|
baš sam razmišljala kako nas sitnice mogu razveseliti.. Male ljuskice NEČEGA čemu neznamo ni ime.. bitno je samo da se spomene.."i to je tako kratko baš kao tama između dva treptaja"..a onda uslijedi razočarenje.. zašto pravi prijatelji baš uvijek moraju biti u pravu?!? zašto su toliko realni i tako nas često šalju nazad na zemlju.. a tako je lijepo u mašti..! Pa što ako idem na more i ako će trajati samo dva dana, trajat će i kad se vratimo, ako uopće išta započnemo... SAMO PUSTI NEK TRAJE, SVA DOK TRAJE DOBRO JE, NE OBEĆAVAJ NIŠTA, JA TE NE TRAŽIM NIŠTA, LIJEPO JE I TO JE SVE.. JEDNOM NETKO ĆE DOĆI, DOĆI DA OSTANE, I MOŽDA BAŠ JA TKO TO SADA ZNA, IMA JOŠ VREMENA... P.S. moje drage Ninek i Hanek idu suter rano ujutro na moreko, točnije u Pulu pa im ovim putem hoćem samo zažaljeti provod "do jaja" i sretan put!!! i mislite na mene, afkors, puno vas volim!!!! vaš paulek:))) |