[Dan I. We were ment to be together]

-Ali! Istina, kad je skužio da vas dugo nema pita je gdje su ZARA i Amelia...Ti si ipak na prvom mjestu.-, nacerio se Bill dok smo, zajedno s Gustavom, Georgom i Jostom, prolazili kroz hodnike hotela kako bismo došli natrag do svojih soba. Otišli smo se spremiti za kupanje, doduše, vrlo kratko za mene i Ameliu jer ću ja, kao kuma i njena najbolja prijateljica, morati s njom kupovati haljinu, birati neki brzi catering, kušati torte, uvježbavati onu malu što baca latice ruže te pronaći slobodnu crkvu s obzirom da je ona kršćanka i zahtjeva vjenčanje u crkvi, a Tom je odmah u startu rekao da ne želi imati nikakve veze s tim ženskastim stvarima. Toliko bešćutna da ju pustim da to sve radi sama ipak nisam.
-Bill, zaboravi to. Tom se ženi, to je gotova stvar. Pokušat ćemo ga vrlo malo sprdat za par mjeseci kad to propadne i to je to.-, Bill je Gustava prekinuo negdje na onom dijelu kad to propadne.
-ZA PAR MJESECI? Ti STVARNO misliš da će to trajat par mjeseci?- Bill ga je čudno pogledao. Gustav je samo odvratio sličnim pogledom.
-Ljudi, niste u redu, niti jedan od vas petorice.-, prekinula sam taj glupi razgovor.
-Ma nemoj mi reć? Vidjeli bi tebe da se Sammy ženi...kako bi Laki reagirao, a? I to sa curom koju je upoznao prije...hm...jel ima 24 sata?- pogledao je u Georga koji je, iz šale, kažiprstom desne ruke pokazao na svoje zapešće lijeve ruke na kojem nije bilo sata. Jost se nasmješio vidjevši prizor.
-Ako njega to veseli i, ako on misli da je to pravo, te ako je zaljubljen onda ga pusti! I nju i njega. Jer ona je stvarno oke cura.-, rekla sam i pogledala u Billa. Primio se za prsa i duboko udahnuo praveći se uvrijeđen ili začuđen ovime što sam upravo rekla.
-Ti...surađuješ s neprijateljem!- rekao je i odmaknuo se najdalje što je mogao od mene.
-Ma daaaj.-, nasmijala sam se, -Nije ona kriva. On je kriv.-, rekla sam i za svaki slučaj se okrenula kako bih bila sigurna da nijedno od njih dvoje nije iza.
-Negoo...-, Georg je skužio da gledam iza, -Di su njih dvoje?-
-U njegovoj sobi.-, odgovorili smo Bill i ja sarkastično u isto vrijeme. Zatim smo se nasmijali.
-Oke, čudaci!- Jost nas je čudno pogledao. Svi smo se nasmijali jer je bilo stvarno čudno kako je to prva stvar koju je rekao nakon što je zatražio račun. Uskoro smo se dogegali do naših soba. Presvukla sam se u kupaći i obukla kratke hlačice i majicu na bretele. Ma jebe mi se što on misli o mom oblačenju, ionako će za tri dana biti oženjen čovjek. Zavezala sam kosu u rep. Izašla sam iz sobe taman u isto vrijeme kao i Bill.
-Oho, vidim ja tebi baš i ne trebam kao neki fešn guru!- našalio se. Nasmijala sam se.
-Stoj, mlada damo!- čula sam iza sebe Georgov glas. Prišao mi je i nabio bijelu šiltericu na glavu.
-Da, to je to! To ti je falilo.-, uzbuđeno je potvrdio Bill.
-Zapravo, to je zbog sunca.-, Georg ga je pogledao sa čuđenjem.
-Aha...ups.-, ovaj se nacerio, a mi svi nasmijali. Zatim smo čuli kako se vrata nasuprot otvaraju. Gustav je izašao iz sobe u ronilačkom odijelu.
-Koji je to kurac? Ne, pusti da to preformuliram.-, rekao je Bill i zastao na tren, -Koji je TEBI kurac?- pokazao je rukom na njega na što smo se Georg i ja nasmijali.
-Napokon će mi se oni satovi ronjenja na dah isplatiti.-, Gustav je ponosno rekao.
-Napokon će mi se isplatiti kupnja vodootporne video kamere.-, nacerio se Georg, a Gustav ga je opalio po ruci dok smo Bill i ja krepavali od smijeha.
-Vi, umjesto da zajebavate njega, morate nać neki hobi. Svi vi.-, Jost se stvorio ni od kud. Barem nitko ne zna odakle je došao.
-Nego...jes ti neki ninja? Imaš nekog senseia koji ti pokazuje kako biti nevidljiv?- Bill je počeo.
-Ravnoteža...i nevidljivost...-, imitirao je Gustav učitelja Splintera iz Ninja Kornjača, a Georg na to odvalio: -I to reče Ninja s Beverly Hillsa.-, na što smo se svi nasmijali. Konačno smo krenuli na plažu. U predvorju smo sreli Toma i Ameliu. Njoj je postalo sasvim normalno zagrliti me u znak pozdrava. Billu se to nimalo nije sviđao. Kad smo stigli na plažu Gustav i Georg su odmah potrčali u vodu (uz Georgove povike: "Gustav, ne želimo plimu, čekaj oseku!" i tome slično).
-GEORG! KAMERA!- viknuo je Bill i u zraku ju par puta zaljuljao.
-U fak. Tenks.-, istrčao je ovaj iz vode i vratio se po kameru.
-Ajde, ninjo, da te vidimo!- rekao je potiho i uključio kameru. Nasmijala sam se.
-Ti ne ideš u vodu?- pitao me Bill.
-Ma, ne znam ni sama. Uskoro moram ići s Ameliom birati sve to za vjenčanje, ne isplati mi se.-, rekla sam i nasmješila se. Bill je za to vrijeme prostro ručnike ispod nekog drveta u hladu. Zatim smo jedno drugo namazali kremom i legli na ručnike.
-A ti? Voda zove!- nasmijala sam se.
-Ma! Više uživam u suncu.-, nasmješio se.
-Bill, u hladu smo.-, odvratila sam i čudljivo ga iz zafrkancije pogledala.
-Kao što rekoh, uživom u hladu.-, nasmijao se.
-Zapravo, ne idem u vodu ako ne ideš ti. Moramo razgovarati.-, rekao je.
-Ok, o čemu?- pitala sam, a on me pogledao blago otvorenih usta.
-O tvom druženju s onom zmijom.-, rekao je i glavom kimnuo u Ameliinom smjeru. Ona i Tom su se brćkali i navlačili u plićaku. Vidjela sam kako se Bill zamislio. Nisam htjela prekidati njegove misli, ali Ameliu očito nije bilo briga. Vrisnula je i na taj način pretrla Billa iz njegovih misli.
-Jesam ti pričao priču o djevojčici i zmiji?- pogledao me kroz sunčane naočale.
-Oho, sad si i pripovjedač.-, nasmijala sam se.
-Nisam ti pričao?- ponovio je.
-Ne. Barem se ja ne sjećam.-, odvratila sam.
-A super. Jer ovo je krasna prilika za tu priču!- nacerio se.
-Ajde, pričaj.-, rekla sam i legla na trbuh. On se okrenuo na bok prema meni.
-Dakle. Mala je imala zmiju kao kućnog ljubimca. I voljela ju je. Zmija se uskoro počela umiljavati curici. Mala je mislila da se ona samo mazi pa ju je stavila u krevet pored sebe. Tako su ti mala i zmija spavale zajedno od tog dana. Zmija je rasla brže od curice i uskoro je bila skoro veća i dulja od nje. Skoro, jel. Uskoro ti je došlo vrijeme za pregled kod veterinara pa su i starci i mala odfurali zmiju tamo. I sad. Pita njih veterinar jesu primjetili nešto neobično, možda nekakvu agresivnost kod zmije ili slično. Mala mu odgovori da nisu, da zmija čak i spava s njom. Veterinar, kad je to čuo, popizdi i kaže im da gone zmiju iz kreveta i da su to trebali prijaviti mnogo prije. Zatim im je dao formular koji su trebali potpisati. Znaš za što je bio formular?- pogledao me, a ja sam samo odmahnula glavom.
-Za uspavljivanje zmije. A znaš zašto su išli uspavati zmiju?- opet mi je postavio pitanje.
-Uhm...da se nije legla u krevetu?- slegnula sam ramenima.
-Ne. Zmija je čekala da preraste djevojčicu kako bi ju mogla progutat. Čekala je da postane veća od svog plijena. Progutala bi ju živu da ju nisu maknuli iz kreveta.-, rekao je.
-U jebote, baš si mi moro to ispričat. Ko hororac, u pičku materinu.-, rekla sam i otresla pijesak s nogu.
-A jebiga, istinita je priča. To se tebi događa. Ona...-, ponovno je kimnuo prema Amelii, -...samo čeka da te preraste da te može živu pojest.-, rekao je kimajući glavom.
-Ajme, kako mrzim kad TI govoriš u metaforama.-, čudno me pogledao, -Jer nemaju nikakvog smisla.-, nadodala sam.
-Ah...nemaju smisla, ma imaju! Istinu ti ja pričam!- nasmijao se pa sam i ja.
-A dobro, kako ti kažeš.-, podigla sam ruke u zrak.
-Nego...kako planiraš ubit Ameliu?- pogledao me. Nasmijala sam se, ali on nije.
-Ček...ti to OZBILJNO?- dreknula sam na njega. Kimnuo je bez imalo zafrkancije.
-Gle, ako ju tutneš negdje nitko neće ni znat da je mrtva. Ko da neko mari za nju, aj, bogati!- rekao je, pogledao naprijed i odmahnuo rukom.
-Bill, ne zajebavaj me.-, spustila sam sunčane naočale do preko nosa. I on je spustio svoje.
-Samo jedan metak...-, nasmješio se.
-Isuse, nisi normalan.-, nasmijala sam se i legla na ručnik.
-Ma znaš da se zajebavam...al opet.-, rekao je i legao pored mene na leđa.
-E, ajmo ipak u vodu.-, nasmješila sam se.
-Šta je, Antonio, vruće mi je, a?- nasmijao se.
-Aha, stvarno je, ajmo.-, ustala sam se i povukla i njega sa sobom. Jost nam se nije pridružio, već je ostao ležati na svom ručniku nedaleko od naših. Ja sam stala na mol, a Bill je krenuo ulaziti na ljudski način, preko plaže.
-Ej, Zara, imaš muda?- začula sam odjednom iz vode. Georg.
-Jel izgleda ko da imam?- viknula sam natrag i pokazala rukom na donji dio svog kupaćeg. Namijao se i doplivao bliže.
-Ma mislim za skočit.-, pogledao je prema meni i zaškiljio zbog sunca.
-Da, naravno.-, rekla sam i skočila na glavu u vodu. Prije nego što sam izronila on me ponovno ugnjurio. Počela sam rukama mlatarati po površini vode. Kad mi je napokon pustio da izronim i uhvatim zrak počupala sam ga za kosu.
-O mamicu ti tvoju!- viknula sam, a on je počeo plivati. Zaplivala sam za njim. Oboje smo se smijali i to nam je znatno otežavalo kretanje u vodi. Doplivali smo do Billa i zločesto se nasmješili kad smo ga vidjeli onako suhog.
-Ne biste se usudili.-, rekao je i blago se povukao prema natrag. Georg i ja smo se samo pogledali i počeli ga špricati. Počeo je vrištati i izjurio iz vode, a mi za njim. Ganjali smo ga po plaži sve dok ga nismo stjerali na mol gdje nije imao drugu opciju nego skočiti u vodu, pa je to i učinio.
-Jebem vam sve po spisku!- vrisnuo je kroz smijeh kad je izronio. Georg i ja smo skočili pored njega znatno podignuvši razinu vode u njegovoj blizini.
-Tako ste mrtvi! EJ! Mrtvi ste! Oboje!- protrljao je oči, a onda ga je nešto povuklo u vodi pa je nestao ispod površine vode. Georg se nasmijao, a ja sam zbunjeno gledala. Zatim je Bill izronio, a nešto je povuklo mene za nogu. Kad je mene pustilo zgrabilo je Georga koji je već spremno uhvatio zraka za razliku od nas dvoje.
-Koji je to kurac bio?- Bill me pogledao uplašeno.
-Neam pojma!- odvratila sam, a zatim su Georg i Gustav izronili.
-Ti si taj, jel?- Bill je pljusnuo vodu u Gustavovom smjeru pa su se počeli naganjati u vodi.
-Zara, sorry što ometam, ali uskoro ćemo morati ići pa...-, Amelia je stala na mol pored kojeg se sve ovo odvijalo.
-Aha, oke, eto me za minutu.-, nasmješila sam se i počela plivati prema plićaku.
-Kud ćeš ti?- Bill je skužio da idem. Okrenula sam glavu i nastavila plivati prema naprijed.
-Moram ići pomoći Amelii u bir...uh!- zabila sam se u nekoga. Okrenula sam glavu i već se krenula ispričati kad sam skužila da su svi oko mene utihnuli. Zabila sam se u Toma.
-Joj, sorry, nisam gledala.-, nasmijala sam se i prošla pored njega.
-Sve oke.-, rekao je zamnom. Izašla sam van, a Amelie već nije bilo.
-DEČKI!- viknula sam ovima u vodi. Svi su se okrenuli.
-GDJE JE AMELIA?- stavila sam ruku na čelo zbog sunca.
-OTIŠLA SE PRESVUĆI!- doviknuo mi je Tom iz plićaka.
-AHA, OK!- rekla sam i prvo zgrabila sunčane naočale, a zatim počela sušiti kosu ručnikom. Nisam gledala ispred sebe pa nisam ni skužila da mi se netko približava.
-Hej.-, rekao je Tom. Srušila sam se jer me stvarno uplašio. Nasmijala sam se samoj sebi, a i on je.
-Sorry, nisam te htio cimnut.-, čučnuo je pored mene.
-Nea veze.-, jedva sam progovorila, -E, da. Hoćeš birat torte s nama?- pogledala sam ga.
-Ti si se stvarno ufurala u ovo...-, rekao je sjetno.
-Ja samo želim da to bude savršeno za tebe i da bude tvoj poseban dan.-, zastala sam, a on ma pogledao zakrenuvši glavu, -I Ameliin, naravno.-, nadodala sam.
-Naravno.-, odvratio je, -Nekako...nisam siguran više jel to stvarno ono što ja hoću. Mislim...živjeti samo s njom. Do kraja života. Ljubiti samo nju...hm...nisam više siguran jel ja to mogu s njom.-, pogledao je prema tlu i počeo se igrati pijeskom. Kleknula sam ispred njega i stavila ruke oko njegovog vrata. Pogledao me kao da je znao što želim. Primakla sam mu se i poljubila ga. Kratko, ali opet zamjetljivo. Dovoljno da svi dečki primjete. Zapravo, bilo bi čudno da nisu vidjeli jer nas promatraju od kad smo počeli razgovarati.
-Ako možeš živjeti bez toga onda je pravo.-, rekla sam, ustala se i krenula prema hotelu. Onda sam se na pola puta okrenula i zatrčala prema plaži.
-Ej, Gustav!- viknula sam s mola.
-Roni.-, Georg se nasmijao.
-Aha, onda...Ej, Georg!- nasmijala sam se.
-Jel ti to mene zoveš?- okrenuo se oko sebe u šali i nasmijao.
-Aha. Aj molim te, ako sam zaboravila što...-
-Jer ti se to stalno događa.-, prekinuo me i nasmijao se.
-Da.-, i ja sam se nasmijala, -Ponesi mi to da ne ostane na plaži. Čula sam da tu ima lopova.-, stavila sam ruku pored usana i pravila se da šapćem nekomu.
-Aaaa...kužim.-, rekao je i uperio jedan prst u mene, -Nema frke, naravno!- on je rekao, a ja sam mahnula i potrčala prema hotelu. Protrčala sam pored Toma koji je i dalje sjedio na istom mjestu.

***

-Ova krem, ha?- pitala me Amelia dok se gledala u ogledalo. Bile smo u butiku s vjenčanicama. Ona je isprobavala razne vjenčanice, a ja sam se, uz vrećicu kokica, udobno smjestila na kauču ispred kabina za isprobavanje odjeće i pokazala palac gore za haljinu koja mi se sviđa ili palac dolje za onu koja mi se ne sviđa. Jednu nogu sam stavila na naslon, a drugu skvrčila. S moje lijeve strane nalazilo se zrcalo na koje bi se ona obavezno pogledala kada bi izašla iz kabine.
-Moj osobni favorit. Moram priznat.-, nasmješila sam se. Vidjela sam kako frkće nosom.
-Ali gle, to je haljina za tebe. Ako ti nije baš nešto, jebiga, naći ćemo nešto što je!- rekla sam i ustala se. Počela sam kopati između vješalica i pronašla savršenu haljinu! Otvorila sam usta.
-Ajme, Amelia, vidi ju!- rekla sam i izvukla haljinu van. Bila je to čisto bijela haljina bez naramenica. Bila je uska do negdje do bokova, a onda se malo širila. Na dnu haljine su se nalazile bijele šare naknadno našivene na haljinu.
-AAAAAA! PREDOBRA JE!- uzbuđeno je ciknula i otišla ju probati. Ipak smo se odlučile za tu haljinu. U istom butiku smo odabrale i veo i cipele. Bile smo super uzbuđene. Sve ostale sitnice smo napravile danas, a catering smo odlučile ostaviti za sutra. Vratile smo se u hotel. Bill me odmah napao željan informacija o svemu što se danas događalo. Nagovorila sam ga da odemo do Amelijine sobe. Kod nje je ponovno probala haljinu kako bi ju Bill vidio.
-Ajme, cure, prekrasna je. Zara ju je birala, jel?- pogledao je u mene.
-Zašto? Što joj fali?- rekla sam uvrijeđeno.
-Ma ništa...samo vidim da je jako jednostavna. TO mora da si ti birala.-, pogledao me. Dogovorili smo se da sutra i on ide s nama.

[Dan II. Who knows you the most?]

-Zara...Zara, jel spavaš.-, netko mi se prikrao u sobu. Blago sam otvorila oči, ali još nisam bila u stanju vidjeti tko je to. Zgrabila sam mobitel koji mi je uvijek bio ispod jastuka i pogledala koliko je sati. 5:48 ujutro.
-Jesam, sad jesam.-, više sam otvorila oči i pogledala u osobu u mojoj sobi. Bio je to Tom.
-Hej.-, rekao je i sjeo na krevet pored mene. Gledala sam ga poluotvorenih očiju. Pomaknuo mi je pramen kose s lica na stranu.
-Jel bi ti smetalo ako bih ja legao pored tebe?- pitao je odjednom. Činio se vrlo uplašenim.
-Legao? Sad? Kako si uopće ušao?- pitala sam ne pretjerano glasno.
-Ostavila si otključana vrata. Ovo je bila loša ideja, idem ja.-, rekao je i digao se.
-Ma ne, Tom. Nije...mislim, je, ali kad si već tu...ne bi mi smetalo. Činiš se rastresen, dođi.-, pozvala sam ga rukom. Legao je na suprotnu stranu kreveta pored mene i pokrio se pokrivačem. Neko vrijeme smo oboje samo piljili u strop.
-Što ti misliš o ovom?- pitao me odjednom i dalje piljeći u strop i stavio ruku pod glavu.
-Nije bitno što ja mislim, već ono što ti misliš.-, rekla sam i okrenula se na bok prema njemu.
-A što ako ja mislim da je to moja najveća greška?- okrenuo se i on na bok prema meni.
-I ako je...ja sam na tvojoj strani.-, rekla sam i pomilovala ga po ruci. Nasmješio se.
-Znam da hoćeš. Zato i mislim da je sve to s vjenčanjem greška.-, rekao je i približio se. Prišla sam i ja njemu. Obgrlio me jednom rukom, a ja sam mu se toliko približila da sam mogla osjetiti kako mu srce kuca kroz majicu. Zatvorio je oči i prislonio glavu uz moju.
-Strah me. Što ako ne budem dovoljno dobar.-, rekao je i prošao rukom po mojim leđima.
-Bit ćeš. Dobar si ti.-, rekla sam nasmješivši se i prislonila glavu bliže njegovom vratu. Počeo me milovati po kosi i prolaziti prstima kroz nju.
-Nisam. Pustio sam tebe da odeš.-, pogledao me u oči. Njegove su bile tako lijepe jutros. Nisam ga željela povrijediti, ali nisam mogla dopustiti da se nešto slučajno dogodi pa da još ja budem kriva. Morala sam zaustaviti ovo sve.
-Znaš...kad sam bila mala i kad sam se bojala uvijek bih otrčala roditeljima u krevet i onda bi me mama zagrlila...hoćeš da ti pokažem kako?- bilo mi je teško objasniti riječima. Kimnuo je i ja sam se sjela bliže jastuku, a njemu rekla da pođe bliže drugom kraju kreveta. Stavila sam njegovu glavu vrlo blizu svojeg srca i obgrlila ga oko vrata. Onda sam se naslonila na zid.
-Mhmmmm...ovo je baš ugodno...-, promrmljao je.
-Jelda?- nasmješila sam se i počela ga milovati po kosi.
-Nisam siguran što da radim. Ne želim ju ostaviti, ali nisam siguran želim li ju oženiti.-, rekao je i pogledao prema meni.
-Ne znam. Tu odluku moraš sam donijeti, ne mogu birati umjesto tebe. Ali mogu te savjetovati. Radi ono što ti srce kaže.-, podigao se i sjeo pored mene.
-Ja nemam srca.-, rekao je tužno. Nasmijala sam se.
-Ma ne nasmijavaj me. Imaš ti srce veliko ko kuća! Ja znam.-, rekla sam i položila ruku na njegovo srce. Zatim je on primio tu ruku svojom i pritisnuo još jače.
-Bilo je tu. Sad je samo rupa.-, okrenuo je glavu i pustio moju ruku.
-Nije. Tu je Amelia.-, rekla sam ne mičući ruku. Htio je nešto reći par puta, ali na kraju ipak nije. Legao je na krevet pa sam i ja. Otkrenuo se, a ja sam ga par puta počeškala po leđima jer sam znala da to voli.
-Znaš, ona me nikad ne češka.-, okrenuo je glavu prema meni, a ja sam se nasmješila.
-Jesi joj rekao da to voliš?- pitala sam ga sa smješkom i nastavila češkati.
-Jesam rekao tebi?- odgovorio je na pitanje pitanjem što sam kod njega mrzila. Stala sam sa češkanjem na tren.
-Ne, nisi nikad. Jel ti to uopće voliš?- nasmješila sam se.
-Volim. Ali ti si to znala i bez da sam ti rekao.-, rekao je i ponovno se okrenuo na suprotnu stranu. Nastavila sam ga češkati još neko vrijeme, a zatim sam se okrenula na svoju stranu i zaspala.

***

-ZAAAAAARAAAAAAAA! Amelia i ja te čekamo, otvaraj, nesretnice!- Bill je lupao po vratima. Trgla sam se.
-ETO ME ZA TRENUTAK!- rekla sam i krenula se ustati.
-Ha? Tko lupa?- Tom se primio za glavu i sjeo na krevetu.
-U KURAC!- viknula sam glasno.
-ŠTO JE?- oba Kaulitza su odvratila u isto vrijeme. Naravno da su čuli jedan drugoga. Stavila sam prst na usta pokazujući Tomu da bude tiho. Bill je prestao lupati.
-Tom.-, šapnula sam, -Odi u kupaonicu dok ja ne odem, poslat ću ti poruku kad ćemo biti izvan hotela pa se onda vrati u svoju sobu.-, nastavila sam šaputati. Nasmješio se.
-Mogli bi nešto krivo shvatiti. Pogotovo Amelia.-, nasmješila sam se i ja.
-Ok, bit ću tih.-, rekao je tiho i otišao u kupaonicu. Otišla sam do vrata i otvorila ih.
-Bill, Amelia...joj, sad sam se ustala, oprostite. Možete me sačekati u predvorju, brzo ću ja.-, nasmješila sam se.
-Ja bih rađe unutra.-, rekao je podlo Bill.
-NE! Uhm...hahaha, ne, nema potrebe za time.-, raširila sam se od vrata do dovratnika zablokirajući ulaz. Amelia je rekla da ide po nešto u svoju sobu i da će nas sačekati u predvorju. Čim je otišla Bill je grunuo u sobu.
-TOOOM!- viknuo je, -DI SI, BURAZ?- nastavio je vikati.
-BILL!- rekla sam kroz šapat, -Što radiš to? Još te može čuti!- prekorila sam ga oštro.
-Ništa, samo sam došao vidjeti čega se ti i moj brat igrate.-, nasmješio se, a ja sam zatvorila vrata.
-Zara stvarno loše utječe na tebe.-, nasmijala sam se.
-Di je Tom?- pitao je.
-Ma šta ja znam di je on, pitaj Ameliu.-, otvorila sam vrata ormara i stala iza njih te se presvukla u vanjsku odjeću.
-Aha, nisam ga čuo iz njene nego iz tvoje sobe i možemo se kladit u 100 eura da je u kupaoni.-, rekao je Bill i počeo odbrojavati prstima. Kad smo stigli do nule iz kupaonice se čuo prodoran zvuk razbijanja. Ja sam se baš bila obukla.
-JEBO TI PAS MATER!- čuli smo nakon toga isto iz kupaonice, a Bill je samo rukom pokazao prema tamo. Otišla sam do kupaone.
-Zrak je relativno čist. Amelie nema, ali zato je Bill tu.-, rekla sam i otvorila širom vrata.
-Nja nja nja nja nja nja!- skočio je Bill i počeo mu se rugati, -Što ste radili?- podigao je obrve.
-Ništa. Samo spavali.-, rekao je Tom potpuno ležerno.
-Spavali? Zašto ti ne vjerujem?- Bill je stavio ruku na bradu i pogledao prema gore, -AHA! Sjetio sam se! Zato što si ti Tom...ti ne spavaš u prirodnom smislu, ti spavaš u biologijskom smislu.-, nasmješio se, a Tom je bacio nešto iz kupaonice na njega.
-Kažem ti, samo smo spavali.-, rekao je i bacio još nešto.
-Istina je, samo smo spavali. Tom, bacaš moje stvari...-, pokušala sam ga nagovoriti da stane tako da sam otišla u kupaonicu i otela mu sve stvari iz ruku. Bill se samo nasmijao prizoru.
-Moramo ići, daj Zara, požuri.-, Bill je rekao i napustio sobu. Krenula sam se odmaknuti od Toma, ali on me primio za ruku i primaknuo sebi.
-Znam da ovo ne smijem napraviti nikada. Taman mi bilo zadnje, hoću.-, rekao je i poljubio me. Uzvratila sam poljubac i obgrlila ga rukama oko vrata. Ubrzo smo se odvojili i on je otišao iz moje sobe. Morala sam se umiti i pokušati razbistriti um. Sredila sam se i izašla van. Kad sam došla u predvorje tamo su me čekali Bill i Amelia. Uslijedio je jedan vrlo naporan dan u kojemu smo nas troje birali sve živo i neživo za sutra. Bill i ja smo se par puta "posvađali", ali brzo smo to sve riješili.
-Vi ste stvarno jedno ludo društvo.-, rekla je Amelia.
-Ludo kooo....noć i spavanje.-, Bill je pogledao u mene, a Amelia zbunjeno u njega. Nakašljala sam se. Uskoro je sve bilo spremno za sutra. Kad smo se vratili u hotel bilo je već prekasno za grupno kupanje, ali ja sam ipak odlučila bućnuti se jednom. Bila je već noć i bila sam sigurna kako sam sama na plaži pa sam se potpuno opustila u vodi. Zatim sam čula kako netko ulazi u vodu. Kako sam bila iza mola nisam ništa vidjela. Odjednom se ta osoba zabila u mene. Oboje smo vrisnuli. Prepoznala sam glas.
-ZARA?-
-TOM?- viknuli smo u isto vrijeme ni ne okrenuvši se. Zatim smo se oboje okrenuli.
-Šta radiš ti?- pogledao me.
-Šta ti radiš?- nasmijala sam se.
-Kao što vidiš, kupam se.-, odgovorio je samouvjereno.
-I ja isto, kao što vidiš.-, odgovorila sam i primila se rukom za mol. Nasmješio se i otplivao, a ja sam izašla iz vode. Legla sam na još vrući pjesak i promatrala zvijezde. Nije prošlo dugo dok mi se on nije pridružio. Legao je pored mene s ručnikom u ruci. Raširio ga je. Mislila sam kako će se pokriti ili nešto, a on ga je stavio na mene.
-Da ti ne bude zima.-, nasmješio se i legao pored mene.
-Ne možemo više ovako.-, rekla sam.
-Znam. Ne možemo mi više nikako. Ispucali smo sve svoje šasne.-, nadodao je, a ja sam samo kimnula glavom par puta.
-Ti moraš...Ja moram...Mi moramo odlučiti. Mučimo se.-, rekla sam isprekidano.
-Znam. Ovo je stvarno užasno.-, nasmijao se.
-I neugodno.-, rekla sam, a on se ustao.
-Idem. Vidimo se sutra.-, rekao je i počeo odlaziti.
-A ručnik?- nasmješila sam se i podigla ručnik sa sebe.
-Zadrži.-, nasmješio se. Slegla sam ramenima i nastavila gledati u zvijezde.

[Dan III. Tan, tan, taran! Wedding Day]

Svi smo bili na velikom zelenom travnjaku i čekali da se mladenka pojavi. Svi osim Toma, naravno, koji je već bio u crkvi vjerojatno na oltaru. Bill, Gustav, Georg, Jost i ja stajali smo naslonjeni na neki auto s limenkama piva u ruci.
-Daj zamisli. Buraz ti se ženi, a mi cugamo pivo.-, rekao je Jost, a svi smo se nasmijali. Pokušavali smo razbiti tu napetost. Uskoro je bilo vrijeme da uđemo u crkvu. Ušli smo i dečki su posjedali u prve redove, a ja otišla na oltar. Tom je bio u odijelu. ODIJELU! I Bill i ostali su bili u odijelima. ODIJELIMA! Ja sam nosila krem lepršavu haljinu do koljena i krem cipelice. Frizura mi je bila savršena baš kao i šminka. Sama sebe se nisam mogla nagledati, a nije mogao ni Jost. To mi je nekako pasalo. Svi smo već bili zbunjeni. Amelia je kasnila već dobrih 15 minuta. Vidjela sam da se Tom već polako brine.
-Hoćeš da pogledam gdje je?- pitala sam ga na oltaru lagano se nagnuvši te mu šapnuvši.
-Hoćeš? Molim te.-, rekao je.
-Naravno, brzo smo natrag.-, rekla sam i otišla mirno s oltara te počela lutati po prostoriji u crkvi gdje je Amelia trebala biti. Umjesto Amelie našla sam poruku.

Dragi Tom, Zara, tko god ovo čita,

Žao mi je što nisam dovoljno jaka i ne mogu izdržati ovaj pritisak. Također mi je žao što si napravio budalu od sebe u crkvi. Znaj samo da te volim, ali ne mogu ovo podnijeti. Žao mi je, no ja moram otići. Nadam se da ćemo se vidjeti na nekom boljem mjestu u neko bolje vrijeme i da ću onda biti spremna reći ti ono sudbonosno Da. Ali zasada još nisam na to spremna. Ne očekujem od tebe da me čekaš, ali nadam se da ipak hoćeš.

Voli te,
Amelia :)
Nisam mogla vjerovati. Uzela sam komad papira u ruku i otišla natrag do ulaza u crkvu. Ušla sam na glavni ulaz i došetala do oltara. Čim je vidio poruku u mojoj ruci znao je što se događa. Počeo mi je prilaziti. Pružila sam mu poruku i sjeli smo u jedan od ionako praznih redova u crkvi s obzirom da smo mi bili jedini gosti vjenčanja. Pročitao je i ustao se te napustio crkvu.
-Velečasni, bojim se da mladenka nema namjeru doći.-, rekla sam, a svi su se okrenuli i pogledali me. Nisam znala što da im kažem...

-Amelia, ovo je Zara. Zara, Amelia.-, upoznao nas je Tom. Bila je to prilično zgodna crnokosa djevojka visoka otprilike 176 cm (otprilike kažem) i prilično mršava. Od mene definitivno mršavija. Nosila je ljetnu haljinu s uzorcima nekakve biljke smeđe boje na krem podlozi. Također je bila preplanula i vrlo lijepa u licu. Imala je zelenkaste oči. Pružila sam joj ruku. Prihvatila ju je i nasmješila se. Pogledala sam u Toma koji je sve to gledao sa smješkom, a zatim u Billa koji je izgledao kao da cijeli njegov plan pada u vodu. Primio se za lice. Kasnije su se i dečki upoznali sa Ameliom, a Tom je mene povukao na stranu.
-Što je ovo?- rekao je i pokazao rukom na mene.
-Što? Pa na ljetovanju smo!- rekla sam mu i stavila ruku na bok. Pogledao me podigavši jednu obrvu, primio za onu ruku na boku i bacio u stranu. Pogledala sam ga u čudu.
-Molim te da se ubuduće kad si samnom oblačiš manje kurvanjski, a više kao zaposlenica na odmoru. Jer ti to i jesi.-, rekao je blago se nasmješivši pokušavši ublažiti ovo što je upravo rekao. Blenula sam u njega.
-Manje kurvanjski? Više kao zaposlenica?- pogledala sam ga i tužnim glasom rekla. Potapšao me po ramenu.
-Mislim da bi bilo dobro da se odeš presvući.-, rekao je i pogladio me po ruci. Presvući? Koji je njemu kurac?
-Dobro. Oke. Eto me za par minuta.-, rekla sam i okrenula se kao da ću krenuti gore u sobu, a onda me Bill čudno pogledao i prišao mi.
-Aj gore samnom, idem se presvuć.-, rekla sam mu pozvavši ga rukom. Pridružio mi se u prilično brzom hodu.
-ZAŠTO?- bečnuo je na mene.
-Tom misli da bih se trebala pred njim oblačit, citiram, Manje kao kurva, a više kao zaposlenica.-, rekla sam imitirajući ga.
-Molim? Jel mi govorimo o istom Tomu? Mislim, možda si ti tu srela nekog Toma kojeg ja ne poznajem 20 GODINA!- zaderao se kroz šapat.
-A jebiga, nisam ni ja to očekivala. Nego, idem nabacit maramu na glavu i crnu halju. Opatica.-, nacerila sam se, a Bill se nasmijao. Uskoro smo došli do moje sobe i ja sam otključala vrata. Ušli smo unutra i Bill je počeo kopati po mini baru.
-Šta radiš ti?- pitala sam ga odrješito.
-Opijam se.-, nasmijao se, -Brat mi se ženi. Sad il' nikad.-, rekao je i iskapio mali jeger. Nasmijala sam se.
-Ma neće od toga ništ bit. Zamisli kad ti mama sazna.-, rekla sam, a smijeh je kod nas oboje prestao.
-MAMA!-
-SIMONE!- povikali smo u isto vrijeme i počeli trčati po sobi tražeći telefon. Kad smo ga napokon našli Bill je obavio vrlo neugodan telefonski razgovor, a ja sam se preobukla u tamne traperice do koljena i žutu majicu bez rukava. Kasnije smo se spustili natrag u predvorje. Kako je već bilo vrijeme ručka svi smo otišli u restoran. Ručali smo i upoznavali Ameliu svatko na svoj način. Nije da nam je Tom puno toga o njoj mogao reći, primjerice, koja joj je najdraža boja, najdraži dio dana, pa čak ni odakle je izvorno. Georga je cijela ta situacija iznimno zabavljala i to je pokazivao čestim napadajima smijeha zbog čega se nebrojeno puta morao ispričati cijelom restoranu. Ja sam se većinom smješkala i izgledala lijepo bez previše pitanja i upadica. Ipak sam ja "samo zaposlenica". Bill je bio očito zbunjen svime time i često odlazio na WC samo kako bi se maknuo od stola. Gustav većinu vremena nije ni pratio razgovor, već gledao kroz prozor ili nešto tome slično.
-Zara, vi mi malo govorite. Čime se bavite?- pitala me kad me ulovila kako se igram vilicom od silne dosade koju mi je beskonačno naporan razgovor koji se za stolom vodio priređivao.
-Ma prijeđimo na ti, molim te.-, rekla sam i nasmješila se, a ona je kimnula glavom.
-Ja ti radim za njih četvoricu. Sad sam zamjenica menagera.-, rukom sam pokazala na Josta koji je odmah odgovorio potvrdno više kako bi iskazao sebe nego mene. Uskoro su se ova petorica poprilično zapričala pa smo i ja i Amelia počele razgovarati. Razgovarale smo o stvarno puno stvari, činila se vrlo simpatičnom. Tom je primjetio da smo se nas dvije prilično zbližile te se zadovoljno osmijehnuo.
-Moram na toalet, ideš samnom?- pitala me. Nasmijala sam se jer me žene ne zovu baš često na toalet. Tom ju je u čudu pogledao.
-Naravno, eto me.-, rekla sam i odložila krpu na stol te krenula za njom.
-Kuda ćeš, srećice?- zazvao ju je pa se okrenula, a za njom i ja.
-Na WC, ljube. Brzo ćemo doći.-, rekla mu je i poslala pusu koju je on, kakti, uhvatio u ruku. Nasmijala sam se i pošla za Ameliom.

***

Ušla sam s njom u prostoriju u kojoj se nalazio umivaonik i sušilo za ruke, a ona je kroz podulji hodnik potražila slobodni WC. Naslonila sam se na smeđkastu mramornu ploču na kojoj je bio umivaonik i prekrižila ruke na prsima. Čekala sam ju. Uskoro je izašla. Nasmješila mi se i počela prati ruke. Krenula je prema vratima i mislila sam da će povući kvaku, ali umjesto toga ona ih je zaključala. Najgora stvar je što nismo bile jedine u WC-u. Bilo je tamo još mladih i starijih dama.
-Amelia, što radiš?- šapnula sam kroz zube.
-Zara, ne mogu ja ovo!- rekla je, sjela na umivaonik i počela plakati.
-Što ti je? Što ne možeš?- nisam pojma imala o čemu govori.
-UDATI SE! ZA NJEGA!- rekla je, a ja sam je primila za ruke.
-On je dobar, vidjet ćeš. S njim ćeš imati stvarno sve što ti treba.-, ohrabrivala sam ju.
-On se želi oženiti za tri dana.-, šapnula je i obrisala suze.
-ZA TRI DANA?- pogledala sam ju. Kimnula je. U to je neka gospođa izašla iz kabine, oprala ruke i stala pored Amelie primivši je za rame.
-Oprosti, nisam mogla ne čuti razgovor koji ste vodile.-, rekla je i nasmješila se.
-Ispričaj mi sve.-, rekla joj je i povukla ka sebi na što je Amelia skoro upala u umivaonik. Gospođa Lester, kako smo kasnije doznale, sve je slušala sa sumnjom u očima. Kasnije su nam se pridružile i preostale tri djevojke, Sabina, Gabrielle i Lexie. Sve su davale razne savjete Amelii, a ona kao da se najviše pouzdala u mene. Odlučila sam joj izići u susret.
-Obriši suze, Amelia. Sve će biti dobro.-, rekla sam i pružila joj papirnati ubrus, -Ako ti je to prerano, možeš s njim razgovarati, sigurna sam da će shvatiti. On je stvarno dobar čovjek, udaj se za njega. Voliš li ga?- pitala sam ju.
-Da. Volim ga. Valjda, nisam sigurna.-, rekla je, a djevojke su to popratile cmoktanjem.
-A što ćemo onda, ha?- nasmješila sam se, -Voliš li ga ili ne?- ponovno sam pitala. Nasmješila se.
-Volim. I udat ću se za njega, zaslužio je.-, sve smo se nasmijale.
-To je to. Ajmo sad natrag, sigurno se već brine za tebe.-, nasmješila sam joj se i pogladila je po ruci.
-Još jedna stvar.-, rekla je kad sam krenula prema vratima, -Hoćeš li mi biti kuma? Ne poznajem ovdje puno ljudi...hoćeš li?- rekla je, a cure su uzdahnule.
-Ma...-, malo sam se kolebala, -Hajde, naravno!- rekla sam i nasmijala se. Zagrlila me.
-Hvala ti, puno mi to znači! Najbolja prijateljice!- nasmijala se. Ja sam se nasmijala samo zadnjem dijelu.
-Naravno, računaj na mene.-, rekla sam, a djevojke su to sve popratile pljeskom. Izašle smo van iz WC-a i vratile se za stol.
-Hej, pa gdje ste...-, Amelia ga je poljubila, -...vas dvije?-, nastavio je Tom nakon poljupca.
-Srele smo par zanimljivih cura.-, nasmijala se, a on ju je vjerojatno primio za ruku ili koljeno. Nije da sam gledala. Uskoro je ponovno započeo razgovor, a onda se Tom digao.
-Oprostite, moram vam nešto najaviti.-, rekao je i pružio Amelii ruku. Primila ju je i digla se.
-Dakle, kao što već znate, Amelia i ja se ženimo. ALI ne znate kad!- naglasio je onaj ali na što je Bill okrenuo očima, a Amelia se zahihotala.
-Ženimo se za tri dana.-, rekao je tiho, a Georg se, kako je upravo stavio zalogaj u usta, gotovo ugušio hranom. Sva sreća pa je Gustav uvijek hladne glave pa ga je udario po lopaticama par puta. Bill si je upravo točio vodu u čašu dok je Tom govorio, ali nije prestao točiti. Voda se počela izlijevati iz čaše, a on je blijedo piljio, malo u Toma, malo u Ameliu. Nakašljala sam se na što se Bill probudio iz transa i zgrabio krpu kako bi posušio onu vodu koju je prolio. Gustav je pozvao konobaricu koja je brzo promijenila stolnjak dok su Tom i Amelia sjedali. Onda se ova ponovno digla.
-Da, ja isto moram nešto reći.-, rekla je i nasmješila mi se. Bill je duboko uzdahnuo još držeći bocu u ruci.
-Oprosti, molim te, samo tren.-, rekao je Gustav i mirnim pokretima Billu oduzeo bocu, a Georgu pokrao sav pribor za jelo.
-Nastavi, molim te.-, kimnuo je glavom i naslonio se. Tom je čudno pogledao u Ameliu. Nakašljala se.
-Znači, moram odabrati kumu, zar ne?- pogledala je u Toma. Kimnuo je.
-Paaa...ja sam odabrala Zaru.-, rekla je uzbuđeno, a kad je Tom pogledao u mene samo sam sramežljivo slegnula ramenima i nasmješila se. Bill je, piljeći u Ameliu, zgrabio onu bocu koju mu je Gustav oduzeo ni ne gledajući u nju. Zatim je pružio Georgu njegov pribor za jelo još uvijek gledajući samo u Ameliu. Otvorio je bocu i počeo lijevati u Gustavovu čašu, a Georg je za to vrijeme strpao zalogaj u usta i zakašljao se. Par puta sam ga lupila po leđima.
-Bill...uhm, Bill...PROLJEVAŠ!- viknuo je Gustav i prenuo Billa iz transa.
-Uh, sorry!- nasmješio se.
-Račun, molim.-, Jost je sramežljivo podigao ruku u zrak. Samo sam se spustila u stolcu. Nikad mi do sad nije bilo ovako neugodno.

-Amelia, ovo je Zara. Zara, Amelia.-, upoznao nas je Tom. Bila je to prilično zgodna crnokosa djevojka visoka otprilike 176 cm (otprilike kažem) i prilično mršava. Od mene definitivno mršavija. Nosila je ljetnu haljinu s uzorcima nekakve biljke smeđe boje na krem podlozi. Također je bila preplanula i vrlo lijepa u licu. Imala je zelenkaste oči. Pružila sam joj ruku. Prihvatila ju je i nasmješila se. Pogledala sam u Toma koji je sve to gledao sa smješkom, a zatim u Billa koji je izgledao kao da cijeli njegov plan pada u vodu. Primio se za lice. Kasnije su se i dečki upoznali sa Ameliom, a Tom je mene povukao na stranu.
-Što je ovo?- rekao je i pokazao rukom na mene.
-Što? Pa na ljetovanju smo!- rekla sam mu i stavila ruku na bok. Pogledao me podigavši jednu obrvu, primio za onu ruku na boku i bacio u stranu. Pogledala sam ga u čudu.
-Molim te da se ubuduće kad si samnom oblačiš manje kurvanjski, a više kao zaposlenica na odmoru. Jer ti to i jesi.-, rekao je blago se nasmješivši pokušavši ublažiti ovo što je upravo rekao. Blenula sam u njega.
-Manje kurvanjski? Više kao zaposlenica?- pogledala sam ga i tužnim glasom rekla. Potapšao me po ramenu.
-Mislim da bi bilo dobro da se odeš presvući.-, rekao je i pogladio me po ruci. Presvući? Koji je njemu kurac?
-Dobro. Oke. Eto me za par minuta.-, rekla sam i okrenula se kao da ću krenuti gore u sobu, a onda me Bill čudno pogledao i prišao mi.
-Aj gore samnom, idem se presvuć.-, rekla sam mu pozvavši ga rukom. Pridružio mi se u prilično brzom hodu.
-ZAŠTO?- bečnuo je na mene.
-Tom misli da bih se trebala pred njim oblačit, citiram, Manje kao kurva, a više kao zaposlenica.-, rekla sam imitirajući ga.
-Molim? Jel mi govorimo o istom Tomu? Mislim, možda si ti tu srela nekog Toma kojeg ja ne poznajem 20 GODINA!- zaderao se kroz šapat.
-A jebiga, nisam ni ja to očekivala. Nego, idem nabacit maramu na glavu i crnu halju. Opatica.-, nacerila sam se, a Bill se nasmijao. Uskoro smo došli do moje sobe i ja sam otključala vrata. Ušli smo unutra i Bill je počeo kopati po mini baru.
-Šta radiš ti?- pitala sam ga odrješito.
-Opijam se.-, nasmijao se, -Brat mi se ženi. Sad il' nikad.-, rekao je i iskapio mali jeger. Nasmijala sam se.
-Ma neće od toga ništ bit. Zamisli kad ti mama sazna.-, rekla sam, a smijeh je kod nas oboje prestao.
-MAMA!-
-SIMONE!- povikali smo u isto vrijeme i počeli trčati po sobi tražeći telefon. Kad smo ga napokon našli Bill je obavio vrlo neugodan telefonski razgovor, a ja sam se preobukla u tamne traperice do koljena i žutu majicu bez rukava. Kasnije smo se spustili natrag u predvorje. Kako je već bilo vrijeme ručka svi smo otišli u restoran. Ručali smo i upoznavali Ameliu svatko na svoj način. Nije da nam je Tom puno toga o njoj mogao reći, primjerice, koja joj je najdraža boja, najdraži dio dana, pa čak ni odakle je izvorno. Georga je cijela ta situacija iznimno zabavljala i to je pokazivao čestim napadajima smijeha zbog čega se nebrojeno puta morao ispričati cijelom restoranu. Ja sam se većinom smješkala i izgledala lijepo bez previše pitanja i upadica. Ipak sam ja "samo zaposlenica". Bill je bio očito zbunjen svime time i često odlazio na WC samo kako bi se maknuo od stola. Gustav većinu vremena nije ni pratio razgovor, već gledao kroz prozor ili nešto tome slično.
-Zara, vi mi malo govorite. Čime se bavite?- pitala me kad me ulovila kako se igram vilicom od silne dosade koju mi je beskonačno naporan razgovor koji se za stolom vodio priređivao.
-Ma prijeđimo na ti, molim te.-, rekla sam i nasmješila se, a ona je kimnula glavom.
-Ja ti radim za njih četvoricu. Sad sam zamjenica menagera.-, rukom sam pokazala na Josta koji je odmah odgovorio potvrdno više kako bi iskazao sebe nego mene. Uskoro su se ova petorica poprilično zapričala pa smo i ja i Amelia počele razgovarati. Razgovarale smo o stvarno puno stvari, činila se vrlo simpatičnom. Tom je primjetio da smo se nas dvije prilično zbližile te se zadovoljno osmijehnuo.
-Moram na toalet, ideš samnom?- pitala me. Nasmijala sam se jer me žene ne zovu baš često na toalet. Tom ju je u čudu pogledao.
-Naravno, eto me.-, rekla sam i odložila krpu na stol te krenula za njom.
-Kuda ćeš, srećice?- zazvao ju je pa se okrenula, a za njom i ja.
-Na WC, ljube. Brzo ćemo doći.-, rekla mu je i poslala pusu koju je on, kakti, uhvatio u ruku. Nasmijala sam se i pošla za Ameliom.

***

Ušla sam s njom u prostoriju u kojoj se nalazio umivaonik i sušilo za ruke, a ona je kroz podulji hodnik potražila slobodni WC. Naslonila sam se na smeđkastu mramornu ploču na kojoj je bio umivaonik i prekrižila ruke na prsima. Čekala sam ju. Uskoro je izašla. Nasmješila mi se i počela prati ruke. Krenula je prema vratima i mislila sam da će povući kvaku, ali umjesto toga ona ih je zaključala. Najgora stvar je što nismo bile jedine u WC-u. Bilo je tamo još mladih i starijih dama.
-Amelia, što radiš?- šapnula sam kroz zube.
-Zara, ne mogu ja ovo!- rekla je, sjela na umivaonik i počela plakati.
-Što ti je? Što ne možeš?- nisam pojma imala o čemu govori.
-UDATI SE! ZA NJEGA!- rekla je, a ja sam je primila za ruke.
-On je dobar, vidjet ćeš. S njim ćeš imati stvarno sve što ti treba.-, ohrabrivala sam ju.
-On se želi oženiti za tri dana.-, šapnula je i obrisala suze.
-ZA TRI DANA?- pogledala sam ju. Kimnula je. U to je neka gospođa izašla iz kabine, oprala ruke i stala pored Amelie primivši je za rame.
-Oprosti, nisam mogla ne čuti razgovor koji ste vodile.-, rekla je i nasmješila se.
-Ispričaj mi sve.-, rekla joj je i povukla ka sebi na što je Amelia skoro upala u umivaonik. Gospođa Lester, kako smo kasnije doznale, sve je slušala sa sumnjom u očima. Kasnije su nam se pridružile i preostale tri djevojke, Sabina, Gabrielle i Lexie. Sve su davale razne savjete Amelii, a ona kao da se najviše pouzdala u mene. Odlučila sam joj izići u susret.
-Obriši suze, Amelia. Sve će biti dobro.-, rekla sam i pružila joj papirnati ubrus, -Ako ti je to prerano, možeš s njim razgovarati, sigurna sam da će shvatiti. On je stvarno dobar čovjek, udaj se za njega. Voliš li ga?- pitala sam ju.
-Da. Volim ga. Valjda, nisam sigurna.-, rekla je, a djevojke su to popratile cmoktanjem.
-A što ćemo onda, ha?- nasmješila sam se, -Voliš li ga ili ne?- ponovno sam pitala. Nasmješila se.
-Volim. I udat ću se za njega, zaslužio je.-, sve smo se nasmijale.
-To je to. Ajmo sad natrag, sigurno se već brine za tebe.-, nasmješila sam joj se i pogladila je po ruci.
-Još jedna stvar.-, rekla je kad sam krenula prema vratima, -Hoćeš li mi biti kuma? Ne poznajem ovdje puno ljudi...hoćeš li?- rekla je, a cure su uzdahnule.
-Ma...-, malo sam se kolebala, -Hajde, naravno!- rekla sam i nasmijala se. Zagrlila me.
-Hvala ti, puno mi to znači! Najbolja prijateljice!- nasmijala se. Ja sam se nasmijala samo zadnjem dijelu.
-Naravno, računaj na mene.-, rekla sam, a djevojke su to sve popratile pljeskom. Izašle smo van iz WC-a i vratile se za stol.
-Hej, pa gdje ste...-, Amelia ga je poljubila, -...vas dvije?-, nastavio je Tom nakon poljupca.
-Srele smo par zanimljivih cura.-, nasmijala se, a on ju je vjerojatno primio za ruku ili koljeno. Nije da sam gledala. Uskoro je ponovno započeo razgovor, a onda se Tom digao.
-Oprostite, moram vam nešto najaviti.-, rekao je i pružio Amelii ruku. Primila ju je i digla se.
-Dakle, kao što već znate, Amelia i ja se ženimo. ALI ne znate kad!- naglasio je onaj ali na što je Bill okrenuo očima, a Amelia se zahihotala.
-Ženimo se za tri dana.-, rekao je tiho, a Georg se, kako je upravo stavio zalogaj u usta, gotovo ugušio hranom. Sva sreća pa je Gustav uvijek hladne glave pa ga je udario po lopaticama par puta. Bill si je upravo točio vodu u čašu dok je Tom govorio, ali nije prestao točiti. Voda se počela izlijevati iz čaše, a on je blijedo piljio, malo u Toma, malo u Ameliu. Nakašljala sam se na što se Bill probudio iz transa i zgrabio krpu kako bi posušio onu vodu koju je prolio. Gustav je pozvao konobaricu koja je brzo promijenila stolnjak dok su Tom i Amelia sjedali. Onda se ova ponovno digla.
-Da, ja isto moram nešto reći.-, rekla je i nasmješila mi se. Bill je duboko uzdahnuo još držeći bocu u ruci.
-Oprosti, molim te, samo tren.-, rekao je Gustav i mirnim pokretima Billu oduzeo bocu, a Georgu pokrao sav pribor za jelo.
-Nastavi, molim te.-, kimnuo je glavom i naslonio se. Tom je čudno pogledao u Ameliu. Nakašljala se.
-Znači, moram odabrati kumu, zar ne?- pogledala je u Toma. Kimnuo je.
-Paaa...ja sam odabrala Zaru.-, rekla je uzbuđeno, a kad je Tom pogledao u mene samo sam sramežljivo slegnula ramenima i nasmješila se. Bill je, piljeći u Ameliu, zgrabio onu bocu koju mu je Gustav oduzeo ni ne gledajući u nju. Zatim je pružio Georgu njegov pribor za jelo još uvijek gledajući samo u Ameliu. Otvorio je bocu i počeo lijevati u Gustavovu čašu, a Georg je za to vrijeme strpao zalogaj u usta i zakašljao se. Par puta sam ga lupila po leđima.
-Bill...uhm, Bill...PROLJEVAŠ!- viknuo je Gustav i prenuo Billa iz transa.
-Uh, sorry!- nasmješio se.
-Račun, molim.-, Jost je sramežljivo podigao ruku u zrak. Samo sam se spustila u stolcu. Nikad mi do sad nije bilo tako neugodno...

-ZARA! DIŽI SE!- probudilo me glasno lupanje po vratima. Skočila sam na noge. Kako sam se brzo ustala zamaglilo mi se pred očima na tren. Lupanje nije prestajalo. Netko je udarao po vratima kao da mu o tome život ovisi, a moj mozak još nije bio u stanju registrirati tko je ta osoba koja se dere.
-IDEM!- viknula sam, -Samo trenutak.-, zaletila sam se u kupaonicu i na brzinu obavila jutarnju higijenu te se obukla. Vezala sam kosu i otvorila vrata. Bill.
-Hej.-, veselo sam rekla.
-Hej? HEJ?- pogledao me. Napravila sam neku čudnu facu.
-Uhm...o-oprosti?- zamucala sam, -Žao mi je što si čekao...-, počela sam.
-NE TO! Nije to bitno sad! Jebote, svima vam se mora crtat.-, rekao je i počeo nervozno tupkat nogom o pod. Gustav je izašao iz apartmana pored.
-Evo i mene. A sad...što je tako hitno?- pojavio se pred mojim vratima.
-Stani tu i ne mrdaj. Ne, još bolje, ajte ti i Zara fino u njen apartman.-, rekao je Bill.
-A kud ćeš ti?- viknula sam za njim.
-Probudit Hagenovo lijeno dupe!- viknuo je natrag i nestao iza ugla hodnika. Gustav i ja smo ušli i ostavili otvorena vrata. Pogledala sam na sat. 5 sati??? Što je pak TAKO hitno da nas diže u 5 sati?
-Jel ti znaš o čem se radi?- pitala sam Gustava.
-Pojma nemam, sad se ust'o.-, odvratio je. Pogledala sam u suprotni zid i zagledala se u jednu točku. Uskoro smo čuli dernjavu u hodniku.
-Evo ih.-, rekao je Gustav i uzdahnuo. Oboje smo se digli. Georg je upao u moju sobu s rukama u zraku kao da hoda ispred policajca, a Bill odmah za njim.
-Sjedajte. Svi troje!- bečnuo je na nas.
-Na zapovijed!- Georg se nasmijao, a Gustav i ja smo se nasmješili.
-Vi...vi...Ne shvaćate ozbiljnost ove situacije!- bijesno je rekao.
-KOJE SITUACIJE?!- nas troje smo rekli istovremeno.
-MOJ BRAT SE ŽENI!- viknuo je kao da bismo mi trebali znati da on na to misli.
-Aha! To...-, rekli smo nas troje, a on nas je pogledao kao da nismo normalni. Otišao je zatvoriti vrata. Odmakao je stolac od radnog stola i dovukao ga pred krevet. Sjeo je ispred nas na onaj muški način, okrenuvši zaslon stolca prema nama. Izgledao je kao neki general koji upravo vodi razgovor s neposlušnim vojnicima.
-Dobro, ljudi, što je vama? Mi to moramo zaustavit.-, rekao je i rukom lupio u zaslon.
-Zašto?- Gustav je pitao, -Nek se ženi ako hoće. Aj, majke ti, ni prvi ni zadnji koji će se rastat.-, rekao je i izvalio se na krevet.
-Dobro, Gustav, ti više ne govori ništa. Očito si mentalno zaostala osoba.-, rekao je Bill, a svi smo čuli kako je Gustav došapnuo Georgu:Jel on to meni rekao da sam retardiran?
-A sad.-, nastavio je Bill, -Vas dvoje. Plan, trebamo plan.-, počeo je i zagledao se u mene.
-Poznavajući tebe...već imaš plan i to neki OPAKI!- rekao je Georg naslonivši se na ruke iza leđa i na taj način polegao.
-Naravno.-, nasmješio se Bill.
-Ojme neee...-, Gustav je nadodao.
-Oprostite, ali ja neću samo mirno sjediti prekriženih ruku i gledati kako moj brat čini najveću pogrešku u svom životu.-, rekao je i uvrijeđeno okrenuo glavom.
-E, pa...na greškama se uči.- Gustav je rekao i pogledao kroz prozor. Ustao se s kreveta i približio bliže prozoru.
-GUSTAV! DOSTA!- viknuo je Bill, -Neću to više tolerirati. TO JE GREŠKA! Prevelika čak i za njegovu bezmožnu glavu! Gustav?- zazvao ga je Bill kad je skužio da ovaj uopće ne sluša.
-JUHU! GUSTAV!- i Georg je rekao i približio se prozoru.
-Oho, Bill, moraš ovo vidit!- rekao je Georg s podsmijehom.
-Što? Daj da vidim!- ustao se i otišao do prozora. Uskoro su sva trojica buljila u prozor. Odlučila sam i ja pogledati. Imala sam što i vidjeti. Tom i neka crnokosa djevojka bili su ispred ulaza u hotel, držali se za ruke i nešto razgovarali povremeno se poljubivši. Bila je stvarno lijepa, to se mora priznati. Višlja od mene i vjerojatno i mršavija. Toliko sam mogla iz ove perspektive vidjeti.
-Ajme, strefit će me herc.-, rekao je Bill, primio se za prsa i odmaknuo od prozora. Georg se samo nasmijao, a Gustav nastavio piljiti kroz prozor. Ubrzo sam se i ja odmakla.
-Zara, što planiraš napravit?- pitao me Bill.
-Ti stvarno ne odustaješ.-, nadodao je Georg i sjeo na krevet pored mene.
-Uhm...Ništa baš.-, rekla sam i blesavo se nasmješila. Georg se nasmijao i rekao nešto u stilu: pa ja ovo ne vjerujem.
-Ništa? NIŠTA?- počeo se derati na mene. Poskočila sam.
-Dobro, pusti ju.-, rekao je Gustav.
-Ok, ti smisli nešto, ja ću to napravit. Ako hoćeš.-, rekla sam Billu i okrenula očima.
-Ne okreći mi očima, mlada damo!- prekorio me prstom.
-Dobro, tata.-, svi smo se nasmijali.
-Možda bi bilo dobro da ju upoznamo prvo. Bit će ti lakše procijeniti ju kao osobu i onda ćeš smisliti najbolji plan za uništavanje njenog i Tomovog života.-, rekao je Georg i sarkastično se nasmješio.
-Koliko god ti glup i retardiran bio...ovo ti i nije loša ideja...-, rekao je Bill, stavio ruku na bradu i pogledao u strop.
-Ej, ti si za onu seriju Zločinački umovi ili neku u tom stilu.-, rekao je Gustav i sjeo natrag na krevet.
-Kako god bilo moramo se držati zajedno. NE SMIJEMO! PONAVLJAM: NE SMIJEMO mu pustiti da se oženi tom fufom.-, Bill je rekao uzrujano.
-Samo se smiri jer ćeš ući u Guinessovu knjigu rekorda kao najmlađa osoba koja je dobila infarkt ikada.-, Georg ga je potapšao po ramenu. Onda smo čuli prodoran zvuk zvonjave Billovog mobitela. Zgrabio ga je iz džepa i bijesno viknuo:ŠTA? u slušalicu.
-Oh, ti si, draga.-, rekao je nakon otprilike 3 sekunde. Georg se nasmijao.
-Pa dakle, to se samo tebi može dogoditi!- rekao je, a Gustav i ja smo se nasmijali. Bill je Georgu pokazao prst i izašao iz sobe. Uskoro smo ostali samo nas troje.
-Al sad bez zajebancije.-, počeo je Gustav, -Što ćeš napraviti?-
-Da, ja isto mislim da to trebaš zaustaviti. On tebe voli, svi to znamo.-, nadodao je Georg.
-I ja njega volim. Zato neću ništa napraviti.-, čudno su me pogledali, -Čini se tako sretan i uzbuđen kad priča o njoj. Možda se stvarno zaljubio. Tko sam ja da mu kvarim to?- nasmješila sam se.
-Glupost. I sama to znaš.-, rekao je Georg i pozdravio se s nama, -Idem ubit oko dok se Bill ne vrati i opet počne pizdit po vratima.-, zjevnuo je i napustio sobu.
-Ostali smo samo ti i ja.-, rekla sam i nasmijala se.
-Daj upali TV, ne da mi se ić u moju sobu kad znam da će Bill za 5 minuta upast i opet napravit cirkus u hodniku.-, nasmijao se. Upalila sam TV i gledali smo nekih 10 minuta dok Bill opet nije upao u sobu.
-GDJE JE GEORG?- viknuo je kad je vidio samo Gustava i mene.
-Otišao ubit oko dok se ti ne vratiš.-, rekao je Gustav ne skrećući pogled s TV-a.
-O jebem mu sve...-, nije ni dovršio prije nego je napustio sobu i otišao lutati hodnicima kako bi ponovno izvukao Georga iz sobe.

***

-Kad se spustimo dolje, samo slijedite plan.-, rekao nam je na kraju svog predavanja Bill. Bilo je osam sati ujutro.
-Dobro, a sad se svi gubite iz moje sobe. Praktički sam još u pidžami!- rekla sam i nasmijala se. Svi su uskoro otišli, a ja sam morala slijediti Billov zločesti plan. Morala sam izvući iz ormara najsexy odjeću i to obući. Mrzila sam minice pa sam se odlučila za neke maslinasto zelene kratke hlačice. Gore sam planirala obući majicu na bretele, ali naravno da se to kosilo s Billovim zlim planom. Morala sam obući neki kratki krem top koji je jedva išta pokrivao. Mrzila sam to kod drugih cura, a sad me Bill tjerao da to i sama napravim. Obukla sam se i našminkala onime što je on odabrao. Za svaki slučaj sam se još jednom depilirala i oprala kosu. Bila sam totalno spremna. Sad je već bilo nekih pola deset. Izašla sam van kad su dečki pokucali.
-OHO! Dobro je.-, rekao je Gustav kad sam otvorila vrata, a Georg ga je trknuo. Bill je stavio ruku na bok.
-Ok, bijele tenisice, to je ok...ZNAM!- viknuo je i upao u moju sobu. Georg je samo okrenuo glavom.
-Jebote, ne radi se o nacionalnoj sigurnosti. Izgleda baš kako si htio. Ajmo sad, ovi nas već čekaju.-, rekao je i naslonio se na dovratnik.
-Šilt...šilt...ŠILT! Našo!- rekao je i nabio mi neku smeđu šiltericu na glavu. Pogledala sam prema šiltu ne pomićući glavu.
-Dobro, ajmo sad.-, rekao je Gustav i već počeo odlaziti. Za njim smo svi krenuli. Uskoro smo se spustili u prizemlje. Tamo su nas čekali Tom i Amelia. Ispred mene su išli dečki. To je bilo i dobro s obzirom da se ovakva nisam ni htjela pojaviti pred ikime, a kamo li pred Tomom. Čim su se maknuli ja sam ostala sramežljivo stajati ispred njih dvoje. Mahnula sam u znak pozdrava. Tom se nije dao smesti. Gledao je samo u nju i Bill je to primjetio.
-Danas je baš vruće, ne, buraz?- pitao je, a Tom je dok je krenuo pogledati u njega slučajno vidio mene. Skoro su mu oči ispale.
-Fino.-, čula sam Billa u pozadini. Što će sada biti?

Prestao me ljubiti i zagledao mi se u oči. Umjesto da se osjećam kao da je sve ponovno kako treba biti osjećala sam se nekako mučno. Sve mi se vratilo. Osjećala sam gađenje prema njemu, prema sebi...kao da sudjelujem u nekoj gadnoj uroti.
-Znaš da ovo nije u redu.-, rekla sam ispravivši se u njegovom krilu. Stavio je ruku na moja leđa.
-Još nije. Ja...oprosti, nisam trebao ništa pokušavati...-, počeo se ispričavati.
-Ma sve je u redu, ja sam kriva. Koliko još imamo do Maldiva?-, rekla sam i maknula se iz njegovog krila brzo promijenivši temu. Sjela sam na sjedalo pored njega, a on je ostao sjediti do prozora.
-Poprilično. Hoćeš sjesti tu?- pitao me.
-Ma ne treba, samo ti sjedi.-, rekla sam, a on se zagledao u prozor. Osjećala sam se baš gadno zbog svega što se dogodilo. Ugrizla sam se za usnicu. Upravo ću napraviti nešto što ću definitivno požaliti. Započet ću razgovor o poljupcu.
-Gle, Tom...-, počela sam, a on se okrenuo prema meni. Zanjemila sam, odjednom mi se glava ispraznila, jezik spetljao i nisam imala što za reći. Krasno.
-U redu je, ja sam kriv.-, rekao je, ali u očima sam mu vidjela da nije u redu. Nije ni blizu u redu. Imam neki čudan osjećaj da sam mu gadno slomila srce ovaj put. Pogledao je natrag prema prozoru. Ponovno sam se ugrizla za usnicu.
-Ali Tom...-, počela sam. Pogledao me.
-Zara, dobro je. Zaboravi na to i uživaj u ostatku vožnje.-, rekao je i nasmješio se. To je bio tako lažan osmijeh, primjetilo bi se i iz aviona. Okrenuo se ponovno ka prozoru. Ostatak vožnje atmosfera između nas dvoje nije se znatno promijenila. Nekad davno rekli su mi da kad jednom muškarcu slomiš srce njegova ljubav zauvijek nestane. Ili nešto u tom stilu. Nadam se samo da se to sad nije dogodilo. Toliko smo se zbližili da ga u zadnje vrijeme osjećam pod kožom.
-Što si tako zamišljen?- pitala sam samo kako bih uništila tu mučnu tišinu.
-Ništa... Razmišljam.-, rekao je i okrenuo glavu prema meni nasmješivši se. Primio me za ruku. To mu je valjda već postao refleks. Brzo ju je povukao.
-Oprosti. Ehm...navika.-, rekao je odmahujući glavom. Tom kojeg poznajem nikad ne bi to napravio. To je samo potvrđivalo moje sumnje. Srce mu je slomljeno. Morala sam to popraviti još dok mogu. Povukla sam ga za rukav i okrenuo se prema meni. Primila sam ga za ruku i približila mu se. Bila sam mu poptuno blizu. Htjela sam ga poljubiti i primila sam ga za majicu. Zaustavio me.
-Nemoj, Zara. Nemoj napraviti nešto što ćeš na kraju požaliti.-, rekao je gledajući u moje usne. Pustila sam ga. Ustao se i otišao negdje. Ostala sam sjediti. Ono više nisu sumnje. Sada sam sigurna...

***

Čim smo sletili brzo je zgrabio svoje stvari i odjurio od mene. Htjela sam ga par puta zazvati ili nešto, ali nisam se usudila. U potpunosti sam zbunjena. Pojma nemam što da učinim. Volim ga, još ga volim. U to sam sto posto sigurna. Samo mu još nisam spremna oprostiti sve. Nešto nije u redu samnom. Želim sve zaboraviti i umirem za njim, ali kad god mi je blizu umjesto olakšanja ja samo razmišljam kako da pobjegnem čim me pusti. Najrađe bih sjela u prvi avion za Afriku i nestala iz njegovog života zauvijek.
-Gospođice, avion je sletio. Idete li van?- ljubazna stjuardesa mi se približila. Nisam ni skužila da sjedim na sjedalu u avionu cijelo vrijeme ne pokazujući ičime da ću se ubrzo maknuti.
-Jao, oprostite.-, rekla sam, nasmješila se, pokupila svoje stvari i izjurila pred avion. Činilo mi se da nikoga nema.
-Hej, ideš?- Tom se stvorio iza mene. Vratio se.
-Tko, ja?- zbunjeno sam rekla. Nasmješio se i povukao me za jaknicu. Cijelim sam putem pokušavala približiti mu se što bliže, ali on kao da me odbijao od sebe. Kad smo došli do kombija on je sjeo na stražnje, a ja na sjedalo ispred njegova. Cijelu vožnju je gledao kroz prozor. Ne znam kako se on osjećao, ali znam kako sam se ja osjećala. Zbunjeno i usamljeno. To je vjerojatno slično njegovom emocionalnom stanju. Zatvorio se. Vožnja nije dugo trajala. U autu nije vladala tišina. Ostali su se jako veselili odmoru i svi su se odlično zabavljali i razgovarali. Svi osim Toma i mene. Šutili smo i svatko gledali kroz svoj prozor.
-Šta ste vas dvoje tako pokisli?- odjednom se Gustav oglasio. Svi su zašutili.
-Da, stvarno. To je vrlo neobično za Toma.-, Georg se nadovezao. Tom nije uopće reagirao.
-U redu je, Georg.-, rekla sam i pogledala u Toma.
-Pa po onom što sam ja zadnje vidio...-, nastavio je Georg.
-Dosta je sad, Georg.-, Tom ga je prekinuo i pogledao prema meni. Vidjela sam u retrovizoru. Georg je samo digao ruke u zrak. U vozilu je zavladala tišina. Uskoro smo stigli pred taj hotel, ili što je to već bilo, gdje smo odsjedali. Tom je izjurio iz kombija i brzo pokupio svoje stvari iz prtljažnika. Sačekao je Billa, a onda su obojica otišli unutra.
-Šta je njima?- Georg je pitao.
-Šta je njemu, hoćeš reć.-, nadodao je Gustav. Samo sam zbunjeno stajala.
-Ona mu je.-, Georg je pokazao prstom na mene. Onda su obojica zacoktala.
-Dečki, halo! Prevarena osoba - ja!-, pokazala sam prstom na sebe, -Osoba koja je varala - on.-, prstom sam pokazala na vrata hotela.
-Znaš, tehnički je ona u pravu.-, rekao je Gustav.
-HVALA!- nadovezala sam se.
-Ali opet...pa daj zaboravi to. Njemu je stvarno žao. Poznamo ga.-, Georg je rekao uzimajući stvari iz prtljažnika.
-Joj, znam, dečki, ali ne ide to tako! Da bar mogu tako jednostavno. Gadi mi se, znaš. Evo, Georg, daj zamisli da te djevojka prevari i kaže ti: Čuj, dragi, prevarila sam te. Opraštaš? Zar bi samo tako oprostio. Mislim, zar ti ne bi bio ni malo bed poljubit ju nakon toga?- pogledala sam ga. Pogledao je u nebo.
-A čuj...ne znam.-, rekao je. Gustav se samo nasmješio. Ubrzo smo pokupili sve naše stvari i otišli u hotel, to jest, stali na recepciju. Jost nam se pridružio.
-Dobar dan. Zara i David Jost, imamo rezervirano.-, nasmješio se recepcionarki. Ova dvojica su prasnula u smijeh. Pokušavala sam se suzdržati, ali nije mi uspijevalo, i ja sam se počela nekontrolirano smijati.
-Oho, mladi bračni par. Medeni mjesec?- pogledala nas je recepcionarka što je izazvalo još veće napadaje smijeha kod nas troje.
-Ma ne. Već smo to prošli.-, čim je to rekao ja sam se uozbiljila, a ova dvojica još više počela smijati. Jost me obgrlio jednom rukom.
-Planiramo imati djecu.-, rekao je, a Gustav i Georg su prestali sa smijehom.
-Ček...šta planirate?- Georg je rekao kroz polusmijeh. Jost ga je čudno pogledao.
-Molim Vas, možemo li dobiti ključeve soba? Stvarno sam umorna, dragi.-, rekla sam i namignula Jostu.
-Dragi?- počeli su se ponovno smijati.
-Oh, naravno. Dug je to let, izvolite.-, rekla je i nasmješila mi se. Kimnula sam glavom u znak zahvalnosti i primila ključeve u ruku.
-Evo ti, srce, ovo je tvoja soba.-, rekla sam što je izazvalo još veće ovacije kod ostatka društva.
-Hvala ti, ljubljena.-, Georg se toliko smijao, skoro se valjao. Stavio je jednu ruku na Jostovo rame.
-Stari, imaš ti još puno toga za naučiti. Na primjer...SUVREMENI JEZIK!- odvalio je, a Gustav je to naravno podržao. Obojica su krepavala od smijeha lupajući po recepciji. Recepcionarka nas je čudno gledala.
-Oprostite, imate odvojene sobe?- pogledala je u nas.
-E baš me zanima...-, Georg se na tren prestao smijati i naslonio na recepciju.
-Mi...ovaj, ja...to jest, ona...-, počeo je Jost, ali odlučila sam to prekinuti.
-Vidite, ne možemo biti u istoj sobi jer pokušavamo zatrudniti pa nam je liječnik predložio mirne noći kako bi se primilo. Kad je vrijeme za oplodnju samo odemo u jednu sobu i...znate, jel.-, rekla sam vrlo razumno.
-Isuse BOŽE!- Gustav je rekao i okrenuo se na drugu stranu.
-Kao što vidite, radi se o...hahaha...vrlo...hahahahaha....disfunkcionalnom bračnom paru.-, Georg je to jedva izgovorio od silnog smijeha. Jost ga je uvrijeđeno pogledao.
-Idemo mi u sobe, krasotice.-, rekao je.
-KRASOTICA?- obojica su rekla u isto vrijeme.
-Ma i vi ste krasotice, nemojte pomisliti da ne mislimo na vas.-, rekla sam i isplazila im jezik.
-Hoćemo li?- Jost je rekao i savio ruku u luk.
-Naravno, dušo.-, rekla sam i primila ga pod ruku.
-Majke ti, to sve nisi ni Tomu govorila.-, rekao je Georg i zgrabio torbe dok je Gustav uzimao ključeve s recepcije. Ušli smo u lft.
-David...Stari, šta je ovo bilo?- Georg je pogledao u Josta.
-Ne zajebavaj, to je prvo čega sam se sjetio u trenutku...-, rekao je, a misao su mu prekinuli jednim Ideš, sjetio se nečeg! koji je došao iz pozadine, pa smo se svi opet počeli smijati.
-A jesi se možda sjetio i Toma u tom trenutku? Znaš što će biti... Ubit će te. RAZAPET! Ko Isusa Krista.-, rekao je Gustav, a Georg mu pružio šaku.
-Šta je tebi danas sa Isusom?- Jost se pobunio.
-Planiram prijeć na katoličantizam-, rekao je, a ja sam zbunjeno okrenula glavom.
-NA ŠTA? KATOLIČANTIZAM? Što je to?- zbunjeno sam rekla.
-Joj, ti, katoličantistice! Šuti!- Georg se nasmijao, a Gustav nešto zamislio. Uslijedilo je par trenutaka šutnje.
-SJETIO SAM SE! KATOLIČANSTVO!- ovo smo popratili jednim pljeskom! Uskoro smo stigli pred soje sobe i svatko je ušao u svoju. Pozdravila sam se sa svima i zatvorila vrata. Krevet je bio ogroman i uredno složen. Ostavila sam stvari u hodniku, zatrčala se i bacila na krevet. Zatvorila sam oči i odspavala dobar komad. Ni sama nisam bila svjesna koliko. Onda me netko poškakljao.

***

-Ajde, uspavana ljepotice, vrijeme je da se digneš.-, Tom je sjedio na krevetu pored mene.
-A? Što...koliko...21???? MA KOJI????- viknula sam kad sam otvorila oči. Zgrabila sam sat u ruke. Tom se nasmijao.
-Smiri se. Nisi ništa bitno propustila, samo jedno kupanje.-, nasmješio se i zavukao ruku pod moju majicu. Prešao je par puta po leđima i izvukao ruku.
-Joj, sorry, stvarno. Trebali ste me dić.-, rekla sam.
-Probali smo. Na Georga si bacila lampu, a na mene jastuk.-, rekao je kroz osmijeh.
-Bacala sam stvari?- pogledala sam ga. Kimnuo je i nasmješio se.
-Ajme, tako mi je žao.-, primila sam se za glavu, -Jesam pogodila koga?- pogledala sam ga.
-Ne. Samo Georga.-, nasmijao se, a ja sam se okrenula na trbuh. Stavila sam ruke pod glavu.
-Ok. Došao sam jer...Moram razgovarati s tobom, jako mi je bitno. Moram ti nešto reći. Možda je najveća greška mog života, a opet...možda je najbolja stvar koja će mi se ikada dogoditi.-, rekao je i poškakljao me.
-Joj, super.-, rekla sam sarkastično.
-Jel ja to čujem sarkazam? Aj, ovako ćemo.-, počeo je, -Nazvat ću dolje da nam donesu večeru i kad budeš sita reći ću ti tu...vijest.-, rekao je i nasmješio se.
-Čini te jako sretnim. Mora da je nešto veliko.-, rekla sam.
-Oho, je. Jako veliko.-, rekao je i pogledio me po glavi kao da to radi zadnji put. Zakrenula sam ju i položila u njegov dlan. Nazvao je dolje i relativno brzo su nam donijeli večeru. Gledao me dok jedem.
-Ok, stvaaarno mora prestat to radit!- rekla sam.
-Što?- blesavo se nasmješio.
-Gledaš me dok jedem. OPET! Prestani s tim!- rekla sam.
-Oprosti, zanio sam se.-, rekao je i nasmijao se. Kad sam pojela sjeo je pored mene na krevet i primio me za ruke.
-Slušaj, nije mi ovo lako...zato me pažljivo slušaj. I nemoj popizdit prije nego što dovršim. Ok?- sad sam se i prepala.
-Dobro. Pucaj.-, nasmijala sam se.
-Vidiš. Danas...ja...upoznao sam nekoga.-, moj smješak se pretvorio u ozbiljan izraz. Pogledala sam ga čudno.
-I ja...mislim da sam se zaljubio.-, rekao je i tupavo se nasmješio. Ok, sad sam bila totalno zbunjena, a srce mi je lupalo sto na sat.
-Zove se Amelia. I ona...ja...sam ju zaprosio.-, rekao je, a ja sam raširila usta.
-ŠTA SI JU??- povisila sam ton.
-Sjećaš se dijela u kojem ti ne pizdiš?- pitao me s uplašenim izrazom lica.
-ZAPROSIO SI CURU KOJU ZNAŠ JEDAN DAN?- pogledala sam ga čudno.
-Osam sati.-, ispravio me i spustio pogled.
-OSAM SATI, OPROSTI, MOLIM TE!!- nastavljala sam svoj šou. Nastala je kratka stanka.
-I šta je rekla?- pitala sam.
-Prihvatila je. Osjeća se jednako kao i ja.-, rekao je uzbuđeno. Ovo ga je očito jako veselilo, tko sam ja da mu kvarim snove. Steglo me nešto u srcu i grlu.
-Wau. Ja...ajme, pa ti se ženiš! Ne mogu vjerovati!- rekla sam i zagrlila ga.
-Znao sam da ćeš barem ti shvatiti. Bill me izbacio iz MOJE sobe kad sam mu rekao.-, nasmijali smo se.
-Super, kad ću ju upoznati?- pitala sam.
-Uhm...sutra. Sutra ujutro. Ako se probudiš.-, rekao je i nasmijao se. Neko smo vrijeme još razgovarali.
-Moram ići, Amelia i ja ćemo večeras šetati i malo se bolje upoznati. S njom zaboravljam na sve. Znaš, osjećam da je to ono pravo.-, rekao je uzbuđemo i digao se. Prišao je vratima.
-Vidimo se sutra!- rekao je, a ja sam se nasmješila i ustala se za njim.
-Da, vidimo se.-, odvratila sam. Zatvorio je vrata, a ja sam se prestala smješkati. Legla sam na krevet i uronila glavu u jastuk. Počela sam plakati kao kišna godina. To je trebala biti moja šetnja uz plažu ili gdje god da će se šetati. Nisam ovo očekivala ni u najgoroj noćnoj mori. Plakala sam uz tihe jecaje. Tako sam i zaspala - u suzama.

Vrata su se ponovno otvorila i Tom je izašao van. Okrenula sam se i stala.
-Daj, čekaj. Nije to što misliš.-, odmah se počeo pravdati.
-Pa ne mislim ja da je to išta. Baš me briga, radi s njom što hoćeš.-, rekla sam s lažnim smješkom. Njegovim je licem prošla neka tamna sjena. Malo sam se i prepala. Par puta je otvorio usta kao da će nešto reći, ali onda je samo prošao pored mene sa suznim očima. Pogledala sam u pod. Ubrzo sam se vratila u svoj ured i završila posao s Filipom. Odlučila sam pronaći Toma da mu kažem ono što sam mu htjela reći. To jest, pitati. Pokucala sam Johanni i pitala ju je li ga vidjela. Nakon onog nije. Pa gdje bi mogao biti? Izašla sam van iz ureda i vidjela ga kako sjedi na stolcu ispred nečijeg ureda. Dotrčala sam do tamo.
-Hej! Što radiš tu?- veselo sam rekla.
-Hej. Ma...samo sjedim.-, tužno je rekao ne podižući pogled s poda. Sjela sam pored njega.
-Što ti je?- pogledala sam ga. Podigao je glavu i pogledao me. Oči su mu bile nekako umorne.
-Maa...ništa.-, rekao je.
-Tom! Poznajem te. Ne laži. Što ti je.-, očešala sam se o njega.
-Ništa, stvarno. Vrijeme me sustiglo.-, nasmješio se. Zagrlila sam ga.
-Očito nekome treba zagrljaj.-, rekla sam, a on se naslonio na mene.
-Trebala si me nešto?- rekao je nakon par minuta.
-Ma...htjela sam te pitati nešto...ali nije tako bitno.-, rekla sam.
-Aha. Ma pitaj svejedno.-, rekao je i pogledao me.
-Ranije danas...rekao si da se ne možeš tako brzo promijeniti, jel.-, pogledala sam ga, a on je kimnuo glavom, -Tko...Mislim...Zašto bi se uopće trebao promijeniti?- nasmješila sam se.
-Zato...Zato što ti zaslužuješ bolje.-, tiho je rekao i pogledao negdje u stranu.
-Pa čuj...Možda, a možda i ne. Onda bih se i ja trebala promijenit. Zašto da se mijenjaš sam?- nasmijao se. Prvi put danas, valjda.
-Ne, gle. Već je vrijeme da se ja smirim. Mislim, toliko sam toga propustio. Onih stvari koje su moji vršnjaci već osjetili...ja sam osjetio tek s tobom. Počeo sam se ponašati romantično i tako tome slično. A to mi uopće ne ide.-, nije me ni jednom pogledao.
-Ja mislila da si profić!- našalila sam se.
-Ti ne možeš vjerovati koliko je to meni glupo. Inače. Ali kad se radi o tebi...nije mi bio bed. Baš naprotiv. Bilo mi je baš drago napraviti tako nešto za tebe.-, blago se nasmješio i pogledao me.
-Ajoj, pa nisam ni ja neki romantičar, nisi morao to sve ako...mislim, ako nisi u tom filmu, to je ok. Nisam ni ja.-, nasmješila sam se.
-Da, ali jednostavno je prekrasno vidjeti te...znaš, kad ti donesem cvijeće ili nešto. Iako to nije ništa puno i s obzirom na to da sam pun ko brod mogao bih se i više potrudit.-, nasmijala sam se, -Nekako... kad vidim kako te to obradovalo...osjećam se stvarno super.-, slegnuo je ramenima.
-Dobro. To je dobro.-, nasmijao se, -Opet...mogao si mi reći da se želiš promijeniti, pa pomogla bih ti!- pogledala sam ga.
-Kako sam ti trebao reći? Ljubavi, ja sad želim postati netko drugi. Aj pomozi.- tupo je gledao ispred sebe.
-Pa eto, već si napravio prvi korak. Zaljubio si se. To je početak svega.-, nasmješila sam se i čvršće ga zagrlila.
-Da, jako lijepo. Što mi to vrijedi kad ona mene više ne voli? Opet dokaz da uprskam sve.-, pogledao je u pod.
-Ne uprskaš sve. Uprskaš pola svega.-, nasmješio se, -A za ovaj drugi dio. Tko kaže da ona tebe više ne voli. Možda umire od želje da te poljubi tu, sad, pred svima i da ti oprosti sve, ali jednostavno nije spremna za tako veliki korak.-, rekla sam i naslonila glavu na njegovo rame. Sad sam ja više bila u njegovom zagrljaju nego on u mom.
-Kako to misliš nije spremna?- pogledao me.
-Kako da ti kažem. Ona...ona i njen ponos. Previše je ponosna.-, rekla sam i pogledala u stranu.
-Aha. A on je povrijedio njen ponos, jel.-, primio me za ruku.
-Je. Na žalost. I ona mu nije još spremna to oprostit. Ali...jednog dana...hoće.-, rekla sam i pogledala ga.
-Kad je taj jedan dan? On je nestrpljiv.-, nasmjiao se. Ustala sam se, pa je i on. Odvela sam ga u svoj ured, nema smisla pred ljudima izljevati ljubav. Sjeli smo na dvosjed i ja sam mu bila spremna sve oprostiti za samo jedan poljubac. Sjela sam bliže njemu.
-Ovo je sve što sam ikad od tebe tražila.-, rekla sam.
-Koje?- zbunjeno me pogledao.
-Ovo. Ovakav razgovor. Otvorio si mi se. Napokon.-, nasmješila sam se. Nakon par trenutaka i on mi se primaknuo. Okrenuo je glavu prema meni i primio me za ruku. Privukla sam glavu još bliže i blago ju zakrenula. Zatvorio je oči, a ja sam gotovo dotakla njegove usne svojima. Da, gotovo. I sve bi bilo savršeno da u tom trenutku nismo čuli lupanje po vratima. Otvorio je oči i pogledao ravno u moje.
-Ne misliš otvorit?- pitao me. Bio mi je tako blizu da sam mogla osjetiti njegov dah.
-Izvolite ući.-, rekla sam srednje glasno i digla se s dvosjeda. Ona žena je stajala pred vratima. Miranda, jel.
-Oh, dobar dan, Zara. I tebi isto.-, pogledala je u Toma, a ovaj je samo kimnuo glavom. U ruci je držala neke papire.
-Evo, ovo je novi oblik pravilnika. Po njegovom nalogu.-, pogledala je u Toma i kimnula glavom. Pogledala sam ga i ja i nasmješila se.
-O, super. Mogu li ga dobiti?- pitala sam ju pružajući ruke.
-Naravno. Evo ti. Vidimo se.-, rekla je, pružila mi pravilnik i napustila ured. Počela sam listati i očima prelaziti po tekstu. Nisam baš čitala, više samo preljetavala preko teksta. Nasmijala sam se.
-Što je ovo?- pogledala sam ga.
-Maa...Ono je stvarno bilo bizarno. Ja...Tražio sam male izmjene.-, nasmješio se.
-Male? Tražio si izmjenu od 50 stranica!- nasmijala sam se, -Hvala ti.-
-To je sitnica.-, rekao je sramežljivo. Onda je netko upao u ured.
-TOM!- viknuo je Jost s vrata. Oboje smo se trgli i okrenuli prema vratima.
-A?- zbunjeno je rekao.
-IDEŠ NA MALDIVE? VI SVI IDETE NA MALDIVE? BEZ ZARE I MENE? Aaaaa...ne'š, gospon!- bacio je avionske karte na stol.
-Š-Što je ovo?- zamucala sam.
-Idemo na Maldive!- ovaj se nacerio, a Tom i ja smo se samo pogledali.

***

Svi smo bili u zračnoj luci i čekali avion. Svi dečki, Jost i ja. Zara nije išla s nama. Čekali smo avion. S obzirom da je Jost kupio karte za sebe i mene morat ću sjediti pored njega. Prekrasno. Bolje mu je da nije stalno tako...poslovan. Zazvonio mi je mobitel. Javila sam se.
-SEKOOO!- Zara se zaderala u slušalicu.
-Hei!- odvratila sam, -Kak si mi?-
-Joj, pa kak bi bila. Otišli ste prije pol sata. Nego, reci ti meni. Jeste se ti i Tom već zažvalili ili...?- rekla je posprdno.
-Mi više nismo zajedno. Neamo se šta žvalit.-, rekla sam tiše kako ovi okolo ne bi ništa čuli.
-Paaa?- rekla je.
-Šta pa? Pa zašto bismo to prakticirali?- rekla sam to na taj način kako ne bih dala nikome oko sebe naslutiti o čemu vodimo razgovor.
-Oko tebe su, a?- rekla je.
-Potvrdno.-, odvratila sam uz smješak.
-Oke, da-ne pitanja?- nasmijala se.
-Dobro, može.-, nasmješila sam se.
-Jel sexy sad?- pitala me.
-Tko?-
-MOJA BABA, ETO KO! O kome pričamo cijelo vrijeme?- povisila je ton i živčano rekla.
-Kakvo je to pitanje? Ja bih kao trebala odgovorit na to?- rekla sam uvrijeđeno.
-Samo reci Da ili Ne. Nije tako teško.-, nasmijala se.
-Užasno nije opcija?- pogledala sam u Toma.
-Hm...razmislit ću još. Oke, koje boje nosi?- pitala je znatiželjno, -Ali reci mi ovim redom: cipele, hlače, vesta ako ju ima, majica, kapa i cvike ako ih ima.-, nasmijala se.
-Dobro...Čekaj tren.-, rekla sam i nagnula se prema naprijed s obzirom da je Tom bio prvi s lijeva, a ja prva s desna. Snimila sam boje i ponovno stavila mobitel na uho.
-Crna, plava, bijela, s printom - isto bijela, bijela, nešto smeđkasto. A šta ja znam.-, nasmješila sam se.
-Uuu, to zvuči jebeno. A moj Bill?- pitala je.
-Šta ne znaš?- nasmijala sam se.
-Ne želim da on misli da mene zanima što on nosi. Reci mi fino istim ovim redom. Ne želim da on misli da se ja toliko zanimam za njega.-, nasmijala sam se ovome, -Šta se smiješ? Moram se praviti hladnom.-, rekla je, a ja sam se ugrizla za usnicu da ne prasnem u smijeh. Jost, koji je stajao pored mene, čudno me pogledao. Samo sam okrenula očima u onom stilu Znaš kako je, opet posao, a on je samo kimnuo i ponovno pogledao naprijed. Zatim sam se ja nagnula da bih snimila Billa koji je sjedio odmah pored Toma.
-Okej, crna, siva, veste nea, siva, crna i crna.-, rekla sam s podsmijehom.
-Opet je obukao onu ogromnu sivu majicu u kojoj izgleda ko da je pobjegao iz filma Pirati s Kariba jel tako?- sarkastično je rekla.
-Yap.-, rekla sam kratko.
-Naravno. Divno. Nego, vratimo se mi tvojoj napaljenosti...-
-Čemu?- prekinula sam ju.
-Napaljenosti. Horni si, kako ova mladež kaže.-, rekla je prkosno.
-Ma koja mladež? I ja uopće to nisam.-, rekla sam, a Jost me opet pogledao, -Sačekaj samo trenutak.-, rekla sam i poklopila mobitel drugom rukom spuštivši ga prema tlu.
-Ma Filip, treba mu nešto oko suda.-, rekla sam Jostu namignuvši.
-I mislio sam.-, nasmješio se i neuspješno pokušao namignuti. Vratila sam mobitel.
-Evo me.-, rekla sam.
-Pogledaj kako sjedi.-, samo je rekla.
-Tko?- pitala sam.
-ARNOLD SCHWARZENEGER!- sarkastično je rekla.
-Nea tu nikakvog...-
-Ma šuti!- prekinula me, -Ajde, napaljeni hippo! Reci mi...kako predmet tvojih vrućih maštarija sjedi.-, nasmijala se.
-To nije istina, neam ja nikakve...to, jel. Čekaj da vidim.-, rekla sam i poklopila mobitel kako bih se nagnula i ponovno pogledala u Toma. Mislila sam da me neće vidjeti, ali uhvatio je moj pogled. Nagnuo se i nasmješio na najjebeniji način ikad. Prvo sam piljila u njega kao neka tinejđerica koju je pogledao najzgodniji dečko u školi, a zatim sam se brzo sabrala i ponovno naslonila.
-Ok, ovo je bilo...prejebeno.-, prošaptala sam u telefon.
-Vidio te?- pitala je.
-Aha.-, zbunjeno sam rekla.
-I bio je, pretpostavljam, jebeno seksi?- nasmijala se.
-Daj...Nije uopće.-, rekla sam, a ona nije ništa odgovarala, -Ok, možda malo.-, rekla sam.
-Ja još čekam!- rekla je i nasmijala se.
-Dobro, DOBRO!- nasmijala sam se, -Skoro sam se istopila.-, nasmješila sam se.
-AHA! Znala sam. Al dobro. Neću te više gnjavit. Idem zvat Billa. Čujemo se kad sletite, koka!- rekla je uzbuđeno.
-Naravno, čujemo se. Bok!- rekla sam i poklopile smo. Za par trenutaka smo čuli zvonjavu Billovog mobitela. Ustao se i otišao razgovarati. Tko zna kakve mu je sve perverzije govorila. Ne želim ni zamišljati. Ubrzo su se i Georg i Gustav ustali jer su, kakti, morali protegnuti noge, a Jost je otišao po kavu. U čekaonici smo uskoro ostali smo Tom i ja. Krasno. Ustao se i prišao mi. Stao je ispred mene.
-Hej.-, nonšalantno je rekao. Iznenadila sam se.
-Hej i tebi.-, odvratila sam i nasmješila se.
-Bi li ti smetalo da sjednem?- prstom je pokazao na stolac pored mog.
-Ne, nikako. Sjedni.-, rekla sam i dalje zbunjena cijelom situacijom. Sjeo je pored mene i prekrižio ruke.
-Onda...-, počeo je kimajući glavom. I ja sam kimnula par puta.
-Kako si?- pitao je odjednom.
-Super. Super, ti?- pitala sam.
-I ja sam...super.-, rekao je totalno šarmantno. Nasmješila sam se.
-To je super.-, rekla sam, a on se nasmijao. Jednako šarmantno. Onda je neko vrijeme samo buljio u mene. Totalno sam se zbunila. Izgledala sam kao srednjoškolka koja je upravo započela razgovor s najzgodnijim dečkom u školi. Ne znam zašto sad odjednom ima toliki utjecaj na mene. Nisam ovoliko padala na njega ni kad smo bili zajedno. U ruci sam držala onaj pravilnik planirajući ga pročitati do kraja na Maldivima. Trepnula sam i slučajno ispustila papire na pod. Kad sam postala svjesna situacije on je već pokupio gotovo sve papire.
-Joj, sorry, nisam ni skužila.-, rekla sam i pomogla mu skupiti ih. Pogledala sam prema njemu i pogledi su nam se susreli. Primakao je svoje usne mojima, ali nije ih dotakao. Onda je prišao mom uhu.
-Želiš li sjediti pored mene u avionu? Još uvijek imam onaj iPod.-, šapnuo mi je uz najslađi smješak koji sam ikada vidjela. Bila sam toliko, recimo to tako, očarana da nisam ni registrirala što je rekao.
-S-sjediti. S tobom. U avionu.-, isprekidano sam rekla zamuckujući.
-Aha. Sjediti. Samnom. U avionu.-, ponovio je isprekidano i tiho točno pored mog uha.
-Želim. Valjda.-, rekla sam i nasmješila se.
-Dobro. To je super.-, rekao je odmičući se. Pružio mi je papire. Primila sam ih i gotovo ponovno ispustila. Sjeli smo natrag i šutili. Gdje je nestao onaj kukavac od prije nepunih tjedan dana? Tko mu je dao dozu samopouzdanja?
-Danas je baš divan dan. Savršen za plažu.-, rekao je i odkačio sunčane naočale od majice te ih stavio na oči.
-Je. Baš je krasan.-, rekla sam nasmješivši se. Nasmješio se natrag i namjestio pirs. Pogledala sam prema naprijed.
-Idemo po nešto za popiti. Hoćeš da ti donesem nešto? Vodu?- pogledao me. Pravio se da o meni sve zna, da me čita kao knjigu. Znala sam ga dobro.
-Ne, ne treba mi voda, hvala.-, rekla sam. Digao se i otišao. Izdahnula sam glasno. Ovo je bilo stvarno vrlo nepotrebno. Nasmijala sam se, a svi dečki su se ubrzo vratili. Pojma nemaju što su propustili.

***

-Zara, ti sjediš pored Toma, zamjenili smo karte.-, rekao mi je Jost uz smješak.
-Aha. O-ok.-, trepnula sam i zamucala. Obgrlio me jednom rukom. Izašli smo van na pistu gdje nas je dočekao veliki avion. Tom ga je primjetio grljenje. Okrenula sam glavu prema Jostu. Zašto me sad zagrlio? Čudno. Tom ga je gledao kojitijekurac? pogledom. Slegnula sam ramenima i nastavila bezbrižno hodati. Tom nam se počeo prebližavati.
-Dobro, ja ću preuzeti odavde.-, nasmijao se, a Jost se maknuo. Čim se ovaj maknuo Tom me obgrlio jednom rukom.
-A sad. Di smo ono stali. Aha, kod krasnog dana i plaže.-, nacerio se.
-Da, tu negdje.-, nasmijala sam se.
-Ok. O čemu sad želiš razgovarati?- pitao me. Zbunjeno sam blenula u njega.
-Uhm...ne znam. Pričaj mi o turneji.-, nasmijala sam se.
-Pa...turneja će biti strava.-, umišljeno je rekao, a ja sam se nasmijala. Nismo shvaćali kako se sve više približavamo avionu.
-Vidiš, pozornica je totalno kul, ja sam totalno kul, naši fanovi su totalno kul...ma bit će to jedna kul turneja.-, nasmijala sam se toj izjavi.
-Znači, veseliš se?- pogledala sam ga.
-Naravno.-, stao je, -Više nego ikad.-, nasmješio se i rukama obuhvatio moju glavu. Prstima mi je prošao kroz kosu, a onda se primaknuo bliže. Pogledala sam ga u oči. Gledao me onim svojim pogledom. Ne mogu mu sad pustiti da me slomi. Ovo je postao rat u međuvremenu. Ja se opirem njegovoj okupaciji. Osjećam se kao Francuska u Drugom svjetskom ratu.
-Više nego ikad, ha?- ponovila sam.
-Više nego ikad.-, odvratio je i ponovno me obgrlio jednom rukom pa smo nastavili hodati prema avionu.
-Imaš li još tema?- pitao me gledajući prema naprijed. Nasmijala sam se.
-Ne. Ti biraj.-, rekla sam.
-Pričaj mi o... Pričaj mi o svom novom radnom mjestu. Kako ti ide?- pogledao me.
-Ne znam, sam prosudi.-, nasmješila sam se. Pogledao me i podigao obrve.
-Hm... Za sad si super.-, nasmješio se.
-Znaš, najbolje od svega je novi ured.-, nasmijao se, -Ne, stvarno. Baš je supač!- rekla sam uzbuđeno.
-Supač? Ok, zapamtit ću to.-, nasmijali smo se oboje. Došli smo do ulaza u avion.
-Dame imaju prednost.-, rekao je i ispružio desnu ruku prema ulazu.
-Oho, sad si i džentlmen. Hvala.-, rekla sam i ušla u avion.
-Pa naravno, uvijek sam i bio.-, on se nasmijao, a ja sam okrenula očima. Kako sam bila ispred njega ništa nije vidio. Došli smo do naših mjesta.
-Hoćeš do prozora?- nasmijala sam se.
-Ne. Ti sjedni.-, rekao je. Pogledala sam ga poprilično impresionirano.
-Jesi siguran? Znaš da voliš sjediti do prozora.-, rekla sam.
-Ma ja sam već vidio tu vožnju, a ti nisi. Samo sjedi.-, rekao je i namignuo mi. Sjela sam do prozora, a on pored mene. Uskoro su i ostali ušli u avion. Čudno su nas gledali, pogotovo Gustav i Georg, a Bill je izgledao kao da prati svoj zli plan ili pokus. Stalno se smješkao. Tom je pročistio grlo.
-Što ćemo raditi?- pitao me.
-Ne znam. Što god ti hoćeš.-, rekla sam.
-Duuuuga je ovo vožnja. Sigurno želiš raditi ono što ja hoću?- nasmijao se.
-Ovisi. Što ti hoćeš?- rekla sam.
-Zadržat ću za sebe.-, rekao je.
-A dobro.-, rekla sam i pogledala kroz prozor. Malo smo razgovarali, malo slušali glazbu i ubrzo nam se prispavalo zbog promjene vremenskih zona. Tiho mi je pričao o prošlom putovanju na Maldive. To me tako uspavljivalo. Imao je vrlo smirujuć glas. Kao da je želio uspavati me.
-Znaš, ako misliš da ćeš zaspati, možeš se nasloniti na moje rame.-, rekao je odjednom u pola priče. Nasmješila sam se.
-Ne mogu ja dosegnuti do tvog ramena iz ovog položaja.-, odvratila sam tiho kao i on.
-Dobro, ja ću se malo spustiti.-, rekao je i spustio se u stolcu dovoljno kako bih mogla dosegnuti njegovo rame. Naslonila sam glavu. Nastavio mi je pričati, a ja sam sve više tonula u san. Uskoro sam osjetila kako je i on prislonio svoju glavu na moju. Lagano, kako ne bi bila preteška. Mislim kako je zaspao, ali nisam sigurna jer sam i ja već bila pred snom. Stavila sam jednu ruku na njegova prsa i približila mu se. Obgrlio me jednom rukom i privukao sebi. Bila sam već u polu snu kada me odmaknuo od sebe i naslonio na moje sjedalo. Maknuo je onaj držač za ruke između sjedala i vratio me na svoje rame, to jest, na sebe. U potpunosti sam mu pustila da radi samnom što god hoće. Zagrlio me i poljubio u kosu.
-Znaš, jako mi fališ.-, šapnuo mi je u uho.
-I ti meni.-, odvratila sam.
-Ali sad sam tu. Ne idem nikuda.-, rekao je vrlo tiho.
-I nemoj. Budi tu.-, rekla sam. Stavio me sebi u krilo i sjeo na sjedalo do prozora. Kako sam bila niska tako su mi i noge bile kratke pa nisam virila u prolaz. Stavila sam glavu između njegovog vrata i ramena. Bio je tako topal i to me na neki način još više uspavljivalo. Prebacio je jednu ruku preko mene i približio me bliže sebi.
-Je li ti dobro ovako?- pitao me tiho.
-Mhm...-, neodređeno sam rekla. Nasmješio se i poljubio me u obraz. S njega je počeo kliziti sve bliže usnama. Poljubio me pored usana, a onda zastao. Okrenula sam glavu bliže njegovoj. Onda je bio siguran da me smije poljubiti. Prislonio je svoje usne na moje, nježno i polako. Stavio mi je jednu ruku iza glave i nastavio ljubiti. Zašto sam se tako dobro osjećala?

Osjetila sam nečije tople ruke oko sebe. Prvo sam pogledala u njih. Mogla bih ih prepoznati i u mraku. Bio je to Tom. Na neki način sam i odahnula. Bolje da je on nego neki stranac! Primaknuo se. Naslonila sam se na njega i zatvorila oči. Osjećala sam se tako prokleto dobro u njegovom zagrljaju. Osjetila sam kako je stavio glavu vrlo blizu mome vratu.
-Tom...mi ne bismo smjeli...-, počela sam.
-Smjeli bismo.-, prekinuo me. Zatim sam osjetila njegove tople usne na svom vratu. Primila sam njegovu glavu i prošla mu prstima kroz kosu.
-Tom, moraš stati.-, rekla sam, primila ga za ruke i odmakla se. Okrenula sam se, ali nisam ga mogla pogledati u oči. Gledala sam u pod još uvijek ga držeći za ruke.
-Hej. Pogledaj me.-, rekao je i primio me za bradu. Blago mi je podigao glavu prema sebi. Očima sam vrludala i pod svaku cijenu izbjegavala njegove.
-Ne mogu. Oprosti.-, rekla sam i pobjegla. Otrčala sam nazad gore. Sva zadihana upala sam u urede. Svi su me gledali.
-Tjelovježba. Nisam imala vremena jutros.-, nasmijala sam se. Uskoro su se vratili monitorima i tome sličnim stvarima, a ja sam otišla do svog ureda. Ušla sam i pokucala na vrata Johanninog ureda.
-Upadaj.-, rekla je i zahihotala se. Okrenula sam očima.
-Johanna, trebam te. Moramo složiti raspored za ovaj tjedan. Imaš li možda vremena?- upitala sam ju.
-Pa naravno, šefice.-, rekla je i ponovno se nasmijala na onaj specifični glupi način i od mene izmamila osmijeh od uha do uha. Ne izrugivanje, već nekakvu...sreću, valjda. Ona je zračila tom nekom pozitivnom energijom, a vidjelo se da nije najpametnija.
-Što god vi kažete, ja ću kako vi kažete, uvijek ću ja kako vi kažete raditi.-, bila je to jedna vrlo nesuvisla rečenica. Nasmijala sam se.
-Opusti se. Nisam ti ja kao drugi. Možemo odmah prijeći i na ti ako želiš. Onda, zakorači u moj ured.-, nasmješila sam se i širom otvorila vrata.
-Oh, naravno. Mislim, ukoračit ću u vaš...tvoj ured.-, ispravila se. Samo sam prošla do svog stola. Sjela sam. Ona je sjela na jedan od dva stolca koji su bili sa suprotne strane stola. Počele smo slagati raspored za ovaj tjedan i znale smo da će to dugo trajati. David nam se par puta pokušao pridružiti, ali u svakom slučaju bilo bi bolje da nije jer nam je uskoro uspio prosuti sve papire po podu i time nam produljio posao za nekakvih 20 minuta koliko nam je trebalo da to sve pokupimo i složimo pravim redom. Nakon tog nemilog događaja smo ga...pa...otjerale. Stvarno je bila marljiva cura. Iako ne baš prebistra. Mislim kako ćemo se super slagati. Onda je netko odjednom pokucao.
-Izvolite ući!- pogledala sam prema vratima. Silueta muškarca stvorila se u uredu.
-Hej, evo, došao sam. Došao vidjeti novu zamjenicu menagera.-, Filip, Tomov odvjetnik i moj stari školski prijatelj stajao je na vratima.
-Hej, uđi, molim te!- rekla sam i ustala se. Prišla sam mu i prijateljski smo se zagrlili.
-Uh, da. Johanna, ovo je Filip, odvjetnik gospodina Kaulitza. Filipe, ovo je Johanna, moja tajnica.-, upoznala sam ih. Johanna se digla i pružila mu ruku.
-Šefice, ako me budeš trebala ja sam u svom uredu.-, rekla je i napustila ured.
-Molim te, sjedni.-, rekla sam mu i pokazala rukom na dvosjed. Sjeo je, a ja sam otišla na suprotnu stranu stolića i sjela. Počeli smo razgovarati privatno i nastavili sve dok netko drugi nije pokucao na vrata.
-Izvolite ući!- rekla sam i vrata su se otvorila. Tom je upao unutra i pomalo se začudio kad je vidio Filipa unutra.
-O, oprostite. Jel smetam ja nešto ili šta?- pitao je.
-Ne, uopće. Zara, ja idem po kavu pa ćemo onda na posao. Tom.-, kimnuo je glavom prema njemu i izašao. Ma super. Okrenula sam se leđima prema Tomu i okrenula očima.
-Hej.-, rekao je.
-Da.-, odvratila sam, -Hej.-
-Znam da si ljuta, al daj barem pričaj samnom!- prišao mi je i okrenuo me prema sebi.
-Ne želim pričati s tobom. Nemamo mi o čemu pričat.-, odmahnula sam glavom.
-Imamo. Moramo raspraviti to.-, pomilovao me po kosi.
-Ok, prvo: prestani me dirat.-, rekla sam bijesno, -Drugo: što želiš raspravit. Već smo raspravili više puta i posvađali se.-, pogledala sam ga u oči. Bile su tamne i mračne. Nisam ih takve nikada vidjela.
-Nikad mi nisi dopustila da ti kažem svoju stranu priče.-, maknuo je svoje šape s mene.
-Kako ti ne možeš shvatiti da ja ne želim znati tvoju stranu priče. Puno je jednostavnije ovako! Kad bih znala tvoju stranu možda bih na neki bolesni način i pomislila na to da ti oprostim. A to je prebizarno.-, digla sam ruke u zrak i odmakla se. Uhvatio me za ruku.
-Daj mi priliku da ti objasnim. Molim te.-, rekao je tiho.
-Dobro. Objasni mi. Ovo stvarno moram čut.-, usiljeno sam se nasmijala. Povukao me za ruku i povukao na drugu stranu sobe do dvosjeda. Sjeli smo. Primio me za ruku i pogledao u oči. Izvukla sam ruku. Skrenuo je pogled.
-Ok. Varao sam te. Više puta, ali to sam ti već rekao. I užasno mi je žao.-, počeo je pričati.
-Samo da te jednu stvar pitam. Zašto? Zašto si to napravio? Ja sam mislila da smo mi bili savršeni.-, pitala sam.
-Ne znam. Uplašio sam se. Valjda. Gle, zaljubio sam se u tebe. Ne na prvi pogled, ali na prvi pogled sam znao da...da ću s tobom biti...onako...zapravo. I onda sam povukao potez. To jest, vratila si mi kapu, sjećaš se, i onda sam te poljubio prvi put. Kasnije znaš što je bilo. Onda smo došli u Njemačku i ja sam...uplašio sam se toga...mislim, ti si bila drukčija i ja...osjećao sam kao da te želim pored sebe...ali stalno. Zato sam to htio odmah prekinuti. I kasnije znaš što je bilo.-, pogledao me.
-Pa dobro...gdje su sve te silne prevare u cijeloj priči?- čudno sam ga pogledala. Ustao se i počeo šetkarati po sobi.
-Ja...ne mogu se tako brzo promijeniti. Pokušao sam, ali nije išlo. I žao mi je što sam te povrijedio. Kažem ti, sve je bila greška od početka.-, primio se za glavu.
-Greška? GREŠKA???- digla sam se na noge. Pogledao me ispod obrva.
-Ja sam tvoja greška? Ovo je divno.-, rekla sam raširivši ruke. Prišao mi je, pogledao me i primio za ruke.
-Ne, nisi ti moja greška, već...Ja...Ja sam tvoja greška.-, odmakao se i spustio pogled. Zanjemila sam.
-Kako bi ti mogla biti moja greška? Pa ti si najbolje što mi se dogodilo nakon dugo vremena.-, govorio je tiho. Trgnula sam se i napokon odlučila nešto reći.
-Nisi. Nisi ti moja greška. Kakva greška?- zbunjeno sam rekla blijedo piljeći u jednu točku.
-Ti si ona cura koja svom dečku pusti da sjedi do prozora u avionu.-, rekao je, a ja sam se nasmijala.
-Kakve to sad veze ima s ičime?- rekla sam kroz smijeh.
-Znam da zvuči glupo, ali jednostavno...takve sitnice se pamte. Ja ih pamtim. Pustila si mi da sjednem do prozora. Nije to nešto veliko, ali ipak...ja volim sjediti do prozora.-, nasmješio se.
-Joj! Svatko bi to učinio!- rekla sam odmahnuvši glavom.
-Ne, ne bi.-, rekao je ozbiljno. Pogledala sam ga smješkajući se. Onda smo začuli kucanje na vratima. Brzo me pustio i sjeo na dvosjed.
-Izvolite ući..ma jebeš ovo. Naprijed!- rekla sam, a ovaj se nasmijao. Filip je upao u ured. Tom se digao, kimnuo glavom u mom smjeru i rukovao se s Filipom. Nakon toga je izašao. Filip se nakašljao.
-O-oprosti.-, zamucala sam. Čudno me pogledao.
-Ja..To...on...BEEEEELJ!- rekla sam jer sam se toliko smotala, -Moram mu još nešto reć.-, rekla sam i krenula prema vratima.
-Ok. Ja sam tu.-, rekao je. Izašla sam van.
-Tom...-, mrmljala sam sebi u bradu dok sam gledala okolo. Pokucala sam na vanjska vrata tajničinog. Iznutra se čulo jedno "AHA?" Nasmijala sam se i ušla.
-Hej, jesi li vidjela...O, vidim zauzeti ste.-, rekla sam kad sam vidjela kako se ona hihoće i Toma koji je sjedio na njenom stolu i šaputao joj nešto u uho. Podigla sam obrvu.
-Jesam vidjela što?- pitala je odjednom. Tom se naglo okrenuo i vidio mene na vratima. Refleksno se primio za glavu.
-Nj-njega.-, zamucala sam, -Očito jesi. Idem ja.-, nasmješila sam se. Tom je skočio sa stola.
-Zara, čekaj!- zatvorila sam vrata.

Danas mi je prvi radni dan nakon otmice. Jedva čekam vidjeti sve ljude. Probudila sam se i otišla se spremati. Zara je još spavala. Nisam ju htjela buditi pa sam joj napisala poruku na komadu papira. Bila sam upravo završila sa svime kada je zazvonilo zvonce na vratima.
-Idem!- rekla sam dovoljno glasno, ali opet ne pretjerano kako ne bih probudila Zaru. Otvorila sam vrata.
-Hej, jesi spremna?- rekao mi je Mark ispred vrata.
-Da, naravno. Nisam te baš očekivala...-, nasmješila sam se.
-Znam. Čuo sam za tebe i Toma. Mislio sam da ti sad treba prijatelj pa sam se odlučio pretvarati da je sve uredu. Mislim da bi i ti mogla pokušati. Meni je pomoglo par puta.-, rekao je i nasmješio se. Bio je tako divan prema meni.
-Aha...A dobro, mogu pokušati...-, rekla sam. Zagrlio me. Baš sam se iznenadila, nisam to očekivala.
-Ma bit ćeš ti dobro.-, rekao je. Nasmješila sam se. Pustio me pa sam i ja njega. Zaključala sam vrata i krenuli smo. Danas smo se odlučili hodati. Zezali smo se i smijali cijelo vrijeme. Kad smo došli do mojeg ureda planirala sam se oprostiti s njim, a onda se ispred nas stvorio crni Audi. Iz njega je izašao Tom. Prvo sam mislila da je sam, ali onda je otvorio suvozačka vrata. Pružio je ruku unutra. Ženska ruka se primila za njegovu i izbacila jednu nogu van. Nosila je užasno visoke ljubičaste štikle, a suknji ili hlačama nije bilo niti traga. Zatim je i drugu nogu pružila van i osovila se na noge uz njegovu pomoć. Izašla je van. Nosila je neku kratku kožnu jaknicu i isto tako kratku ljubičastu haljinu. Mark me pogledao Jeltitomenezezaš? pogledom. Blesavo sam se nasmješila. Uskoro nas je Tom primjetio i samo lagano podigao ruku u znak pozdrava. On i ona njegova smeđokosa su uskoro isparili nama iz vida.
-Vidi, vidi. On je stvarno kreten.-, rekao je Mark.
-Ma pusti ga. Radi to samo kako bih ja bila ljubomorna.-, rekla sam nasmješivši se.
-Onda... Hoćeš da te otpratim gore? Da mu vratimo.-, nasmješio se i primio me za ruku.
-Naravno, znaš me.-, rekla sam. Počeli smo se kretati prema ulazu. U dizalu smo se zafrkavali i smijali. Uskoro smo bili pred ulazom u te prostorije u kojima sam radila.
-Ok. To je to. Tu stajemo.-, našalila sam se. Provirio je unutra na tren. Kimnula sam glavom u stilu "Što je?".
-Ma samo gledam jel on tu.-, rekao je gledajući kroz vrata i cereći se.
-Ma joooj, koga briga!- rekla sam.
-Mene!- nasmijao se. Pozdravili smo se uz zagrljaj i ja sam ušla unutra.
-IZNENAĐENJE!- viknula je hrpa ljudi. Ostala sam začuđeno stajati na vratima. Ispred mene je stajalo otprilike deset ljudi s kojima sam se najviše zbližila u uredu. Među njima su bili Dunja, Arnold i, naravno, Tom. Dunja mi je prva prišla, poželjela dobrodošlicu natrag i tutnula kutijicu u ruke. Dar za povratak? Super, nisam to očekivala. Zahvalila sam i nasmješila se. Zatim mi je prišao Arnold, zagrlio me i pružio mi kutijicu. Nasmješila sam se i zahvalila mu. Tako su se redom redali svi i davali mi razne kutijice, paketiće i tome slične stvari. Na kraju je bio Tom.
-Ovo je od mene, dobrodošla natrag.-, rekao je pružajući mi malu kutijicu i nasmješio se.
-Hvala.-, odgovorila sam nasmješivši se. Prišao mi je i zagrlio me. Ponovno sam osjetila njegov miris i toplinu njegova tijela. Protrljao me po leđima i odmakao se. Dunja ga je nekako čudno pogledala. Onda je kimnula prema meni. Odvratila sam smješkom. Kasnije ću joj reći što se dogodilo. Vjerojatno već i zna, vijesti se ovdje brzo šire.
-Hej, hej, hej! Sorry I'm late.-, rekao je britanskim naglaskom i zagrlio me s leđa. Okrenula sam se kako bih pogledala tko je to iako sam već znala. Gospodin David.
-Hej, ma ne kasniš.-, nasmješila sam se. Uhvatila sam Tomov pogled krajičkom oka. Recimo da mu se nije sviđalo ono što vidi.
-Imam i ja nešto za tebe.-, rekao je i pokazao mi nekakav svezak A4 papira.
-Što je to? Nova pravila?- našalila sam se, a svi su se nasmijali.
-Ma nee. Ugovor o radu!- odvratio je veselo.
-Ha?- zbunjeno sam ga pogledala.
-Ako ti to želiš, a ja želim. Dakle, ovo je samo moja odluka. Ako hoćeš, možeš postati zamjenica menagera.-, rekao je i lagano protresao papire. Pružila sam ruku kako bih to zgrabila, ali on je odmaknuo. Nasmijala sam se.
-Ma daj mi to!- rekla sam i isčupala mu iz ruke. Nagnuo se meni iza ramena i čitao zajedno samnom.
-Hoćete se odljepit više?- Dunja je pitala kad je vidjela Tomov izraz lica.
-Ma ne, vidiš da čitamo.-, nasmijao se Jost. Lagano sam podigla pogled kako bih potražila Toma u hrpici, ali odjednom ga nije nigdje bilo.
-David, ja bih ovo stvarno rado prihvatila, ali ne mogu bez da razgovaram s njima. Znaš kako je.-, nasmješila sam se.
-Ma ja sam ih već sve pitao. Oni su za. Ajde. Potpiši se. Samo maaaaaaaali potpis tu ispod mog.-, nacerio se.
-Potpiši, potpiši, potpiši!- odjednom je počelo skandiranje. Nasmijala sam se.
-Ima li netko kemijsku?- našalila sam se, a Jost mi je već trpao jednu u ruke.
-Okreni se.-, rekla sam mu.
-Zašto?- pogledao me.
-Pa da se potpišem. Glumiš stol.-, nasmijala sam se, prislonila svezak na njegova leđa i potpisala se na četiri mjesta gdje je trebalo potpisati.
-Tara!- uzviknula sam i pružila mu kemijsku nazad. Svi su počeli pljeskati i veseliti se. Nasmješila sam se sramežljivo.
-Oke, s obzirom da smo znali da ćeš potpisat, već smo te premjestili u ured do mog.-, nasmješio se.
-Aha, lijepo. Tako sam predvidljiva?- jedan veliki aha dao je odgovor na moje pitanje.
-I...još nešto.-, počeo je.
-Što?- pogledala sam u ljude ispred sebe.
-Imat ćeš tajnicu. To jest, imat ĆEMO tajnicu.-, nasmješio se blesavo.
-O, super!- odvratila sam.
-Tom ju je danas dovezao.-, dodao je.
-TO JE ONA??- širom sam otvorila oči.
-Kakva je?- Dunja je pitala.
-Kurvasta!- odvratila sam nasmijavši se.
-Pa normalno, Tom ju je birao.-, Jost je dodao.
-Pa, Tom je birao i mene, trebam li se uvrijediti?- okrenula sam se prema Jostu i podigla jednu obrvu. Čudno me pogledao.
-Ma neee, ma kakvi. Ti si izuzetak.-, počeo se pravdati. Dunja se nasmijala.
-Ma daj, zezam se samo. Nego, ajmo vidjet moj novi ured. Umirem od želje da ga vidim!- nasmijala sam se. Hrpica ljudi je pošla zamnom. Znala sam gdje je Jostov ured, a, kako je rekao da je ovaj odmah pored, ne možemo fulati. Stali smo ispred ureda do njegovog. Na zlatnoj pločici na lakiranim drvenim vratima pisalo je Zamjenica glavnog menagera, Zara Lukin
-Oho, fensi!-, nasmješila sam se. Otvorila sam vrata. Bio je to poprilično veliki prostor u kojem se nalazilo par ormara u kojima su se držale fascikle s raznim dokumentima, radni stol iza kojeg je bio ogromni prozor, jedna tamnocrvena garnitura koja se sastojala od trosjeda i dva naslonjača ispred kojih se nalazio mali stolić za kavu i bijeli tepih na kome je to sve stajalo. Prozor je bio samo na jednoj strani, nije bilo prozora pored vrata tako da nitko usput nije mogao zaviriti u moj ured. To je bilo super.
-Ideš! Baš je strava!- okrenula sam se oko sebe.
-Aha! I moj je!- nasmješio se Jost. Uskoro su svi osim mene i njega otišli. Primjetila sam jedna vrata na lijevom zidu pored jednog od ormara.
-Što je to?- pogledala sam ga.
-Uhm...to ti je tajničin.-, okrenuo je očima.
-Aha. A dobro, i bolje da mi je blizu.-, nasmješila sam se. Uskoro je netko pokucao.
-Izvolite ući.-, odvratila sam i netko se skoro strgao ispred vrata.
-Tom.-, rekosmo Jost i ja u isto vrijeme. Vrata su se otvorila i Tom je pustio našu novu tajnicu unutra.
-Bok, ljudi. Ovo je Johanna, nova tajnica.-, nasmješio se pokažavši na ženskicu u prekratkoj haljini. Nasmješila sam se i pružila joj ruku.
-Zara, drago mi je. Ovo je David.-, pokazala sam rukom na Josta, a ovaj je pružio ruku. Uskoro ju je odveo u njen ured i Tom i ja smo ostali sami u mom uredu.
-Onda... Kako život?- pitao je odjednom sjedavši na dvosjed. Popizdila sam.
-Kako život? KAKO ŽIVOT?- viknula sam, a on me čudno pogledao, -Ma super! Samo mi se do jučerašnji dečko prešetava ispred face s nekom kurvetinom. Ne, još gore! On ju ZAPOSLI kao moju tajnicu!- bijesno sam stajala ispred njega. Izgubila sam kontrolu. Ustao se.
-Znači, ipak ti je stalo!- blesavo se nasmješio.
-Ne, nije mi stalo, nego ne mogu vjerovati kako možeš biti tako bezosjećajan, tako uživati u tuđoj nesreći, tako prevrtljiv, tako...-, sa svkaom mojom riječi njegovo lice je poprimalo neki mučan izraz.
-BEZOSJEĆAJAN? JA SAM BEZOSJEĆAJAN?- sada je i on povisio glas.
-Da, jesi! Ne možeš me pustit na miru samo par dana nakon prekida?- unjela sam mu se u facu.
-Da te šta?- pogledao me čudno.
-Bezosjećajan si, nemoralan i jedan obični KRETEN!- izgledala sam kao da ga želim oboriti na pod i cipelariti, a on je izgledao kao da mi želi počupati svu kosu.
-A što si onda ti?- gurnuo me prstom u prsa.
-OHO! Naspram tebe, ja sam Djevica Marija!- odvratila sam.
-Ma ti si kučka! Najobičnija sponzoruša!- viknuo je.
-Sponzoruša? NIKAD OD TEBE NIŠTA NISAM TRAŽILA!- viknula sam na njega.
-Ne, ali si uvijek sve dobila!- i on je dreknuo.
-Jesam te to tražila? Nisi mi morao ništa dati! To je tvoj problem! NIJE sve u materijalnom!- gurnula sam ga rukom u prsa.
-Ne, to je tvoj problem. Ja sam tebe volio!- viknuo je.
-Jako si me volio, nema šta! Zato si me i varao! Pa da, kako si glupa Zara, trebala si znati da on tebe voli, pa daaa. Rekle su ti njegove kurve.-, sarkastično sam rekla.
-Da, naravno. Okrivimo Toma. To je najlakše.-, otkrenuo se i otišao na drugi kraj sobe.
-Oho, ovo nije ništa! Što ti sve još mogu prišit, ovo je još i dobro!- skoro sam htjela igrati na otmicu. Ipak sam se dovoljno brzo zaustavila, tamo ne treba ići.
-Pa prišij! Misliš da me briga?- okrenuo se i bijesno viknuo.
-Ma boli me neka stvar jel tebe briga ili ne!- rukom sam "udarila" po zraku. Okrenuo se i bijesno mi počeo prilaziti. Izgledao je kao da će mi počupati kosu.
-Šta je? Ne bojim te se!- rekla sam i raširila ruke kad je stao ispred mene duboko dišući. Zgrabio me za lice i privukao sebi. Poljubio me. Ne, zažvalio me. Gurnula sam ga u prsa i odbila od sebe. Čim se maknuo zaljepila sam mu šamarčinu. Uhvatio se za bolnu stranu lica. Onda, ne znam točno zašto, uhvatila sam ga za lice i ruku i poljubila. Ne, zažvalila sam ga. Primio me oko struka i privinuo bliže sebi. Gurnula sam ga od sebe još dalje. Jako me stisnuo za nadlakticu.
-To me boli!- procijedila sam kroz zube.
-Pogodi što. Boli i mene!- viknuo je na mene. Nisam znala što je to trebalo značiti.
-REKLA SAM DA ME BOLI! PUSTI ME!- vrisnula sam i trgnula njegovu ruku sa sebe. Onda sam ga počela gurati i udarati po nadlaktici. Gledao me i širio ruke.
-Šta je?- stalno je ponavljao.
-Izlazi van!- stala sam bliže vratima i pokazala rukom na njih.
-Neću!- prekrižio je ruke na prsima.
-IZLAZI!- vrisnula sam, a on me ponovno zgrabio za ruke. Ja sam njega zgrabila za vrat i ponovno smo se zažvalili. Odmakli smo se jednako energično kako smo se i primakli jedno drugomu. Opalila sam mu još jedan šamar.
-Zašto je to?- pobunio se.
-Ma za ništa...Samo zato što si mi uništio ŽIVOT! Bio je sjeban, ali bio je MOJ! A sad se gubi iz mog ureda!- vrisnula sam bijesno na njega.
-Da, sve je tvoje. TVOJ sjeban život, TVOJ ured.-, sarkastično je odvalio.
-O, i ti si moj! KAD TE SE DOČEPAM! Nitko te neće spasit! Bježi od mene na kilometre!- procijedila sam kroz zube unosivši mu se u facu.
-Nisam ja NIČIJI! JEBI SE!- viknuo je i ponovno me ščepao. Stisnuo me za podlakticu svojom ogromnom rukom. Bolilo me, ali ničim nisam pokazala.
-Stišći koliko hoćeš! NE BOJIM TE SE! NE KONTROLIRAŠ ME!- glas mi je počeo pucati, a njega je počela boljeti glava, no ja nisam htjela stati.
-PRESTANI!- viknuo je odjednom.
-GUBI SE IZ MOG UREDA!- vrisnula sam.
-DOBRO!- rekao je i bijesno uhvatio kvaku.
-PA DOBRO!- odvratila sam.
-DOBRO!- ponovio je.
-DOBRO!- i ja sam ponovila.
-Tvoja uvijek mora biti zadnja, jel?- rekao je.
-Ma nabijem te, konju jedan!- viknula sam i gurnula ga van. Zalupila sam vratima i okrenula se. Onda sam zamjetila Josta i Johannu. Oboje su me gledali s poluotvorenim ustima. Bila sam zadihana i kosa mi je bila raščupana.
-Dajte...Radite nešto. I zaboravite ovo.-, tiho sam rekla, okrenula se i izašla van. Čim sam izašla iz prostorija počela sam trčati stepenicama. Izašla sam van ispred zgrade. Udahnula sam par puta da se smirim, a onda me netko zgrabio za struk...

-Zara?- netko me budio. Otvorila sam oči. Bila sam u svom stanu. Ležala sam na kauču. Moje stvari su bile razbacane. Očito su se rasule iz kovčega kada sam ga bacila na pod. Uspravila sam se i protrljala oči.
-Što je? Šta me budiš?- pitala sam Zaru.
-Šta Šta me budiš? Jel ti imaš pojma koliko se on zabri...-, stavila je ruke na bokove.
-Ma boli me kurac jel se on zabrinuo ili ne. Dosta je meni njegove brige za čitav život.-, rekla sam, zaklopila oči i vratila se kauču. Primila me za rame i trznula.
-Šta je? Šta hoćeš?- dreknula sam na nju.
-Digni se i reci mi šta je bilo!- gurnula me jače.
-obro, daj odjebi više. Ne priča mi se.-, odvratila sam i okrenula se. Gurnula me na pod.
-Dobro, daj smiri se. Neću ti pričat! Neću ni s kim pričat. DOSTA! I miči se s kauča. On je moj. Dođi, srce, dođi mami!- odvratila sam i "zagrlila" kauč. Vidjela sam kako je raširila ruke.
-Eo, skuhaj kavu i digni me za 10 minuta i sve ću ti ispričat.-, rekla sam kako se ne bi naljutila. I tako je i bilo. Za deset minuta sam se digla i sve joj, ali sve ispričala.
-Oho, idemo nekom lomit kosti!- rekla je na sve to.
-Daj. Furaš s njegovim burazom. Nećemo nikom lomit kosti.-, nasmijala sam se.
-Ma jebeš njega. Mislim, super je on i sve to, ali frendica je ipak frendica. SEKA!- nasmješila se i raširila ruke.
-Hah...drago mi je što te imam!- zagrlila sam ju.
-Mhm...i meni je drago što imam tebe. A sad...ajmo Tomu polomit noge. Ideš ti ili...?- nasmješila se.
-Ne, ovako ćemo. Danas ionako moram njemu. Mislim, ja sam do jučer tamo živjela, tak daaa... Moram pokupit te stvari.-, rekla sam.
-Nekako si mi mirna. Zašto?- pogledala me.
-Nisam mirna. Jede me iznutra. Ali znaš mene...Ako ne mora izaći na površinu ni neće.-, rekla sam.
-Mrzim to kod tebe. Nikad se ne otvaraš. Dobro, rijetko kome.-, ispravila se.
-Otvorila sam se njemu. I to je dovoljno da ti dokažem da se nikad nikome ne treba otvoriti.-, rekla sam piljeći u jednu točku na zidu. Primakla sam šalicu usnama i otpila jedan do dva gutljaja kave.
-I što ćeš sad?- pitala me. Tražila sam ju da mi doda limun kako bih joj demonstrirala. Uzela sam nož i prerezala limun na pola.
-Kad ti život da limune, iscijedi sok u neprijateljeve oči.-, nasmijala sam se i iscjedila limun na tanjurić.
-Zanimljivo.-, nasmješila se. Kasnije je otišla u sobu po nešto.
-ZARA!- čula sam viku.
-A?- vratila sam.
-Zvoni ti mob!- rekla je, a ja sam se uputila prema mobitelu. Kad sam ga uzela u ruke pitala me tko zove.
-Tom. Ma nek zove, ko ga jebe!-, rekla sam držeći šalicu u ruci. Uzela sam mobitel i otišla iz sobe vukući noge. Nosila sam one papuče u obliku plišanih pasa. Voljela sam ih. Idalje je zvonio. Došla sam natrag u kuhinju i stavila mobitel na stol. Sjela sam i gledala u njega.
-AJDE! Prestani! Kolko dugo misliš zvonit?- čim sam to rekla prestao je.
-Hvala.-, podigla sam ruke u zrak. A onda je ponovno zazvonio. Ponovno Tom, a ja sam ponovno piljila u mob. Nakon par sekundi sam ga uzela u ruke i počela se njime igrati. Zatim sam se počela smijati kao luđak. Zara je došetala do dnevnog, a kako su dnevni i kuhinja bili spojeni, vidjela me kako se smijem.
-Dobro, hoćeš se javit i psovat mu mater ili šta?- rekla je ozbiljnim tonom. Nasmijala sam se.
-Ne, njegova mama je zakon.-, rekla sam.
-Aha. Valjda.-, nasmijala se i zavalila u kauč. Upalila je TV. Sjela sam pored. Uskoro smo ponovno čule vibraciju i nakon toga zvonjavu. Ponovilo se još par puta. Zatim se Zara ustala, zgrabila moj mobitel, stavila ga na pod i skočila na njega nekoliko puta.
-Eto. Kako me živcira! UŽAS! Jebote Fort Minor više!- bijesno je pogledala prema mobitelu i popravila si kosu koja joj je poletila na lice. Kako sam joj zavidila na tim kovrčama.
-I šta ću ja sad?- pogledala sam ju.
-Kupi novi!- odvratila je bijesno.
-Maaa...imam poslovni, briga me.-, rekla sam piljeći u TV. Otpila sam par gutljaja.
-Zara, ti nisi dobro.-, sjela je pored mene.
-Nemoj mi reć! Znam to i sama.-, rekla sam idalje gledajući TV, ali zapravo sam gledala kroz njega.
-Ne, ozbiljno ti kažem. Ajmo pričat o tome.-, pogledala sam ju. Mislim da se pokajala što je to rekla.
-Ok, hoćeš pričat o tome?- pitala sam, a ona je blago kimnula. Odložila sam šalicu na stol prateći svoju ruku glavom i očima. Kad sam ju odložila pogledala sam u Zaru.
-Uništio mi je život. Meni je bilo super bez njega. Gle, sve što sam htjela je da snime svoj jebeni spot i odjebu iz mog sjebanog života. Možda je bio sjeban, ali bio je moj život! I takav mi je stajao! A on, umjesto da odjebe od mene i vrati se svom životu, morao je ostati. Morao se zadržati. Ko neki krpelj. NE! Kao prišt...najrađe bih ga istisnula.-, počela sam prstima pokazivati sve što sam govorila.
-Ok, istisnula bi ga.-, čudno me gledala.
-Krpelj! KRPELJ! I nemoš ga se riješit! Onda je zabio svoje male nožice i glavu u moju kožu i uvukao se unutra!-
-Ok, bolesna ti je ta metafora s krpeljom. PRESTANI! ODMAH!- prekinula me i čudno me pogledala.
-Hah, sorry. Ubiti...Toliko sam se navikla na njega da mi je bez njega...prazno! A tek smo jedan dan odvojeni. I već mi fali. Ne bi mi trebao faliti.-, rekla sam, zgrabila šalicu, naslonila se na kauč, prekrižila noge i otpila par gutljaja.
-Daj mi to!- rekla je i otela mi šalicu iz ruku.
-Hej, vrati mi!- pobunila sam se, ali ona je već bila duboko u kuhinji tražila nešto. Izvadila je dvije male čašice i bocu votke.
-Oho. Votka!- rekla je kad je pogledala etiketu.
-Bila je tu. Nije moja.-, odmah sam se počela izvlačiti.
-Naravno.-, rekla je i došla do mene. Natočila nam je i iskapile smo čašu.
-Ok, ovo mi je stvarno trebalo!- nasmijala sam se.
-Aha, vi'š.-, rekla je i natočila nam još jednu. U tom trenutku je zazvonio fiksni. Digla je ruke u zrak.
-Ja se predajem. Daj mu se javi više!- rekla je.
-Javit ću se na fiksni, a ako je on samo ću poklopit.-, rekla sam i bezobrazno se osmjehnula. Uzela sam slušalicu u ruku.
-Molim?- javila sam se.
-Zara, hvala Bogu, čuj, užasno mi je...-, Tom je zvao.
-Aha, i meni!- rekla sam i poklopila.
-Što je rekao?- pitala me.
-Uhm...Zara, hvala Bogu, užasno mi je. Tu sam ga prekinula, to jest poklopila mu.-, rekla sam, a ova se nasmijala.
-I šta ćeš mu reći kasnije? Mislim, viđat ćeš ga svaki dan. Definitivno. I moraš otići po svoje stvari. Kako ćeš sve to...-, prekinula sam ju dignuvši ruku u zrak. Počela sam odbrojavati prstima od pet prema jedan. Kad je došlo do nule telefon je opet zazvonio. Javila sam se.
-Halo?- veselo sam rekla.
-Zara, molim te, prije nego poklopiš...-, počeo je.
-Ne, Tom. Slušaj me. Ili ćemo na moj način ili nećemo nikako!- prekinula sam ga.
-Dobro, samo reci.-, ubrzano je rekao.
-Ovako ćemo. Ja ću doći tebi kako bih pokupila svoje stvari i onda ćemo razgovarati. I obećajem da ću te saslušati koliko budem mogla. Ok?- postavila sam svoje uvjete.
-Dobro, ok. Ali...stvarno pokupiti stvari?- mogla sam zamisliti izraz njegovog lica.
-Da. Vidimo se...za sat vremena.-, rekla sam isprekidano.
-Dobro, ok.-, neodređeno je odvratio. Poklopila sam.
-I? Što je rekao?- napala me Zara kleknuvši na kauč.
-N-ništa.-, zamicala sam, -Ništa.-, gledala sam tupo.
-Aha.-, odvratila je i okrenula se prema TV-u, a ja sam otišla u sobu i presvukla se. Obukla sam traperice i neku majicu. Kosu sam svezala u rep. Neko vrijeme sam razmišljala o cipelama, ali na kraju se ipak odlučila za štikle, a zatim sam se našminkala. Ubrzo je kroz spremanje i razgovor sa Zarom prošlo vrijeme pa sam sjela u auto i odvezla se do njegove kuće.

***

Parkirala sam auto na prilazu i izašla van. Znala sam da me promatra s prozora u spavaćoj sobi jer je to uvijek radio. Ne samo meni, već svima. Izašla sam van i zatvorila vrata. Zaključala sam auto. Na očima sam imala velike smeđe sunčane naočale. Počela sam polako hodati po kamenoj stazi. Osjećala sam njegov pogled. Pratio me. Prišla sam vratima i odlučno pokucala. Nakon desetak sekundi, koliko mu je trebalo da dođe iz spavaće sobe, otvorio je vrata. Ušla sam unutra. Zgrabio me za ruku.
-Bok.-, rekao je kratko.
-Da, bok.-, odvratila sam i okrenula se. Još me držao pa sam se okrenula natrag i pogledala prvo u njegovu ruku na mojoj nadlaktici, a onda u njegove oči. Bile su tako tužne. Gledala sam ih neko vrijeme.
-O-oprosti...ja...-, počela sam se ispričavati. Imala sam osjećaj da sam vidjela nešto što nisam smjela. Pustio me gotovo automatski. Odmaknuo se do vrata, a ja sam idalje piljila u njega. Okrenuo je glavu i pogledao prema suprotnom zidu. Trzla sam se i krenula prema spavaćoj sobi. Slijedio me. Ušla sam u sobu i otvorila ormar. Stao je pored mene.
-Ok, odkud da počnem?- nasmješila sam se.
-Pa kad ti je tako teško ne moraš ni početi.-, nasmješio se i blago se očešao o mene. Godilo mi je. Izvadila sam onaj svoj kovčerg iz ormara i otvorila ga na krevetu. On je samo stajao i promatrao me. Vrlo polako sam počela spremati stvari u kovčeg.
-Pomoći ću ti.-, rekao je odjednom i počeo vaditi moju odjeću iz ormara. U jednom smo trenutku, dok smo spremali moje majice, oboje posegli za kovčegom i ruke su nam se dotakle. Niti jedno od nas nije pomaklo svoju ruku. Bile su tako u međudodiru iznad mojeg kovčega. Odjednom je primio moju u svoju, a ja sam ispreplela prste s njegovima. Nakon par trenutaka sam shvatila što sam učinila, pa sam pokušala izvući svoju ruku koju on nije puštao. Prišao mi je i stao ispred mene. Bio je puno viši od mene, vjerojatno za glavu i pol. Očima je brzo prelazio po mom licu. Ja sam njega gledala samo u oči. Nešto je danas bilo posebno u njima. Nešto mračno, tamno. Nešto drugačije. Približio mi se još bliže. Zbunjeno sam ga gledala. Stavio je ruku na lijevu stranu mog lica i prošao njome preko kose. Primio je gumicu koja mi je vezala kosu i skinuo ju. Onda je rukom prošao kroz moju kosu. Ruke su nam još uvijek bile povezane. Ustuknula sam.
-Tako si lijepa.-, rekao je odjednom. Što god pokušavao, neće mu upaliti.
-Hah, hvala ti.-, rekla sam i odmakla se. Skrenula sam pogled i pustila njegovu ruku. Vratila sam se spremanju stvari. Uskoro se i on "probudio" iz transa i nastavio mi pomagati. Uvukla se neka mučna tišina.
-Onda...Gdje je Bill?- pitala sam eto, tako. Nije da me pretjerano zanimalo.
-Vani.-, kratko je odgovorio ne pogledavši me.
-Aha.-, rekla sam tiho. Ponovno je postalo užasno tiho. Pogledala sam ga. Izgledao je tako tužno pa sam napravila vjerojatno najveću pogršku danas. Prišla sam mu i uvukla svoje ruke ispod njegovih te ga tako zagrlila oko struka. Na trenutak me čudno gledao, a onda je i on obavio svoje ruke oko mene. Privukao me bliže sebi. Bila sam mu toliko blizu da sam mogla osjetiti otkucaje njegova srca. Zagrlio me čvrsto, a ja sam prebacila ruke na njegova leđa.
-Užasno mi je žao. Nikad mi prije nije bilo žao.-, rekao je odjednom.
-I meni je, a ne bi mi trebalo biti.-, odvratila sam i prislonila glavu na njegova prsa. Stavio je ruku na nju i prislonio bliže sebi. Tako smo stajali neko vrijeme.
-Dođi.-, šapnuo mi je, primio me za ruku i povukao prema krevetu. Sjeo je i pozvao i mene da sjednem. Sjela sam pored njega. On se nagnuo prema naprijed, a ja sam ostala uspravno sjediti.
-Ja znam da si ti odbacila sve zbog mene. Jako mi je žao zbog toga. Želim samo da znaš da...da si u obitelji...mislim, da si tu uvijek dobro došla. I nadam se da ćeš, unatoč svemu, idalje raditi za nas. To bi mi bilo stvarno drago.-, pogledao me.
-Hvala ti. Znaš, bilo mi je jako lijepo s tobom. Hvala ti za...najbolje dane mog života.-, rekla sam gledajući u strop kako bih se sjetila pravog izraza.
-I meni je lijepo s tobom. Bilo, mislim. A nekako se još nadam da će i biti.-, rekao je i obgrlio me jednom rukom. Onda sam napravila JOŠ jednu ogromnu glupost. Sjela sam mu u krilo. Pridržavao me jednom rukom na leđima.
-Znaš...Tamo negdje gdje ti nisi ti, a gdje ja nisam ja, mi bismo možda i bili savršen par.-, rekla sam i provukla ruku iza njegovih leđa.
-A ne... Mi smo bili savršen par. Ti si moja srodna duša. I ja ću te čekati. Koliko god bude bilo potrebno. Da ne misliš da ćeš me se riješiti. Visit ću ti u uredu koliko god mogu. I možda, jednog dana, ti ćeš mi opet početi vjerovati. Ja moram vjerovati da hoćeš. To je sve što mi je ostalo.-, rekao je pogledavši me tako nježno, tako zaljubljeno. Lagano sam otvorila usta. Nešto me steglo u grlu. Nisam si smjela dopustiti plakanje. A, ne. Ja sam velika cura, ali očito ne dovoljno velika za ovakve slatkorječivce.
-Znači, ostajemo prijatelji?- pitala sam ga.
-Naravno. Ja ostajem tvoj prijatelj, a ti meni ostaješ puno više.-, rekao je i zagrlio me.
-Hoćeš ti biti dobro? Ako se uvališ u nešto, nemoj da saznam iz novina!- upozorila sam ga odmah u startu.
-Curo, što je s tobom?- čudno sam ga pogledala lagano se odmaknuvši.
-Ha?- nasmješila sam se.
-Ja sam tebe varao, a ti se brineš hoću li ja biti dobro. Nevjerojatna si! Umjesto da mi zaljepiš par dobrih šamarčina ti... ti želiš da se ja osjećam bolje.-, gledao me stisnutih očiju.
-Znaš, treba dosta vremena da se zaljubiš, ali to što si ti mene varao ne mijenja moje osjećaje prema tebi. Ljubav ne odlazi preko noći. S tim ćemo morati živjeti kroz idućih par mjeseci.-, prošla sam rukom kroz njegovu kosu.
-Pa ako imaš osjećaje prema meni nemoj ići! Ostani.-, primakao je glavu.
-Ne mogu. Povrijedio si me. Povrijedio si moje osjećaje i moj ponos. To je jedna tanka žica po kojoj nisi trebao svirati, gospodine gitariste.-, nasmješila sam se i ustala se iz njegovog krila. Primio me za ruku. Okrenula sam se prema njemu.
-Znači...još par mjeseci, ha?- pogledao me nekako čudno.
-Kakvih par mjeseci?- nasmješila sam se.
-Kažeš da ćemo morati živjeti s tim još par mjeseci. Znači...bol...neće otići baš brzo, ha?- nježno me pogledao.
-Zapravo nikad potpuno ne nestane. Još gore za tebe jer ti je ovo prvi put.-, potapšala sam ga po ramenu.
-Nikad...Super.-, sarkastično je rekao. Uskoro sam bila gotova s pakiranjem. Uzela sam kovčeg u ruke.
-Pa...to je to. Idem ja sad. Vidimo se.-, rekla sam.
-Stani. Moram još nešto napraviti prije nego što odeš.-, rekao je.
-Što?- blago sam se osmjehnula.
-Spusti kovčeg.-, rekao je i poslošala sam ga. Prišao mi je i privinuo me bliže sebi. Stavio je jednu ruku na moja leđa. Stajala sam zbunjeno. Zatim je primio moju bradu drugom rukom i lagano podigao. Zatvorio je oči i prislonio svoje usne na moje. Poljubio me tako meko i tako nježno da sam zatreperila. Trajalo je par trenutaka.
-Eto. Idi sad.-, rekao je i okrenuo se.
-Vidimo se.-, odvratila sam i otišla na suprotnu stranu. Izašla sam van iz kuće i došetala do svog auta. Stavila sam kovčeg na stražnje sjedalo, sjela na vozačevo i odvezla se kući. Zašto imam osjećaj da nismo trebali ovako prekinuti? Nekako mi se čini da bi bilo bolje da smo se krvavo posvađali i psovali sve po spisku jedno drugome. Sad zapravo razmišljam o tome da mu oprostim...

-Penjat ćemo se do gore?- pitala sam tatu.
-Da, baš je prekrasan dan, ne misliš li, Tome?- tata je duboko udahnuo i okrenuo se prema Tomu. Ovaj je progutao knedlu.
-Aha. Super je.-, nasmješio se. Teškom mukom smo se i uspjeli uspeti do vrha. Tamo smo neko vrijeme obilazili Medvegrad i razgovarali. Kasnije smo se spustili istim putem i ponovno sjeli u auto. Tata je odvezao mene i Toma natrag u hotel. Mene je kasnije Sara nazvala i pozvala na kavu.
-Idi, nema veze. Ja ću ostati.-, nasmješio mi se.
-Jesi siguran?- pogledala sam ga.
-Da, ionako danas putujemo.-, rekao mi je i praktički otjerao. Na vratima smo se poljubili i ja sam otišla. Sara me čekala ispred hotela. Otišle smo na kavu u njen omiljeni kafić na Gornjem gradu. Bilo je stvarno lijepo popričati s njom nakon toliko vremena. S obzirom da danas odlazimo dala sam joj svoju, a ne Tomovu adresu i broj svog, a ne Tomovog telefona. Danas će se nešto loše dogoditi. Imala sam grozan predosjećaj. Pokušavala sam se uvjeriti da nije ništa, ali u sebi sam znala da se nešto događa. Nakon kave smo se Sara i ja vratile u hotel. Pošla je samnom gore, ali nije htjela ući u sobu. Tamo smo se pozdravile i ona je otišla. Dobro je pa nije ušla samnom. Otključala sam vrata i u sobi zatekla Toma i neku ženu. Zapravo, ne znam jesu li nešto radili, ali da je atmosfera bila vruća mogu reći sa sigurnošću. S obzirom na njen duboki dekolte i njegov pogled vidjelo se da je napeto. Odložila sam ključ na ormarić.
-Oh, divno. Vratila si se. Nataša, ovo je...-, primio se za glavu.
-ZARA!- ne mogu vjerovati da je zaboravio moje ime.
-Da, tako je. Zara. Ljubav moja.-, nasmješio se, a ja sam širom otvorila usta u uvrijeđenom stilu.
-Nataša, drago mi je.-, prišla mi je i pružila ruku ispršivši se najviše što je mogla.
-I meni je drago. Oprostite, znam da će zvučati bezobrazno, ali što vi tu radite?- pitala sam.
-Ljubavi!- Tom je uzviknuo.
-Ne, uredu je. Ja sam samo jedan od voditelja hotela. Došla sam provjeriti je li sve uredu. Vidim da je. Gospodine Schmidt.-, kimnula je u Tomovmo smjeru.
-Dajte, ispratit ću vas!- Tom joj se nasmješio i hladno prošao pored mene. Gledala sam za njim raširenih očiju. Na vratima je stavila ruku na njegova prsa i usta složila kao da će izreći slovo "U". Tom se samo nasmješio i nešto joj šapnuo. MENI pred očima! Kad je otišla prišao mi je i zagrlio me.
-Mmmm...falila si mi.-, rekao je i pokušao me poljubiti, no odmakla sam se. Pogledao me u čudu.
-Tko ti je falio? Tri točkice? Zaboravio si mi IME!- pobunila sam se.
-Ma nisam, glupost!- nasmijao se.
-Da, uvjeri me da sam luda. Još mi možeš reć da se niste dirali tamo na vratima i da joj nisi šaputao ništa. Ne želim ni znat što je bilo prije nego sam ja došla!- krenula sam prema vratima.
-Dobro, koji je tebi kurac?- viknuo je zamnom!
-Njoj je očito tvoj!- sarkastično sam odvalila i izjurila iz sobe. Pošao je zamnom.
-Ne pravi scene tu u hotelu.-, procijedio je kroz zube.
-Ma nemoj? Tko pravi scenu?- pogledala sam ga s prezirom.
-Ajmo to riješit ko civilizirani ljudi.-, primio me za ruke i zaustavio.
-Ok. Ti i ja smo gotovi! Zadovoljan?- pogledala sam ga. Piljio je u mene uplašeno. Nastavila sam hodati. Ponovno me slijedio.
-Šta smo mi?- pogledao me. Počela sam brže hodati.
-Završili smo! Gle.-, rekla sam i stala. Stao je pored mene i primio me za podlaktice.
-Ne možemo više ovako. Ja tebi ne vjerujem, ti meni ne vjeruješ...jurnuli smo u sve ovo prebrzo. Bilo bi bolje za oboje da uzmemo pauzu jedno od drugog.-, nisam to uopće mislila, ali svejedno sam rekla jer mu nisam imala snage u facu reći pravi razlog. Da mi je dosta više tog smucanja s kurvicama okolo.
-Pauzu? Ostavljaš me? Čekaj...kolko dugo ti to već planiraš?- odmaknuo se od mene.
-Ne planiram to. Nisam to planirala.-, odmahnula sam glavom čudno ga gledajući.
-O moj Bože. Koliko dugo to već želiš napravit?- odmaknuo se još dalje.
-Tom, znaš da to nije isti...-, počela sam.
-Ne mogu vjerovat. Tko si ti?- prekinuo me, digao ruke u zrak i počeo se vraćati natrag u sobu. Dobro, dat ću mu vremena da se ispuše. Idem i ja na svjež zrak. Bila sam vani neko vrijeme, a onda sam se ponovno počela vraćati u sobu. U liftu sam srela Zaru i Billa. Nisam im još ništa rekla. Pred sobom sam stajala neko vrijeme. Nisam mogla ponovno ući unutra i pogledati ga u oči. Znala sam da sam morala. Ušla sam nakon nekog vremena i zatvorila vrata. Stajala sam tako leđima okrenuta njemu.
-Prevario sam te.-, rekao je odjednom. Samo sam zatvorila oči. Nije kao da nisam sumnjala.
-Kad?- samo sam pitala.
-Prije. Ranije. I sad. Više puta.-, rekao je nekim čudnim tonom.
-Pa...hvala što mi kažeš u svakom slučaju! Hvala što mi SAD KAŽEŠ!- počela sam vikati.
-Nego kad sam ti trebao reći? Nisam ti ni namjeravao reći!- i on je vikao.
-JOŠ BOLJE! Bila bih tvoja budala. Zar ti nije nimalo stalo?- vikala sam i stala mu pred ekran.
-Misliš da nije? MISLIŠ DA MI NIJE STALO? JA-TE-VOLIM!- rekao je isprekidano.
-Pa me zato varaš! Lijepo!- rekla sam i bijesno se okrenula. Uhvatio me za ruku.
-Dobro, znaš što? Ajmo prestat vikat. Ok, prevario si me...više puta. Što ćemo sad?- pogledala sam ga i sjela pored njega. Samo me gledao.
-Ne znam.-, rekao je i maknuo pogled.
-Danas se vraćamo, zar ne? Dobro, kad se vratimo...onda...onda ću se iseliti.-, rekla sam i zaplakala.
-Nemoj plakati, ljubavi. Nemoj to činiti.-, zagrlio me. Ridala sam u njegovu majicu.
-Zašto si morao to napraviti? Mi smo se voljeli!- osjetila sam kako me snažno zagrlio.
-Ljubavi, mi se još volimo. Ja te volim. Prijeđi preko toga. Idemo početi ispočetka. Griješio sam ja, griješila si ti...idemo isponova!- privukao me sebi u naručje.
-NE! Pusti me!- vrisnula sam na njega i odmakla se. Uplašeno me gledao. Digla sam se.
-Ljubavi, molim te nemoj...-, ustao se zamnom.
-Ne zovi me tako. Ne govori stvari koje ne misliš!- rekla sam i krenula prema vratima. Potrčao je zamnom i uhvatio me oko pasa. Nije mi dao da izađem van.
-Ne radi scene po hotelu. Ostani tu.-, rekao je i zagrlio me.
-Pusti me, zar ne vidiš da te ne želim više slušati? Zašto? Zašto si to napravio?- nisam se mogla zaustaviti.
-Žao mi je. Tako mi je žao.-, ponavljao je.
-Dobro. I neka ti je. Znači da sam ipak nešto značila.-, rekla sam i otela se iz njegovih ruku. Zgrabila sam kvaku i izjurila van. Trčala sam hodnikom. Na kraju hodnika su se nalazila vrata. Otvorila sam ih i ugledala mali balkon koji je gledao na stražnju stranu hotela. Tamo sam sjela pored ograde i naslonila se na zid. Iz džepa sam izvukla iPod i pustila Paramore-Until Tomorow. Ta je pjesma bila savršena za ovu situaciju.
-I climb, I slip, I fall reaching for your hands. But i lay here all alone sweating all your blood.-, nakon ovog dijela sam jače zaplakala.
-If I could find out how to make you listen now, because I'm starving for you here with my undying love. And I...-, privukla sam koljena sebi i naslonila glavu na njih.
-I will...Breathe for love tomorow...When there's no hope for today. Breathe for love tomorow 'cause maybe there's another way...-, netko me zagrlio. Okrenula sam glavu i vidjela Toma pored sebe. Skinula sam slušalice.
-Molim te oprosti mi. I nemoj otići.-, privukao me bliže sebi.
-Ne mogu tako. Moram otići. Ne mogu ti više vjerovati. Žao mi je, ovo je mučenje za nas oboje.-, pomakla sam si pramen s lica i mirno se ustala. Vratila sam slušalice u uši. On je ostao sjediti na terasi. Gledao me kad sam se ustajala i kada sam odlazila.
-Breathe for love tomorow...When there's no hope for today. Breathe for love tomorow 'cause maybe there's another way...- odzvanjalo mi je u ušima dok sam se vraćala u hotelsku sobu. Tom je ostao sjediti na onoj terasi. Spakirala sam svoj kovčeg. Mislila sam ga čekati, ali jednostavno nisam mogla. Napisala sam mu poruku i pozvala taksi. Sišla sam u predvorje hotela i sačekala taksi koji me odvezao do zračne luke Pleso gdje sam se ukrcala u prvi avion za Njemačku. Za sat i pol sam bila u Hamburgu. Vratila sam se u svoj stan i bacila na kauč. Od premorenosti sam zaspala.

-Srećo, dobro ti jutro.-, otvorila sam oči i začula poznat glas. Prvo sam pogledala prema prozoru. Iza zastora je provirivala blijeda zraka zimskog sunca. Očima sam vrludala po sobi pokušavajući se vratiti u svoju kožu.
-I tebi.-, naposlijetku sam prozborila. Ležao je pored mene nalakćen i gledao me. Blago se osmjehnuo kad sam ga pogledala i pomaknuo mi pramen s lica.
-Skočit ću samo da kupaone, eto me dok trepneš.-, poljubio me u obraz, ustao se i otišao u kupaonu. Počela sam razmišljati o savršenom životu koji imam s njim. Promijenili smo se oboje. Živimo savršeno u punom smislu te riječi. Onda sam začula zvuk. Došao mu je SMS. Pa on je moj dečko, neće mu biti bed ako pogledam što piše. Nema ništa za skrivati. Nagnula sam se preko kreveta i pogledala poruku.
-Hej, sinoć mi je bilo stvarno zabavno s tobom, mogli bismo možda to ponoviti. Kad si slobodan?- pročitala sam tiho. Što bi to trebalo značiti. Odlučila sam odgovoriti. Napisala sam: "Sinoć? Koji dio točno?" Čula sam kako voda curi u kupaoni i bila sam sigurna kako se Tom tušira. Nema njega još dobrih pola sata. Do tada ću izbrisati poruke i on nikada neće ništa saznati. Valjda. Zatim sam uključila vibru. Za svaki slučaj. Ubrzo je došao odgovor.
-Pa...ja, ti, krevet...Trebaš još detalja? Misliš na dio koji mi je bio najdraži? Paaaa...ono kad si ti...-, tu sam prestala čitati naglas i nastavila u sebi.
-ISUSE BOŽE! BOLESNO!- viknula sam kad sam pročitala. Voda se ugasila. Brzo sam pobrisala sve poruke i odložila njegov mobitel natrag. Upalila sam TV.
-Što je bilo, srce?- izašao je van iz kupaone i sjeo pored mene na krevet.
-Mah, ništa. Glupost na TV-u.-, nasmijala sam se.
-Zvučala si poprilično...bučno.-, nasmijao se.
-Uh, kad smo već kod buke, čula sam da si sinoć izlazio van iz sobe. Kamo si išao?- odlučila sam slagati kako bih dobila odgovor.
-Nisam izlazio van.-, nasmješio se.
-Ali dugo te nije bilo!- rekla sam.
-Pa kako to...-, počeo je.
-Mene samo zanima gdje si bio tako dugo.-, pogledala sam ga.
-Gdje bih bio?- rekao je kroz smijeh.
-Ne znam, ti meni reci!- ozbiljno sam rekla. Onda je njegov mobitel zavibrirao. Pružio je ruku i pogledao poruku.
-Tko je?- pitala sam.
-Neam pojma. Gle što piše.-, rekao je i pružio mi mobitel. Pisalo je: "Uh, sorry zbog onih poruka. Krivi broj, nadam se da te nisam uvrijedila ili nešto. Ispričavam se još jednom." Nisam mogla vjerovati. Broj je bio isti s kojim sam se ja dopisivala.
-Kakve poruke? Nisam ništa primio.-, počeo je mrmljati.
-To je ona sebi nešto smuljala u glavi.-, nasmijala sam se. Pogledao me.
-A valjda...Šta ja znam.-, nasmješio se. Ponovno sam posumnjala u njega, a nije ništa napravio. Morat ću mu početi vjerovati. Legla sam na krevet i piljila u strop. Ubrzo mi se i on pridružio.
-Što radimo?- rekao je odjednom. Nasmijala sam se.
-Ništa.-, tiho sam rekla.
-Rastresena si jutros. Jesi dobro?- okrenuo se prema meni.
-Ma jesam. Samo si moram utuviti u glavu neke stvari.-, nasmješila sam se.
-Kao...-, počeo je tresti glavom.
-Kao da ti moram vjerovati. I da si uglavnom upravu...-
-To je laž.-, prekinuo me, -Ti su uvijek upravu.-, nacerio mi se.
-Naravno, naravno.-, nasmješila sam se. Uskoro smo se digli s kreveta, obukli se u vanjsku odjeću i spustili se na doručak.
-Dobro jutro, Tamara.-, Tom i ja smo u gotovo isto vrijeme pozdravili recepcionarku.
-Dobar dan gospodine i buduća gospođo Schmidt.-, nasmješila nam se.
-Buduća gospođa Schmidt?- Tom se začudio.
-Nije li gospođica vaša družica?- pogledala me zbunjeno.
-Je, točno. Imate pravo.-, nalaktio se na recepciji, -Zar je tako očito?- nasmješio se.
-Vrlo, gospodine Schmidt, vrlo. Želim vam ugodan dan.-, kimnula je.
-Također.-, odvratila sam i nasmješila se. Tom me primio za ruku i krenuli smo do kantine. Tamo smo doručkovali sa Zarom i Billom koji su se cijelo vrijeme djetinjasto ponašali. Nekad su mi stvarno išli na živce. Bili smo usred razgovora kad mi je zazvonio mobitel. Tata.
-Molim?- javila sam se.
-Zlato, ja sam. Kako si?- progovorio je.
-Oh, bok, tata. Ma super, ti?- ulovila sam Tomovo kolutanje očima.
-Vrlo dobro. Nego, htio sam te pitati. Tori, Saša, Luka, Sven i ja danas idemo na Sljeme. Biste li se ti i Nacist željeli pridružiti?- Nacist, ha?
-A Sara ne ide?- pitala sam. Tom me samo pogledao upitno.
-Ne, ne osjeća se najbolje. Javi mi u svakom slučaju. Pozdrav!- rekao je.
-Dobro, hoću. Bok, tata.-, rekla sam i poklopila.
-Tko je bio?- pitao je Tom gotovo čim sam poklopila.
-Tata. On i dečki idu na Sljeme pa pita želimo li se pridružiti.-, nasmješila sam se.
-Naravno da želite!- Bill je rekao.
-A?- Tom ga je čudno pogledao.
-Moraš ići, čovječe! Očekuje se od tebe! Moraš se zbližiti s taticom.-, Bill je sprdao Toma.
-E, jedva čekam kad ti budeš na mom mjestu.-, nasmijao se Tom.
-Hoćemo onda ići?- nasmješila sam se.
-Jel hoćeš da idemo?- odgovorio je na pitanje pitanjem. Mrzila sam to.
-A ne znam, kako ti hoćeš.-, rekla sam, a zapravo sam htjela ići.
-Onda ćemo ići.-, primio me za ruku ispod stola. Javila sam tati da dolazimo.

***

-Što zapravo nosiš na Sljeme? Mislim, kako da se obučem? Što je zapravo Sljeme?- stalno me ispitivao neke gluposti o Sljemenu i na sve sam odgovarala s Da, Ne ili Ne znam.
-Samo se obuci toplo. Poznavajući tatu...tko zna što možemo očekivati. Čuj, obuj tenisice, to je najbolje.-, nasmješila sam se.
-A ti? Hajde da uskladimo boje.-, nasmijao se.
-Uskladimo boje? Zašto si tako djetinjast!- prišla sam mu i zagrlila ga.
-Pa što fali usklađivanju boja?- nasmijao se i približio me sebi.
-Ma ništa. Ok, koju ćemo boju?- rekla sam i odmakla se.
-Smeđu.-, odvratio je.
-Ok.-, nasmijala sam se.
-Zapravo, ajmo žutu!- nasmijao se.
-Joj, daj...Zaboravi kombiniranje boja!- rekla sam i otišla do ormara.
-A daaaaj! Žuto, crno...ha? Što kažeš?- pošao je zamnom i zagrlio me s leđa.
-Ajme...to ti je stvarno ideja. NE! Kažem ne!- nasmješila sam se, primila ga za lice i poljubila.
-Ljutim se sad. Ne želiš uskladit boje samnom! Zašto? Ne voliš me?- odmakao se od mene.
-Ne želim usklađivati boje jer je to glupo! I djetinjasto. A uostalom...ne volim baš žutu. Ali volim tebe.-, rekla sam i ponovno ga poljubila, no ovaj puta sam dulje držala svoje usnice na njegovima. Uhvatio me oko struka. Ja sam obavila ruke oko njegovog vrata. Promrmljao je nešto pa sam stala.
-Što je?- pitao me kad sam se odmakla.
-Ništa. Ajmo se spremat.-, nasmješila sam se.
-A ne još. Daj mi još jednu!- primaknuo me sebi.
-Još jednu. I gotovo.-, nasmješila sam se i poljubila ga.
-Jesam reko još jednu? Mislio sam još dvije...-
-Tom! Dosta...spremanje!-, prekinula sam ga i nasmješila se.
-A dobro. Čekaj, jel sad usklađujemo boje ili ne?- kako sam bila pored kreveta bacila sam jastuk na njega kad je to rekao.
-Ne! Ne usklađujemo boje!- nasmijala sam se i bacila na krevet.
-Što ćeš da ti izvučem?- nasmijao se.
-Samo ne diraj donje rublje.-, odvratila sam.
-Joj, pa nisam takav perverznjak.-, pogledala sam ga onim pogledom Sigurno?Ajrazmisli.
-Šta? Nisam uopće!- odgovorio je na moj pogled.
-Neeee...Uopće nisi...-, sarkastično sam odvratila.
-Pa perverznjak sigurno ne bi napravio ovo.-, prišao mi je i praktički legao na mene.
-Hej, a spremanje?- pogledala sam ga.
-Aha...spremanje.-, odgovorio je dok se zabavljao mojim vratom. No super, sad se nikada nećemo početi spremati.
-Tom, daj digni se.-, nasmješila sam se.
-Ok.-, rekao je, omotao moje noge oko sebe i oboje nas podignuo. Držao me za leđa i počeo hodati po sobi.
-Nisi ti normalan!- nasmijala sam se i rekla kad je stao pored ormara da nam izvadim odjeću.
-Pa nisi ni ti nešto posebno normalna.-, nasmješio se i vratio svojoj zanimaciji. Izvukla sam sebi crnu trenirku, njemu isto tako, sebi crvenu majicu dugih rukava i deblju vestu, a njemu žutu majicu i crnu vestu. Uskoro sam ga uspjela nagovoriti da me spusti samo da se obučem, a kasnije, kad se on obukao, ponovno me počeo nositi okolo pa sam pristala na to da sjednemo. Sjeli smo na naslonjač pored radnog stola. To jest, on je sjeo na naslonjač, a ja na njega. I tako smo sjedili, pričali, smijali se i mazili dok meni nije zazvonio mobitel. Javila sam se.
-Bejbe, mi smo tu ispred hotela, na istom onom mjestu. Dobro, Laki!- Sammy je govorio, a u pozadini sam čula kako Laki nešto sugerira.
-Ok, mi silazimo odmah. Tamo smo za minutu - dvije.-, odvratila sam, pozdravili smo se i poklopila sam.
-Idemo?- nasmješio mi se Tom.
-Aha, idem nam zgrabit jakne.-, rekla sam i ustala se. Zgrabila sam jakne s vješalice i dobacila mu njegovu. Uskoro smo bili u liftu.
-Primit ću te za ruku. Čisto da napakostim tvom starom.-, nasmijao se i primio me za ruku.
-Zločest si.-, nasmješila sam se i približila mu se. Uskoro smo izašli iz lifta i prošli pored Tamare koju smo oboje pozdravili. I ona je nas. Zatim smo došli do auta. Pozdravili smo se sa svima. Bilo nas je 7 i zato je moj tata dovezao karavan u koji smo svi uskočili. Tom i ja smo sjeli na najzadnja sjedala, Laki, Sammy i Sven ispred nas, a Tori i tata naprijed. Tata je vozio. Tom se primakao vratima, a ja sam se naslonila na njega. Uglavnom smo tako uvijek sjedili kad smo se vozili. Sammy, Laki i Sven su ispred nešto trabunjali i povremeno bi se okrenuli kako bi nešto pitali mene i Toma, ali većinom je na našem dijelu vladala tišina.
-Nego, reci, Tome...-, čim je moj otac započeo svi su zašutili, -...gledaš li nogomet?- odahnula sam. Već sam mislila da će biti neko okrutno. A zatim sam se sjetila što moj otac misli o nogometu.
-Naravno, gospodine. Vi?- Tom se nasmješio, a u autu je i dalje bila tišina.
-Naravno da ne. Ne pronalazim satisfakciju u gledanju 23 debila kako trče po terenu ganjajući loptu. Kakva je to glupa igra?- moj se otac nasmijao.
-Zapravo, gospodine, 22 debila, a samo 20 ih trči.-, Tom ga je ispravio. Otac ga je pogledao kroz retrovizor sjevnih očiju.
-Dobro, 22 KRETENA, u svakom slučaju. TU nisam pogriješio.-, naglašavao je riječi.
-Gospodine, pratite li tenis?- Tom je pitao mog oca.
-Da, naravno, a ti?-, moj otac je odvratio nasmješeći se.
-Ja ne. Dva kretena trče po terenu udarajući loptu preko mreže. Ne samo da je glupo nego je i očajno pederski.-, Laki i Sammy su se nasmijali.
-Ja preferiram izraz homoseksualnost.-, moj otac ga je ispravio.
-Dobro, užasno homoseksualno. Stvar je u tome da različiti ljudi vole različite sportove. Zato ne postoji samo jedna vrsta sporta, već više njih.-, Tom je nadodao, -Primjerice, ja ne razumijem sanjkaše i bobovce. To mi jednostavno ne ide u glavu. To je praktički samoubojstvo.-
-Slažem se. Za ovo se slažem.-, odahnula sam, -A i ne znam što je svrha tog sporta.-
-Ni ja, iskreno. Tri do četiri idiota sjednu u bob i zrondaju se niz stazu načinjenu od leda. Samo čekam kad će se prevrnuti!- Tom je nastavio.
-Točno. Ili još gore! Jedan moron legne na sanjke i spusti se niz onaj spust. Kao da želi poginuti i to brzo!- moj otac je nadodao. Tom je samo kimao glavom.
-Biste li, molim vas, mogli izostaviti te izraze idiot, kreten, debil, moron?- Tori se odjednom pobunila.
-Naravno da ne možemo, dušo. Pa kad su stvarno defektni.-, moj otac je odgovorio.
-I ja isto mislim da su totalno nepotrebni.-, nasmješila sam se.
-Ali, ljubavi, nismo mi krivi što oni ne znaju ništa bolje od rodnanja niz ledene staze.-, Tom mi je odgovorio i namjerno me nazvao svojom ljubavi samo kako bi vidio očevu reakciju. Ovom je, hvala Bogu, zatreperio kapak.
-No, uključite se i vi, sinovi moji. Ajmo, sportovi. Sven, što ti pratiš?- moj otac je nastavljao polemiku.
-Klizanje.-, odvratio je ovaj na što su Laki, Sammy i Tom skoro krepali od smijeha. Kad su se napokon prestali smijati primjetila sam kako je Sven poprilično posramljen. Potapšala sam ga po ramenu i nasmješila se. Uzvratio je smješak.
-Što se smijete? To je zapravo jedan vrlo težak sport!- Sven je nadodao što je izazvalo još veći val smijeha kod ove trojice. Trknula sam Toma blago laktom. Nakašljao se.
-Kako to misliš?- pitao je Svena.
-Razmisli malo. Kad bi svatko to mogao svi bi bili klizači.-, čim je to rekao u pozadini se čuo jedan Govori u svoje ime. i ova trojica su ponovno počeli rikavati od smijeha.
-Slažem se sa Svenom.-, morala sam pokušati spasiti svog polubrata. Svi su me čudno pogledali, čak i Sven.
-Slažeš se?- Sammy je pitao kroz smijeh.
-Da, dajte zamislite. Negdje sam čitala da oni treniraju i po 4 sata kako bi postigli savršenu ravnotežu i savršen sklad svojih ruku i nogu, pa partnerovih ruku i nogu, pa savršeno trenje između leda i klizaljki, pa razvijanje kondicije... To nije nimalo jednostavan sport.-, odgovorila sam.
-Pa...nikad nisam gledao na klizanje na taj način.-, Tom se zamislio.
-Da, meni je to uvijek bila neka vrsta plesa.-, Laki se nasmijao.
-Da, iskreno, moram priznati da ni ja nikad nisam uvidio tu stranu klizanja.-, i moj otac je prokomentirao. Pogledala sam u Svena i nasmješila se. Pogledao me zahvalnim pogledom. Namignula sam mu i ponovno se naslonila na Toma. Obgrlio me jednom rukom.
-Dobro?- pogledao me.
-Aha.-, nasmješila sam se. Uskoro smo počeli pričati o glupostima. A onda...Onda je stari stao kod...ŠESTINA?? MOLIM??? Stari se zaustavio kod Šestina, ispred Medvednice, gore na kojoj je najviši vrh Sljeme. O MOJ BOŽE! On će natjerati Toma da se penje! Trebala sam znati!

-Ok, dečki, samo ćete morat stat kod Regenta da ostavimo stvari u sobi.-, Tom se nagnuo prema naprijed i rekao mojim burazima.
-Iam ja bolju ideju.-, rekao je Sammy. Tom ga je pogledao.
-Ajmo mi ovako. Ostavimo vas u hotelu. Odite na ručak, raspakirajte se, odmorite i onda se vidimo kasnije danas. Možda tamo oko 4 sata.-, Tom je na sve to samo kimao glavom.
-Slažem se. Mislim da bi bilo dobro da se malo osvježite nakon puta i sve to.-, nadovezala se moja sestra.
-Ja isto mislim. Što ti kažeš, ljubavi?- pogledao me.
-Kako god ti kažeš. Iako sam i ja za ovu varijantu.-, nasmješila sam se.
-Prodano.-, rekao je i naslonio se natrag na sjedalo. Naslonila sam se na njega i gledala okolo dok smo se vozili po mom rodnom gradu. Povremeno bi me pogledao, dodirnuo ili čak poljubio u obraz. Uskoro smo stigli pred hotel. Burazi su stali na nogostupu pred ulazom u hotel i Tom i ja smo izišli van iz auta. Burazi su izašli odmah za nama. Otvorili smo prtljažnik i izvadili našu prtljagu van.
-Eto, fala vam, dečki. Vidimo se onda kasnije.-, Tom je pozdravio moje buraze. Rukovali su se i sudarili ramenima na onaj muški način. Ja sam se zagrlila sa sestrom i burazima i stala pored njega. Mahnuo je mojoj sestri u autu, uzeo svoj i moj kovčeg i krenuo prema ulazu u hotel. Mahnula sam svima još jednom i potrčala za njim. Kad sam ga sustigla primila sam ga pod ruku.
-Hoćeš da ja uzmem jedan?- pitala sam.
-Ma daj, jesi luda? Ja nosim kovčege...uostalom, kod Billa je ostatak.-, rekao je s podsmijehom, a ja sam se nasmijala. Ušli smo u hotel i već na ulazu netko je nervozno viknuo: "TI!". Tom i ja smo se okrenuli i pogledali u tu osobu. Prišao nam je ubrzanim korakom.
-Dva kovčega? Ostavio si mi da vučem dva tvoja kovčega? Znaš ti koliko je to sve ukupno? PET kovčega! Tri moja i dva tvoja! Plus još Zarin! A to je ŠEST kovčega! Imaš sreće što postoji taxi.- Bill je tupkao nogom pred nama i ubrzano govorio.
-Vidim, ide ti matematika!- Tom se nasmijao.
-Ne zajebavaj, znaš da sam imao tri iz tog!- Bill nije popuštao.
-A morao sam ti vratit za ono s kartama!- Tom ga je čvrknuo.
-Debilu! Ja nisam tebi dao da vučeš šest kovčega!- ljutito ga je opalio po ruci.
-Dobro, oprosti. Idući put ću ti uvalit samo jedan!- Bill se na to sarkastično nasmijao.
-Da, da, da. Ja ću tebi sve svoje ostavit. Pa se snađi!- ljutito se otkrenuo i otišao natrag po stvari.
-Na kojem ste katu?!- Tom je viknuo.
-Na trećem!- Bill je odgovorio.
-Hvala Bogu, mi smo na drugom.-, nasmijao se. Krenuli smo prema recepciji.
-Dobar dan.-, pozdravila nas je recepcionarka. Poprilično je usko bila odjevena...mogla je i zakopčati taj gumb na košulji. Trebala je, to jest. Tom je to, dakako, primjetio. Vidjela sam kako ju je odmjerio.
-Dobar dan.-, odvratio joj je. Kimnula sam glavom u znak pozdrava.
-Imamo rezervaciju na prezime Schmidt.-, nacerio joj se. Cijelo je vrijeme krajičkom oka piljila u njega. Gledala sam ih onim pogledom Daj,mooooolimte!
-Aha, vidim, gospodine i gospođo Schmidt.-, pogledala me. Znam zašto je to rekla. Željela je provjeriti je li gospodin Schmidt još slobodan.
-Oh, nije mi ona žena.-, Tom je spremno odgovorio. Pogledala sam ga ponovno.
-Oh, oprostite.-, ispričala mi se i zatim je promrmljala broj naše sobe. Otišla je do onog stalka gdje drže ključeve i suptilno se nagnula kako bi Tomu pokazala svoje dupe u najboljem izdanju i uzela ključ.
-Izvolite. Želim vam ugodan boravak i ugodan dan.-, rekla je pružajući nam ključ.
-Hvala. I ja vama želim isto to.-, nasmijao se i ponovno ju odmjerio preko sunčanih naočala. Nisam mogla vjerovati. Čim smo se odmakli od recepcije dovoljno daleko kako ona ne bi mogla vidjeti ništa primio me za ruku.
-Isuse Bože. Jesi vidjela onu žensku?- pogledao me.
-Da. A i ti si isto!- sarkastično sam rekla.
-Ha?- zastao je.
-Misliš da nisam vidjela kako ju odmjeravaš, kako joj se smješkaš i sve to?- prekrižila sam ruke.
-Ma šta...?- nije ni dovršio.
-Joj, molim te! Nisam slijepa! Vidim!- počela sam povisivati ton.
-Stani, idemo u sobu, tamo ćemo raspraviti sve.-, rekao je i povukao me za mišicu.
-Boli me to.-, rekla sam jer me stvarno boljelo.
-Oprosti. Ajde, požuri.-, dobacio mi je i popustio stisak. Otišli smo u dizalo i šutili iako smo bili sami unutra. Spustio je naočale i pogledao me. Nisam uzvratila. Naslonila sam se na onaj držač za ruke i samo piljila u vrata dizala. Uskoro smo došli do naše sobe, otključao je vrata i ušli smo. Odmah ih je zatvorio. Malo sam bacila pogled na sobu dok je on ostavljao kovčege pored kreveta.
-Sjedni.-, rekao mi je odjednom. Sjela sam na krevet i sklopila ruke. On je skinuo naočale i stavio ih u džep. Kleknuo je ispred mene i pogledao me. I ja sam njega.
-Gledaj...Pogriješio sam. Znam. Žao mi je.-, rekao je i stavio svoje ruke na moja koljena.
-Ok.-, rekla sam i ustala se.
-Jel se ljutiš?- pitao me.
-Ne, zašto?- u stvari ga nisam mogla ni pogledati jer znam da bih puknula i sigurno ga udarila.
-Ljuta si.-, prišao mi je s leđa.
-Što me pitaš onda kad znaš.-, odmakla sam se i otišla do prozora.
-Ljubavi, smiri se.-, pošao je zamnom.
-Pa nisam uzrujana. Potpuno sam mirna.-, ljutito sam rekla. Pogledao me podigavši jednu obrvu.
-Ok, nisam mirna.-, okrenula sam očima.
-Jel opraštaš?- primio me za ramena i sagnuo se kako bi me pogledao u oči. Gledala sam kroz prozor.
-Zara? Zajice? Pogedaj me!- tepao mi je. Okrenula sam očima i pogledala ga.
-Gledam.-, automatski sam se nasmijala pogledavši ga.
-Jel to znači da opraštaš?- nije popuštao.
-Uh...paaa...a valjda, šta ja znam.-, nasmijala sam se, a on me zagrlio.
-Evo, vidjet ćeš što ću napravit kad siđemo na ručak.-, sjeo je na krevet i pozvao me da sjednem pored njega.
-Ne moraš se dokazivati, već smo se vidjeli.-, sarkastično sam odvalila.
-Gleeee...nemoj tako! Ok, koliko je sati?- posegnuo je za mobitelom.
-Ok, sad je 11. Sići ćemo oko...kad je ručak?- pogledao me. Pogledala sam u strop na tren.
-U 13.-, brzo sam odgovorila.
-Ok, onda ćemo sići oko 13.-, nasmješio se.
-Dobro. Idem nas raspakirati.-, ustala sam se.
-A, ne!- povukao me sebi u krilo.
-Da.-, pokušala sam ustati, ali nije uspjelo.
-Ne...-, doslovno nas je gurnuo na krevet. Nasmijala sam se, a on je legao na mene.

***

-Sad je stvarno vrijeme da se raspakiramo.-, nasmješila sam se i primila ga za lice. Pogledao me i obgrlio jednom rukom dok smo još uvijek ležali na krevetu.
-Ma nije. Imamo još vremena.-, pomilovao me po obrazu.
-Ajde, diži se. Dosta je.-, rekla sam i ustala se te otišla do njegovog kovčega na drugoj strani.
-Oh, super, ja dobijem tvoj.-, nasmijala sam se toj izjavi. Stavila sam njegov kovčeg na krevet i otvorila ga.
-Ok, da vidimo što imamo tu.-, nasmješila sam se i počela raspremati njegove stvari u ormar. I on je raspremao moje.
-Ovo je zabavno. Ja raspremam tvoje stvari, ti raspremaš moje...-
-Ok, što hoćeš?- prekinula sam ga.
-Ništa...Još.-, nasmijao se.
-Nakon ručka. Ne mogu sad.-, nasmijala sam se.
-Pa nećeš moć ni nakon ručka, bit ćeš sita!- pobunio se.
-Onda večeras. I dosta sad.-, nasmješila sam se.
-A dobro...-, čula sam kako mrmlja. Uskoro se uozbiljio i zabuljio u nešto u mom kovčegu.
-Što ti je?- pogledala sam ga. Odmahnuo je glavom i nastavio buljiti. Prišla sam mu. Primio me za ruku.
-Još ga imaš?- uzeo je malu kutijicu u ruke.
-Naravno. Samo ga ne nosim baš često. Ne želim ga izgubiti ili oštetiti.-, blago sam se nasmješila, primila kutiju i otvorila je. U njoj se nalazio lančić koji mi je poklonio.
-Mislio sam da...da ga više nemaš. Zašto si ga ponijela?- pitao me.
-Pa mislila sam ga staviti! Jako je lijep.-, nasmješila sam se, -Što se ti čudiš? Pa zar misliš da sam ga bacila?- pogledala sam ga u čudu.
-Samo mi je jako drago što ga još imaš.-, pogledao me i blago se osmjehnuo.
-A čuj...jako je lijep. I još si mi ga uz to ti dao. Čuvam sve što si mi ti ikad dao. Čak i onaj račun.-, nasmijala sam se. Obgrlio me rukom.
-Znaš, kad su te oteli...Buljio sam u onu smeđu kapu satima. Podsjećala me na tebe i jednostavno sam buljio u nju.-, na tren se zamislio, a onda ponovno vratio.
-Baš volim kad govoriš takve stvari. Zvučiš jako emocionalno i ranjivo.-, nasmješila sam se.
-Ranjivo? Šta to znači uopće?- nasmijao se i poljubio me u čelo. Zagrlili smo se, a zatim začuli lupanje po vratima.
-Bill.-, oboje smo rekli u isto vrijeme.
-Čekaj, idem!- rekla sam i zaputila se prema vratima. Otvorila sam ih i dočekalo me iznenađenje. Umjesto Billa ugledala sam malu kurvu s recepije!
-Dobar dan. Došla sam samo provjeriti je li sve u redu u sobi gospodina Schmidta.-, rekla je i praktički se pozvala unutra.
-Uvjeravam vas da je.-, rekla sam dok je ona već ulazila unutra. Onda sam zamjetila užasno kratku suknjicu. Čim se približila Tomu ovaj je izbečio oči.
-Dobar dan, gospodine Schmidt.-, nasmijala mu se najkurvanjskijim osmjehom koji sam ikada vidjela.
-A-a-a-a-a-a- ustao se sa stolca. Prišao mi je i stao ispred mene. Primio se za glavu.
-Ne mogu ja ovo. Pomagaj!- tiho je prošaptao. Nasmijala sam se.
-Je li sve u redu, gospodine Shmidt?- reepcionarka nam je prišla i isprsila se najviše što je mogla.
-O, BOŽE!- rekao je i odjurio u kupaonu. Ova me čudno pogledala.
-Mah, nije mu dobro. To mu je zbog leta.-, nasmješila sam se.
-Aha, idem ja. Želite li neki poseban stol za ručak?- pogledala me.
-Ne, ništa posebno neće biti potrebno, hvala vam.-, nasmješila sam se i ispratila ju. Zatim sam pokucala na kupaonska vrata.
-Tom? Tom, jesi dobro?- kuckala sam.
-Pusti me!- viknuo je iznutra.
-Mogu ući?- pitala sam. Čulo se samo otključavanje vrata. Ušla sam i vjdela ga kako sjedi na podu naslonjen na stražnji zid.
-Što ti je?- nasmijala sam se i stala ispred njega.
-NE ZNAM!- izbečio se na mene.
-Dobro, šta se odmah dereš.-, sjela sam pored njega. Neko vrijeme smo samo šutili i sjedili.
-Jesi dobro sad? Jesi smiren?- primila sam ga za ruku.
-A valjda.-, nejasno je odgovorio.
-Hoćemo izaći van iz kupaonice?- pitala sam.
-Aha. Ajmo.-, rekao je i ustao se. Zatim je pružio meni ruku kako bi mi pomogao ustati. Čim sam se digla čvrsto me zagrlio.
-Hej. U redu je.-, tiho sam rekla.
-Ne, nije u redu. Ponašam se kao totalni kreten. Nisi to zaslužila.-, rekao je.
-Lažeš.-, pogledao me čudnim pogledom, -Ne ponašaš se kao kreten. Kreten me ne bi doveo ovdje i kreten se ne bi išao upoznati s mojim tatom kasnije danas. Kreten također ne bi odjebao onu prezgodnu curu zbog mene.-, rekla sam ozbiljno.
-Radim to zato što te volim. Ali to nije dovoljno. Ti zaslužuješ više.
-ŠUTI! NI RIJEČ VIŠE!- nasmijala sam se.
-Ne, pokušavam biti real...-
-Realan? Nisi ni blizu realnosti!- prekinula sam ga.
-Gle. Došli smo u hotel, odmjerio sam žensku na recepciji. Onda se ona vratila u našu sobu i jedino što sam ja vidio je bila ona bez odjeće.-, gledao je u pod. Nasmijala sam se.
-U redu je. Mislim, nije u redu, ali nećemo sad o tome. Daaaaj!-, zagrlila sam ga.
-Nisam fer prema tebi.-, primio me za glavu.
-Ajme, prestani više! Gle... Divan si prema meni! Pa živim u tvojoj kući!- sada sam ja njega držala za lice.
-Mah...to je ništa.-, odmahnuo je glavom.
-Je, tebi možda. Ja sam prije nego što sam upoznala tebe radila u Africi, bila posvađana s cijelom obitelji i potpuno izgubljena u vremenu i prostoru!- nasmješila sam mu se.
-Volim te, Zara. Ali nekad se stvarno bojim da to nije dovoljno.-, rekao je nekako sjetno.
-Znam da me voliš. I ja tebe volim.-, tiho sam rekla.
-Nisam ja zaslužio toliku ljubav.-, položio je glavu na moje rame.
-Ok, sad bi bilo dosta.-, rekla sam, zgrabila tuš i zalila ga od glave do pete.
-Ma koji...??? Aha, tako ćemo igrati?- rekao je i zgrabio šampon. Iscjedio ga je po meni. Ubrzo smo potrošili sve što se u kupaoni moglo iscjediti! Čak smo namrvili i sapun.
-Luda si!- rekao je kad smo napokon sjeli.
-Ne, ti si! Moramo se sad očistiti...i imamo...10 MINUTA???- skočila sam na noge. Nasmijao se dok sam ga gurala iz kupaone. Na brzinu sam se otuširala i skinula sve preparate s kose. Izašla sam van samo u ručniku. Pogledao me i prišao mi.
-Jel slobodna kupaona?- privukao me sebi. Kimnula sam.
-Onda ja idem unutra.-, rekao je i povukao me za sobom.
-Šta i ja idem?- nasmijala sam se.
-Ne. Ti ostaješ.-, nasmješio se i pustio me. Dok se on tuširao ja sam se obukla. Obukla sam bijele rifle, crvenu majicu s natpisom Šta blejiš, kravo? Nisam ti ja livada! i obula bijele tenisice. Zatim sam osušila kosu i na nju stavila crvenu traku koja se poprilično slagala s mojom smeđom kosom. Tom još nije izašao iz kupaone.
-Toom!- počela sam lupati po vratima, -Hoćeš još danas izaći?- naslonila sam se na vrata. Otvorio ih je i ja sam skoro pala. Nasmijao si se.
-Pa mogo si mi reć.-, okrenula sam očima. Uskoro sam ga (jedva jedvice) uspjela nagovoriti da se obuče i krenuli smo dolje na ručak. Ponovno smo prolazili pored recepcije.
-Dobar dan, gospodine Schmidt.-, pozdravila ga je ona recepcionarka. Primio me za ruku i povukao prema recepciji.
-Dobar dan...Tamara.-, rekao je pročitavši s pločice koja je bila zakačena na njenoj košulji. Naravno da je to rekao s očitim naglaskom. Nagnula se prema njemu. Nasmješio joj se. Okrenula sam očima.
-Tamara, biste li zakopčali taj gumb?- i ona i ja smo ga pogledale kojijetebikurac? pogledom.
-Naravno, gospodine Schmidt, naravno.-, rekla je, odmakla se i zakopčala gumb. -Nisam znala da vas smeta.-, dodala je zakapčajući ga.
-Ne smeta.-, ponovno joj se nasmješio i povukao me prema hotelskom restoranu. Putem me obgrlio jednom rukom. Ručali smo sa Zarom i Billom. Kasnije smo se vratili u sobu i gledali TV izbjegavajući temu mog oca na najbolji mogući način. Šutnjom.

***

-Zar-ČE! Eo nas ispred. Jel silazite?- začula sam s druge strane slušalice kad sam se javila.
-Aha, eto nas za minutu.-, rekla sam, pozdravila se i poklopila.
-Jel dobro?- pitao me Tom koji je nekako uspio izgnjuriti glavu iz ormara i obući smeđkastu košulju, crne traperice, majicu slične boje i sive tenisice. Naravno, jedan mu je jezik virio iznad nogavice.
-Je. Super je.-, nasmješila sam se i prišla mu.
-Ok, idemo onda.-, rekao je, ugasio TV i doslovno me izgurao iz sobe kako bi zaključao vrata.Uskoro smo se našli ispred hotela gdje su nas čekali moji burazi. Pozdravili smo se.
-DI je Sara?- odmah sam pitala za sestru.
-Stari je tražio da mu ju dofuramo odmah kako bi mu rekla stvari o Tomu. Tak da smo smislili tako malo privlačniju priču. Tom, od dana današnjeg ti ne znaš, ponavljam, NE ZNAŠ što je to one-night-stand.-, Tom se nasmijao, no nitko mu se nije pridružio.
-Ček...vi to ozbiljno?- pogledao nas je čudno. Sammy je samo raširio ruke.
-Od tebe ćemo napraviti savršenog zeta za tatu, samo nemoj kasnije izjavit nešto glupo zbog čega će sav naš trud past u vodu.-, Sammy je napravio neku čudnu facu.
-Bez uvrede stari.-, Laki ja nadodao.
-AJMO, u auto, svi, LET'S GO!- Sammy nas je doslovo potjerao u svoj auto. Mene i Toma na stražnje, Lakija na prednje i sebe na vozačevo sjedalo. Kad smo svi uskočili počela je vožnja.
-Što ako se ja njemu stvarno ne svidim?- Tom je rekao odjednom.
-Ah...onda mu se stvarno nećeš svidjet.-, Sammy se nasmijao, a Laki ga je trknuo.
-A ništa...samo će ti zagorčat život...nije tako strašno, navikneš se s vremenom.-, rekao je.
-Hvala, dečki, stvarno znate pružit podršku.-, Tom je sarkastično odvalio.
-To smo ti mi, puni razumjevanja i tolerancije.-, Sammy se nasmijao. Naslonila sam se na Toma i počela gledati kroz prozor.
-Bit će sve u redu.-, rekla sam mu i nasmješila se. Namignuo mi je i poljubio me.
-ALELUJA! Već smo pomislili da si ti pripadnik neke religije u kojoj je ljubakanje u javnosti zabranjeno ili tako nešto.-, Sammy je rekao.
-Trebaš tek čut Sarine teorije.-, Laki je nadodao.
-Sammy, Laki, gledajte cestu.-, nasmješio im se.
-You got it, Boss!- rekli su onim naglaskom kojim je Andy Garcia uvijek govorio. Uskoro smo se dovezli do kuće. Bila je to ogromna vila, najmanje dvokatnica, žuto obojena s prozorima koji su podsjećali na one iz gotičkog doba. Ispred nje se nalazio savršeni travnjak po kojem se pružala savršena kamena stazica koja je vodila do savršenih drvenih, nedavno prelakiranih smeđim lakom, vrata.
-Ne hodaj po travi.-, Laki je pojasnio znak Tomu. Uskoro smo došli do vrata. Tom je pozvonio. Čekali smo otprilike pola minute kad nam je vrata otvorio jedan muškarac.
-Oh, već ste stigli.-, rekao je djetinjastim glasom.
-Polubrat.-, Laki mi je suptilno šapnuo i nakon toga se nakašljao. Pustio nas je u kuću. Kad smo ušli ispred nas su se našle stube koje vode vjerojatno na drugi kat i dva prolaza. Jedan s lijeve, drugi s desne strane. Bile su to više goleme rupe u zidovima savršeno poravnate i obojene savršeno promješanom žutom bojom koja se nigdje nije grušala. Sve je bilo tako jebeno savršeno da mi je išlo na jetru. Prošli smo lijevim prolazom za polubratom Svenom, kako sam kasnije saznala, i našli se u golemom dnevnom boravku. Sastojao se većinom od stolarije i starudija sličnih tome. U zatku sobe se nalazio moj klavir. Podsjećao me na naš boravak. Jedine razlike se bile boja zidova, kod nas bijela, a tu siva i moderno opremljen boravak kao naš, odnosno starinski kao ovaj ovdje. Moj otac je sjedio u bijelom kožnom naslonjaču koji je bio dio jebeno savršeno bijele kožde garniture.
-Dobar dan, tata.-, rekla sam odjednom.
-Zara.-, rekao je i ostao sjediti.
-Bila si u pravu, znaš. Sve što si rekla bilo je točno. Uspjela si, napravila si pravu mladu ženu od sebe.-, kada bi me netko pitao što želim čuti od svog oca ovo bi vjerojatno bile te riječi.
-Nedostajao si mi.-, rekla sam i zagrlila ga. Iako sam izrekla golemu laž, nije bitno. Bitno je da je sve u redu.
-Tko je ovaj nepristojni uljez u mojoj kući?- tata me odjednom pitao. Laki i Sammy su počeli kašljem prikrivati smijeh. Tata ih je prijeko pogledao.
-A gle njih, junačina. Tako poznati reper i producent, imate novca za onakav auto, a nemate za sirup protiv kašlja?- prekorio ih je, a oni su obojica samo prstom pokazali na Toma. Ponovno je nastala tišina. Svi, pa čak i ja, smo gledali u Toma.
-Ja, gospodine?- pogledao je Tom mog tatu. Tata se okrenuo po sobi.
-Vidiš li ikoga drugoga ovdje?- pitao ga je.
-Ja sam Tom, drago mi je.-, rekao je i pružio ruku koju moj otac naravno nije prihvatio. Tipično.
-To je taj tvoj prijatelj?- tata me pitao. Odmakla sam se od starog i stala pored Toma.
-Da, to je Tom.-, rekla sam pokazujući na njega.
-Zapravo, ja sam joj dečko.-, dodao je Tom.
-Ti stvarno nemaš manire!- moj otac je planuo u sekundi. Laki, Sammy i Sven su, čim su vidjeli da će biti gusto, odvjetrili van pod izlikimo da moraju promjeniti ulje u autu. Njihov je odlazak donkle omeo tatu pa je zaboravio na temu Tomovih manira. Ponudio nas je pićem. Čajem, točnije.
-Izvoite sjesti.-, rekao nam je tata. Sjela sam pored Toma, a tata u svoj naslonjač.
-Reci mi, Tome...-, sigurna sam kako je Tom na to u ovo kratko vrijeme postao alergičan, -Čime se baviš?- moj otac je postavio pitanje.
-Ja sam gitarist. Porpilično poznat. Sviram u bendu Tokio Hotel.-, rekao je Tom samouvjereno.
-A, tako dakle. Pa, nemate baš dobar glas. Većina ljudi ovdje vas mrzi...ne, ne mrzi već prezire.-, moj otac je prekrižio noge.
-Nije bitan glas, već kvaliteta.-, Tom je dodao.
-Kakva je to kvaliteta kad vas ljudi mrze?-
-Gledajte, vi možete birati kome ćete vjerovati, no ja bih ipak osobono vjerovao milijunima koji prepoznaju tu kvalitetu, a ne onima kojih ima manje.-, Tom je gledao mog oca s jednakom mržnjom kojom je ovaj njega gledao. Otac je pogledao prema tlu i prekrižio noge na drugu stranu.
-Kako tvoj invaliditet? Kako sviraš s tim?- pitao je moj otac odjednom.
-Molim?- Tom ga je pogledao najčudnijim pogledom kojeg sam ikad vidjela.
-Da. Gledaš u križ, to jest, ne mogu to još ustanoviti, ali ti desno oko definitivno bježi u kut. Kako sviraš s tim?- Tom ga je samo gledao.
-To i nije toliko bitno. Sve je u prstima i ruci. Naviknu se s vremenom.-, rekao je Tom. Ponovno su se onako gledali.
-Uostalom, i veći umjetnici od mene su svirali bez jednog osjetila.-, Tom je bijesno rekao.
-Navedi jednog.-, tata je podigao prst u zrak.
-Beethoven.-, nasmješio se podlo. Tata je otpio gutljaj čaja. Sve je imao savršeno pod kontrolom.
-Ti sebe smatraš umjetnikom?- rekao je odjednom.
-Vi sebe ne smatrate?- Tom ga je poklopio.
-Nisam siguran pratim li te.-, odgovorio je moj tata.
-Vi ste liječnik, zar ne? Kad odem kod liječnika želim biti siguran da sam u najboljim rukama, želim oko sebe ljude koji znaju što rade. Ti su ljudi u svom poslu umjetnici.-, rekao je Tom.
-Hm...zanimljiva teorija.-, rekao je moj tata. Ponovno su se onako gledali.
-Tatice, čime si se ti bavio obih godina?- željela sam prekinuti tu mržnju između njih.
-Politikom, dušo.-, rekao je i počeo nam govoriti o svojoj kandidaturi za predsjednika vlade i ostvarenju svog cilja da postane ministar zdravstva. Naravno, Tom ga je čitavo vrijeme podbadao pa je i ovaj njega. Sammy, Laki i Sven su se vratili i sjeli na kauč promatrajući tijek situacije.
-Reci, Tome, ti si Njemac, zar ne?- pitao je moj otac.
-Da, tako je.-, Tom je istisnuo kroz zube.
-Ah...velika zemlja ne tako velikih ljudi.-, moj otac je gledao u strop.
-Kako to mislite, gospodine?- Tom je rekao.
-Njemci su za mene poprilično primitivan narod. Znaš, niste dorasli.-, moj otac je započeo temu koju kod nikoga, a posebice kod Toma, ne treba počinjati.
-VI mislite da sam ja primitivan? Dakle vi me osuđujete na temelju narodnosti? Ne, vi osuđujete ciju naciju na temelju njemačke prošlosti! Vi mislite da sam ja na Hitlerovom nivou!- Tom je izgubio živce. Zatvorila sam oči na tren. Naravno da je to spomenuo.
-Hitler...genijalac. Genijalan um, ali spaljena duša.-, rekao je moj tata.
-O tome bi se, gospodine, dalo raspravljati.-, rekao je Tom.
-Pomješalo mu se par čuki, ali svejedno, genijalac.-, moj otac je nastavljao svoj monolog. Ponovno je počeo zuriti u Toma onim pogledom.
-Onda, Zara, kako je bilo u Africi, sigurno je bilo zanimljivo...-, moj otac je prekinuo Sammyevu zamisao da prekine tišinu podizanjem ruke u zrak. Stari je piljio u Toma, Tom u njega...
-Reci, Tome, iz kojeg si grada?- stari nije odustajao.
-Iz Magdeburga, ali trenutačno smo u Hamburgu.-, rekao je s blagim smješkom.
-A ti, Zara?-
-Zapravo, tata, ja živim s njim.-, rekla sam.
-Aha, lijepo.-, rekao je moj tata neuvjerljivo i nastavio piljiti u Toma onim mrtvačkim pogledom. Tom me primio za ruku.
-Kako ste se upoznali?- Sven je pitao, a Tom je počeo pričati cijelu priču. Dobro, gotovo cijelu, izostavljao je "određene" dijelove kao što su otmica, interpolstvo, i naše učestale svađe. Uskoro je bilo vrijeme za polazak i Tom i tata su si stisnuli ruku i to je bio najprijateljskiji čin danas. Razmjenila sam brojeve s polubratom, pozfravila pomajku koju sam tek kasnije primjetila i Tom i ja smo bili vani dok trepneš okom, a uskoro i moji burazi.
-Mrzim tvog starog.-, rekao je na njemačkom.
-Nije da se ne primjeti.-, i ja sam odgovorila.
-English, bitte!- nasmijao se Sammy i svi smo uskoro posjedali u auto. Sammy i Laki su morali nešto hitno obaviti u studiju pa su nas odvezli ravno u hotel. Tamo su nas u predvorju dočekali Bill i Zara. Bill i Tom su iši sve to prokomentirati nasamo pa smo i ja i Zara učinile isto. Smijala se kroz cijelu priču. Uskoro su nam se pridružili i Tom i Bill. Popili smo piće u restoranu i onda svatko otišli u svoje sobe jer je već bilo oko 20 sati. U dizalu je vladala potpuna tišina. Niti ja niti Tom nismo ništa govorili. Samo smo šutili i čekali da se vrata otvore. Kad smo napokon došli do naše sobe otključao je vrata i pustio me unutra. Tamo smo sjeli na krevet i skinuli cipele jer su nas noge doslovno ubijale. Izvalili smo se na krevet i upalili TV. Neko smo vrijeme samo piljili u kutiju.
-Danas je bilo jaaaaako neugodno.-, rekla sam odjednom.
-Da, znam. Oprosti zbog toga. Jednostavno me izazivao i ja sam tako reagirao.-, ponašao se kao da je on bio kriv.
-Ma nema veze, znam kakav je tata.-, nasmješila sam se.
-Ide mi na živce! Tome, invalid si, Tome, Njemac si, Tome, ti si obični šljam.-, rekao je i zašutio.
-Ma nisi obični šljam. Ti si poseban.-, rekla sam i počela ga češkati po prsima. Okrenuo je glavu.
-Hej, pogledaj me.-, rekla sam i okrenula mu glavu natrag, -Bio si super danas, ponosna sam na tebe.-, rekla sam i poljubila ga.
-A jel? I...hoćeš me nagraditi?- rekao je i zločesto se osmjehnuo.
-Hm..možda.-, počela sam mu otkopčavati košulju. Nasmješio se i podigao me na sebe. Legla sam na njega i počeli smo se ljubiti. Odjednom je stao.
-Ej, jel meni stvarno bježi desno oko?- pogledao me. Nasmijala sam se.
-Malo. Desno.-, rekla sam, a on je pogledao u strop, -Ali samo kad gledaš gore ili dolje.-, nasmješila sam se i primila ga za lice.
-Lijepo što mi to sad kažeš!- pa mislila sam da zna!
-Ma tvoje su oči divne takve kakve jesu!- rekla sam i pogladila ga po čelu.
-A valjda.-, nekako sjetno je rekao.
-Gledaj, ti si super. I volim te. Puno.-, nasmješila sam se i položila glavu na njegova prsa. Poljubio me u kosu.
-I ja tebe. Poljubi me.-, rekao je i pogledao me. Poljubila sam ga, a onda smo začuli zvono na vratima. Ustao se i zakopčao košulju. Čula sam kako razgovara s nekim kad je otvorio vrata. Vratio se u sobu s figuricom Hitlera na feder-glavu. Nasmijala sam se i pala s kreveta. I on se nasmijao odlagajući Hitlera na stolić.
-Genijalan um, ali spržena duša.-, ponovno je oponašao mog starog. Nasmijala sam se još jače.