Pila sam jutarnju kavu u svojoj kuhinji kad mi je iznenada zazvonio mobitel. Javila sam se.
-Zara?- pitao je glas s druge strane.
-Tom?- nikad nije znao razgovarati na telefon kako treba.
-Ja sam. Jesi ti?- okrenula sam očima.
-Ma moja pokojna baba je.- odgovorila sam bahato i nasmijala se.
-Oh, super. Gle, htio sam… Ne znam što sam htio, u biti, htio sam te pitati jesi li za kakvo piće ili nešto… maa…nema veze, zaboravi.- počeo je zamuckivati.
-Prva stvar, jesam za piće, a druga stvar, gdje ti je Mike?- pitala sam i ispila gutljaj kave.
-Prva stvar.-, nasmijao se, -Živcira me kad ga zoveš Mike. Ime mu je Michael i to nije nimalo američko, zato mi nemoj malog pretvarat u nekog Amera, a druga stvar, Bill ga je odveo u luna park.-
-Luna park? O, moj Bože. Mali ima 5 godina, a pravi mali Einstein je! Umjesto da potičete njegovu genijalnost, vi ga vodite po luna parkovima.- možda sam samo pokušavala izbjeći to piće.
-Zara, mali ima 5 godina, daj pusti ga da se zabavlja.- Tom se nasmijao.
-A opet, meni bi mogao držati instrukcije iz matematike.- okrenula sam očima.
-Vratimo se mi na piće. Ako si, prva stvar, za piće, onda bi mogla, druga stvar, otvoriti vrata.-
-Zašto da otvorim vrata, pa pada kiša!- pobunila sam se.
-Znam da pada kiša, zašto nemaš normalan krov?- nasmijao se.
-Ti si vani?- panično sam pitala.
-Da!- odvratio je i nasmijao se. Poklopila sam i otrčala do ulaznih vrata. Otvorila sam ih, a Tom je stajao ispred praktički mokar kao miš.
-Glup si!- viknula sam na njega, a on me zgrabio za struk. Prošla sam mu prstima kroz mokru kosu.
-Užasno.- pogurao me unutra i nogom zatvorio vrata. Stavio je svoj mokar i hladan dlan za moj vrat. Ustuknula sam. Stao je i pogledao me.
-Hladan si.- rekla sam mu. Nasmiješio se i približio mi se. Sagnuo je glavu i pritisnuo svoje usne na moje. Zagrlila sam ga oko vrata jednom rukom, a drugom ga primila za lice. Ljubili smo se dugo i nježno. Onda me, odjednom, podigao sebi u naručje. Začuđeno sam ga pogledala, a on se nasmiješio i ponovno me poljubio. Odnio me do trosjeda u dnevnom boravku i spustio na njega. Zatim se oslonio na koljena iznad mene i nadvio iznad mene. Gledao me ravno u oči. I ja sam gledala u njegove. Odjednom sam osjetila čudan osjećaj u trbuhu. Okrenula sam glavu i pogledala na suprotnu stranu. Poljubio me u vrat, ali nisam reagirala.
-Jel sve ok?- pogledao me u oči nakrenuvši glavu.
-Nije. Ovo nije ok. Možda smo ujurili malo prebrzo.-pridigla sam se i sjela ispred njega u indijanski sjed. Pogledao me u nevjerici.
-Što? Prebrzo?- odmaknuo se i pogledao me nekako sjetno, možda čak i tužno.
-Da. Ovo mi je još sve prilično novo. Mislim, Michael, ti…vi ste novi likovi u mom životu…-
-Zara.- prekinuo me sjetnim tonom –ja nisam novi lik u tvom životu. Ja…ne želim ti remetiti nekakvu tvoju ravnotežu, ali…-
-Ne remetiš ti moju ravnotežu!- sad sam ja njega prekinula –Upravu si, nismo prebrzo uletjeli. Znaš što? Zaboravi.- stavila sam mu ruke za vrat i nagnula ga na drugu stranu trosjeda. Legao je, a ja sam kleknula između njegovih nogu. Poljubila sam ga jednom, a onda me lagano odgurnuo.
-Ti zaboravi. Idem ja. Nisam ni trebao doći.- ustao se i nakašljao.
-Hej, Tom.- zazvala sam ga kad je već bio blizu vrata. Okrenuo se.
-A piće?- nasmiješila sam se.
-Hm…- nasmijao se. Prišla sam mu i povukla ga za majicu.
-Malog nema. Prilično smo sami.- podigla sam obrve.
-Zar nisi prije par trenutaka rekla da smo krenuli prebrzo?- zagrlio me oko pasa.
-Brzo mijenjam mišljenja.- rekla sam i privukla ga bliže sebi. Stavila sam ruku na njegovu glavu i zažvalila ga. Krenuli smo vrlo agresivno ovaj put. Podigao me u zrak, a ja sam se nogama uhvatila za njegove bokove. Oboje smo počeli teže i dublje disati. Počeo je hodati. Došli smo do kuhinje. Rukom je pobacao sve stvari sa šanka na pod uključujući i čaše te me spustio na njega. Popeo se iznad mene i otkopčao mi hlače. Svukla sam mu majicu i počela ga ljubiti po prsima. Zastenjao je i otkopčao si remen. Primila sam ga za ruke i stavila ih na svoja leđa, a ja sam se primila njegovih hlača. Otkopčala sam ih dokraja i praktički mu ih strgla. On je isto učinio s mojom majicom. Otkopčao mi je grudnjak i počeo me ljubiti po cijelom tijelu. Uzdisala sam i izvijala se pod njegovim dodirima. Odjednom je stao i pogledao me ravno u oči.
-Želim voditi ljubav s tobom.- provukao je ruku kroz moju kosu.
-Onda vodi ljubav sa mnom.- rekla sam i poljubila ga.
-Ne želim te ni na što tjerati, ne želim da se kaješ. Opet, ne želim ni da kažeš ne jer ne znam mogu li to podnijeti.- pogledao je u stranu.
-Zar zaista misliš da te ne želim? Da te ne volim više od svega? Misliš da ne mislim na tebe svaki prokleti dan i noć?- uspravila sam se i sjela.
-Ne znam što da mislim.- na ovo sam ga samo primila za ruku i povela u svoju sobu. Gurnula sam ga na krevet i kleknula iznad njega. Oslonio se na laktove iza sebe i gledao me. Zagrlila sam ga i poljubila u vrat, a zatim sam se počela spuštati njegovim tijelom. Legao je i pustio me da mu radim što hoću. Željela sam mu samo pokazati da sam zapravo, da se ne pretvaram. Uspela sam se natrag i poljubila ga, te jezikom lagano počela masirati njegov. Zagrlio me i okrenuo nas.
-Evo te.- nasmiješio se.
-Tu sam.- potvrdila sam i položila glavu u njegov dlan. Poljubio me i čvršće me stisnuo uz sebe.


Ležali smo u krevetu, zagrljeni i iscrpljeni. Poljubio me u kosu. Smiješak mi jednostavno nije silazio s lica. Okrenula sam se prema njemu i prebacila ruku preko njegovih leđa. Nasmiješio se.
-Već sam i zaboravila koliko si dobar.- nasmijao se na ovo.
-To se ne zaboravlja! Barem ne sa mnom.- umišljeno je rekao.
-A da, zaboravila sam te jer je bilo boljih nakon tebe!-
-Molim?- pogledao me. Nasmijala sam se.
-I bolje ti je da se šališ!- poljubio me u vrat.
-Tko se šali?- ugrizla sam se za usnicu. Zagrlio me i prebacio se na mene. Nasmijala sam se, a on me počeo ljubiti po vratu i ramenima.
-Volim te.- izletjelo mi je. Stao je i pogledao me u oči. Znala sam da nisam trebala ništa reći, a opet imala sam čudnu potrebu. Legao je pored mene prebacivši jednu ruku preko mene.
-Stvarno?- nasmiješio se. Okrenula sam glavu prema njemu i kimnula glavom. Nasmiješio se i poljubio me slatko i meko. Zatim me pomilovao po obrazu.
-Volim i ja tebe.- rekao je nasmiješeno i poljubio me u čelo.
-Tom…- prekinula me zvonjava njegovog mobitela.
-Oprosti.- rekao je i prebacio se preko mene do svojeg mobitela. Javio se. Onda je zašutio, a lice mu se iskrivilo.
-Odmah dolazimo.- rekao je i poklopio.
-Zara, moramo u bolnicu. Michaelu je pozlilo.-

Nisam znala točno što je dijete htjelo. Mislim, činio se ozbiljan kad je rekao da moramo razgovarati, ali ne znam što bih mogla očekivati. Ipak je to samo petogodišnjak. Opet, do sada je već par puta pokazao da je intaligentan i dobro odgojen. Mora da se Tom drastično promijenio u ovih 5 godina. I bolje mu je da je jer sad ima malo dijete.
-Znate, neću duljiti. Mislim samo da morate neke stvari znati.-, počeo je Michael. Sad sam shvatila da se radi o nečem ozbiljnom.
-Vidite, moj tata...On....Mi smo već dugo sami. Ja znam da sam mu veliki teret...-, prekinula sam ga tu.
-Vjeruj mi, tata te jako voli. Sigurno mu nisi teret.-, pomilovala sam ga po kosi.
-Jesam. Oboje to znamo. I pitanje je samo vremena kad će...puknut, jel. Sigurno mu je već dosta. Ne može sve baš sam, a sam je. On uvijek kaže da smo sami sebi dovoljni, ali...ne znam baš.-, pogledao je prema tlu i zaljuljao nožice kojima još nije mogao dotaknuti pod.
-Mike...-, pogledala sam ga, -Ne brini se za to. Tata ti je dobro. I ti si isto dobro, a najbitnije je da si dio njegovog...ne, ti jesi njegov život. On te jako voli.-, nasmiješila sam se.
-Znam...Volim i ja njega. Zato ga ne volim gledati tužnog. A tužan je. Stalno.-, glas mu se polako stišavao.
-Danas se nije činio tužnim.-, začudila sam se.
-Jer je vidio vas.-, uzbuđeno me pogledao i kleknuo na sjedalo, -Znate..znam da to nije u redu i tata mi je rekao da nikad to ne smijem jer pravi muškarci to ne rade.-, nasmijala sam se, -Kopao sam mu po stvarima i našao sam neki fotoalbum. Sve je bilo prašnjavo osim tog fotoalbuma, pa sam zaključio da ga je tata nedavno koristio. Unutra su bile naše obiteljske slike i slike vas i tate. Mislim, naše su bile lijepo posložene u albumu, a vaše samo ubačene među korice. Nisam mogao pokopčati što tata radi s nekom nepoznatom ženom sve do sad.-, mali se nasmiješio.
-Ostavi se ti policijskog posla.-, nasmijala sam se. Samo se okrenuo prema naprijed.
-Ramirez, u hotel molim te.-, rekla sam vozaču.
-Da, gospođice.-, po glasu mu se čulo da je impresioniran našim malim prijateljem. Nasmiješila sam se Michaelu.
-Bit ćemo tamo jako brzo.-
-Znam, izračunao sam.-, raširila sam oči širom.
-Ti...računaš? Mislim, znaš računati?- iznenađeno sam pitala.
-Da, zapravo to nije tako teško, samo procjenim brzinu kojom se automobil kreće.-, pogledao je kroz prozor, -A rekao bih da se vozimo oko 60 na sat, znam kolika je kilometraža odavde do hotela jer mi je tata dao plan i onda samo izračunam.-, slegnuo je ramenima i pogledao me.
-Ramirez?- još uvijek sam gledala u Michaela.
-Da?-
-Koliko brzo voziš, molim te?- pogledala sam prema tamnom staklu limuzine.
-Oko 60 na sat.-, nasmijao se. Samo sam pogledala u Michaela koji je desnom rukom popravio naočale nabivši ih natrag na nos i prekrižio ruke na prsima.
-Dobro, koliko brzo ćemo stići?- pitala sam ga.
-Izuzevši semafore, prolaznike i saobraćajku koja je vrlo vjerojatno na slijedećem križanju, 13 minuta.-, mali je nakrivio glavu i nasmiješio mi se.
-Ramirez, kol...-
-Oko 13 minuta.-, odgovorio mi je prije nego što li sam uopće pitala. Napravila sam neku čudnu facu.
-Svaka čast.-, nasmiješila sam se.
-Oh, nije to ništa. Znam i korijenovati.-, rekao je to kao da je sasvim normalno.
-Ja ne znam.-, nasmijala sam se. Obećao mi je da će me naučiti.
-Možda ti ide i fizika!- Ramirez se javio.
-Striček, ja imam samo pet godina.-, zahihotao se mali, a nas dvoje skoro raspali od smijeha. Uskoro smo, točno po procjeni stigli do hotela. Ramirez mi je otvorio vrata i oboje smo izašli van. Tom je odmah dotrčao.
-Jesi pio kolu?- čučnuo je ispred njega i popravio mu košuljicu.
-NISAM! Naporan si, tata!- mali ga je zagrlio.
-Ma kad te ja pljesnem...-, nasmijao se i podigao malog, a ovaj je vrištao od smijeha. Nasmijala sam se i produžila do Rodriga.
-Bolje mu je da makne to Nińo, hombre!- nasmijala sam se na to.
-Šta ti je? To je samo dijete!- potapšala sam ga po ramenu.
-Teta Zara!- začula sam iza sebe i okrenula se.
-Molim?- vratila sam se do njih dvojice i čučnula pored.
-Molim vas, objasnite tati da NISAM jeo slatkiše prije jela!- Michael mu se izbeljio. Nasmijala sam se.
-Nije jeo slatkiše, oh, NAJKUL oče.-, svi smo se nasmijali, -I ne moraš me zvati teta Zara i govoriti mi vi. Osjećam se staro tada.-, Tom se nasmijao.
-A inače je izrazito mlada.-, sarkastično je Tom odvalio.
-Pa mlađa sam od tebe.-, izbeljila sam mu se.
-Djeco, morate mi se prestat beljit.-, izbeljio nam se i zagrlio nas oboje. Naslonila sam glavu na njegovo rame. Prislonio je svoju uz moju i poljubio me u kosu. Mali se samo nasmiješio i stisnuo uz tatu.

Izašli su iz špilje i sjeli jedno pored drugog na pijesak. Bill je iz vode već sve shvatio. Pomirili su se, ili šta već. Iako, Bill je bio protiv toga iz jednog vrlo dobrog razloga, a taj je razlog ima 5 godina i trenutačno je u avionu za Španjolsku zajedno sa svojom dadiljom. Taj razlog namjeravao je provesti svoje ljetne praznike sa svojim tatom u Španjolskoj. Taj razlog je bio Tomov sin. Zakoniti Tomov sin za kojeg Zara nije znala. Iako je Bill znao da ona za njega ne zna, nije mu se sviđala ideja njihovog pomirenja. Poznavajući Toma, Bill je znao da Zara neće još neko vrijeme saznati za malog, vjerojatno dok ne sleti u Madrid. Već su polako morali kretati u zračnu luku i tu je Billu sinulo kako će suptilno raskrinkati Toma pred Zarom. Izašao je iz vode.
-Moramo ići.-, rekao je Tomu koji je upravo nešto govorio Zari.
-Zašto?- pogledao ga je ovaj na tren.
-Zato što će znaš-već-tko za nekih 2 sata sletjeti u Madrid. Zara se samo nasmiješila i pogledala u Billa.
-Zar je već toliko sati?- Tom se naglo ustao, a Bill kimnuo glavom.
-O čemu vi, ako se smije znati?- Zara ih je pogledala još uvijek se smiješkajući.
-Očito moramo razgovarati.-, Tom se naglo uozbiljio.
-Neki problem?- ustala se.
-Ne...-, duboko je uzdahnuo i izdahnuo, -Michael će isto biti s nama.-, Tom ju je pogledao, možda je očekivao šamarčinu.
-Žao mi je, ne čitam žuti tisak, tko je Michael?- nasmijala se.
-Moj sin.-, Tom je kratko odgovorio.
-Oh...I...Tvoja žena isto dolazi?- i Zara se uozbiljila.
-Ona..Ne, ne dolazi.-, pokupio je svoj ručnik i krenuo prema kući.
-Gustav!- Bill je viknuo prema vodi i pokazao rukom na Toma. Gustav je isti tren izašao i krenuo za njim. Zara je sjela na ručnik, a Bill pored nje.
-Wau...-, rekla je raširenih očiju tupo gledajući u obzornicu.
-Mislim da ti netko treba ispričati cijelu priču. Slušaj me.-, ispričao joj je sve o Tomovom životu proteklih 5 godina, o nesreći u kojoj je izgubio svoju ženu, Klaru, i kćer Lilly, inače mlađu i njegovu ljubimicu. Nije da ju je volio više od Michaela, ali ju je jako volio i ne prođe dan da je se ne sjeti. Imao je probleme jer je većinu proteklog vremena vjerovao da je upravo on skrivio nesreću. Zara je sve slušala otvorenih ustiju i očiju. Bill joj je ispričao sve, a zatim su zajedno s Georgom krenuli prema kući. Zara je cijelo vrijeme razmišljala, nije mogla shvatiti kako se to život jednog čovjeka tako drastično promijeni u 5 godina. Hodali su u tišini do kuće.
-Jesi joj rekao?- čula je Georga ispred sebe, a zatim i Billovo potvrdno mumljanje. Obojica su bila nekih dva metra ispred nje. Počela je razmišljati kako se sad ponašati pred Tomom. A kako tek pred malim? Možda bi bilo bolje da povuče svoje riječi. Da, to će učiniti, za svoje, njegovo i dobro malog. Čim su ušli u kuću Tom ju je povukao sa strane.
-Čuj..-
-Znam sve.-, prekinula ga je, -Mislim da bi bilo bolje da... Jel... Provedeš odmor s malim... bez mene, jel. Samo vas dvojica i da... ostanete samo vas dvojica.-, prošla si je prstima kroz kosu.
-Da..i ja sam to htio reći.-, rekao je nakon kraće stanke jer zapravo nije mislio ništa takvo reći. Želio je da se upozna s Michaelom i, možda, jednog dana, postane mu majka ili nešto tome slično. Njih dvojica su, već duže vrijeme, sami, a Tom se mora posvetiti odgoju svo slobodno vrijeme. Ima dadilju koja mu u tome pomaže, ali ipak ima neki osjećaj da ne provodi dovoljno vremena s Michaelom. Uskoro su se pridružili ostalima i već je polako bilo vrijeme da se krene po Michaela. Zara je nazvala Rodriga. Čim mu je ispričala o čemu se radi poslao im je privatni jet pomoću kojeg su vrlo brzo stigli u Madrid.
-Imate li kakav natpis? Kako će vas primjetiti u ovoj gomili?- nasmijala se Zara.
-Znat će oni.-, Bill je odgovorio.
-Oni?- Zara ga je zbunjeno pogledala.
-Dadilja i Michael. Pa zar misliš da bih pustio da mi dijete samo putuje?- Tom se okrenuo, to jest, okrenuo je glavu prema Zari, a zatim nastavio gledati prema velikim staklenim vratima koja su dijelila prostor za putnike od piste. Stajao je tako u poluraskoračnom stavu s rukama prekriženim na prsima i čekao svog sina. Kako je to Zari bolseno zvučalo. Ubrzo je avion sletio i mali je utrčao kroz vrata.
-TATA?!- čuli su ga nadaleko.
-Stigao je.-, Tom se nasmijao i potrčao prema klinji. Mali je potrčao prema njemu i našli su se na pola. Zagrlili su se. Tom ga je podigao u zrak i obojica su se nasmijali. Puno ljubavi, u svakom slučaju. Uskoro su svi došli do njih dvojice, uključujući i dadilju s druge strane. Pružila je Zari ruku.
-Tiffany, drago mi je.-, nasmiješila se.
-Zara, i meni.-, prihvatila je.
-Michael, ovo je Zara.-, Tom je pokazao prstom na Zaru još uvijek držeći malog u naručju. Mahnula mu je, a dijete joj je, na njeno čuđenje, pružilo ruku.
-Hej, ja sam Zara.-, prihvatila je Zara.
-Michael. Svi me zovu Mika.-, nasmijala se na ovo.
-Kako si sladak. Ako te svi zovu Mika, ja ću te zvati Mike.-, svi su se nasmijali.
-Može.-, mali se zahihotao.
-Lijepi ste.-, stavio je ručicu na usta, a svi su se nasmijali.
-Hvala ti, ti si isto jako zgodan.-, Tom ga je spustio na tlo i počeli smo hodati prema izlazu iz zračne luke.
-Tata. Psst, tata!- Michael ga je pozvao prstom da mu se približi. Tom je čučnuo pored.
-Ona je savršena za tebe.-, tiho mu je šapnuo, ali Zara je sve čula.
-Mali...-, Tom ga je lagano tucnuo po glavi.
-Dobro, tata.-, nastavio se gegati pored Toma.
-Već gledaš cure, a nisi ni naučio hodat kak treba. Na koga si to, ha?- ponovno ga je pridignuo u naručje.
-Tebe.-, mali se zahihotao, a Zara se okrenula na tren. Pred ulazom u zračnu luku čekala su ih dva automobila.
-Kako ćemo sad? Hm...-, Rodrigo se počešao po kosi.
-Ja bih s njom.-, Michael je pokazao prstom na Zaru. Nasmijala se.
-Ona ima svoje ime.-, Tom ga je upozorio.
-Ja bih sa Zarom.-, mali mu se izbeljio na što je Tom jednako reagirao.
-Ok, onda ovako. Vas četvorica sa mnom, a ti mali sa Zarom.-, Rodrigo je predložio.
-Michael.-, ispravio ga je, a Zara i Tom su se nasmijali.
-Ok, Michael.-, Rodrigo je rekao i okrenuo očima.
-Ne morate tako službeno, može i Mika.-, Zara se još jače nasmijala, a ovaj put i Rodrigo.
-Upadaj u auto!- rekao mu je kroz smijeh.
-Ne daj mu da pije kolu, jer postane hiperaktivan od toga... I slatkiše, ne prije jela. Ako bude trebao...-
-Tata.-, Michael ga je prekinuo dok joj je davao upute, a Tom ga je samo pogledao, -Bit ću dobro.-, nasmiješio se.
-Da, upravu si. Oprosti. Vidimo se tamo. Budi dobar.-, čučnuo je ispred njega.
-Hoću tata.-, zagrlio ga je. Tom ga je jednom poljubio u kuštravu plavu kosu i popravio mu okrugle naočale tankog crnog okvira.
-Imaš inhalator?- pitao ga je.
-Imam.-, mali se nasmijao, -Ne moraš me toliko sramotiti.-, nasmijala se na ovo.
-Da, stari, nemoj sramotit dijete.-, čučnula je pored njih.
-Tata, nisi kul.-, mali je odmahnuo glavom.
-Molim? Ja sam najkul!- Tom se isprsio, a Zara mu se izbeljila na što se Michael nasmijao.
-I tako propadoše 5 godina mog odgoja.-, prošao je Zari prstima kroz kosu.
-Budite dobri.-, zaprijetio im je prstom i krenuo u auto.
-Sviđa ti se Zara.-, Tom se okrenuo.
-Budi dobar!- nasmiješio se.
-I ti isto, reći će mi sve stric Bill.-, Tom je samo odmahnuo glavom i ušao u auto.
-Sviđaš mu se.-, namignuo je Zari. Nasmijala se.
-Ajmo i mi u auto.-, rekla mu je i pomogla mu ući.
-Super. Moramo razgovarati.-, mali je već sjeo unutra, a Zara začuđeno sjela pored njega. Tom i on su bili toliko slični da su koristili čak i iste fraze. Zadivljena dijetetovom intaligencijom, kimnula je glavom i zatvorila vrata automobila.