aloha ljudi, evo novi post....
Znan da mi skoro svaki post ovako počinje, ali evo napokon novi post. Napokon. Dane provodin na poslu, ima puno, puno, puno posla, tako da san tamo od 9 ujutro do ure popodne, tad iden doma i spavan do 3 i 58, pa me dida vozi na posa i od 4 do 7 san na poslu. Čigrađa je stvarno super uvala, ima jedan restoran, u sklopu kojega je i kafić, ali taj je za malo starije ljude, tj. za one koji više vole klasičnija mista za okupljanja... taj mi baš nije nešto. I ima jedan onako skroz ludi i otkačeni (naravno da ja iden tamo). Taj se zove Lantana staff bar. Tamo je ekipa stvarno supeeeeeeeeeeeeeer, ja san tamo njihova mala miljenica ( iako vi imaju do nekih 25 godina). Mi se stalno zajebavamo, a jedan konobar me stalno časti svime i svačim ( iz neformalnih izvora doznajem da se zapalija lik za mene, al nije mi baš nešto). taj isti konobar me danas odveza do doma, nakon posla, jer njemu danas smjena počinje na uru, a završava u devet večeras, a on je na posa doša desetak minuta ranije,pa me kje stiga ići odvesti. i tako ja u lantane provodin svoje radno vrime iako bi tribala sidit pod maslinom i česima naplaćivati parking.
Jučer san domagoju (mom ex-bojfrendu) poslala poruku, di je, kako je, šta ima, i tako... rekla sam mu ponovo da mi je stvarno stalo do njega, da ga ne želin izgubit... i nisan mu lagala... želin da ostanemo prijatelji jer samo to možemo i biti, jer jednostavno nismo za vezu... on je prekrasna osoba, stvarno je... ali jednostavno nije nam misto u istoj vezi i ta me činjenica pomalo raztužuje. Neznan zašto, al eto... i sad me još neka tuga uvati dok slušan J. Blunta- Good by my lover.
neznan.... istodobno san i tako sritna jer je ta veza završila i tužna jer neznan oćemo li moći biti prijatelji... meni je previše stalo do njega ka prijatelja, a njemu je stalo do mene ka do njegove cure... i to je sjebano.... jer ja ga volin i još mi uvijek nekako fali... ne znan jel ovo neko dramatiziranje, ali stvarno san morala istresti osjećaje svoje negdi... stvarno jesan... a bili smo skupa samo misec ipo, a ja iman osjećaj ko da smo bili godinama zajedno... ok- sad gasim Blunta.
Danas san napisala jednu pismu, potaknuta neznam čime, jednostavno me puklo i ja san je napisala. Možda san ovu pismu napisala dok san podsvjesno mislila na domagoja. Ali nije mi svejedno jasno. Možda moja podsvijest govori da san bila sama... neman pojma... pročitajte i shvatite kako oćete.
I loved him.
Tell him
I was alone.
In dark room.
I cryed
But he wasn't there.
Time was so long.
don't tell me:
I love you.
that's not true.
Where you was
When I needed you?
Why you tell
That you love me?
Why you like
When I am lonely?
Why you like
When I am sad?
Why you think
I am stupid?
You can't tell me
That you love me
And laught when
I walk around
Alone.
Alone.
Tell me the true.
You don't need me.
I can die alone.
I can.
And I love you.
So much.
toliko od mene. pozzzz i sve vas puno volin koji čitate moj blog- malo nas je, al nas ima...... puffaaaaaaaaaaaa
pomozimo Viktoru!!!
potaknuta člankom na naslovnici blog. hr sam morala nešto i ja reći.
znam da zvuči već dosta otrcano, ali postoji li išta vrednije od zdravlja? zašto se ne bi odrekli jedne kave i pomogli jednom dječaku koji treba pomoć!? pa u pitanju je samo 10ak kn koje možete odvojiti zadovoljni sami sobom i svojim velikim djelom. budite plemeniti. budite suosječajni. uplatite koju kunu kako bismo pomogli Viktoru, čiji život ovisi o našoj plemenitosti.
PRITISNI OVDJE (kako bi otvorio/la blog u kojem piše više o tome)
ponosim se svima vama koji ste se odlučili pristupiti toj akciji.
nAPoKon noVi poSt ( GIboNni, POsAo, FuN
Već san bila napisala jedan post o gibonniju, i poslu, al san slučajno pritisla na pogledaj blog, a nisan objavila, grrrrr.....
GIBONNI (KONCERT)
Koncert je triba početi u 10 sati (naravno da ne ujutro). Ulaznica je bila tih fucking 80 kn, al dobro, aj neka (jel ok da babu opet pitan 80 kn jer ima neki party???šalin se, znan da bi me baba potegla metlon jer je škrta ko k**ac, pa ništa onda od tog tuluma). Došla san na čigrađu u 10 ipo, i već san imala grižnju savijest jer san kasnila (iako ja uvik, uvik, uvik, uvik, uvik, kasnim!!!). i onda san čula onako usput, da koncert počinje tek u 11 ipo. I popizdla san. Prvo san napravila đir svuda uokolo, već mi je bilo dosadilo, jer samo smo ja i jedna moja prija išle, a naravno, svi pametniji su došli kasnije. I tako je koncert otvorija neki mladi splitski band koji radi rock, i rade na dobrim poznatim imanje poznatim stvarima, pa možda čak pomalo i na alternativi, šta ih jedino spašava s obzirom da su raztirali dosta ljudi (ali samo do početka gibonnija). I gibonni je nastupija tek u ponoć, al pošto je on ka neka faca, onda je valjda ok da kasni i da ljude (i ja se smatram ljudom) smatra i pravi budalama. Počea je u ponoć, i bilo je stvarno dosta dosta onih pravih fanova koji znaju sve pisme od riči do riči. No međutim, ja nisan među tima, pa nisan znala riči prvih 6,7 pisama ovog novog albuma, unca kurca (pardon, unca fibre). Bila san u prvim redovima i bilo je baš okej, ali tek kad su počele one pisme tipa zlatne godine i dr. poznate onda san bila skroz u svom elementu. Slike koncerta i đibe očekujte uskoro, za nekih 10ak dana. I pivala san i plesala i skakala i bila među pijanim debilima, koji su padali po onima koji slušaju i pivaju tekstove, al aj neka. Nema veze. I bila san tamo do 2 ure, tj. do tad je gibo piva i onda je sav umoran otiša ća (to mi je ja mislin drugi koncert u tom danu jer se taman friško vratija iz zagreba) , pa se ponovo vratija onaj stari band koji je rastira čak i one koji vole alternativu i amaterske bandove. Kupila san nakon toga hamburger i išla san prema doma. Bilo je već tri ipo kada san išla prema doma, ali mi se još nije spavalo pa smo se ja i moja prija šetale po hramini (to je centar murtera), bile smo same samcate- ma ko da san upala u neki horor film, ali bilo je baš lipo. I zapitah se tu večer zašto nema niti talijana niti ikakve druge duše....
U četiri i 15 san otprilike ošla doma i tamo zaspala zimskim snom.
POSAO
Čula san knoking on the heavens door, inače to je zvuk na mobu kad me neko zove. Zva me je šef. Reka je da za 10 min. dolazi po me i da se spremin. A bilo je tek 8 i 45. baš san se lipo naspavala s obziron da prvi dan na poslu triban ostavit dobar dojam. Fuck......
I provela san tamo vrime do podne, pa san došla doma mrtva umorna, zaspala dvi ure, i vratila se na posa. Tako je bilo i jučer i danas, ali danas san dobila plaću za ta prva tri dana- konkretnije, oko 400 kn + nekih 50ak kn bakšiša (niko od mojih ne zna da san dobila plaću, bolje je tako... inače večeras ne bi dobila novaca za izać vanka).
FUN
Preksinoć smo ja i moja friendica upoznale tri lika dok smo bile u fast foodu. Svi su zajebanti, imaju 18,19 i 20 godina. Naravno, ja san rekla da iman 16 jer da san rekla da ću tek uskoro 15... ne bi bilo dobro.
Evo kratki opisi:
Nikola- teški fenser, malo je povučeniji, al skroz je ok
Rene ( a nije zelveger,haha, a niti bitorajac)- to je živi zajebant, njega triba pustit da priča koliko može, s tim da on ne prestaje izvaljivat baze. Mene tako strašno podsjeća na đim kerija (onaj iz filma mask). Stalno taj lik nešto izvodi.
Nevio- to je teški intelektualac, štreber, ali je prekomičan!!!! Neodoljivo me podsjeća na austin powersa, ma genijalan je.
I večeras ćemo izaći već treću večer zajedno, ali ih ni ja ni prija ne doživljavamo kao potencijalne momke... neman pojma zašto, jednostavno neman pojma. Sva su tri prekomična, a najbolja bi kombinacija bila da se uzme izgled nikole, pamet nevija, humorističnost i zajebancija renea. E taj bi lik bija prekomičan.... 3 u 1 !!!!
Iden sad ća, ža mi je, ali ne stignen baš pisati posteve, cilo san vrime na poslu... iden se spremiti pa iden na beach party!!!!!
p.s.
svaka čast onom ko je pročita cili post...
P.S.S
slušajte svi, pun mi je kurac ovih gatalica i takvih sranja i onih odbrojavanja... nemojte da moran nekog stavljat na listu onih koji ne smiju komentirat na mom blogu... ja ću to stvarno napravit!!!! dosta mi je više toga! trpin cili tjedan ta sranja i sad još.... e pa neću bogami...
p.s.s.s
i nemojte me shvatit osobno ako vam kažem da mi ne ostavljate te komentare sa gatalicama i ispunjaljkama želja... pa da se tako lako želje ostvaruju onda ne bi bilo bolest i gladi i nevolja... koji vam je rac?????
5 TočAKa o DAnAŠnjEM DanU
helou.
1.)samo da kažen, haha vidin da pali kad san ljuta jer nema baš komentara... onda vi i dalje mislite da san ljuta, pa ostavljajte komentare. 
2.)od sutra počinjen raditi ( u biti čovik mi je reka jutros kad san ga zvala da ga nazoven sutra ujutro- ali negdi oko 7, paćemo viditi). jebo mu konj mamu. mrzin tog čovika.
3.) večeras u 10 je koncert od gibonnija, i jedva čekan! je da mi je baba srala zbog cijene ulaznice, al ko je je**. i neman pojma do kad će me hitleri pustiti jer počinje tako kasno, a završava u 5.
4.) sinoć san privarila mog dragog hipija sa onim talijanom o kojem san vam već pisala. talijan je trenutno in (iako je neki fensi šmensi lik, al neka aj... ok je osoba), a hippy out. ža mi je, al tako stvari stoje... p.s. talijan se predobro ljubi. cilu smo večer proveli na brodu, a vrime je tako brzo prošlo.... inteligentan je.... ajme....... ajme....
5.)neman ideje šta bi bilo pod 5. jebiga
i tako... iden se sad malo ulizivat babi da me duže pusti... jebiga, al tako stvari stoje.... grrr..... 
i AM iN bigG BuSiNesS )Ha,hA(
MA EVO OVAKO:
1. nervira me ovaj iritantan broj komentara na zadnjem postu.... mislim- uopće ne stignem to sve pročitat, daj ljudi oladite s tim komentarima.
2. sinoć san bila vanka sa jednom ženskom, pa su neka dva talijana flertala s nama. jedan je bija presladak, a drugi onako. naravno, mene je ovaj drugi dopa ali nije na kraju ništa bilo.....
3. nervira me šta ne mogu napisat još koji broj osim ova prva tri, trenutno neman inpirejšn
i ovako:
teta mi je našla ka neki poslić, na parkiralištu. sidila bi tamo 3-4 ure dnevno, s tim da je taj parking uz more, pa se mogu i okupat. plaću bi dobivala tjedno, oko nekih 600tinjak kn. sranje. međutova (kako bi mađari rekli), mene taj smrdljivi šef nikako da nazove i kaže da počinjen raditi. i tako san se ja jutros ČAK probudila u osam kako bi nazvala tog debila, pa da vidin počinjen li raditi od danas ili ne..... slušaj, mala, danas još ne. za koji dan. eto, to je bija odgovor. i još je na kraju doda da ga sutra nazoven oko 7 (ujutro, naravno). a ja mu onako fino (kako ja to već običavam) rečem: dobro, barba. nema problema.
i tako se mi pozdravimo, a ja ga pošaljen u neku stvar jer mi tako jebeno na živce ide kad se moran po liti buditi tako rano.... a mislin stvarno.... odvratno....
jedino je pozitivno u ciloj priči šta je moja baba shvatila (haha) da san ja jedna zrela i odgovorna ¨djevojka¨ jer sam se probudila tako rano da bi zvala tog pedera (mislin, nije da ja podcjenjujen homoseksualce,al...). nadan se da će ta moja zrelost i odgovornost utjecati na sutrašnji izlazak, s obzirom na to da GIBONNI ima koncert od 10 navečer do 5-6 ujutro. nije da san ja sad nešto luda za gibbonijem, al da svira i rafo (znate, ona budala iz stori super nove) bi išla. kad neko nastupa u murteru, a da to nisu klape to je velika stvar.
eto toliko.....................
peace
POZZZZZZZZ
POst poSVećEN MaJi I JoLi (i SKipPeRu)
sinoć smo ja i m@j@ izašle vanka zajedno nakon duuuuuugo vrimena (prije godinu dana smo se posvađale radi jedne muške budale, pa nismo uopće pričale godinu dana, da bi se na kraju pomirile). m@j@ je jedna super ženska, išle smo skupa u razred, ali san ja otišla ća, pa se tako i mi malo po malo razdvojile. ona piše super tekstove i pisme, stvarno me njene pisme uvik ostave u razmišljanju, tj. tila san reći da se nakon njenih pisama čovik duboko zamisli. svakako pročitajte!!!
uglavnom, izišle smo vanka, sprdale se, zahebavale, i na kraju sile u skippera. bile smo samo nas dvi i još jedan opićeni konobar (pozzzz joli koji ne čita moj blog) s kojin smo se cilo vrime zajebavale i bilo je baš yebeno. lik ima predobru guzicu, šta smo mu mi na kraju naravno i morale reć, pa je još više maha guzicon. i bija je u super majici- u supermenu, haha, šta mu baš ne pristaje (član je iskoraka, haha). i ima je mudante na vragove, fuuuj, i još se falija time. ja i maja smo mu obećale mudante, tj. tange na supermena. i dobit će ih!!!!!!!
nakon skippera smo išli ća mado (doma), putem kupili topli sendwich, lipo se naili . išli smo priko šubićevca, ja san popizdila jer san na meterizama trenutno i plus toga san bila na petama, POP******* SAN! i onda san došla doma sva ljuta i puna žuljeva, i mater se finoooo narugala da su mi shuze baš najs invensticija. samo mi je još to tribalo. al dobro, neka je....
sad san ko ćaće na radiju, iden u đački servis, dobit ću neki posa, al o tome ću u nekom drugon postu..........
POZZZZZZZZZZZZZZZ i puno vas puffffffaaaaaaaaaaaaaaaaaam sve koji me čitate
lol
a šta se kod vas radi? kako provodite dane? idete se kud kupati? šta ima novoga? ljubav, dica, muž, žena, ljubavbnik, ljubavnica????????? lets talking abaut that
ALoHa, UBojSTvA, mOJ dRagAn oTIša ćA
((H)ALO(HA)- čitaj kako oćeš (halo, alo, aloha, haloha- rekoh- kako oćeš). sorry ljudi šta me nema već duže, jer po cile dane visim sa dragim mojin ljubanom, i tako mi gubimo dane.... a moj blog nestaje.... prorijedili se postevi... a prije ih je bilo milijun dnevno...eh...
današnji ću post posvetiti sprovodima i ubojstvima.
u zadnje vrime često razmišljan o svom sprovodu- kakva će bit muzika, kud će me uopće pokopat (?????), ko će bit na sprovodu (oće doć i oni s kojima san se posvađala), šta će ljudi misliti, osjećati... al uopće mi nije neka tuga na srcu. moj dragi kaže da mi spaljeni ljudi umiremo DO DVADESET PETE. mislin se- u jebote- još najviše 10 godina. al nadan se da neću ostat ovako spaljena i da ću jednog dana biti normalna. dio puka. dio mase. dio debelih masnih ljudi koji se slijeva po velikim šoping centrima, koji trči na besplatan fažol, koji grabi sve besplatno, a zapravo plaća skupo. ponos. da, to ću jednog dana biti ja. Osim ako ne namjeravan crknuti napušena I nadrogirana u nekoj hippy komuni ili jednostavno na prljavom javnom veceu. Pa ljudi Božji, to se događa. Ali ne nekome sa strane, nekome nepoznatome. To se može dogoditi svakome. Da i tebi. Otvaraj oči.
Skrenila ja s teme. Evo da se vratin. Meni je fascinantno kako neko ima toliko hrabrosti za dići ruku na sebe samoga. Mislin da moraš biti jednako pametan i glup i hrabar da to napraviš. Ne znan ( a najvjerojatnije niko nikad ni neće znati osim onih koji se namjeravaju ubit, tj. koji će biti pri samome činu), a volila bi znati jer me tako jako zanima šta čovik minutu prije samoubojstva misli (je li to tuga, razočarenje, neodlučnost, ili nekakvo veselje (sad- koliko čovik u takvim trenucima može biti sritan je upitno), jer postoji oni koji jedva čekaju da odu negdi, u neka mirnija počivališća, pa su veseli. A neka se ljudi bar jednom provesele, haha.
Znala san ja po koji put sisti na svoj dragi prozor od 2 x 2 metra I gledati šta se zbiva 20ak metara ispod. Nije da zagovaran samoubojstva, al dosta mi je puta palo na pamet da bi bilo lipo skočit u pm i bit gotov….. al fala bogu, ta su vrimena iza mene (haha,iman dragog koji me čini sretnim), a i škola je gotova…. Znaju ljudi reć da se ne sekiramo mi klinci I balavci oko škole, al jebiga- odgovaran ja na to- nemoj se ti nervirat zbog posla onda. Škola je ogroman stress. Tu i tamo pokoji happy dio, mislin, prijateljstva, ljubav, sprdancija, picavanje (markiranje), ali opet onaj najveći dio iz škole koji ću nositi sa sobon je štres, sori, stres. TOLIKO O TOME.
moj dragi je sinoć na moju veliku žalost i tugu provea svoju zadnju večer ode u pripizdini, tj. u murteru. nisan inaće tip ženske koja piše vodunjave slatke poručice, al moj dragi ljuban mi stvarno fali. a vidimo se tek za 42 dana! to je skroz sranje, al eto... TOLIKO OD MENE
OČEKUJTE ČEŠĆE POSTEVE OD DANAS. ČAO
On ThE SisidE (valjda se tako to piše)
helou. evo, došla ja na more!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! sad san u ćaćinoj firmi, sidin na kompu, neman baš puno vrimena. sinoć san došla u šibenik sa nekin domaćin buson, kupila san zadnju kartu, tako da ni misto nije bilo baš naj. sidila san skroz u zadnjen redu( tamo di je 5 sidala), između dva momka, studenta u zegeu, pa su oni pričali, pa se uplela i ja. sprdali se tako mi dosta, tj. cili put, likovi su a ma baš zakon, neki zajebanti, cilin puten san umirala od smija. jedan od ta dva lika je ima i laptop, pa je pušta muziku.... a ja san mislila da neću moć izdržat u busu 4 ipo ure.
sad uskoro iden u murter, moran malo do dragoga otić, jedva čekaaaaaaaaaaaaaan!
ništa, očekujte redovite posteve sad kad iman net. POZZZZzzzzz
ostalo mi još 2 minute za potrošit u net kafeu, pa evo..... u koje ste se škole poupisivali? šta radite preko ovih sparnih ljetnih dana? jesan li vam falila? ništa, idem ja doma, čujemo se sljedeči tjedan
pufffaaaaaaaaaaaaaaa
da,ja još uvijek postojim
prije svega, sori ljudi šta se nisan prije javila. doma neman net, a svi moji ljudi po zegeu su valjda na moru... sad sjedim u vip caffeu sa još dosta drugih ljudi, možda mi je malo bed ako će ko čitat... al ok, ajde.
UPISALA SAM PRIVATNU UMJETNIČKU GIMNAZIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
da samo znate ljudi koliko sam sretna... jebiga, plaća se 2400 mjesečno, al ja san tatina jedina kćer,pa onda... (nadam se da san jedina)
u zegeu san od jutra do sutra u shoppingu, već mi je i to dosadilo....
aha, dogodilo se i to.
škola je zakoooooon, ima plesne sekcije kod larise lipovac, scenska grupa glumi u maloj sceni i teatru exit.... A MA ZAKOOOOOON!
moj dragi u murteru samuje sam ko pas ili pijanac, sam i bez igdi ikoga (tako mi je barem reka). on je inače krasna osoba, he is hippy, lik je zakon. domba ako čitaš ( a znam da ne čiatš), FALIŠ MI.
LIP JE OVAJ BROJ POSJETITELJA, ljudi svaka vam čast. toliko od mene do sljedećeg tjedna. tiwa i tammy, ako ste u zegeu javite mi seeeee
puffffaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ljudovi
i aM In CRazY LovE
haj ljudi. odmah da na početku kažen, svetlo je vaik na kraju tunela.
jučer san izašla sa jednom mojom murter frendicom na kupanje i tamo san upoznala jednog super lika. bila je to ljubav na prvi pogled. haha
tako smo mi pričali cilo popodne, al samo onako prijateljski, ništa posebno. ma lik je baš zakon. ima 15 godina, eto, dogodilo se i to da mi dragi ima isto godina ka ja, umjetnik je. ići će u primjenjenu umjetničku.... to je škola za koju mi je na prijemnom falija bod, a tako san žarko tila u tu školu. i još uvik želin.... nadan se nekoj vezici za tu školu, ali.... ok- nadam se
uglavom, sinoć smo izašli on, ja i još jedan njegov friend. njegov friend nas je pokušava spojit, šta mu je na kraju i uspilo.... cilo vrime je taj lik malo priča sa mnom, a malo s njim... ugl, ne bi vam tila ispričat baš sve detalje.... bilo je lipo, sad nakon ovog posta idem na kupanjac s njim 
žurim se,ajte boooook( prolazi me moje ludilo i sranja, ali sad još više želin u primjenjenu, ..........................................................)
koMEntARi i HorOSkOpi
hallo! i opet mi je tako dosadno da san morala otići na blog, da napišen novi post. fala na ovim komentarima, baš mi e drago šta vam se pisma sviđa (naravno ako su komentari istiniti.) nešto mi se u zadnje vrime the car ne javlja, a ni izgubljeni u prostoru? ma ok, znan ja da znan dosadit sa svojim filozofijama i teškim životnim pričama-haha.
fala na ovom komentaru od nekog nepotpisanog čitatelja- stvarno lip komentar. od srca fala tom nekome
ja san sad opet manje u racku, opet mi je nekako sve ok... ne znan šta mi je.... zašto san jedan tren tako hepi, a u drugom kadru bi se već tila ubiti.... nadan se da nisan jedina kojoj se to događa.
današnji ću post posvetiti horoskopima. vidila san da je jedna ženska pisala nešto o tome, a evo, i ja bi. naime, ja uopće ne virujen u horoskope, gatalice i takva sranja. meni je komično to šta je neko sav žalostan kad vidi da mu horoskop nije baš najbolji... a one gatalice... to je priča za sebe. pa zar ljudi nisu nikad imali šta pametnije za radit nego gledati u šalicu kave i govoriti kakva je nekome sudbina? onaj ko viruje u takve gatalice i sva druga slična sranja, po meni nema šta pametnijega za raditi u životu nego čekati da se ostvari to iz horoskopa...
susjeda mi je nedavno pričala kako pozna jednu žensku koja je sa 15 godina naručila vlastiti horoskop, u kojem joj je pisalo da nikada u životu neće biti sama, da će se mlada udati i imati puno dice. tako je ona živila s tom pomisli dvadesetak godina i čekala nekoga muža. redovito je umišljala trudnoće, a nikad nikoga nije imala. kad je već bila totalno poludila , završila je u vrapću u ludnici.
govori li vam to dovoljno?
MAj DEprEsiJA
sidin sama sa laptopon u tetinoj sobi. subota je, a ja san doma. suze mi cure niz lice, a crna se olovka razliva... neman pojma zašto plačem. ne znan u koju jebenu školu želin ići. ništa ne znan. i tužne mi se misli povlače... ne mogu ih se riješit... koji mi je racku? neman pojma, believe me..... tako san previše zbunjena... ne znan šta oću radit u životu.... maj hepi femili me cilo vrime zajebava... danas san se sa svima posvađala... neću boga mi čistit nečije apartmane ko stoka da bi na kraju lita dobila iljadu kuna. neću boga mi. pa makar cilo lito bila u zagrebu doma. i sad san išla stavit smajlić, al nema nikakvog sa suzama.... onda ovako: osjećan se obrnuto od ovoga smajlića:
kužiš?
P.S.
nije da pišen moj depresivne misli jer znan da takve postove komentirate, nego se moran negdi ispraznit. najrađe bi vikala i probudila sve jebene turiste koji me ubijaju.... 
POezIJa (2. put NA BloGu)
napisala san jednu pismu, nedavno san je stavila na blog. jedino mi nije jasno zašto niko nije ništa reka za ovu pismu? sviđa vam se, ne sviđa? baš me zanima šta ljudi misle o pismi, a niko ništa ne govori.... evo je ponovo....
Nema života ode.
Ljubav je umrla,
A smisao ovoga svega je nestao,
Sakrio se
U pustoši duša
Ili je ispario.
Nema života ode.
Nema više ničega.
Koji je razlog?
Mora da smo se
Svi zatvorili u sebe
Il nas zapravo
Uopće i nema.
Nema života ode,
Ljubav je umrla.
Crne se misli
Povlače po glavi.
Opsesija čovjeka je
Preživjeti,
U ovo tmurno doba.
Nema nekog smisla.
Ljubav je umrla.
I kad se pojave sjećanja
Na bolje dane,
Padne mi na pamet,
To je sano iluzija.
Osmjesi su lažni.
Nisam pesimist,
Ja sam samo realist.
Mržnja je zavladala.
Pogledaj oko sebe.
Ljubav je umrla.
Mira više nema.
Nema više osjećaja,
Razgovori su prošlost.
Ulice su pune
Užurbanog svijeta.
Ljudi su hladni.
Mržnja se osjeti.
Anarhije nema.
Pobune su nepoznate.
Prepušteni smo
sami sebi,
ali nije nas briga.
Živimo povućeno,
Ali bahato.
Nije nas briga.
Ljubav je umrla.
Nemir je u duši.
Mira više nema.
Zbunjenost.
I sada budi ravnodušan.
Moje mišljenje te se
Ne tiče.
Živi u iluziji.
Probudit ćeš se
Razočaran.
Razočaran.
Razočaran.
Zapamti,
Osmjesi su lažni.
Nema života ovdje.
Ljubav je umrla.
Nemir u duši.
Mira više nema.
Zbunjenost.
ha? what velite?
kissach
p.s.
primjećujen da pali kod ljudi kad je neko loše volje. blog od jučer je pun mojih sranja i pesimizma, pa eto, i sami vidite koliko je komentara... bilo bi lipo da je vaik ovako.
ABaUt SVe i svaŠTa
aloha. pokušavala san napraviti neki novi dizajn za moj blog (koji btw sad već ipak ima neke redovite čitatelje), ali minije uspilo. zato MOLIM nekoga ko zna napraviti neki lipi, divlji dizajn nek se javi.
fala svima koji su me pokušali odbedirati, neman pojma niti zašto san ikoga molila da mi pomogne u tome kad tu mogu pomoći jedino sama sebi.
u murteru je prepreprepreprepreprepreprevruće, sparina je, sunce peče, užas. a ne smin na kupanjac! grrrr...... najrađe bi da me neko polije vodom, al ništa od toga... jutros san se posvađala sa teton jer ona oće da ja skačem oko nje i njezinih apartmana, da čistin, peren (a to jednostavno ne želim i neću), i onda kad ja ne plešen kako ona svira, ona popizdi. a baš me briga. moj brat je u kornatima (blagoooo njemuuuuuu), uživa, boli ga flipsić... i ja ću ići kad mi dođe moja draga frendica ivana iz zg.-a! jedva čekan da mi dođe! pusssaaaaaaaaaaaaa ivani! 
ništa mi se neda, a u biti ništa ni ne moram, jedva čekan da mi ode tetka u crvenome, dosadna je, naporna. i ne voli se kupati. ma bit će, nadan se, samo koji dan kod mene... i onda ide dalje... ima ona previše nećakinja...
