Moj prijatelj Nenad

utorak, 12.11.2013.

195. ČUJEM DA JE DANAS SVJETSKI DAN UPALE PLUĆA PA, PITAJUĆI SE ZAŠTO LJUDI NE DIŠU PUNIM PLUĆIMA, ČUDIM SE LJUDSKOJ POVRŠNOSTI…

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u i da hitno dođem tamo.
Kad me je vidio da ulazim u VVB, Nenad se ustao i došao do mene.
– Sjedim s vjeroučiteljicom iz moje škole.
– Onom s velikim sisama?
– Da. Bitno je da je pitaš kako ide.
– Kaj?
– Kad ja spomenem nešto ti je onda pitaj.
– Dogovoreno.
Prišli smo stolu. Nenad je rekao:
– Gle koga sam našao.
– Kako ide?
Nenad me je odvukao do šanka.
– Koji si ti kreten.
– Zakaj?
– Nemoj odmah pitati. Hajdemo opet.
Prišli smo stolu. I sjeli. Nenad je rekao:
– Moja koleg…
– Drugarica.
– …objašnjava nam jednu molitvu.
– Fora. Lijepo je to.
Nenad me udari nogom ispod stola.
– Koji si ti kreten.
Ništa mi nije bilo jasno.
– Budeš i mom prijatelju objasnila kako ide ona molitva?
– Naravno. Zove se „Molitva ruskog hodočasnika“. Čovjek se koncentrira na disanje. Najprije udahne punim plućima…
Kad je udahnula i kad su joj se pluća napunila shvatio sam da je život lijep.
– …i u mislima ponavlja: „Isuse Kriste, Sine Boga živoga“. A kad se izdiše…
Izdahnula je. Čudesno je.
– …u mislima se ponavlja: „Smiluj se meni grešniku.“
– Molitva je prekrasna.
– Kako ide?
Vjeroučiteljica je to ponovila još jednom.
– Prekrasno.
– Ima i još jedna verzija molitve.
– Aleluja!
– Bogu hvala!
– Čovjek se opet koncentrira na disanje. Najprije udahne punim plućima…
Opet je udahnula. Milina.
– …i u mislima ponavlja: „Hvala ti za ljubav koju primam“. A kad se izdiše…
Izdahnula je. Mogao bih je slušati cijeli dan. I noć.
– …u mislima se ponavlja: „Hvala ti što ljubav mogu davati.“

Oznake: Nenad, Molitva, Disanje

- 17:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #