|
Ja: Što ti radiš ovdje - zarežala sam.
Voldemort: Kakvo neprijateljsko ponašanje. Čovjek bi pomislio da sam ti nekad učinio nešto nažao.
Prostrijelila sam ga pogledm.
Ja: Što hoćeš?
Voldemort: Od tebe ništa. Minako je ta koja mi nešto duguje.
Ja: Molim?
Voldemort: Sve sam ja to već riješio s njom. Pa pa!
Zavrtio se i nestao.
Ja: Mama?
Gurnula sam pritvorena vrata. Prozor je bio otvoren i bijele su se tanke zavjese viorile na vjetru. Moja je majka ležala na leđima raširenih ruku u tankoj bijeloj spavaćici. Oči su joj bile širom otvorene. Nije disala.
Vrisnula sam. Ne zbog toga što sam se bojala ili užasnula prizora. Bio je to vrisak boli. Koliko god grozna, bila je moja majka. A majku voliš bez obzira na to kakva je.
¤ ¤ ¤
Ležala sam na podu sobe, ne mičući se. Samo sam plakala. Suze su mi tiho klizile niz obraze. Tako me pronašla i Andromeda.
Andromeda: Ayumi, zaboga!
Tada je ugledala Minako na krevetu. Zatvorila je prozor i otpratila me do mog kreveta. Pokrila me do brade i pogladila me po kosi.
Ja: Žao mi je - šapnula sam.
Andromeda: Zbog čega?
Ja: Da sam bila ovdje, to se ne bi dogodilo.
Andromeda: Ayumi, ne pričaj gluposti. Ja ću se pobrinuti za sve. Hožeš li da nekoga nazovem?
Ja: Rogue.
Andromeda: U redu. Sad spavaj.
¤ ¤ ¤
Trčala sam kroz šumu probijajući se kroz trnje. Zapinjala sam o izbočeno korjenje i stalno se osvrtala. Nisam ih vidjela, ali sam im čula korake i znala sam da nisu daleko.
"Ne možeš se sakriti!"
Nastavila sam trčati. Nisam se više osvrtala, gledala sam ravno preda se. Zapela sam o korijen i pala na vlažnu mahovinu.
"Ne možeš se sakriti! Ne možeš pobjeći!"
Stigli su me. Nosili su crne duge plašteve s kukuljicama i crne maske koje su im potpuno sakrivale lice. Samo su im se oči krijesile ispod tih krinki.
"Mislila si da možeš pobjeći? Meni?"
Vođa je skinuo krinku. Nije imao lice. Samo par očiju što su se krijesile. Par crvenih očiju.
"Nije tako lako pobjeći meni, znaš. Ja sam već mnogo puta dostigao svoj plijen. I proždro ga."
Odvratila sam pogled. Zagledala sam se u svoje ruke, izgrebane i krvave. Čvrsto sam stisnula mahovinu.
"Ne planiraj ništa. Ne možeš pobjeći."
Zar je ovo kraj? Ovako, u nepoznatoj šumi, ubijena od strane para crvenih očiju i njegovih sljedbenika. I nisam bila prva žrtva.
"Ne, uistinu nisi. I, da, čujem ti misli. Ali možda budeš prva žrtva na ovaj način. Podignite ju!"
Grube su me ruke pograbile i podigle sa zemlje. Nekamo su me nosili. Nisam bila sigurna koliko je trajao put, ali se uskoro (ili možda ne tako uskoro) lokacija promijenila.
"Spustite ju ovdje. Ti, otiđi i donesi ono što nam treba. Ostali pripremite sobu."
Čula sam korake, mnogo koraka. A tada i par nogu što su ujednačeno koračale, vraćajući se.
"Dobro. Daj mi to. Idi i pomozi ostalima."
Ponovno koraci. Zatim tišina.
"Odjenut ćeš ovo."
Pogledala sam što drži u ruci. Bila je to tanka bijela spavaćica. Uputila sam očima pogled kakav im se očito nije svidio.
"Bez prigovora. Možeš dobrovoljno, a mogu ti i ja to odjenuti, meni je tako svejedno.
Istrgnula sam mu spavaćicu iz ruke i okrenula se, otišavši u kut sobe. Ondje sam se presvukla. Potom sam se vratila.
"Uz stepenice."
Pod je bio načinjen od crnog mramora. Bio je hladan i nigdje nije bilo ni komadića saga. Rukohvat stuba također je bio hladan na dodir.
"Ne uz rub. Po sredini."
Uspinjala sam se stubama. Na vrhu je bio hodnik koji je vodio do bijelih vrata.
"Ulazi."
Ušla sam i ogledala se oko sebe. Nije bilo drugih.
"Lezi na krevet i raširi ruke. Ali prije toga otvori prozor."
Učinila sam ono što je tražio. Ionako bi me ubio. Ovako će barem on biti sretan. Ne znam zašto mi je bilo važno da on bude sretan. Valjda sam željela usrećiti barem nekoga prije smrti.
"Avada Kedavra!"
Rogue: Probudi se, Ayu, ružno sanjaš!
Otvorila sam oči. Plahte i pokrivači su bili zgužvani, a čelo mi je bilo oznojeno.
Rogue: Vrištala si.
Rogue me zagrlila, a ja sam htjela zaplakati na njenom ramenu.
Rogue: Sve je u redu. Samo se ti isplači.
Suze su mi počele kliziti niz lice.
Ja: Harry me zaprosio - prošaptala sam.
Rogue me pogledala s osmijehom na licu.
Rogue: I što si odgovorila?
Ja: Da ću razmisliti.
Rogue: I što ćeš mu odgovoriti?
Ja: Ne znam.
Rogue: Mislim da bi ga trebala odbiti.
Podigla sam obrve.
Rogue: Rekao je nešto grozno, Ayu, i onda nije bio sam i potišten, već je bio valjda s još 3 cure barem. Gdje je dokaz da se to neće ponoviti?
Ja: A što ako me zaista voli i želi se brinuti za Nami?
Rogue: Ayu, urazumi se. Sada nije važno voli li te on i želi li se brinuti za Nami. Pitanje je voliš li ti njega i želiš li da se on brine za Nami?
Ja: Ne znam...
Rogue: Razmisli. I, molim te, budi sigurna u svoj odgovor. Koji god on bio.
Pogledala me duboko u oči.
Ja: Ideš nekamo?
Rogue: Htjela bih se još vratiti kući prije nego što... znaš - rukom je prešla preko trbuha.
Ja: Zar već imaš trudove?
Kimnula je.
Ja: Idem s tobom.
Rogue: Ne. Samo ti spavaj. Sve ću ti prepričati - osmijehnula se.
Ja: U redu.
Rogue mi je stisnula ruku i napustila prostoriju. Oči su mi se ponovno sklopile.
¤ ¤ ¤
Andromeda: Oprosti što te budim, ali moraš nešto pojesti.
Otvorila sam oči. Samo sam ležala i gledala u prazno.
Ja: Nisam gladna.
Andromeda: Ayumi...
Pogledala sam ju. Osjećala sam suze u očima, no nisam ih željela pustiti. Ne pred njom.
Andromeda: Zar želiš umrijeti?
Ja: Ne znam ja što želim.
Andromeda: A umrijeti? Želiš li to?
Slegnula sam ramenima.
Ja: Mislim da ne mogu. Ne bih si mogla oprostiti da ostavim Nami i Akiru same.
Andromeda je kimnula i ostavila tanjur s juhom na noćnom ormariću. Poklopila ga je drugim tanjurom kako se ne bi ohladila, pogladila me po kosi i izašla van.
Nije mi palo na pamet jesti. Na samu pomisao na hranu dizao mi se želudac. Okrenula sam se na drugu stranu i disala na usta kako ne bih osjetila miris te juhe. Ponovno sam zaspala.
¤ ¤ ¤
Kad sam otvorila oči, ugledala sam Harryevo lice. Djelovao je zabrinuto, ali se nasmiješio kad je vidio da sam budna.
Harry: Oprosti što nisam došao prije.
Odmahnula sam glavom. Harry me poljubio u čelo.
Ja: Razmislila sam - rekla sam promuklo. Osjećala sam se kao da mi je paučina u grlu.
Harry: Ššššš - rekao je i stavio prst na usta. - Ne sad. Želim da prvo pojedeš ovo.
U ruci je držao tanjur s juhom i žlicu. Napunio je žlicu i pružio ju prema mojim ustima. Sjela sam i uzela mu žlicu i tanjur iz ruku.
Ja: Ne moraš me hraniti. Nisam malo dijete.
Kad sam sve pojela, Harry se nasmiješio.
Harry: Dakle... razmislila si.
Uzdahnula sam.
Ja: Da.
Harry: I?
Ja: Ne mogu.
Harry: Zašto?
Ja: Jer... pa, za početak, ti voliš Ginny. I oboje znamo da je to istina. Ja ne želim da zbog toga što je Nami tvoje dijete ne slijediš svoje srce i budeš častan čovjek tako što ćeš oženiti mene. Ginny te voli i ti voliš nju, a ja ne želim biti između vas, poglavito zato što ja tebe ne volim, niti ti voliš mene.
Harry: Odakle ti ta ideja?
Ja: Privrženost i ljubav nisu isto.
Harry: Ali...
Ja: Molim te, ne prekidaj me. Ne mogu sama sebi garantirati da ono što si učinio nećeš ponoviti. Isto tako ne mogu biti sigurna da nećeš jednog dana jednostavno otići jer voliš Ginny. Ne želim te dovesti u situaciju u kojoj bi me prevario i onda sam sebe grizao zbog toga što voliš nju, a s njom ne možeš biti.
Harry: Ayu, ja te volim. Tebe, ne Ginny. I zauvijek ću te voljeti.
Ja: I ti i ja znamo da to nije istina.
Harry: Hoćemo li barem ostati prijatelji?
Ja: S obzirom na okolnosti - pogledala sam Nami - mislim da i ne može biti drugačije.
Harry me zagrlio i poljubio u čelo. Od tada pa nadalje se prema meni ponašao vrlo zaštitnički.
Harry: Umorna si?
Ja: Malo. Ne znam.
Harry: Spavaj. Biti ću ovdje s tobom.
¤ ¤ ¤
Kada sam ponovno otvorila oči, Harrya nije bilo. Čula sam zvukove razgovora iz kuhinje te se napokon izvukla iz kreveta. Počela sam silaziti niz stepenice.
Andromeda: Kako ćemo joj reći?
Harry: Ne znam. Rogue joj je bila najbolja prijateljica. Ne znam kako će prihvatiti činjenicu da je mrtva.
Andromeda: A djevojčica?
Harry: Rogue je u oporuci napisala da želi da se Ayu brine za Namarie.
Andromeda: Taj prokleti Draco Malfoy!
Sjela sam na stepenicu naslonivši se na ogradu. Malfoy je ubio Rogue. Ta rečenica je odjekivala mojim mislima. Počelo mi se vrtjeti i mislim da bih pala da već nisam sjedila. Malfoy je ubio Rogue. Rogue je rodila djevojčicu. Nazvala ju je Namarie. I ostavila ju meni.
Suze si mi počele nečujno kliziti niz obraze. Ubrzo mi je dio pidžame koji mi je prekrivao koljena bio potpuno mokar.
|
