balkansko-prokletstvo

11.01.2006., srijeda

Balkansko prokletstvo II



Posle majcine smrti koja je ostavila mene I mog polubrata takorec bosonoge, ja sam ostao da zivim sa bakom a polubrat je otisao da zivi kod svog oca,mog ocuha. Majcina je smrt vec od pre bolesnu baku zatekla u najgorem periodu. Baka mi se zvala gordana I bila je jedna od tri cerke svoje majke.Bila je razvedena. Ako je ikoga vise volela na svetu I ako je kome ikad vise pruzila onda sam to bio ja. Davala je ona I drugim unucicima ne kazem da nije ali njima dajem primer po pola cokolade a meni uvek celu. Mene je uvek gledala sa duplom paznjom I tako me je I darivala. Valjda sto sam je toliko podsecao na majku jer sam kako kazu isti majka ili me je mozdazalila sto sam sa sest godina na jedan okrutan nacin ostao bez majke. Rato je bilo I svaka je kuca natezala kraj sa krajem ali baka mi je znala kad si morao da se boris za komad hljeba da kupi pusko koja je prilicno kostala ili da mi kupi vokmen koji bi ja za dan dva sjebao jer sam kao klinac imao obicaj da popravljam stvari. Tako bih sjebao I tv I radio I sve sto mi dodje pod ruku. Vec pre baka je bila bolesna, imala je neke probleme sa zuci I bubrezima ali posle majcine smrti pala je u postelju I onda je srce pocelo da muci I pluca. Tada sa zbog ratnih dejstava spavao sa njom u krevetu I nocima bih do jutarnjih sati praveci se da spavam slusao jecanje I naricanje- Joj maro , joj marice ,joj maro ,joj….. I sve tako.Plakala je I od tuge I od bolova I ujedno ususkavala me svesrdno me ljubeci po licu I tepajuci “svajaj cedo bakino ne boj se nista ,eto baka malo place boli je glava. Znalo se medjutim desiti da joj nocu pozli I tada bi mi objasnjavala da odem tu I tu, da se ne bojim mraka ,kod te I te zene da je probudim pa da je u zavisnosti od slucaja ili zamolim za koju tabletu za smirenje I bolove ili da joj kazem da je baka bolesna I ako moze da dodje da pregleda baku. Ta je zena bila doktorka I jako dobra zena te mi je uvek izlazila u susret. Ali desavalo se medjutim da ona ode u nocnu na posao ili da je nema pa bih tada u svojim trosnim cizmicama po snegu ili kisi trcao u grad pet sest kilometara u gradsku bolnicu I tamo plakajuci I vukuci sestre za rukav molio da mi daju kojuj tabletu da mi baka ne umre. Tada bi mi oni dali dve tri dragocene tablete koje bi cvrsto stegao u ruci I ogrnjen svojim iskrpljenim kaputicem fatao precice I trcao kuci ne bi li baki olaksao muke. Tada sa sest godina nisam znao sta znaci biti bolestan ali sam znao razlikovati sta znaci kad je baka srecna I smeje se I sta je kad je tuzna I kad place. To mi je davalo snagu da trcim citavim putem I ne osecam zimu ni daljinu samo da me baka opet zagrli I da se opet nasmije.
Puno puta u kuci nije imalo sta da se jede pa bi baka ljeti brala zare I kuhala a zimi se snalazila kako zna .Bilo je to mracno doba.
Jedno vece negde kasno iza ponoci probudila me je baka sva mokra I video sam da povraca nesto zeleno. Zamolila me da odem po njenu sestru koja je zivela podalje I da ona dodje.
Obukao sam se I krenuo.Trebalo mi je nekih dvadesetak minuta dok sam stigao do nje. Odmah je ustala I krenula za mnom zamotavajuci plavu maramu oko glave.
Kad smo stigli baka je bila sva blijeda I jaukala je sve glasnije I glasnije. Mene je poslala da to vece prespavam u sobi, ali ja nisam hteo I tada je prvi put povisila ton na mene. Tada sam I ja poceo plakati ali san me I iznurenost brzo svladala I ja sam zapao u san.
Ujutru kad sam ustao soba gde je baka spavala bila je puna ljudi a ispred kuce na ulici parkirano nekoliko automobila. Tu je bila cak I njena druga cerka koja je zivela u Sremskoj Mitrovici.Meni je sve to bilo nejasno ali sam ubrzo shvatio o cemu se radi po uplakanim licima I saopstenju koje mi je tetka rekla. Baka je te noci pod naletom I snagom bolova polozila svoje oruzje I pridruzila se svojoj cerki za koju je mnogo puta rekla sto je nije uzeo mesto nje. Baka Djuja mi je rekla tad da joj je baka pre nego sto ce umreti dala nesto novaca I zapretila joj svime svetim rekavsi –“nemoj djujo da da se prema njemu kao pascetu ponasate da vas ne proklinjem, nemoj da mu ista fali I nemoj da ga tucete, nemoj djujo da se mrtva okrecem u grobu”.
Baka je sahranjena posle dva dana u naobicnijem kovcegu od dasaka a ja sam tad napustio prvi razred osnovne skole I otisao kod tetke u Sremsku M. da zivim. Tad sam imao jedanaest godina. Sada mi je najvise krivo to sto sam na bilo koji nacin ikada povredio baku, pa boli me sad I ona najmanja sitnica a znao sam nekad biti jako bezobrazan I uvrediti je.
U Sremskoj M. sam nastavio drugu polovinu prvog razreda. Tek sto sam zavrsio prvi tetka se je razvela od tetka zato sto ju je varao I mi smo se vratili u Brcko da zivimo u bakinoj kuci.Povela je bila I svoje dete sto je imala sa muzem I tako smo ziveli utroje. Isprva je sve bilo dobro ali onda je poceo pakao. Moj zivot-moj jedini poraz na ovom svetu. Tetka se je bila zaposlila u jednoj kafani na periferiji I sa vremenom pocela da se kurva. Svake noci kada bi se vratila sa posla dosao bi I neki novi cika da prespava .Aj da je recimo bio jedan za stalno pa ajd al svaki dan drugi to je bilo previse. Pocela je da zapostavlja I kucu I decu.Stalno je bila nervozna ,derala se I tukla me. Svoju cerku retko kad da je udarila. Mene bi pocela odma kad bi usla sa vrata ako bi zaboravio sta da uradim, da operem sudje ili sta. Kako bi otvorila vrata I usla onako nadrndana sva prisla bi krevetu gde sam spavao I skinula cipelu sa potpeticom I njome me pocela tuci po glavi. Tukla bi me dok je ruke ne zabole. Od tih udaraca u glavu podpeticom nesto mi se desilo I ja sam ogluvio. Doktori su mi rekli kad sam isao da vidim sta je da je to “Oto skleroza” ili prasnuce unutrasnjeg dela uha. Sada nista ne mogu da cujem sem ako se neko ne dere meni pored uha. Pocela je da prodaje redom stvari po kuci I uhvativsi se sa jednom Radom ruku pod ruku pocela da odlazi I da je nema po nekoliko dana. Nije mi falila nikako. Na svakom koraku bi me ponizavala ili bi mene ponizali zbog nje,svi su mi se rugali zbog nje.Kad bi se vracao iz skole svi bi drugi bezali od mene te bi ja sam isao kuci dok su drugi isli u grupi. Skoleske knjige nikada nisam imao sem par svescica ali sam bio odlican ucenik. Malo po malo poceo sam da dizem zid oko sebe I da se zatvaram prema drugima. Svi bi drugi normalni igrali se fudbala ili sta vec dok bi ja lutao sumom po celi dan. Suma je bila moje skloniste I moj jedini prijatelj. Kad bih napravio neku vecu gresku naprimer zakasnio iz skole znao bih dobiti takav samar da bi mi slomila nos te bih pride prespavao u supi. I pored nase neimastine I ono malo hrane sto smo imali tetka je to sve davala svojim jebacima. Vec kako sam odrastao malo po malo poceo se primecivati moj otpor koji sam poceo da joj iskazujem. Nikada mi nije pomogla ni zadacu niti me je ikada poljubila ili kakvu toplu rec rekla tako da sam ja poceo malo po malo da zivim sam za sebe. Sve vise I vise pocela se da ispoljava jaz izmedju nje I mene tako da smo jednom u svadji I zavrsili u socijalnom. Tamo su mi rekli ili da slusam dok sam pod njenim krovom ili mogu da idem u dom, trece opcije nema jer nemam kod koga a sam ne mogu na ulicu. Ja sam se bio odlucio za dom ali tu je tada uskocila majka jednog mog druga I dala saglasnost da se obavezuje da ce biti moj staratelj jos te tri godine da ne idem u dom, kako veli ne treba ti jos I to iskustvo. Tada sam presao kod nje.Bila je razvedena ali zivela je sa muzem I dvoje dece .Stariji je isao samnom u razred. Tu mi je bilo da ne budem nezahvalan dobro ali sam I cesto puta bio povredjen .Imala je sina ,bio je jako bezobrazan.Ujutru kad bi ustao u sest da se obucem za sklolu nisam smeo da upalim svetlo da se ubucem jer bi tada on skocio po prirodi nasilan kao I otac mu I tada bi smo se morali potuci. Onda bi usla njegova majka I pocela se derati na mene I svasta mi govoriti. Nekad za veceru dala bi mladjem sinu pare da ode da kupi hamburgere , samo za mene nikad nije bilo. Ja bi jeo suva hljeba ili nesto sasvim obicno. Njen sin poceo je da se uvlaci iz problema u problem,kradje ,droga I stalo I za to sam ja postao krivac. Kako je ona tada rekla dok ja nisam bio kod njih on nije nista bio los ,ali ona nije znala da ga oni do tada nisu bili nijednom uhvatili. Al sta ces kud ces, izasao sam I od njih. Kod tetke nisam mogao, a u socijanom nisu hteli da mi pomognu. Tada sam dospeo na ulicu. Ljeti bih spavao po camcima na Savi a zimi sam se bio uselio u jednu nedovrsenu zgradu. Par krpica I dve deke je bila sva moja tadasnja imovina. Puno puta be policija nasla I oterali me I oduzeli deke. Neki bi se pak sazalili pa mi nekako pomogli dajuci mi koji dinar. Danju bih lutao posvuda a jedva cekajuci da se spusti noc I da se zavucem pod dekicu I zaboravim na sve. Najvise sam voleo noc I spavanje. Tada bih zatvorio oci I mastao. Tad bih imao para, imao svoju majku, imao svoju kucu. U svojim sam mislima imao ve sto pozelim I bio sve sto pozelim. To mi niko nije mogao uskratit. Ziveci tako mjesecima poceo sam shvacati da sam podivljao. Ne bas u punom smislu te reci vec citav zivot bez paznje , ljubavi I osjecaja ugasili su u meni I ono malo reakcija I osjetila.Bio sam sam sebi porodica, sam sebi bliznji I samo sam na sebe mislio. To kazem zato sto I dan danas ne mogu da se uklopim sa nikim da zivim. Ne razumem pravo znacenje reci porodica,dom,ljubav, obaveza, ja nista ne moram ako necu.., I sve ono na cemu se zasniva normalna funkcionalna obitelj. Vec sam 18 mjeseci ziveo na ulici kad mi je jedan profesor savetovao da ne trazim vise pomoc ni od socijanlog ni od koga vec da se obratim novinarima da naprave reportazu o meni. Tako sam I uradio. Dosli su snimali me gde spavam, na cemu spavam, pa kako idem u skolu I tako. To je postiglo zeljeni ucinak i ubrzo se je lokalnoj vladi obratio Visoki predstavnik Paddy Essdown I rekao im da mi dodele neki stan. Ja sam 18 meseci njih trazio I molio pomoc a oni su me terali sa vrata a sad su oni mene nasli, I to ona ista Fatima koja me je hladno vracala sa vrata socijanog.
Dobio sam garsonjericu u “S” naselju od 22 metra kvadratna . Kad sam dobio kljuceve od stana bio sam presrecan ali kad sam video sta sam dobio umalo nisam pa o u nesvest. Garsonjera je bila izgorela do maltera,tu je pre ziveo neki alkoss koji se jednom napio I zapalio stan. Nema veze uzajmim neke pare I polako dovedem stan u red. Taman kad sam mislio da sam nasao neki svoj mir,dodje mi ta ista Fatima na vrata I rece mi da sam dobio cimera. Isprica mi ona pricu kako je on fin momak,istraumiran,majku, oca , I bracu su mu pred ocima zaklali I sazalim se tu pa aj reko jedna smo dusa. Medjutim ne rece mi ona tada da on ima 31 godinu I da je manicni shizofrenicar,lud 1000%. Bilo mi ga je zao ali poneakd je bila takva situacija da je bilo ili on ili ja I krenem se zaliti te vam te tam, da ga odvoje I smjeste u ustanovu gde ce imati odgovarajucu njegu. Godinu I po molim ja ,molim za razumevanje, niko ni da poslusa ,onda uletim jednom kod Natase,glavne u socijnom I dreknem,”vodite ga iz stana ili cu nas zapalit obadvojicu I pocnem galamit onuda”. Dal su se uplasili dal nisu al za desetak dana odvedose njega. Sedeo sam na krevetu sa blazenim osmehom I pitao se da li sada pocinjem iz pocetka,ali poznavajuci svoju kletu srecu cekao sam sta ce sledece zlo da se desi. Ja ne mogu da resim jedan problem a da ne dobijem sledeca tri. Takav je moj zivot. Moja je sreca sto sam oguglao na sve I vise me nista ne plasi I na sve gledam sa prezirom. Rekao sam sebi Boga vise ne postujem ni koliko je crno pod noktima. Da ga ima ne bi bio vako djubre. Cesto kad pricam sa nekim o majci pa kazu mi oni, neka sine uzeo je mili bog sebi.Kontam sta ce mu ona, pa opet velim realno ako ju je uzeo neka je ali ako ju je uzeo da gleda kao se ja I brat patimo ja bi ga licno razapeo. Nekad jednostavno mislim da cu da poludim, toliko se toga nakupilo u meni,zao mi je samo sto se u nekim situacijama istresam na pogresnim ljudima. Koliko mi je samo puta doslo da presudim sebi al sva sreca sto nemam muda da to uradim. Neznam sta bih sada mogao da radim da se usrecim. Neko bi mozda rekao dobro bi bilo imati pare, al nije ni to to. Desi se nekad ima se I nekih para. Znam koliko puta penjem se u stan koji je na sestom spratu , u dzepu imam dvesta eura mogu gde ocu mogu sta ocu ali opet nisam zadovoljan. I pored svih tih para opet sam sam, opet sam tuzan, opet sam sam samcijat u jebenom stanu sa cetiri zida-mojoj mrtvackoj klanici punoj smrtnog uzdaha. Neznam u cemu da pronadjem smisao……da mogu dalje da nastavim da zivim jer ljudi stvarno sam umoran……………….od svega.
- 16:34 - Komentari (7) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>