Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je kod Dobre i Mudre Ravnateljice.
– Ah…
– Zašto uzdišeš?
– Uvijek uzdahnem od čežnje kad se spomene Dobra i Mudra Ravnateljica.
– I ona uzdiše kad se tebe spomene. Samo od muke.
– Reci joj da se makne od onog svoga…
– Oprosti, ali imam ja i svojih muka.
– Kaj je bilo, dobri čovječe?
– Prijavili su me neki roditelji djece kojima sam razrednik.
– Zakaj?
– Zato jer smo svi u razredu obrijali glave.
– Molim?!?
– Jedna učenica ima karcinom. Krenulo joj je na bolje i mislili smo da se izvukla, ali onda joj se opet vratilo i sada će morati prolaziti kemoterapije i sve drugo. Budući da joj je već opala kosa, razred je odlučio da ćemo svi obrijati glavu iz solidarnosti s njom.
– Kako si ih uspio nagovoriti na to?
– Nisam ja. Nagovorio ih je jedan učenik. Dečko ima izuzetan talent pregovaranja i nagovaranja. A posebno mu je vjerodostojnost davala činjenica da sam ima dugu, godinama čuvanu kosu.
– I kaj ćete sada tako ćelavi?
– Jedna učenica nas je fotografirala. Kad je drugi jedan učenik vidio kako su dobre fotografije napravio je kalendare, šalice i majice što su ih neki drugi distribuirali. Nekoliko učenika je sve to popratilo mudrim izrekama.
– Kaj ćete s novcima?
– Pomoći ćemo učenici u liječenju.
– Imam ja ideju kako biste mogli dodatno zaraditi.
– Nije da me zanima, ali reci.
– Azijati luduju za našom kosom. Moglo bi im se za skupe novce predati preko Interneta.
– Zna li Pajo Darker za to?

Oznake: Nenad, Daroviti učenici, solidarnost