balkansko-prokletstvo

11.01.2006., srijeda

Balkansko prokletstvo II



Posle majcine smrti koja je ostavila mene I mog polubrata takorec bosonoge, ja sam ostao da zivim sa bakom a polubrat je otisao da zivi kod svog oca,mog ocuha. Majcina je smrt vec od pre bolesnu baku zatekla u najgorem periodu. Baka mi se zvala gordana I bila je jedna od tri cerke svoje majke.Bila je razvedena. Ako je ikoga vise volela na svetu I ako je kome ikad vise pruzila onda sam to bio ja. Davala je ona I drugim unucicima ne kazem da nije ali njima dajem primer po pola cokolade a meni uvek celu. Mene je uvek gledala sa duplom paznjom I tako me je I darivala. Valjda sto sam je toliko podsecao na majku jer sam kako kazu isti majka ili me je mozdazalila sto sam sa sest godina na jedan okrutan nacin ostao bez majke. Rato je bilo I svaka je kuca natezala kraj sa krajem ali baka mi je znala kad si morao da se boris za komad hljeba da kupi pusko koja je prilicno kostala ili da mi kupi vokmen koji bi ja za dan dva sjebao jer sam kao klinac imao obicaj da popravljam stvari. Tako bih sjebao I tv I radio I sve sto mi dodje pod ruku. Vec pre baka je bila bolesna, imala je neke probleme sa zuci I bubrezima ali posle majcine smrti pala je u postelju I onda je srce pocelo da muci I pluca. Tada sa zbog ratnih dejstava spavao sa njom u krevetu I nocima bih do jutarnjih sati praveci se da spavam slusao jecanje I naricanje- Joj maro , joj marice ,joj maro ,joj….. I sve tako.Plakala je I od tuge I od bolova I ujedno ususkavala me svesrdno me ljubeci po licu I tepajuci “svajaj cedo bakino ne boj se nista ,eto baka malo place boli je glava. Znalo se medjutim desiti da joj nocu pozli I tada bi mi objasnjavala da odem tu I tu, da se ne bojim mraka ,kod te I te zene da je probudim pa da je u zavisnosti od slucaja ili zamolim za koju tabletu za smirenje I bolove ili da joj kazem da je baka bolesna I ako moze da dodje da pregleda baku. Ta je zena bila doktorka I jako dobra zena te mi je uvek izlazila u susret. Ali desavalo se medjutim da ona ode u nocnu na posao ili da je nema pa bih tada u svojim trosnim cizmicama po snegu ili kisi trcao u grad pet sest kilometara u gradsku bolnicu I tamo plakajuci I vukuci sestre za rukav molio da mi daju kojuj tabletu da mi baka ne umre. Tada bi mi oni dali dve tri dragocene tablete koje bi cvrsto stegao u ruci I ogrnjen svojim iskrpljenim kaputicem fatao precice I trcao kuci ne bi li baki olaksao muke. Tada sa sest godina nisam znao sta znaci biti bolestan ali sam znao razlikovati sta znaci kad je baka srecna I smeje se I sta je kad je tuzna I kad place. To mi je davalo snagu da trcim citavim putem I ne osecam zimu ni daljinu samo da me baka opet zagrli I da se opet nasmije.
Puno puta u kuci nije imalo sta da se jede pa bi baka ljeti brala zare I kuhala a zimi se snalazila kako zna .Bilo je to mracno doba.
Jedno vece negde kasno iza ponoci probudila me je baka sva mokra I video sam da povraca nesto zeleno. Zamolila me da odem po njenu sestru koja je zivela podalje I da ona dodje.
Obukao sam se I krenuo.Trebalo mi je nekih dvadesetak minuta dok sam stigao do nje. Odmah je ustala I krenula za mnom zamotavajuci plavu maramu oko glave.
Kad smo stigli baka je bila sva blijeda I jaukala je sve glasnije I glasnije. Mene je poslala da to vece prespavam u sobi, ali ja nisam hteo I tada je prvi put povisila ton na mene. Tada sam I ja poceo plakati ali san me I iznurenost brzo svladala I ja sam zapao u san.
Ujutru kad sam ustao soba gde je baka spavala bila je puna ljudi a ispred kuce na ulici parkirano nekoliko automobila. Tu je bila cak I njena druga cerka koja je zivela u Sremskoj Mitrovici.Meni je sve to bilo nejasno ali sam ubrzo shvatio o cemu se radi po uplakanim licima I saopstenju koje mi je tetka rekla. Baka je te noci pod naletom I snagom bolova polozila svoje oruzje I pridruzila se svojoj cerki za koju je mnogo puta rekla sto je nije uzeo mesto nje. Baka Djuja mi je rekla tad da joj je baka pre nego sto ce umreti dala nesto novaca I zapretila joj svime svetim rekavsi –“nemoj djujo da da se prema njemu kao pascetu ponasate da vas ne proklinjem, nemoj da mu ista fali I nemoj da ga tucete, nemoj djujo da se mrtva okrecem u grobu”.
Baka je sahranjena posle dva dana u naobicnijem kovcegu od dasaka a ja sam tad napustio prvi razred osnovne skole I otisao kod tetke u Sremsku M. da zivim. Tad sam imao jedanaest godina. Sada mi je najvise krivo to sto sam na bilo koji nacin ikada povredio baku, pa boli me sad I ona najmanja sitnica a znao sam nekad biti jako bezobrazan I uvrediti je.
U Sremskoj M. sam nastavio drugu polovinu prvog razreda. Tek sto sam zavrsio prvi tetka se je razvela od tetka zato sto ju je varao I mi smo se vratili u Brcko da zivimo u bakinoj kuci.Povela je bila I svoje dete sto je imala sa muzem I tako smo ziveli utroje. Isprva je sve bilo dobro ali onda je poceo pakao. Moj zivot-moj jedini poraz na ovom svetu. Tetka se je bila zaposlila u jednoj kafani na periferiji I sa vremenom pocela da se kurva. Svake noci kada bi se vratila sa posla dosao bi I neki novi cika da prespava .Aj da je recimo bio jedan za stalno pa ajd al svaki dan drugi to je bilo previse. Pocela je da zapostavlja I kucu I decu.Stalno je bila nervozna ,derala se I tukla me. Svoju cerku retko kad da je udarila. Mene bi pocela odma kad bi usla sa vrata ako bi zaboravio sta da uradim, da operem sudje ili sta. Kako bi otvorila vrata I usla onako nadrndana sva prisla bi krevetu gde sam spavao I skinula cipelu sa potpeticom I njome me pocela tuci po glavi. Tukla bi me dok je ruke ne zabole. Od tih udaraca u glavu podpeticom nesto mi se desilo I ja sam ogluvio. Doktori su mi rekli kad sam isao da vidim sta je da je to “Oto skleroza” ili prasnuce unutrasnjeg dela uha. Sada nista ne mogu da cujem sem ako se neko ne dere meni pored uha. Pocela je da prodaje redom stvari po kuci I uhvativsi se sa jednom Radom ruku pod ruku pocela da odlazi I da je nema po nekoliko dana. Nije mi falila nikako. Na svakom koraku bi me ponizavala ili bi mene ponizali zbog nje,svi su mi se rugali zbog nje.Kad bi se vracao iz skole svi bi drugi bezali od mene te bi ja sam isao kuci dok su drugi isli u grupi. Skoleske knjige nikada nisam imao sem par svescica ali sam bio odlican ucenik. Malo po malo poceo sam da dizem zid oko sebe I da se zatvaram prema drugima. Svi bi drugi normalni igrali se fudbala ili sta vec dok bi ja lutao sumom po celi dan. Suma je bila moje skloniste I moj jedini prijatelj. Kad bih napravio neku vecu gresku naprimer zakasnio iz skole znao bih dobiti takav samar da bi mi slomila nos te bih pride prespavao u supi. I pored nase neimastine I ono malo hrane sto smo imali tetka je to sve davala svojim jebacima. Vec kako sam odrastao malo po malo poceo se primecivati moj otpor koji sam poceo da joj iskazujem. Nikada mi nije pomogla ni zadacu niti me je ikada poljubila ili kakvu toplu rec rekla tako da sam ja poceo malo po malo da zivim sam za sebe. Sve vise I vise pocela se da ispoljava jaz izmedju nje I mene tako da smo jednom u svadji I zavrsili u socijalnom. Tamo su mi rekli ili da slusam dok sam pod njenim krovom ili mogu da idem u dom, trece opcije nema jer nemam kod koga a sam ne mogu na ulicu. Ja sam se bio odlucio za dom ali tu je tada uskocila majka jednog mog druga I dala saglasnost da se obavezuje da ce biti moj staratelj jos te tri godine da ne idem u dom, kako veli ne treba ti jos I to iskustvo. Tada sam presao kod nje.Bila je razvedena ali zivela je sa muzem I dvoje dece .Stariji je isao samnom u razred. Tu mi je bilo da ne budem nezahvalan dobro ali sam I cesto puta bio povredjen .Imala je sina ,bio je jako bezobrazan.Ujutru kad bi ustao u sest da se obucem za sklolu nisam smeo da upalim svetlo da se ubucem jer bi tada on skocio po prirodi nasilan kao I otac mu I tada bi smo se morali potuci. Onda bi usla njegova majka I pocela se derati na mene I svasta mi govoriti. Nekad za veceru dala bi mladjem sinu pare da ode da kupi hamburgere , samo za mene nikad nije bilo. Ja bi jeo suva hljeba ili nesto sasvim obicno. Njen sin poceo je da se uvlaci iz problema u problem,kradje ,droga I stalo I za to sam ja postao krivac. Kako je ona tada rekla dok ja nisam bio kod njih on nije nista bio los ,ali ona nije znala da ga oni do tada nisu bili nijednom uhvatili. Al sta ces kud ces, izasao sam I od njih. Kod tetke nisam mogao, a u socijanom nisu hteli da mi pomognu. Tada sam dospeo na ulicu. Ljeti bih spavao po camcima na Savi a zimi sam se bio uselio u jednu nedovrsenu zgradu. Par krpica I dve deke je bila sva moja tadasnja imovina. Puno puta be policija nasla I oterali me I oduzeli deke. Neki bi se pak sazalili pa mi nekako pomogli dajuci mi koji dinar. Danju bih lutao posvuda a jedva cekajuci da se spusti noc I da se zavucem pod dekicu I zaboravim na sve. Najvise sam voleo noc I spavanje. Tada bih zatvorio oci I mastao. Tad bih imao para, imao svoju majku, imao svoju kucu. U svojim sam mislima imao ve sto pozelim I bio sve sto pozelim. To mi niko nije mogao uskratit. Ziveci tako mjesecima poceo sam shvacati da sam podivljao. Ne bas u punom smislu te reci vec citav zivot bez paznje , ljubavi I osjecaja ugasili su u meni I ono malo reakcija I osjetila.Bio sam sam sebi porodica, sam sebi bliznji I samo sam na sebe mislio. To kazem zato sto I dan danas ne mogu da se uklopim sa nikim da zivim. Ne razumem pravo znacenje reci porodica,dom,ljubav, obaveza, ja nista ne moram ako necu.., I sve ono na cemu se zasniva normalna funkcionalna obitelj. Vec sam 18 mjeseci ziveo na ulici kad mi je jedan profesor savetovao da ne trazim vise pomoc ni od socijanlog ni od koga vec da se obratim novinarima da naprave reportazu o meni. Tako sam I uradio. Dosli su snimali me gde spavam, na cemu spavam, pa kako idem u skolu I tako. To je postiglo zeljeni ucinak i ubrzo se je lokalnoj vladi obratio Visoki predstavnik Paddy Essdown I rekao im da mi dodele neki stan. Ja sam 18 meseci njih trazio I molio pomoc a oni su me terali sa vrata a sad su oni mene nasli, I to ona ista Fatima koja me je hladno vracala sa vrata socijanog.
Dobio sam garsonjericu u “S” naselju od 22 metra kvadratna . Kad sam dobio kljuceve od stana bio sam presrecan ali kad sam video sta sam dobio umalo nisam pa o u nesvest. Garsonjera je bila izgorela do maltera,tu je pre ziveo neki alkoss koji se jednom napio I zapalio stan. Nema veze uzajmim neke pare I polako dovedem stan u red. Taman kad sam mislio da sam nasao neki svoj mir,dodje mi ta ista Fatima na vrata I rece mi da sam dobio cimera. Isprica mi ona pricu kako je on fin momak,istraumiran,majku, oca , I bracu su mu pred ocima zaklali I sazalim se tu pa aj reko jedna smo dusa. Medjutim ne rece mi ona tada da on ima 31 godinu I da je manicni shizofrenicar,lud 1000%. Bilo mi ga je zao ali poneakd je bila takva situacija da je bilo ili on ili ja I krenem se zaliti te vam te tam, da ga odvoje I smjeste u ustanovu gde ce imati odgovarajucu njegu. Godinu I po molim ja ,molim za razumevanje, niko ni da poslusa ,onda uletim jednom kod Natase,glavne u socijnom I dreknem,”vodite ga iz stana ili cu nas zapalit obadvojicu I pocnem galamit onuda”. Dal su se uplasili dal nisu al za desetak dana odvedose njega. Sedeo sam na krevetu sa blazenim osmehom I pitao se da li sada pocinjem iz pocetka,ali poznavajuci svoju kletu srecu cekao sam sta ce sledece zlo da se desi. Ja ne mogu da resim jedan problem a da ne dobijem sledeca tri. Takav je moj zivot. Moja je sreca sto sam oguglao na sve I vise me nista ne plasi I na sve gledam sa prezirom. Rekao sam sebi Boga vise ne postujem ni koliko je crno pod noktima. Da ga ima ne bi bio vako djubre. Cesto kad pricam sa nekim o majci pa kazu mi oni, neka sine uzeo je mili bog sebi.Kontam sta ce mu ona, pa opet velim realno ako ju je uzeo neka je ali ako ju je uzeo da gleda kao se ja I brat patimo ja bi ga licno razapeo. Nekad jednostavno mislim da cu da poludim, toliko se toga nakupilo u meni,zao mi je samo sto se u nekim situacijama istresam na pogresnim ljudima. Koliko mi je samo puta doslo da presudim sebi al sva sreca sto nemam muda da to uradim. Neznam sta bih sada mogao da radim da se usrecim. Neko bi mozda rekao dobro bi bilo imati pare, al nije ni to to. Desi se nekad ima se I nekih para. Znam koliko puta penjem se u stan koji je na sestom spratu , u dzepu imam dvesta eura mogu gde ocu mogu sta ocu ali opet nisam zadovoljan. I pored svih tih para opet sam sam, opet sam tuzan, opet sam sam samcijat u jebenom stanu sa cetiri zida-mojoj mrtvackoj klanici punoj smrtnog uzdaha. Neznam u cemu da pronadjem smisao……da mogu dalje da nastavim da zivim jer ljudi stvarno sam umoran……………….od svega.



Zima, zima……..


Sinoc bese jako hladno I jedva sam cekao da se uvucem u krevet vracajuci se od druga. Struje nemam,iskljucili mi dusmani a u stanu mi zaledilo I sa unutrasnje strane prozora. Zidovi se cakle od mraza al se nabrzaka podvucem pod jorgan I ubrzo zaspim.
Jutros ustanem,odem u wc umijem se I malo uljudim I setim se imam na balkonu neki ves sto sam oprao pa reko da unesem. Izadjem I pocnem kupiti sa strika kad pogledam dole kod balkonske ogradice kad imam I sta videti. Pet golubova bese mrtvo smrznuti od zime. Bili su potpuno bijeli od inja I ukoceni. Bila su dva omanja ,verovatno mladunci. Pomislim et sta su ti ljudi stalno kukaju kako je tesko, kako ovo kako ono a kad bolje razmislis ima I gorih sudbina od nasih. Velimo mi nemaju zivotinje dovoljno razvijen um da nesto osecaju al mogu misliti o cemu su oni razmisljali dok su se bez doma I ognjista mrznuli na zimi do sna koji je vodio u smrt.
Svi smo mi bozija deca-gladna I zedna!


Boban from die mahala

Vecinu svoga djetinjstva proveo sam na Stolinu kod bake pored cuvene fabrike tekstila Interplet. Ima se tu I kuca ali vecina su dugacke barake koje su se radnicima Interpleta davane I sa kojim su vremenom dobijale stanarsko pravo. Tada je ta fabrika zaposlavala oko 5 000 ljudi a industrija bila u procvatu pa se I lepo zivelo I odrzavalo. Medjutim danas je vec sasvim druga prica. Od sve one lepote pre rata danas samo rusevine I ostaci nekadasnjeg blagostanja podsecaju na vreme kako je nekad bilo. Kuce su vecinom sve oronule, neka sa oronulim zidovima a neke sa oronulim krovovima kje su vec u nekoliko prlika bile ugrozile neciji zivot. Barake su polunastanjene. Sa jedne da kazem zdravije strane zivi nekoliko porodica dok sa druge porusene strane ljudi drze stoku ili ogrev. Nekog putica osim glavnog gotovo I da nema ,sem dobro poznatih utabanih precica koje su vredne zene utabale iduci kod kone na kafu I na omiljeno jutarnje tracanje. Na Stolinu svako gleda samo na sebe. Sta ces sirotinja ,peripetija u dusi,siromastvo I sve ostalo sve je to uticalo na mentalitet ljudi tog naselja. Mozda bi oni pod drugacijim okolnostima bili I bolji I solidarniji ali sta je tu je. Stolin je bio I ostao da kazem poznati jebarnik. Svako vece bi se tu sjatila masa automobila na parkingu Interpleta I u svakom autu druga tura-druga garnitura. Na stolinu neces za zivota moci naci deset centi ali ces na svakom koraku naci istrosen kondom koji nam jasno govori koliko nam je narod danas prosvjecen.
Odma preko puta moje barake bila je Bobanova baraka.
To dam kazem bila je jedna ljudina. Secam se pricala mi je baka posto ga ona zna od kako je iz pelena ispo da je imao tesko detinjstvo. Kazu kad bi nesto zgresio otac bi ga svezao za kofu od bunara I spustao ga u bunar u hladnu vodu I ostavljao ga tamo po dva dana a zatim bi ga isibao kaisem. Skolu nije volio, vise je volio da svrlja sa drustvom , da se napija I karta,I da se tuce,to mu je bila sira specijanost. Bio je saljivdjija da mu nema ravnog, kad nesto provali to svi padaju na dupe od smeha a doduse pametan bi covjek bi reko da je bio malo I priglup ali on je znao sve sto ga interesovalo. Kad bi igrao domina znao bi kojih ti je deset domina ostalo u ruci, a kad ih okrenes da prebrojis dovoljan je bio samo jedan pogled da prebroji sve. Zavrsio je bio cetiri razreda osnovne skole I smatrao je da mu je to bilo sasvim dovoljno pa je I napustio. Kao I sve ostale prolazne stvari malo je I on dosao pameti. Smirio se malo, udomacio I posle nekog vremena ozenio. Zena mu je bila prelepa I dobra srcem. Boban je bio srecan. Njegov brak je bio za primer svima drugima. Posle izvesnog vremena zena mu je zatrudnila I u kucu se uselio jedan novi osjecaj. Osjecaj buduceg roditeljstva. Nema tog koga Boban nije pocastio,kolko se nije puta samo napio. On Boban F. ce postati otac I bice dobar otac. Isti onakav otac kakvog on nije imao. Malo po malo vreme je odmicalo I odjedanput dok je bio u kuci zeni mu je pukao vodenjak I dobila je trudove. Tada je on imao stojadina I brzo je smjestio zenu I sa djetetom od svog brata krenuo za bolnicu. Izasavsi sa stolinskog puta na glavni put za Brcko dodao je gas ne bi li sto pre stigao u bolnicu. Tada se zaculo samo jedno muklo TRAS. Komadi auta su leteli na sve strane, I onda je sve zamuklo. Odmah su poceli izlaziti ljudi iz auta I prilaziti mjestu nesrece. Covek iz auta koje je udario izasao je nepovredjen I krenuo prema Bobanovom autu. Auto je bilo smrskano a unutra su nepomicno lezali Boban, njemu na ramenu zena Marica I pozadi na sjedistu sestogodisnja cerka njegovog brata. Ubrzo potom stigla je I hitna I prebaceni su u bolnicu. Boban je putem dosao sebi ali za zenu su mu se borili da ostane na zivotu. Samo je mirno sjedio I plakao gledajuci krvavu zenu I vikao na doktore da je spasu. Sa predjenim kilometrima jenjavala je I poslednja nada da se Marici moze pomoci.
Dugi I iscrpni sati su bili dok je boban cekao u cekaonici da cuje sta se desava. Gledao je doktore kako se dosaptavaju izmedju sebe dok su vjestim prstima ceprkali po utrobi njegove zene. Posle nekoliko sati izasao je doktor I saopstio je bobanu tuzne vjesti. Boban je izgubio I zenu I djete. Plakao je kao malo dete u holu bolnice dok su doktori pokusali da ga podignu I posjednu na klupu.
Od tada se Boban promenio, svi koji ga poznaju kazu to je sada drugi covek. Uvek pomalo nasmijan i oran za salu ali duboko u svom srcu krio je netrepepljivu bol. Poceo je obozavati decu I svaki dan bi ga video kako se igra sa nekom decom I deleci im slatkise. Ubrzo posle toga se I propio .Pio je I dan I noc ne birajuci ni mjesto ni drustvo. Odlazio bi u kafice ,pio I tukao se. Za njega su govorili ako je negde svadba I ako je tuca na svadbi ako je boban tu on se zove da izmiri,nema tu neces da se pomiris moras ili…! Koliko je samo puta potukao se sa policijom.Imao je celicna muda.Znao je nekad izudarati nekog policajca na mrtvo.Sutradan bi mu kuci dosla marica sa njih pet-sest drotova I uhapsili bi ga.Vratili bi ga posle nekolko sati svog krvavog I ranjavog.Kazu odveli bi ga negde u sumu I lisicama vezali za drvo I tukli ga po tri- cetir sata,dok im ne dojadi. Sve se vraca sve se placa. Auta je lupao I menjao jednom sedmicno, secam se cekam ti bus na stanici, treba doci za nekih pola sata kad vidim boban juri ladom, mahnem al ne vidje me on vec samo prosisa. Krivo meni mogao sam ranije da dodjem kuci da ne cekam bus al sta ces. Kad dodje bus I krenu nekih dva km od staniice videh bobana izvrnutog u kanalu kako pokusava da istera auto .Kontam hvala bogu sto mi nije stao. I tako je bilo uvjek.
Ubrzo zatim poce I rat. Ratni vihor vejao je svuda okolo I sejao uzas. Bilo mu je dosta zivota kako je on tada govorio I ubrzo se je prijavio dobrovoljno. Njegova kuca je postala dom za jos barem desetak vojnika koji su kod njega nocivali I hranili se. Nije zalio nista ,sve njegovo bilo je I sve njihovo. Jednom zamoli me on hocu li sa njime otici u BN po neki razanj koji je morao da doveze kuci.I krenusmo. Kad smo se vracali iz BN negde desetak km pre stolina zaustavi nas policijska patrola sa starim plavim Titinim stojadinom. Pridje nama drot pozdravi, zamoli dokumenta ,a boban vozase tada ficu krsa jednog. Gleda drot ona dokumenta,gleda pise brcanske table,ode pozadi da pogleda kad tamo male table one svicarske. Gleda cudi se ,ode napred kad tamo njemacke table one velike.Pridje I upita-A odakle vi idete? Ma vracamo se sa mora-odgovori boban u sali. A drot mrgo neki neki ne zna za salu pa dreknu na bobana. Stoko jedna jel se ti to zajebavas sa mnom,hoces da ti samarcinu zalijepim.Boban mu mirno kroz smjeh odvrati “Ja se stobom salim a ti sa mnom ozbiljno sad cu malo ja sa tobom ozbiljno. Sage se I ispod sjedista izavadi magnum onaj sa dugackom cemi (barem 30 cm) I izadje napolje. Drot problijedio. Kad ga boban puce ovaj pade iz prve I poce ga udarati. Ja sam umro bio od straha I pocnem plakati. Tu boban prestade I rece mi da udjem u auto. Uhvati ga za pocjepanu kragnu I rece mu “ja I moj sin sada odosmo na pice I neznam kad cemo se vratit, a ti nemoj da se pomjeris sa ovog mjesta nacu te u misjoj rupi I ubicu te”.Uplaseni drot sa krvavim nosom samo potvrdno kimnu glavom. Ubrzo posle toga krenusmo I ostavismo u prasini drota koji bese ustao I brisao se. Sigurno je kleo dan kad je naletio na bobana F. Kada je boban vracao razanj posle nekoliko sati isti taj policajac je stajao na istom onom mjestu na kojem mu je boban rekao da ne mice.
U ratu je bilo cesto bombardovanja na stolinu ali neke vece opasnosti nije bilo ,kad najednom pocese rafali maltene pod prozorom. Niko nije znao sta se desava pa linija je bila barem 30 km daleko ili se boban opet napio pa puca pokuci ili baca bobme u supu. Stolin ne bio napadnut. Nikoga muskog nije bilo tu, svi su bili negde na liniji sem bobana. Zgrabio je pusku I otrcao u mrak.Pucalo se, meci su leteli na sve strane ,svuda detonacije, bljesak koji je parao oci. Posle nekoliko sati sve je bilo gotovo .OD svuda su se pusile stare barake kad se boban pojavio sa nekoliko vojnika. Pusili su cigare I smijali se. Kako sam posle toga cuo boban je sam branio stolin vise od pola sata I uspeo. Stiglo je pojacanje I neprijatelj je bio likvidiran. Tada je u mojim ocima izrastao u nesto vise od samog boga. Bio je moj idol I covjek pored koga sam se kao dete osjecao najsigurniji. Za vreme rata bilo je svuda opasno , znate I sami sta je rat ali niko nije znao da kod bobana koji je bio srbin zivi nekoliko ljudi neprijateljske nacionalnosti koje je boban cuvao I pomagao koliko je mogao .Stolin je uvek bio pola srpski pola hrvatski. On dobra dusa nije mogao da gleda kako mu dugogodisnje komsije sa kojima je radost,tugu I hleb delio da im se desi sta lose. Jednom prilikom prolazeci pored nekih zarobljenika pored Brke video je neka poznata lica. Bili su mu to jedne komsije koje su zivele nekih pola km odd njega. Bili su muz zena I dvoje male dece. Znao je potencijalno sta moze da im se desi I odma je presao na djelo. Prisao je komandiru I rekao kako te ljude poznaje od pre nekoliko godina I kako su mu u zivotu puno naskodili I kako hoce sam da imse osveti .Komandira I nije bilo briga za njih te rece mu da ih vodi I da zaboravi da mu iih je ovaj dao. Boban ih je sve natrpao u auto I odvezao pravac kuci I sakrio u podrum .Ipak mnogo je rizikovao tako da nije mogao da ih drzi u kuci .Sto je jeo on jeli su I oni, I tako su ziveli .Jednom dok je sedeo za vecerom dodjose mu par vojnika kuci I rekose mu da jedan drugi komandir koji je bio njegov bliski prijatelj I suborac ranjen sa nekoliko metaka I daje ostao zarobljen u okruzenju .Tada je vojnik vojniku bio kao brat I svi su bili svi za jednog jedan za sve.Boban je odma uzeo pusku, municiju I sve potrebno seo u auto I otisao. Bila je to duga noc. Niko nije znao gde je otisao .Nisu mislili da ce ziv da se vrati ali nada umire poslednja a svi su ga bili volili. U pola pet ujutro cuo se je poznati drnduk bobanovog auta. U kuci je gorela samo svjeca kada je usao boban u kucu sa komandirom na rukama. Obojica su bili krvavi a komandir je samo tiho jecao od bolova. Bio je presecen mitraljeskim rafalom I imao je osam metaka u sebi..Odma je dosao I vojni lekar koji je bio u blizini I ulozio sav svoj trud I operisao vojnika. Boban mu je spasao zivot. Posle nekog vremena u bolnici komandir ponesen hrabroscu I patriotizmom se vratio na frontu.
Vreme je I rat je odmicao mic po mic I jednom dok smo igrali karti dodje jedan covek, svi su ga zvali bosanac I rece da je boban ranjen u stomak I daje prebacen na VMA u Beograd ali da nije nista opasno. Svi su plakali I svi su odahnuli na tu tuzno-radosnu vjest. Sedeo je boban na VMA I stalno slusao sta se prica na tv tako pratio situciju. Polako se oporavljao kad mu javise da onaj isti komandir kojeg je bio spasio ponovo ranjen I da je ostao. Boban je to vece izasao iz bolnice I taksijem krenuo za brcko. Stigao je za cetiri sata ,uzeo svoju pusku I sa svojim bratom I jos dvojicom ponovo nestao u mraku. Neznam da li je to pitanje vjere ili bilo cega drugog ili snaga volje ali nasli su ga opet I izukli na sigurno. Boban je polako postajao legenda I njegove avanture su se prenosile od usta do usta a koljena na koljeno. Treci put kada je komandir ranjen tada je I pogino Sve ukupno bio je ranjen 17 puta. Bio je to poznati Pesa, komandir crvenih beretki ciji je I sam vojnik bio boban. Mnostvo ljudi iz svih krajeva doslo je da celiva posmrtne ostatke coveka koji je dao svaki deo tela za domovinu .Cast svakom.

Jednom u jeku pucnjave na Glamocu ako znate gde je to ,boban I jos njih nekoliko bijase zarobljeno u jednom magacinu gradjevinskog materijala. Bilo je tu kojekakvog cimenta, katrana ,spirita I ostalog. Vide ljudi dje ce danas glavu izgubiti da je njima odsviralo pa I sam boban se slagao pa se dogovorise ako vec treba da poginemo ajde da poginemo pijani. I dohvatise oni onaj spiritus I pij pij. I onako dok su I pili I vec polupjani pade nekoj budali na pamet “ajmo se okladit svi izmedju sebe da vec kad idemo izginit aj ko se izvuce al sa sobom da ponese jednu kantu katrana od 50 kg. Svi se u smjehu slozise I svako uze po jednu kantu napunise okvir mecima ,izljubise se I izletise. Boban je trcao sa jednom rukom pucajuci oko sebe a u drugoj je nosio kantu, te je nekoliko puta zapeo I pao. Cuo je fijuke svuda oko sebe I korake drugova koji su ga pratili. Trcao je sav zajapuren u licu od tereta ali I od alkohola koji je vec poceo da uzima maha naveliko, a siblje mu je udaralo po licu ui teralo suze na oci. Svuda okolo po drvecu frcali su meci, praveci toliku buku da vise I nije cuo korake iza sebe. Najzad se zaustavio pored jednog drveta da odmori malo I okrenuo se. Nikog nije bilo iza njega pa ni njegovih prijatelja. U daljini se cuo poneki osmeh I poneki pucanj iz kratkog oruzja koji se najavljivao kraj ove bezbozne igre za goli zivot. Stegao je jace kantu, prisecajuci se do malopre sale I veselja sa svojom bracom a kojih vise nema. Spustio je kantu, obrisavsi izgrebanim ruukama izgrebano lice I odao poslednju pocast palim drugovima I nestao u noci.
Rato bilo rato I proslo I malo po malo stvari su pocele da idu na bolje.Inace brcko je grad ratnih profitera koji pre nisu imali gaca nasebi a sada voze mecke I imaju kuce sa pet spratova, ali Ponovo si ko covek mogao da prosetas kroz grad ne plaseci se snajpera ili granate. Boban je tada upoznao jednu Dijanu, izbjeglicu iz Jajca, jednu lepoticu ali koja je bila zmija. Svi su tako govorili za nju jer je bila lokalna tracara I torokusa. Bila je desetak godina mladja od njega I ubrzo nakon toga su se smuvali I dobili djete. Iako siromasan boban zivi solidno. Toliko je ljudi spasao I pomogao mu u ratu da sada ti ljudi od kojih vecina zivi negde u inostranstvu dodju I kupe mu nesto. Jedan kupi neko auto, drugi neki motor, treci dve tri svinje da ima za ziminu, neki financijski pomogne I tako. Danas kad imam koju kintu u dzepu rado kupim koju pivu I svratim do bobana da cujem neku pricu I da malo ocefim sa njim ,a vi dragi citaoci ako spoznate pravu istinu I postovanje o vrednosti I plemenitosti ovog covjeka onda cu ja kao pisac biti bogato nagradjen.



20.12.2005., utorak

”Grad prokletih”

Vodic kroz Brcko Distrikt

Image Hosted by ImageShack.us


Grad na obali rjeke koja je u mnogo navrata pecatila sudbinu ljudi .Mali gradic koji lezi na obali Save I na maloj pritoci Brki koja protice kroz njega.Ima svojih kad bi uracunali I sve izbjeglice I sve povratnike koji su se vratili u njega sada broji priblizno 55 000 do 60 000 stanovnika. Kao grad nije posebno velik, jebo vaki grad jer kad si u centru gde god da krenes treba ti deset minuta pa da izadjes iz njega. Male usorene ulice u kojima iz dana u dan nikne neprimetno jedna nova zgrada. Grad korumpirane policije I grad gde je mafija legalizovana. Na prvi pogled reko bi covek isto je u svakom gradu, zivi se radi se I prezivljava. No ovo je tipican grad ratnih profitera koji su do pre rata bili niko I nista a danas milijunske budze koji se na svakom koraku sepure kao pauni svojim skupocenim autima po sistemu “ima se moze se”. Sto se tice politike grad poseduje prekaljene politicare koji se redovno smenjuju dali zbog nelegalne dodele stanova da li zbog utaje neke vece kolicine novca zgrnutih na plecima siromasnog sloja gradjana. Mada da budem iskren ima I radi se ponesto, iako procenat siromasnog siromasnog sloja iznosi nekih 60 posto. Ceste se peru nekoliko puta dnevno I nekoliko puta nocu, da nam grad bude lep,a toliko ljudi ne moze da plati vodu. Nekih 10 procenata zivi na ulici,evo na primer sa zadnje strane moje zgrade ispod balkona zivi porodica sa troje dece potpuno na otvorenom. A ja sam bio beskucnik skoro godinu I po dok nisam dobio stan preko stele od visokog predstavnika. Elektrodistribucija je odavno zavela red pa je neurednim platisama poiskljucivala struju tako da se moze videti da u nekoj zgradi na vise spratova u blagi sumrak gore svece ili fenjeri. U moj zgradi zivi samohrana majka sa dvoje dece, jedno ide u skolu osnovnu a druga ima 3 i po godine a iskljucili im struju,I jos mi se zale da im je stigao sudski poziv da ako ne izmire dug u navedenom roku da ce im nadlezni organi izvrsiti zaplenu stvari. Niko medjutim ne pita ima li sada ta zena na cemu da podgrije detetu flasicu, I da li ima cime da zagrije prostoriju jer zima ne bira ni pol ni starost. Ne moze ona uzeti decu I staviti u zamrzivac I na leto kad opet bude toplo odmrznuti I nastaviti ziviti. Na sred grada nalazi se jedan park koji sluzi ucenicima prije skole da se sakupe ili eventualno da se pregrupisu za tucu,svako ima svoj deo parka I neko neoprezno svrljanje po tudjem delu nece biti tolerisano. Uvece posle skole ili pak vikendom park sluzi za okupljanje zaljubljenih parova ili narkomana. Treba ili vam sto od derivata slobodno mozete zaustaviti bilo koga u parku I pitati da vam srede. Tada su vam svi prijatelji. Ja licno ne poznajem nikoga u gradu ko se ne drogira, ili ih ima toliko ili ja imam uzak krug poznanika. U Brckom moze sve za pare, ali pri tome morate biti jako oprezni jer postenih nema u tom poslu pa ako unapred date pare posle izvesnog vremena ce vam biti jasno da ste ostali bez njih. Jebiga treba jebat budale,kazu iskusni lopovi. Inace sve u svemu u parku je dobra zabava sem ako nije kisa pa nema raje, mada moze se videti pokoji zutac(ovisnik o heroinu) kako cuci ispod drveta ili sjedi na klupi nesvestan da uopste pada kisa. Navece bi u parku bilo raje svih uzrasta,cugala se piva, pusila trava ili se samo ubijalo vreme. Zbog cestog dernjanja pojedinaca ili sukoba policijske patrole su bile ceste,ali to samo da zamazu oci,koliko puta sam pusio djoint a oni bi prosli pesice pored mene na metar dva I samo me prezrivo pogledali ali bilo je I onih koji su pozudno upijali svaki miris dima marihuane. Niko nece zbog gluposti da izgubi glavu.
Izlasci su bili zasnovani na odlasku u lokalni disko ili kafice. Tu bi sve svi sjatili da ne moze covek da dise, jedno drugom preko glava se hoda. Tu bi se mogle naci lokalne drolje koje ste mogli da imate za jednu pivu I krug u golfu dvici, ali I nacifrane mamine I tatine kcerkice koje su mislile da ako imaju lepe majice I tole da imaju svet pod nogama, glumeci neke nedostizne intelektualke koje bi se kasnije u tmini nekog coska saginjale da ga socno popuse ili da na zadnjem sedistu odglume orgazam. Secam se jedne dobre Natase,bila je starija od mene jedno godinu dve,mozda I tri nije bitno. Bila je prelepa I prezgodna,bogata, cale joj je drzao jednu od vodecih benziskih pumpi na izlazu grafa. Bila je plavusa prelepih oblina I savremene lepote. Sam pogled na nju dovodio bi mog “stojka” u ratno stanje. Imala je sve sto pozeli pa tako I najbolje momke. I et jednom ja magarac ispo poceo ja da nju muvam, al vidim ja nema vajde od tog nikako, ko da mi kaze kupi sebi grob I umri. Svojim visoko uzdignutim nosom parala je nebesa. Al eto I cudilo bi me da je pristala to bi bilo kao da se bajka ostvarila,ipak imamo mi svi neke snove a ona je bila jedan od mojih. Ne mogu reci da sam bio zaljubljen u nju jer tesko je razlikovati danas ljubav od strasti I zelje. I proslo je od tad nesto vremena kad sam se vracao jednom kasno kuci iz grada. Bilo je mozda tri sata ujutru. Prolazim kroz park stazicom prema fontanici kad vidim neka cura sedi na klupi u to doba I place. Aj da ne budem supak pridjem da vidim mogu li da ponudim pomoc ipak red je da se pita. Kad ja ona-Natasa. Pozdravim je pitam sta je ,nista nece da kaze samo smrca, brise suze ,jeca. I malo po malo poce ona da cvrkuce. I znate li sta mi je rekla ?
-“Gorane jesam lepa,zgodna, I bogata al I mene zajebu”.
Boze ima pravde…….!
Toliko o Natasi,da se vratimo malo na disko. Nalazila se blizu usca Brke u Savu na samoj obali Brke. Diskoteka je bila jedna prostorija omedjena sa 4 zida polepljena ogledalima I secijama paralelno poredanim. Nema te secije u disku koja jednom nije bila mjesto zlocina, zadnji put se desilo to da su jednog decka pred obezbedjenjem cija je svrha da flertuje sa zenama pretukli na smrt. Obdukcija je pokazala da pretuceni osim falangi (clanaka) u saci nije imao vise nijednu citavu kost . Bilo je slucajeva kada je neki momak sa motorkom napao grupu navijaca ispred diska iz nepoznatih razloga Zavrsio je tako sto su ga na kraju dvojica navijaca onako unesvescenog i krvavog od batina uzeli za ruke I noge I bacili u hladnu I uzburkanu Brku . Neki su gledali zapanjeno kako brka nosi telo a neki su se samo smijali. Zatim na techno partyju napadnut je jedan gostujuci DJ SPANK I zavsio je tako sto su mi flasom razrezali grkljan sto je branio nekog klinca –svog poznanika kad su domaci hteli da mu skinu zlatnu kajlu. Na srecu preziveo je I ostali su samo oziljci na nemio dogadjaj u gradu u kojem on vise nikada nece gostovati. Izaci u disko znacilo je vise zavrsiti bolnice nego provesti se dobro , sem ako nisi imao neko jako drustvo iza ledja. Ipak ratovalo se, ljudi ocelicali na krv,ogreznuli I ne gledaju kako ce te udariti ,vazno samo da te ubiju. “E je raja ko ostala marva dobre duse kad joj rebra pucu”. U disku je bilo toliko zagusljivo da je znoj izbijao iz svake pore,pa te nije trebalo biti sram kad prilazis curi da li smrdis, ona smrdi vise. Dj iz diska je imao smisla za muziku ali nije imao I sluha. Sad bi pustao metal,pa onda udario narodnjak pa neku baladicu pa rave. Taman da te digne pa te onda spusti. Napomena : U disku se ne isplati drogirat!!!!
U Brckom malo ko da je radio posao za sta se je skolovao. Svi su radili nesto drugo a kineza je dolazilo sve vise sa svih strana tako da su pokupili najbolje poslove kao nacionalna manjina. Jos malo pa ce I kineska cetvrt da nikne,osecam ja polako da ce oni da preuzmu grad samo niko ne obraca paznju. Svi gledaju svoja posla. Brcko je umno jako zaostao I pust grad. U Brckom nije postojalo nista u cemu bi se neko mogao da izrazi. Grad nije prihvacao umetnike ni napredke osim ako nisu slot masine. . Ovo je malo po malo postajao grad ludila.Stariji bi umirali, mladji bi ginuli, vecina bi ih poludila kao Zox. Vecinu mojih skolskih drugova vise nema, neki il su pobegli, neki izginuli, neki senuli. Neki moji prijasnji drugari su se jedan se obesio a drugi se je raznio bombom. Jedan Bato se je popeo na elektricni voz I udarila ga struja I na mestu je bio mrtav, Kadric iz mog razreda se je udavio zvakom koja mu je zapala u dusnik I udavio se na casu. Jedan momak iz Potocara, sela nadomak Brckog slavio je jedne veceru svoju momacku vecer sa drustvom, a sutra umjesto slavlja I veselja dan je bio tmuran I kisovit,poginuo je u saobracajnoj nesreci pri povratku kuci sa jos dva prijatelja.Takodje jedan metalac od svojih 19 godina umro je na Vermontu (igraliste) od napada astme.Isto jedan je mali od svojih 17-18 god umro od pticjeg gripa. Jedan jedini slucaj te bolesti u gradu,a da ne nabrajam sve one mlade zalutale duse koje su zivot izgubile predozirajuci se, ili koji su na taj nacin osudili sebe na propast. Sve su to likovi koje sam do juce vidjao ali vise ne, oni su nasli svoj spokoj na nebu. Oni su pobegli iz Brckog na neko sigurnije mesto.

Za sve vas one koje jednom put nanese kroz Grad prokletih nemojte da vas zanese njegova lepota I njegov sjaj,samo pogledajte na desnu stranu grada tamo gde je groblje-mozda ste bas vi te srece…..




















Ni na nebu ni na zemlji



Image Hosted by ImageShack.us

Bilo nas je svakakvih. Nase drustvo se sastojalo iz samo muskih clanova,slabo ko da je imao I curu,imas levu I desnu ruku pa cuti i d….…j!U drustvu sam bio ja , zatim jedan Bane (Djujin sin), onda Zoran B. zvani Zox, Adnan zvani Bucko te Ljubo S. Svi su bili posebni na svoj nacin ali cu ovaj put izdvojiti Zorana B. zvanog Zox. Rodjen je 16.02.1986 godine u Prijedoru. Vec proklet po rodjenju taj decko je odisao nekom posebnom svjezinom. Bio je cetvrto djete u siromasnoj kuci. Ko mu je otac to se sigurno ne zna ali za ovu pricu I nije bitno. Pocetkom rata bezi iz Prijedora na Kosovo,joj ne mogu se tacno setiti koji ono bese grad ja mislim da je bio Orahovac ili nesto tako slicno.Tamo je ziveo u nekom prihvatilistu odakle je kasnije zbog najezde siptara morao da bezi dalje samo sa dzemperom pod miskom.Tada je stigao u moj grad. Bila je to ja mislim 1998 kad sam ga upoznao ispred diskoteke Fantazy. Pitao me je imam li mozda pola marke da mu pozajmim za ulaz u disko. I tako smo se upoznali. Bio je naocito lep ali ne I lepotan, nadprosecno inteligentan I lepo gradjen. Ziveo je u maloj kucici u Ciganluku koja cak ni prozore ni vrata nije. Ziveo je sa majkom I dve sestre I bratom. Bili su tipicna siromasna porodica koja je prezivljala pomocu Crvenog Krsta.Majka mu je bila luda-sizofrenicar koja ponekad nije birala nacine da iskali bes na njemu ili malenoj deci, tada bi on skakao pred nju stiteci svojim telom svoju krv.Voleo je da slusa rap muziku I uvijek se je oblacio kao reper. Znao je sve pesme napamet I pisao je rime. Kao I svuda u svetu gde dodje neko novi I ovde je bio tesko prihvacen. Bili mladji ili stariji svi su bjes iskaljivali na njemu. O njemu postoji izreka “zasto vise niko ne udara Zox-a??-isfurali ljudi. Stariji su ga tukli a mladji su ga sutali.Gledao sam par puta kad ga cisto iz zajebancije izvode iz diska I njiih tridesetak udaraju do krvi. Kao da je bila fora izudarati Zox-a. Ali I on je bio srcan,branio se je uvijek do zadnje I uvijek ama bas uvijek bi posle tuce usao ponovo u disko onako krvav I uz inat stao do onih malopre koji su ga tukli I igrao I pevao. Nije imao ni snagu ni muda ali imao je neki ponos I dostojanstvo I ja mislim da bi pre pogino nego da padne na koljena. Sto su ga muski vise tukli to su ga sve cure u gradu vise voljele.Imao je sve najbolje cure u gradu I zbog toga bi puno puta nadrapao.Mozda je samo imao srece sa curama a mozda ga je spasavala ona njegova bolesna iskrenost. Bio je iskren do ludila doduse samo sa curama, ovako je I muljao ponesto.Kad bi pricao sa curom,mislim bario je rekao bi joj odma nacisto “nemam nista ,sirotinja sam,drugi me tracaju,udaraju oces neces?”Valjda je to I privlacilo ove gradske ovcice I mamine I tatine curice ,to da imaju momka koji je ulicar ili kao u bajci sirotan,ko ce ga znati.Furao je rap kada niko u gradu I nije ni znao sta je to a kamoli sta drugo. Nema mesta u gradu gde Zox nije obiljezio svoju teritoriju ,svoju rimu ili svoj znak. Koliko je puta sedeci kod mene zakucala na vrata policija I pisala mu kazne zbog toga ,vodili ga da sve to opere I jos mnogo muka. Bio je tvrdoglav I narcis iznad svega,bio je zaljubljen sam u sebe. Nije znao primiti pridiku nikada,kad god bi mu neko nesto rekao odma bi se pokazao onaj osorni Zox “Boli me k…c za sve ja imam svoje sne!” Svi su govorili ruzno o njemu,muski su mu zavideli a stariji ga ruzili zbog skrabanja po zidovima ili zbog tola do po dupeta. Desavalo se ponekad da izadjemo u neki drugi grad posto nam je ovaj nas bio dojadio a I kako ne,ziveli smo dvesta na sat,tad je trava bila u trendu pa smo pratili modu. On bi nam pokupio najbolje cure ali smo I zato redovno batine dobijali zbog njega.Igrao je dobro,znao je vrtet dupetom ko neki profesionalac I mamio zenske uzdahe.Uvek bi se razbacao u disku kao da je sva njegova al ne mozes ti doci u drugi grad I glumit da si neko a ne popit batina,ima da se zna neki red, pa ja……! Inace bio je dobar drug,znao je saslusat,posavjetovat,koliko sam se samo puta sa njim napusen do bola onako iskreno ispricao-procistio,to sam mogao samo sa njim. A bio je jako nepouzdan mogao si hladno da ga posaljes po lekove (samo dajem primer) I on bi otisao al nedo bog da usput sretne kakvu curu ode on sa njom pa te ispali.Tako me je bar mali milion puta ispalio. Neke od tih svari nemaju cenu, a I nekoliko puta me je duboko povredio. Nailazili su I takvi periodi kada je se sastav drustva menjao,danas valja ovaj ,sutra ne valja taj pa je Zox znao nekad iza ledja da zabode noz ko sto kazu. Sve u svemu nije bio cvecka. Eh kad se samo setim koliko me je samo kostao para,suza,muke,bjesa krvi…………..eh!
Osim rapa imao je I jednu cudnu opsesiju,gotivio je egipatsku civilizaciju I vjerovao je u vjecnost. Sa 16 je vec imao prvi u drustvu tetovaze,imao je Ankh (egipatski simbol vjecnosti-simbol vjecnoh zivota)na pupku,pa zatim ankh na ruci, I svakojake
Ankh privjeske. Znao je o egiptu vise nego iko,o njihovim bogovima obicajima I dr. Ali ono sto citavo vreme zelim reci je to da je osim siromastinje imao jako mnogo problema.Glad,majka luda,bjezi vamo-tamo,ovde medju dusmanima, izbjeglica svud, bez svog doma . Sve je to ostavilo puno traga na njemu, iako je on imao najvise energije od svih koje sam poznavao. On ce otici peske za beograd ili Zagreb samo ako zeli , imao je celicnu volju, jednom je otisao u Bg na rolama. Problemi u kuci su ga kidali na komade, deo po deo,bjezao je od kuce,vracao se zbog brata I sestri, plakao ,cupao sebi kosu, grebao se I sta sve ne. Dok nije………..
Da, da
Ni sam dan danas evo dok sedim I pisem ne mogu da povjerujem,nemojte pomisliti najgore nije se ubio,neg je eto samo poludio.Zar on koji je imao toliko zivota u sebi,imao tolike snove da postane reper.Bolest mu je dosla iznenada . Mnogo je da da kazem definicija zbog cega je poludio. Neki kazu posto mu je I majka luda mozda je to nesto prelazno,sa gena na gen, opet neko kaze mozda mu je jednostavno doslo sve preko glave I jednostavno je pukao. Iako je imao jako telo I zilavo oguglalo od udaraca mozda mu je dusa bila mila I slabasna na sve nijanse ovog opakog sveta. Neki opet kazu ,zox ko zox nije bio cvjecka znao ga je dobro uvalit ,mozda ga je kakva kazna stigla,ipak svese vraca sve se placa. Al jedno je sigurno ako ga je stigla kazna onda ce nas stici sve nas, vec sam primjetio kako su neke stvari krenule naopacke. A zox u svojoj ludosti poceo je pricati gluposti kojekakve,ubrzo zapalio svoju sobu, zatim jedan autobus na autobuskoj stanici, meni je unistio stan,sve mi pobaco sa sestog sprata I porazbio , citav mi stan iscrtao egipatskim simbolima. Postao je agresivan, poceo je da napada ljuda, policiju, najbolje drugove. Svi smo videli promene samo smo svi slegali ramenima,svima nam je bilo nemoguce shvatiti sta je to dovraga otislo u PM.
Zaglavio je neuropsihijatriju.tamo je vec oko 200 dana na lekovima non stop. Tamo je dva puta pokusao da se ubije I od tada je vezan. Samo sam jedanput smogao snage da odem mu u posetu mada ovi koji su mu isli cesce kazu da ne pustaju nikoga njemu sem majke.Video sam ga eto tad jednom golog iza resetaka vezanog svuda za zglobove.U dupetu I u k….i mu kateter. Mrsav sav,izgledao je kao zombi. Misli da je egipatski bog Oziris. Prica neki strani jezik,crta neke znakove I simbole, prica o mesecu I suncu I sve tako. Kada sam ga pitao kako mu je rekao mi je da od tableta kojim ga kljukaju nezna sta je java a sta san. Rekao mi je nekih vazda stvari koje sad ko u inat ne mogu da se setim a koje su mi na neki nacin promenile zivot. Njegova prica ma kako glupa zvucala imala je neku pricu I neki smisao. Mozda sva ta njegova ludost ima neke veze, ipak kazu sve dolazi sa razlogom. Jel mislis da si bog druze pa budi bog ako te to usrecuje mozda smo mi ti koji su ludi a ti taj koji zna istinu. Pre nego sto ce otici u bolnicu na duze vidjeh ga ispred doma zdravlja kako sedi na stepenistu ispred glavom oslonjenim o laktove zamisljenim pogledom upucenim u daljinu. Pridjoh mu sedoh do njega I pozdravismo se . Na srecu prepoznao me je, iako zadnji put pre toga kad smo se videli hteo da se ubije meni pred ocima.Tada ga je policija odvezla u bolnicu. Pruzih mu ruku I popricasmo malo, kako je , sta radi I tako ona obicna pitanja koja prvo cutis u sebi dok ne smislis sta ces da pitas pa tek onda kazes. Poceo je nesto cudno da prica o nekim nitima,o mjesecu zakopanom u zemlji I slicno. Htjedoh se nasmijati ali me u dusi bi sramota . U taj tren prosao je moj bus prema stanici I ustadoh posto sam morao na bus. Rukovasmo se , rekoh mu da se pazi I krenuh. Hiljadu mi se nekih misli tada vrtilo po glavi. Okrenuo sam se I pogledao ga,sedeo je nepomicno skrstenih ruku I gledao u me tuznim pogledom kao da gleda kroz mene, I onako kao slegnuvsi ramenima rece mi-

“Gogi svi misle da sam ja lud, a ja nisam”!


Unforgiven



Image Hosted by ImageShack.us

Bejah mali kad bez majke ostah,
Imah tetku, baku,ujnu,
Al ne imah ljubav svoje majke,
Sva djeca poklone kupuju,
Da ih majkama daruju ,
A ja svracam u cvjecaru,
I biram najlepsi buket crvenih ruza,
I tiho se niz kaldrmu spustam,
Da odem do majcinog groba.

Tad iz groba zacuh plac I rec,i
Dragi sine majka te se uzeljela ,
Tebe I tvog malog brata,
Dugo majka osetila nije,
tvoje male ruke oko vrata,
pazi sine svoga malog bratu,
mesto majke tjesi ga recima ,
ali ga nemoj pustiti u pustim nocima

Srce mi se od boli cepa,
Suza jedna niz lice mi kanu,
Oj zivote sto ti proklet bi,
Pa nas male od majke rastavi.


Balkansko prokletstvo




(“za sve ono sto smo mogli a nismo”)


Image Hosted by ImageShack.us

Zovem se Goran C. imam 22 godine.Neki bi rekli pa jos zelen klinac ,ni brkovi mu jos nisu izrasli sta on ima da kaze,medjutim moj je zivot – moja prica.Rodjen sam 12.08.1984 u Ljubini u jednom zabrdju nadomak B. Novog (da vam bude jasnija jedna vukojebina-tri brda jedna familija). Vec pre moga rodjenja u porodici su se osetile tenzije koje su sve sve vise ispoljavale na kozi moje majke tako da se nekad desavalo da situacija u kuci bude nepodnosljiva. Moja majka nije znala kako izaci na kraj sa ocem, trpela je njegove uvrede i samare koliko su njena napacena pleca trudan stomak mogli. Bila je jedna od onih sto uprkos svemu veruju da ce nekad tome mucenju doci kraj i da ce napokon otac doci pameti. A da zlo bude vece otac niti je pio niti ista nego eto tako da citiram “da se zna ko nosi duge gace u kuci”. Mozda otac i nebi bio tako strog (da ga malo eto ko opravdam) da nije bio dede i babe koji su bili pravi dusmani i zatucani ljudi. Mrzeli su moju majku iz ne znam kojeg razloga….mozda nije ispunjavale njihove kriterije, ili su oni bili seljaci a moja majka gradska zena. Moji roditelji su se upoznali tako sto je moja majka isla u posetu ujaku u vojsci ,ja mislim da je to bila Slovenija 83-ece –Ljubljana tako sam bar cuo i tu je ljubav planula. A majka mlada a mladost cini ludost I nedugo posle toga se uzese. Onda je sve bilo bajno a postalo je horor kao iz nekih filmova……I tako su ziveli dan po dan do mog rodjenja.

Kada sam rodjen moja majka je shvatila da nece moci jos dugo da ostane kod njih,barem nije zelela da joj dete pati kao sto bi svaka majka svome detetu.Ipak majcinska je ljubav najaca na svetu i njena vjera pokrece i brda i doline. Ona je bila jedina koja me je iz ljubavi drzala na nedrima i ljubila me svojim usnnama i celivala me svojim suzama krijuci svoju bol duboko u sebi.
Tri sedmice po mome rodjenju dok mi nije bilo majke,dok je isla da otera marvu na pasu prisao je moj djed mojoj kolevci i uzeo me u narucje.Zamotavsi me u krzno i samo popreko pogledavsi oca na izlazu zaputi se u sumu nadomak kuce. Otac ni rec nije progovorio. Nosio me je sve dalje i dalje putevima samo njemu znanim.Svuda su bili tragovi divljih svinja koje su u coporima silazile niz planinu u potrazi sa hranom .Posvuda su bile brazde razrovane njiihovim ostrim kljovama i tragovi zuba na drvecu gde su ostrile zube. Samo me jedna stvar u zivotu tisti a to je voleo bih znati o cemu je deda tada razmisljao dok me je nosio daleko od moje majke,zar je njegova bes bila toliko jaka, zar se nije plasio ni boga , pa imao je I on djecu.Noc je polako padala I na nebu su se pocele uocavati prve zvezde ,moji vjerni pratioci I jedini svedoci bajke koja se odigravala na dan 28.12.1984. Dan kada je pokusao pokidati sve veze koje su me vezale za njegovu porodicu I njegov dom. Vec je bio daleko odmakao I njegove su namere bile upitne kada se zaustavio na vrhu brda. Pogledao je oko sebe kao covek koji trazi odobravanje,potporu u drvecu, mozda mu je suma nesto pricala . Spustio me je u vec pozutelo lisce zamotanog u dekicu koju me moja majka isplela jos 3 meseca pre moga rodjenja. Okrenuo se I otisao bez reci,bez ijednog osecaja u oku I bez trunke samilosti u dusi. Zakopacao je okovratnik pred laganim naletima vjetra I zaputio se niz strmi puteljak vidljim samo njegovom oku navodjen slabom svetlosti sto se prostirala u daljini u podnozju planine. U daljini su se culi urlici vukova koji su pozdravljali noc I skupljali se u copore pred vecernji lov.
Majka dosavsi kuci prvo je obavila sve svoje zadatke koje je kao zena I domacica kuce morala da obavi.Usla je u kuci tiha kao I obicno, iscitavsi molitvu u sebi pred vratima. Njeno telo je govorilo jedno a dusa drugo. Skrusena I ponizna ,vazda uplasena uputila se u sobu gde sam ja lezao u kolevci. Donela je bila vrc svjezeg mleka za mene I bila zahvalna svevisnjem sto je dozivela jos jedan smiraj dana sa mnom u narucju.
Djed je sedio na svojoj stolici piljeci u treperavi plamen svece I njegov je pogled zacaklio cuvsi vrisak koji se je prolomio kroz noc. Vrisak koji je odjeknuo kroz noc.
Te sekunde I planina je brujnula. Hroptavi glas pomesan sa placom parao je planinom. Usecao se u dusu I parao drvece I prkosio vjetru. Majka je istrcala s sobe u bunilu. Nije znala sta se desilo ali njezin materinski intikt je znao samo jedno. Da nema njene bebe , jedinog onog do cega joj je stalo na ovom svetu I sto je jedinom drzalo u zivotu da ne ode jednog dana I udavi se negde u potoku. Istrcala je cupajuci se za kosu I pala na koljenima ocu oko nogu grleci mu I ljubeci noge I moleci ga da kaze gde je njena beba.”Gde je nasa beba,nas sin”. Otac je ja mislim po prvi put osetio nesto nemilo u dusi,osetio je nesto sto se ne bi moglo recima opisati ali njegovo drsko drzanje nije znalo uzvratiti osjecaje nego ju je samo grubo odgurnuo od sebe kao psa koji trazi komad ljeba. Plakalo je to divno bozije bice I molilo ali bez uspeha. Baba je izasla ne zeleci da slusa to gadno stvorenje koje je vristalo u noci,prvi put od kada postoje te planine. Tu su noc I vukovi dostojanstveno sedeli na obroncima slusajuci jednu pesmu koju ne razumiju ali su sve cvrsce grlili svoje male vucice gurajuci ih pod svoja topla nedra.Tu su noc divlje zivotinje imale razumevanja . Druge su zivotinje bezale,pred smrt su iskakale hrabro iskezenih zuba I narogusene dlake a danas su samo bezale. Bezale su od zlih ljudi.
Majka je istrcala napolje razdrljenih grudi I ociju iz kojih su isusenim tokovima suza klizile kapi krvi. Padala je I ustajala kao u bunilu,vristeci nerazumne reci sto ih je njena dusa pojala. Uto je izasao moj stric Dragan iz susedne kuce sa fenjerom u ruci. Nije mu trebalo nista mnogo reci , sve je sam znao,znao je koliko mrznje ima u toj kuci I koliko su spremni daleko da odu. Zagrnio ju je svojom jaknom I otisao po pusku u kucu.Rekao joj je blagim glasom mozda jedinim od kada je dosla.”Ne boj se Marice,idemo I naci cemo tvoje dete,nista mu s nece desiti”. Trcala je bosa otecena lica dok joj je vjetar mrsio kosu a ostruga kozu gulila za tela.Plakala je I dozivala svoje cedo. U svakome je naletu vjetra cula djetinji plac I to ju je jos vise drazilo. Trcala je u mrklom mraku I glavom udarala o grane drveca I siblje koje joj se usecalo u lice. Nije osecala bol,nije osecala nista. Bila je kao kamen koji se kotrlja I udara od prepreke I odbija dalje.Njeno srce je osluskivalo I culo je daleki plac u daljini. Daleki plac djetinji je odzvanjao njenim usima.Pala je na svoje dete kao sto majka pada na mrtvo dete a ne zivo. Davila ga je svojim rukama I ljubila svuda po telu.Krv joj je liptala iz sveg lica I mazala me svuda po licu. Njena hladna usta su pokusavala da zaustave plac koji je rezao kroz noc. Onda ju je stric odve o kod sebe kuci. Bio je brat od oca. Celu noc je sedeo sa zapetom puskom u ruci cvrsto resen da ubije prvog koji pokuca na vrata ,bio to otac ili deda ili baba ili sam djavo. I on je osecao gadjenje prema njima . Cak je I povracao u sobi. Sedeo je u nasloonjacu I slusao otkucaje sata a tisinu su samo probadali tihi hroptaji I jecaji s vremena na vreme koji su lagano ali plasljivo kao zec tonuli u san.
Sutradan je stric uzeo mene I majku I odvezao na zeljeznicku stanicu. Plativsi majci kartu oprostio se od nje I suznim okom ispracao zadnje delice voza koji se gubio u daljini. Sada je morao nazad kuci. Usput je shvatio da nisu zivotinje oko kuce vec da se zivotinje nalaze u kuci. Znao je da ide u medvedji brlog ali se tog dana osecao nepobedivo.
Majka je dosavsi kod svoje majke vecinom rekla sve sto se desilo. Oca nije imala nego samo majku I sestru udanu u S.M. Pocela je ziveti sa majkom mojom drugom majkom do moje cetir i po godine. Baka je svaki dan proklinjala I oca I citavo njegovo pokoljenje pozivajuci se na pravdu boga. Tada je moja majka upoznala M.D. Posle nekog se vremena I udala I preselila u selo B. Zaposlila se bila u Interpletu,tvornici tekstila Nedugo posle toga je zatrudnela I rodila prekrasnog sina Zdravku. Bio je to ne moze se reci savrsen brak jer takav valjda I ne postoji ali posle svega ovaj muz joj je dosao kao dar sa neba.Bila je srecna. Ja sam od tada vecinom ziveo kod bake, I baka bi me vikendom stavljala na bus I tada bih isao kod majke udaljenom nekih 18-20km.Vec sam bio napunio nekih sest godina a polubrat je imao godinu kada je majka dosla kod bake I ostavila polubrata jer je sa ocuhom isla na neku svadbu kod T.B. Bili su to kao kucni prijatelji.Taj dan majka me je poljubila I otisla . Sledeceg dana koliko se secam ustao sam nesto ranie nego inace. Polubrat je spavao na susednom kaucu. Ustao sam I otvorio vrata odsobe I izasao odma u kuhinju. Sunce samo sto je bilo izaslo. Kuca je bila puna zena I muskaraca od kojih vecinu nisam poznavao .Svi su me grlili I ljubili I svi su plakali. Neko mi je dao cokoladu, neko keks a neko poneku novcanicu. Kroz redove ljudi ugladeo sam ocuha kako uplakana lica ,krvavih pantalona I kosulje pomjera bradu kao da nesto prica.Uzeo me je u narucje I plakao mi kao malo dete na ramenu.Sav sam bio crven od krvi. Prislonio mi je balava usta na uho I sapnio u naletu od nekoliko trzaja ,kao kad bol koci rjec u grlu. “Gorane sine nase mame vise nema”. Samo sam gledao preda se I svi ti ljudi su mi se cinili zanimljivim. Nisam plakao. Nisam znao sta je SMRT. Dosla je komsinica Sefika I odvela me kod sebe kuci ,kod svoje dece da se igram.
Te noci na svadbi pred sami pocetak rata bilo je mnogo ljudi, mnogo se I pilo a mnogo se I pucalo. Pijani B. Dj. ranio je jednu zenu kalibrom 7.62mm kroz usta I moju majku pogodio kroz ledja direkt kroz srce. Bila je ziva jos dva minuta I onda je napustila telo u lokvi krvi na rukama mog ocuha, tada coveka kojeg je volela. Domacin kuce nije dao da se muzika prekine ni da se kvari veselje. Izneli su moju majku kao komad drveta I odvezli na stanicu pre vecnog pocivalista.
Poginula je nesretnim slucajem 26.05.1991 god. Na sahrani je bilo 11 000 ljudi.
Tada je imala 24 godine.
In memory-Rest in Peace

:Nedugo posle toga I baka se razbolila od zalosti za majkom i 1995 godine umrla u mukama pored mene dok sam spavao.Pravi otac mi je nestao u ratu 1995 u krajini.Ja i dalje lutam ulicama trazeci svoje izgubljeno detinjstvo hodajuci od ruke do ruke ,I moleci za jednu toplu rec. Podivljao bez osjecanja I roditeljske paznje neznam da li cu se ikada moci uklopiti u porodicu.Da li cu ikada pronaci svoj mir……?

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se