|
da, došao je i ja sam propustila priliku da ga vidim.. nenamjerno.. možda je sudbina, neki znak, da ne patim, da odgodim.. možda.. ali što ako ovako više patim, a patim, jer se bojim.. što ako sanjam bezveze, što ako nikad ništa nebude, ako sam opet prevarena, a iskreno- umorna sam od tog, više tako nemogu, teško mi se i borit, bojim se odbijanja i istine, a tako bih je žaljala doznati, istinu.. onu pravu.. da saznam što mu je u mislima, što mu je na duši.. kako bih samo voljela znati!!! danas je bilo lako, nisam imala vremena za borbu s mislima, a potajno sam željela, no nisu mi dopuštali, možda je i bolje.. no sada pada noć i ja se bojim da će ona boljeti, jer nema nikakvih tragova do njega.. a možda bih i mogla nešto saznati, uvijeriti se i prestat brinuti.. možda..al ja nisam sigurna što mi je najpametnije napraviti.. a i on uskoro ponovno odlazi, i ako do tad nešto ne saznam-neznam kako ću dalje.. a sutrašnji dan već znam- vidjet ću ga i ponovno ćemo rumeni u licu pogledati prema dolje.. u pod.. još niže, da nam se nebi oći srele.. a zašto je tako.. i možda kažem BOK, možda kažem, jer teško je.. kako onda dalje??? a sada idem.. idem sanjati.. o nama:))) ..."OSTANI JOŠ OVE NOĆI, LAKŠE ĆE MI SAN NA OĆI, BUDI DRUG MI TI, HAJDE OSTANI!!..." |