisu mislili da ce ziv da se vrati ali nada umire poslednja a svi su ga bili volili. U pola pet ujutro cuo se je poznati drnduk bobanovog auta. U kuci je gorela samo svjeca kada je usao boban u kucu sa komandirom na rukama. Obojica su bili krvavi a komandir je samo tiho jecao od bolova. Bio je presecen mitraljeskim rafalom I imao je osam metaka u sebi..Odma je dosao I vojni lekar koji je bio u blizini I ulozio sav svoj trud I operisao vojnika. Boban mu je spasao zivot. Posle nekog vremena u bolnici komandir ponesen hrabroscu I patriotizmom se vratio na frontu.
Vreme je I rat je odmicao mic po mic I jednom dok smo igrali karti dodje jedan covek, svi su ga zvali bosanac I rece da je boban ranjen u stomak I daje prebacen na VMA u Beograd ali da nije nista opasno. Svi su plakali I svi su odahnuli na tu tuzno-radosnu vjest. Sedeo je boban na VMA I stalno slusao sta se prica na tv tako pratio situciju. Polako se oporavljao kad mu javise da onaj isti komandir kojeg je bio spasio ponovo ranjen I da je ostao. Boban je to vece izasao iz bolnice I taksijem krenuo za brcko. Stigao je za cetiri sata ,uzeo svoju pusku I sa svojim bratom I jos dvojicom ponovo nestao u mraku. Neznam da li je to pitanje vjere ili bilo cega drugog ili snaga volje ali nasli su ga opet I izukli na sigurno. Boban je polako postajao legenda I njegove avanture su se prenosile od usta do usta a koljena na koljeno. Treci put kada je komandir ranjen tada je I pogino Sve ukupno bio je ranjen 17 puta. Bio je to poznati Pesa, komandir crvenih beretki ciji je I sam vojnik bio boban. Mnostvo ljudi iz svih krajeva doslo je da celiva posmrtne ostatke coveka koji je dao svaki deo tela za domovinu .Cast svakom.

Jednom u jeku pucnjave na Glamocu ako znate gde je to ,boban I jos njih nekoliko bijase zarobljeno u jednom magacinu gradjevinskog materijala. Bilo je tu kojekakvog cimenta, katrana ,spirita I ostalog. Vide ljudi dje ce danas glavu izgubiti da je njima odsviralo pa I sam boban se slagao pa se dogovorise ako vec treba da poginemo ajde da poginemo pijani. I dohvatise oni onaj spiritus I pij pij. I onako dok su I pili I vec polupjani pade nekoj budali na pamet “ajmo se okladit svi izmedju sebe da vec kad idemo izginit aj ko se izvuce al sa sobom da ponese jednu kantu katrana od 50 kg. Svi se u smjehu slozise I svako uze po jednu kantu napunise okvir mecima ,izljubise se I izletise. Boban je trcao sa jednom rukom pucajuci oko sebe a u drugoj je nosio kantu, te je nekoliko puta zapeo I pao. Cuo je fijuke svuda oko sebe I korake drugova koji su ga pratili. Trcao je sav zajapuren u licu od tereta ali I od alkohola koji je vec poceo da uzima maha naveliko, a siblje mu je udaralo po licu ui teralo suze na oci. Svuda okolo po drvecu frcali su meci, praveci toliku buku da vise I nije cuo korake iza sebe. Najzad se zaustavio pored jednog drveta da odmori malo I okrenuo se. Nikog nije bilo iza njega pa ni njegovih prijatelja. U daljini se cuo poneki osmeh I poneki pucanj iz kratkog oruzja koji se najavljivao kraj ove bezbozne igre za goli zivot. Stegao je jace kantu, prisecajuci se do malopre sale I veselja sa svojom bracom a kojih vise nema. Spustio je kantu, obrisavsi izgrebanim ruukama izgrebano lice I odao poslednju pocast palim drugovima I nestao u noci.
Rato bilo rato I proslo I malo po malo stvari su pocele da idu na bolje.Inace brcko je grad ratnih profitera koji pre nisu imali gaca nasebi a sada voze mecke I imaju kuce sa pet spratova, ali Ponovo si ko covek mogao da prosetas kroz grad ne plaseci se snajpera ili granate. Boban je tada upoznao jednu Dijanu, izbjeglicu iz Jajca, jednu lepoticu ali koja je bila zmija. Svi su tako govorili za nju jer je bila lokalna tracara I torokusa. Bila je desetak godina mladja od njega I ubrzo nakon toga su se smuvali I dobili djete. Iako siromasan boban zivi solidno. Toliko je ljudi spasao I pomogao mu u ratu da sada ti ljudi od kojih vecina zivi negde u inostranstvu dodju I kupe mu nesto. Jedan kupi neko auto, drugi neki motor, treci dve tri svinje da ima za ziminu, neki financijski pomogne I tako. Danas kad imam koju kintu u dzepu rado kupim koju pivu I svratim do bobana da cujem neku pricu I da malo ocefim sa njim ,a vi dragi citaoci ako spoznate pravu istinu I postovanje o vrednosti I plemenitosti ovog covjeka onda cu ja kao pisac biti bogato nagradjen.
- 16:01 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>