Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je pri susjedu.
– Kako to, dobri čovječe?
– Znaš da su mi bivši susjedi odselili?
– Znam. Znam i zašto su odselili. Ali neću ti to reći jer si mi ipak drag.
– Nedavno se doselio neki tip pa sam kod njega.
– Koji tip?
– Nisam upamtio kako se zove. Ja ga zovem Frankenstein.
– Zakaj?
– Zato jer je tip sastavljen od loših dijelova, a cjelina je dobra. Za razliku od jedne moje kolegice…
– Drugarice!
– …iz škole koja je obrnuti Frankenstein. Njoj je svaki pojedini dio dobar, a cjelina je bez veze.
– A zašto si kod njega?
– Mislio sam da je tužan. Vidio sam ga u gradu kako pije tužnu kavu.
– Tužnu kavu?
– Znaš onu coffee 2 go. I sad sam u njegovom stanu i moram ga trpjeti.
– Kaj ti to ne valja kod susjeda?
– Igra šah i pleše tango, na primjer.
– Đubre jedno bezobrazno.
– I to nije sve.
– Sereš?
– Tip je planinar.
– Baš ono vere se?
– Pravi pravcati planinar. A i još se bavi sportom. Rekreativno.
– Ostao sam bez riječi. Ne znam što bih rekao.
– Da bar on poštuje tišinu. Čovjek nije ugasio televiziju kad sam mu došao u stan. A vidio sam ga kako ide gradom sa slušalicama u ušima, a prstima satima neumorno prebire po tipkovnicama računala i mobitela.
– Šokantno. Toliko loših osobina, a samo jedna osoba.
– Da je to bar sve. Rekao mi je da Annie Lennox u osamdesetima nije bila nimalo ženstvena.
– On je čudovište!
– Rekao sam ti. Frankenstein. Drag je u cjelini, ali ima pokvarene dijelove.
– Ako zucne štogod protiv Kim Wilde ili protiv njene frizure, odmah ću doći pa će me čuti. Ti ćeš ga držati, a ja ću ga mlatiti.
– I koristi previše anglizama.
– Holy shit! Why? Why? Why?
– Najstrašnije tek dolazi.
– Kaj?
– Prati modu.
– Je l ima išta na sebi na pruge?
– Naravno. Izgleda ko ranžirni kolodvor.
– Sad si kod njega?
– Da.
– Pa je l čuje da razgovaraš na mobitel? Čuje li što govoriš o njemu?
– Otišao je u kuhinju. Rekao sam mu da sam gladan.
– Lijepo.
– Strašno je. Tip pazi na prehranu. Otišao je smutiti neki voćni smoothie s jogurtom. Ne čuje me jer mu zuji multipraktik. Natjerat će me da to gutam. Molim te spasi me.
– Kako misliš?
– Dođi po mene i reci da me trebaš.
– Ima logike. Ali kaj ćeš blagovati?
– Otići ćemo do samoposluge. Uzet ćemo kruha i tirolske pa ćemo pojesti sendviče u parkiću. I zalit ćemo ih onom pivom od dvije litre što je prodaju za desetak kuna.
– Nećemo nju. Ona je živi otrov. Mi nju na Hvaru zalijevamo oko maslina da istrijebi korov.
– Onda ćemo uzeti nešto gazirano.

Oznake: Nenad, sendvič, Novi susjed