Deo I
Hijerarhija Nebesa


Ezekielova viđenja i anđeoska Hijerarhija

Jedan od velikih starozavetnih proroka koji je delovao izvan Palestine, među izgnanicima, bio je i Ezekiel (hebr.: Jehezqiel = ’snaga mi je Bog'). Zajedno s judejskim kraljem Jojahinom i drugim zarobljenim žiteljima Jerusalima, 597. god. se. car Nevukadnezar ga je deportovao u Babiloniju, kasnije jaku judejsku dijasporu. Tamo je se Ezekiel, budeći nadu za povrata u Jerusalim svojim sunarodnicima, nastanio u jevrejskoj koloniji Tel Abib na obali kanala Kebar. Pet godina nakon deportacije iz Jerusalima, na proroka Ezekiela je se moćno spustila ruka Gospodnja, i on je haldejskog meseca tamuza na rukavcu reke Eufrat imao jedno od najveličanstvenijih viđenja Božije Slave i vrha nebesničke Hijerarhije.

Dva kosmogonijsko-mistična stožera oko čijeg kultivacionog raščlanjivanja, spekulativne nadgradnje, su se okupljali jevrejski gnostici, a što tretira i obrađuje takozvana Hejkhaloth-literatura (hejkhal - ÜŰŮÔ = 'palata', 'dvorac',) bili su takozvano 'Delo Kola'– Maaseh Merkavah (skriptuarno izloženo na početku 'Knjige proroka Ezekiela') i 'Delo Postanka' – Maaseh Bereshith. Tako talmudski traktat 'Hagiga' (fol. 11/b) obrazlaže: »Ne sme se poučavati /Zakon/ golotinja pred trojicom, ni učenje o Postanku pred dvojicom, a još manje o Merkava i pred jednim, pa makar on bio mudar i sve shvatao po svojoj svesti sam.«

Sam termin Maaseh Merkavah izveden je iz ’Prve knjige letopisa ’gde se kaže da je kralj David svome sinu Solomonu, koji će sagraditi Jehovin Hram u Jerusalimu, predao srebrne i zlatne šipke »za uzorke od kola sa zlatnim Keruvima koji ce raširenih krila zaklanjati Gospodnji kovčeg.« (28:18)


Jedan stari likovni prikaz Ezekielovog viđenja na Kebaru

U Svetinji nad Svetinjom (Debiru) prvog Jehovinog Hrama u Jerusalimu koji je podignut kao zemaljska simbolično-ambijentalna slika Neba i Nebeske Palate (Svetinje), stajao je Kovčeg Zakona (u kome su bile pohranjene dve ploče Dekaloga). Na Kovčegu Svedočanstva nalazili su se zlatni kipovi dva Keruva. Raskriljeni Keruvi bili su izveženi i na zastoru koji je razdvajao Svetinju od Debira u Mojsijevom pustinjskom Šatoru. Gospodnja Slava koja je pratila i vodila u Obećanu zemlju Izraelce, u vidu sjajno-koprenastog Oblaka prekrivala je Prebivalište, pustinjski Tabernakl: »Od večeri do jutra stajao je u obliku Ognja nad Prebivalištem. Tako ga je Oblak neprestano zakljanjao, a noću bejaše poput žara.« ('Brojevi', 9:15-16)  Oblak Slave koji je zaklanjao Sunce Večnosti, Stub Univerzuma, Gospoda Ljubavi i Mudrosti, javljao bi se Mojsiju između kipova Keruvâ. Na Sinaju je Mojsije već s Gospodom govorio licem u lice.

'Druga knjiga o kraljevima ’opisuje dematerijalizaciju, preobraženje i vaznesenje Ilije proroka na obali reke Jordan: »I dok su tako ili /Ilija i Elisej/ i razgovarali se, gle: Ognjena kola i Ognjeni Konji /= Keruvi/ stadoše među njih, i Ilija u Vihoru uziđe u Nebo.« (2:11)  Za Jovana Krstitelja kaže se da je delovao u Ilijinom Duhu, odnosno da je bio novi Ilija.  Pri Preobraženju na gori Hrist susreće i razgovara sa Nebesnicima koji su na zemlji delovali kao gorljivi borci za Istinu  sa Mojsijem i Ilijom, koje je Oblak Slave negda preobrazio i uzeo u Nebo: »Dok je On još govorio, prekrije ih svetao Oblak /= Merkava, Kola/.« ('Matej', 17:5)

Kočije Slave i Preobraženja, Kočije Božije Vatre i Božije Vode, pojavljuju se i prilikom Isusovog Vaznesenja sa Maslinske gore u Betaniji: »... Bi na njihove oči uzdignut u vazduh, i Oblak Ga ote očima njihovim.« ('Dela', 1:9)  Na Oblaku Slave Gospod ce opet Doći poput munje.

Ezekiel svoj opis božanskih viđenja počinje rečima: »Otvoriše se Nebesa, ... Pogledah, kad ono sa severa udario silan Vihor, velik Oblak, bukteći Oganj.«  Ezekiel ne govori o nekom atmosferskom fenomenu i prelamanju, već o otvaranju duhovnog oka i duhovnih vratiju. Kamenovani đakon Stefan pred smrt iznosi: ’Gledam otvorena Nebesa i Sina Čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu.« (‘Dela’, 7:55)  I ljubljeni učenik Jovan, viđenje Prestola Slave počinje sličnim rečima: »I gle, u Nebu otvorena vrata ...« ('Otkrivenje', 4:1)  Dolazak Kočije Slave postavljen je u znaku svetog Četvorstva, četiri Elementa: Vazduha, Vatre, Vode i Zemlje, baš kako se i Obilje Duha Istine izliva na prahrišćansko Bratstvo u Gornjoj odaji Markove kuće u Jerusalimu (‘Dela’ 2:2-3; pogl. 4:31).  Ilijin susret sa Jehovom u nekoj pećini na Horebu opisuje se rečima koje iskazuju moć četiri Elementa: »Pred Jehovom je bio silan Vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, / .../. Posle olujnog Vihora bio je Potres, / .../ A posle Potresa bio je Oganj, / .../. Posle Ognja šapat laganog i blagog lahora.« ('Kraljevi', I, 19:11-12)

Prorok Ezekiel dalje opisuje svoje viđenje: »Usred toga /Oblaka/ nešto kao četiri Živa Bića, obličju slična čoveku; u svako od njih su četitri lica, u svakoga četiri krila. Noge im ravne, a stopala kao u teleta; sevahu poput uglačanog bakra. Ispod krila imahu na sve četiri strane ruke čovečije.«  Ezekiel za Keruvime koji su se dvema ’krilima ’dodirivali kaže da se nisu ni okretali, nisu pravili obrtno, kružno kretanje, već su samo munjevito translaciono parali vazduh napred-nazad, kako ih je Duh Božiji vodio.

Ezekiel dalje opisuje: »Na zemlji uza svako od četiri Bića po jedan Ofan/Točak. Točkovi behu slični hrisolitu, sva četiri istoga oblika; oblikom i napravom behu kao da je jedan točak u drugome. U kretanju su mogli ići u sva četiri smera a nisu se morali okretati /= rotirati/. Naplatnice im behu visoke, a kad bolje promotrih, gle, na sve strane pune očiju. Kad bi bića krenula, krenuli bi s njima i Točkovi; kad bi se bića sa tla podigla, i točkovi se podizahu.«

Izvorni hebrejski termin za ’točak ’je galgal - ÜŇÜŇ. Točak se javlja i kao simbol Nebeskih planetarno-solarnih Sfera nad kojima vladalački stoje Arhanđeli, Kneževi (Prinčevi). Prorok Danilo opisuje svoje viđenje Večnog Oca na Prestolu Slave: »Njegovo je Prestolje kao plamenovi ognjeni i Točkovi kao žarki oganj.« ('Danilo', 7:9)  Ako Božiji Presto predstavimo kao stepeničastu kupu (zarubljenu oblu piramidu), onda su ’točkovi ’svakako stepenici te ’kupe'.

Pogledajmo kako prorok Isaija opisuje viđenje visokih anđela Serafima, koje mu je Gospod dao u slikovitom obliku: »Iznad Njega stajahu Serafimi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zaklone lice, dva da zakriju noge, a dvema krilima su leteli.« ('Isaija', 6:2)  Hvaleći Gospoda bez prekida, Serafimi su potvrđivali sebe kao Božiju decu koja neprekidno preuzimaju i isporučuju, odaju Božiju Slavu, Božiji Sjaj (hebr.: chashmal), čime se i neprekidno klanjaju Presvetome. Imenica seraf - äčé (u množini: serafim - ÝŮäčé; u nekim evropskim jezicima susreće se kao ’serafin') povezuje se sa glagolom saraf - ăčé koji znači: ’zapaliti', ’spaliti', ’izgoreti' (serefah – Ôäčé = ‘gorenje’, ‘sagorevanje’), te sa istovetnom imenicom koja u starozavetnom štivu označava zmiju otrovnicu (- plamen je taj koji se izdiže poput zmije). Oganj koji donose Serafimi je simbol Svetog Duha, Koji sažiže sve negativno što mu se pokajnički preda, kako bi čovek mogao da bude Božija reč i Božija usta.

Ignatije (Ignatius) Bogonosac, episkop u Antiohiji, drugom po redu hrišćanskom centru posle Jerusalima, koji je mučenički stradao oko 107. godine, u svojoj ’Poslanici Tralijancima ’ukazuje na svoje duhovne uvide, ali, kao i Pavle, naglašava da su to ipak delimične spoznaje: »Jer i ja, ni time što sam okovan /za Hrista/ i što mogu shvatiti nadnebeske stvari i anđelske stupnjeve i činove /višnjih/ Načalstva, i vidljivo i nevidljivo, ipak i pored toga još nisam učenik /Hristov/.« (5:2)

Najpoznatiju sliku nebesničkih rangova svakako je dao hrišćanski pisac Dionisije Aeropagit (Dionysios Areiopagits, oko 500. god.), za koga se, na osnovu naslova nekih rasprava (oslonjenih na neoplatonističke poglede) i poslanica nekada dalo pogrešno zaključiti da se radi o liku iz I stoleća, koji je u Ateni pristupio apostolu Pavlu ('Dela apostolska', 17:34), o prvom episkopu helenske metropole. Aeropagitski korpus čine četiri rasprave: 'O nebeskoj hijerarhiji', 'O crkvenoj hijerarhiji', 'O božanskim imenima', 'O mističnom bogoslovlju' i deset poslanica upućenih različitim osobama. Delo ’O Nebeskoj hijerarhiji’ (De coelesti Hierarchia) nastalo dosta kasno (oko 500. g. n. e.), kada je institucionalizovana Crkva već služiteljsku hijerarhiju klerika izvrnula i pretvorila u vladalačko-despotsku. Tako u datom spisu istočni dogmatičar Pseudo-Dionisije Areopagit nebesnike deli s obzirom na blizinu Gospodu, na devet zbora, koje svrstava u tri hijerarhije (ierarhiai - ąµÁ¬ÁÇą±ą), tri hijerarhijska ranga (razreda), a svaki rang pak deli na po tri kora (horoi - ÇĚÁżą). U najviši, Bogu najbližu hijerarhiju vesnika (µŔ¬ÁÇą±ą) smešta Serafe, Keruve i Trone (Prestole); srednji hijerarhijski rang (ĽµĂ¬ÁÇą±ą), po njemu zauzimaju Dominioni (Gospodstva), Sile i Vlasti; nižu hijerarhiju (ĹŔ¬ÁÇą±ą) pak čine Principi (Načela, Poglavarstva), Arhanđeli i Anđeli. Po Dionisiju viša hijerarhija dobija Svetlost od Gospoda, i daje je na srednju hijerarhiju nebesnika, a ovi na nižu hijerarhiju: “... Moguće je reći i to da svaka hijerarhija, kako nebeska kako i čovečija /= crkvena/ ima svoj prvi, svoj srednji i svoj poslednji stepen, projavljajući time istinu da se svaki od tih stepena udostojava znanja u meri koja njima priliči, kao i to da svetlost najobilnije primaju prvi, a da preko njih tu svetlost dobijaju oni koji dolaze uza njih. To takođe kazuje i o istini da Onaj koji je istinski savršen, da On, Svesavršeni, nema potrebu usavršavanja u bilo čemu.” (X, 3)

Pogledajmo šta Pseudo-Dionisije govori o najvišem nebesničkom razredu: »... Mi kazujemo da svako imenovanje nebeskih umova, pokazuje bogopodobno svojstvo svakog od njih. Tako imenovanje Serafa, po mišljenju onih koji znaju jevrejski jezik, označava plamen ili one koji gore, a Keruvi, obilje znanja ili mudrosti. I zato, pravilno je učenje da su u prvoj trijadi nebeske hijerarhije najviši činovi, pošto se ka njoj, kao najbližoj Bogu, daju /prva/ bogojavljanja. Plamtećim Prestolima nazivaju se nebeski umovi zbog toga što to ime izražava njihovo bogopodobno svojstvo. Jer, i samo ime Serafa kazuje o njihovoj neprekidnoj ustremljenosti ka božanstvenom, njihovu gorljivost i hitrinu, njihovu plamteću, postojanu, neoslabivu i istrajnu ustremljenost; takođe kazuje i o njihovoj sposobnosti da one koji su niži uzvodi ka više, da budi i rasplamsava u njima žar koji oni /- Serafi/ imaju u sebi. Isto tako /njihovo ime/ označava i sposobnost da pale i sažižu, da očišćavaju, da uništavaju svaku stamnjenost. Ime Keruva označava i njihovu silu da spoznaju i da sozercavaju božansko blagolepije pri neposrednom njihovom projavljivanju; označava takođe i njihovo mudro iskustvo da drugima daju i saopštavaju mudrosti koje su i njima /Keruvima/ darovane. Ime najviših Prestola označava i to da su oni savršeno izuzeti od bilo kakve povezanosti sa zemnim, da se oni postojano uzvišuju nad svim što je niže, da nadsvetovno streme u višnje i da su svim svojim silama uz Boga, da od Njega primaju istine u svome potpunom bestrašću i neveštatstvenosti; zakođe označava da oni nose Boga i da svakom poniznošću ispunjavaju Njegove Zapovesti.« (Pogl. 7, 1)

O takozvanoj srednjoj hijerarhiji nebesnika čiji cilj vidi u postojanom podražavanju Boga i saopštavanju prihvatenih božanskih istina, Pseudo-Dionisije iznosi: »Govorenje o imenu svetih Gospodstava, po mom mišljenju, označava svecelu oslobođenost od bilo kakve vezanosti za zemno; kazuje takođe o uzvišenju ka gornjem; kazuje da su oni /- Gospodstva/ daleko od bilo kakvog unižavajućeg robovanja i da postojano streme ka Bogu, istinito Gospodstvu, te da se svecelo obraćaju božanstvenim Istinama.
Ime svetih Sila označava nepobedivu hrabrost u njihovim bogopodobnim delima; označava takođe i njihovu silnu ustremljenost ka bogopodražavanju, njihovi nelenjost i težnju da sozercavanju sveukrepljujuću Silu, te da o Bogu, onoliko koliko to oni mogu, kazuju onima koji su iza njih.
Vlasti su ime za nebeska bića sposobna za prihvatanje ozarenje božanstvenim istinama, za bića nadsvetskog duhovnog gospodarenja koja slobodno koriste svoje gospodarstvene sile da bi o tim, božanstvenim istinama, kazivali i drugim Silama.
Imajući takva bogopodobna svojstva, srednji stepen nebeske hijerarhije očišćen je, prosvećen je i usavršen je posredstvom spomenutih božanskih ozarenja neposredstveno kroz činove prve hijerarhije, a zatim, po ustroju hijerarhije, on /- srednji stepen/ učestvuje u usavršavanju poslednjeg stepena /nebeske hijerrhije/.« (Pogl. 8, 1 – Prevod: Slobodan Prodić))

A o Načelima, Arhanđelima i Anđelima u svojoj ‘Nebeskoj hijerarhiji’ kazuje: »Ime Načela/Principa označava njihovu bogopodobnu sposobnost da načelstvuju i upravljaju, saobrazno svetom poretku koji priliči načelstvujućim silama i da svecelo sebe i druge obraćaju ka bespočetnom Načelu. Takođe njihovo ime, samo donekle, projavljuje nadumne istine o Bogu kao Načelu i blagoustrojitelju načelstvujućih nebeskih sila.

Čin svetih Arhanđela jednak je nebeskim načelima jer njihova hijerarhija, kako sam već rekao, istovetna je sa hijerarhijom Anđela. ali kako ni u jednoj od spomenutih trijada nema prve, srednje ili poslednje, to i sveti čin Arhanđela, sjedinjuje i druga dva čina unutar ove /treće/ trijade. Ovaj čin /Arhanđela/ zajedničari i sa svetim Načelima i sa svetim Anđelima, pojmeći i čuvajući jedinstvo saobrazno svome strojnom, iskusnom i neiskazivom voditeljstvu. Sa poslednjima /- Anđelima/ on predstavlja čin koji je određen da uči, da prima božanstvena ozarenja od prvih /viših/ sila te da ih sa ljubavlju predaje Anđelima, a kroz njih da te istine saopštava nama u meri koliko je to nama dostupno.

Anđeli, kako smo rekli, zaključuju sve činove nebeskih umova, tako da su oni poslednji među nebeskim bićima koja imaju svojstva bestelesnih sila. Zbog toga što pomoću njih možemo barem malo da dokučimo skrivene tajne tog duhovnog sveta, nama je prikladno da ovim imenom nazivamo sva bića nebeskih sila. Jer, potrebno je imati na umu istinu da je viša hijerarhija /nebeskih sila/ osobeno bliska Bogu i da je nepostižna u celosti čak i srednjem stepenu te /nebeske/ hijerarhije. Srednja trijada koju čine Gospodstva, sile i Vlasti, ima u svom delu i to da rukovodi trijadu u kojoj su Načela, arhanđeli i Anđeli, poslednjim stepenom nebeske hijerarhije koja načelstvuje nad našom /čovečijom/ hijerarhijom kako bi neprestano sve bilo u poretku koji je ustrojio Bog.« (9, 2)

I pre i posle Dionisija postojala su slična imenovanja i razvrstavanja anđeoskih zborova, ali je njegova knjiga ponajviše uticala na formiranje crkvene dogme i misli o nebesničkim lestvicama i precizirala je učenje o devet anđeoskih činova podeljenih u tri grupe, tri stepena, razreda. Slično, ali ne i identično nabrajanje anđeoskih zborova susreće se i kod episkopa Kirila Jerusalimskog (Kyrillos, otprilike 315.-386.) Za istoriju hrišćanske misli i kulta, od njegovih brojnih spisa, najvažniji su njegovi ’Govori’ (Kathseis), ukupno 24 njih, objavljeni na osnovu stenograma jednog slušaoca. Tako u svome govoru ’O /Duhu/ Utešitelju ’iznosi i sledeće, pozivajući verujuće pneumatike: »... Nemoj da ostaneš na zemlji. Penji se Naviše. Penji se sa mnom misaono u Nebo, i vidi tolike i tolike mirijade Anđela. Penji se još više ako možeš. Vidi Arhanđele, vidi Duhove, vidi Sile, vidi Načela, vidi Vlasti, vidi Prestole, vidi Upravitelje. Vidi Keruvime i Serafime. Upravitelj svima njima, i Učitelj, i Osvetitelj, jeste Sveti Duh Utešitelj.« (Cat. VI, 4, v.: XI, 11)

Jovan Damaskin (oko 650. do oko 750. godine n. e.), najjasniji predstavnik halkedonske teologije, u svome spisu Expositio (‘Izlaganje ortodoksne vere’) iznos za nebesničku lestvicu: »Anđeli se razlikuju jedan od drugoga svetlošću i položajem, bilo da njihova svetlost zavisi od njihovog položaja, ili da njihov položaj zavisi od njihove svetlosti; i oni prosvetljavaju jedan drugoga, jer prevazilaze jedni druge redom ili prirodom. Jasno je da viši anđeli predaju svetlost i zvanje nižima.« (II, 3) – I crkveni pisac Grigorije (Gregorius, oko 330. do oko 390. godine ne.) Bogoslov, episkop u Konstantinopolu, u svojim ’Govorima ’iskazuje da niži anđeli primaju Svetlost od viših »saobrazno njihovoj priodi i redu  ts phýseos kaě ts tákseos.« (XXVIII, 31) - Anđeli se mogu razlikovati po potencijalu Svetlosti koju zrače, ali je besmisleno da jedan anđeo od drugoga dobiva Svetlost Postojanja, kad je Bog, Svetlost Života, kao jezgro duhovnog tela u svakome nebesniku prisutan, i iz njega zrači. Zato što u Nebu sve zrači iznutra, zato i u Kraljevstvu Svetlosti nema nikakve sene.

Origen (Adamantius Origenes, otprilike 185.-254. g.) iz Aleksandrije, jedan od najučenijih helenskih crkvenih otaca, iznosi u svojim ’Počelima ’ (De principiis) da su svi bestelesni duhovi storeni potpuno jednaki po prirodi, da prvobitno nisu bili razvrstani na stupnjeve, već je se to desilo kada je izvestan broj njih odstupio i otpao od Boga (II, 9, 6; III, 5, 5; I, 8, 1)

Nebeska Hijerarhija je za Veke Vekova ista i nepromenljiva, kao što je i Bog, Sušti, nepromenljiv. Ona ishodi iz nepromenljivih principa Stvaranja, iz svrhe Kreacije, kao i iz emanaciono-diferencijacionih faseta u Bogu: jer Bog-Duh je Jednota, Dvojstvo, Trojedinstvo, Četvorstvo, Sedmerstvo, Dvanaestozračje i Beskonačje.

Ove delom dosta proizvoljne i istumbane ’sistematizacije’ nebeskih inteligencija i genija, u kojoj su Bogu najbliži anđeli  Arhanđeli, smeštaju pri dnu lestvice, uglavnom se drže i srednjovekovni crkveni mistici i učitelji. Tako Bernardo od Klervoa (Bernhard de Clairvaux, oko 1090.-1153. g.), opat monastira Klervo cistercitskog reda, u svom delu o stanju u crkvi (De conversione) piše Eugeniju da »Bog voli u Serafima kao Ljubav, u Keruvima spoznaje kao Istinu, u Gospodstvima gospodari kao Veličanstvo, u Poglavarstvima kraljuje kao Početak, u Vlastima štiti kao Spas, u Silama deluje kao Snaga, u Arhanđelima se objavljuje kao Svetlo, u Anđelima štiti kao Milosrđe.« (V, 5, 12)

I znameniti franjevački mistik Bonaventura – Ivan Fidanza (rođen godine 1221. u gradiću Bagnorea u italijanskoj pokrajini Viterbo) drži se date podele nebesnika u svojoj progresivnoj, hijerarhičkoj mistici (koja smisao Božije reči sagledava moralno, alegorijski i anagoški), te izvodi iz nje i simbolizma šestokrilih Serafa. Tako na kraju svoga spisa ‘Trostruki put’ (De triplici via) ukazuje: “Uvaži da u prvoj hijerarhiji Istinu treba prizivati plačem i molitvom, a to je svojstveno Anđelima; slušati je valja učenjem i čitanjem, a to je svojstveno Arhanđelima; najavljivati je treba primerom i propovedanjem, a to je svojstveno Keruvima. – U drugoj hijerarhiji k Istini treba pristupati kao k utočištu i skloništu, a to je svojstveno Vlastima; Istinu treba prigrliti gorljivošću i nadmetanjem, a to je svojstveno Krepostima; sjediniti je treba s prezirom samoga sebe i s mrtvenjem, a to je svojstveno Gospodstvima. – U trećoj hijerarhii treba se klanjati stini po žrtvi i pohvalama, a to je svojstveno Prestolima; treba joj se diviti sa zanosom i promatranjem, a to je svojstveno Kerubima; prigrliti je treba poljupcem i ljubavlju, a to je svojstveno Serafima.” (III, prg. 7)

U ‘Otkrivenu po Bogorodici’ nastalom u ranom srednjem veku pravedničke i svete duše se predstavljaju i vide u društvu svetih nebesnika kako slave Presvetog Duha: »Tada su svi Anđeli i Arhanđeli, Prestoli, Gospodstva, Načela, Vlasti, Sile, i mnogooki Keruvi, i šestokrilni Serafi, i svi apostoli, i proroci, i mučenici, i svi sveti podigli jedan glas, govoreći: ‘Slava Tebi Gospode ...’« (Pogl. 30)

I mnogi drugi crkveni pisci i učitelji - Atanasije Veliki, Jovan Zlatousti, Irinej, Origen, Basilije Veliki, Grigorije Niski, Grigorije Veliki, Avgustin, ... govore o anđeoskoj lestvici i daju srodna razvrstavanja nebesnikâ, ali je bespredmetno podrobno osvrtati se na sva njih, jer su suprotnosti sa lestvicom koju daje Hrist u svome patmoskom Otkrivenje, najvažnijem i najačem duhovno-apokaliptičkom spisu starine.

I neki bogoslovi današnjice polako uviđaju da je zvanična dogmatska koncepcija nebeske Hijerarhije, na čijem vrehu stoje Serafi a pri dnu su Arhanđeli i Anđeli, vrlo problematična. Jer gotovo svi drevni relevantni tekstovi Arhanđele i četiri Živa Bića postavljaju najbliže Bogu. Zato se počinju praviti nategnute konstrukcije gde se pod ’Serafima ’predstavljaju Arhanđeli.

U drevnom judejskom vizionarskom spisu ’Prva Enohova knjiga', koji je u makabejsko doba doživeo zamašnu redakciju, opisuje se i Enohovo (Hanoh) viđenje Presvetog Oca Nebeskog, viđenje Njegove Palate i Prestola koje okružuje anđeoska svita, nebesnički zborovi: »...Ugledah Građevinu načinjenu od ledenog kamenja /= kristala/. Usled toga kamenja bejahu treptaji žive vatre. Oko točka toga gorućega Prebivališta, na jednoj od njegovih uzvisina, moj duh vide kako onde bejahu reke pune žive vatre koja ga je okruživala. Potom ga okružiše Serafi, Keruvi i Ofani: to su oni koji nikada ne spavaju, nego stražare nad Prestoljem Njegove Slave. I videh bezbrojne anđele, hiljade hiljada, koji okruživaše to Prebivalište. Mihael, Rafael, Gabriel i Fanuel i sveti anđeli koji bejahu Gore na Nebesima, u Njega su ulazili i iz Njega izlazili. / .../ S njima bejaše Pradavni, glave bele i čiste poput vune, dok Mu odeća bejaše neopisiva. / .../ Pradavni je stupio s Mihaelom, Gabrielom, Rafaelom i Fanuelom, s hiljadama hiljada, koje se nisu mogle izbrojati.« (70:7-11.12.16) - Ovde, u etipskome ’Enohu ’, susrećemo jedan od najstarijih sačuvanih zapisa koji aludirajuće ukazuju na lestvicu nebesničkih služitelja. Još eksplikativnije o njoj se ukazuje sledeće: »On će pozvati sve Sile i Svetitelje Nebeske i Moć Božiju; Keruve, Serafe i Ofane, sve anđele Vlasti i sve anđele Poglavarstva, odnosno, Izabranoga /= Hrista Božijeg / i druge Sile, koja tog dana bejaše na zemlji, nad vodom.« (60:13)

U esoteričnom spisu ’Knjiga Sazdavanja’ (Sefer ha-Jecirah), koji se susreće u kraćim i dužim verzijama, a koji je verovatno autorstvo nekog judejskog novopitagorejca s početka srednjeg veka, nalazimo sličan koncept razvrstavanja Nebeskih zvezdi, Božijih četa i vojnika: »... On je utvrdio /od Etera/ Presto Slave, Serafime i Ofanime, Sveta Živa Bića i Melehe /=Anđele/, i od njih triju On je stvorio Svoje Prebivalište.« (I, 8)  Delo Postanka  Maase Bereshith, ’Knjiga Sazdavanja’ vidi kao prodiranje od Sefire ’Kruna ’prema Sefiri ’Kraljevstvo', a Delo Kočija  Maaseh Merkavah, vidi kao vraćanje Kraljevstva Kruni: »Postavite Reč na njezin Izvor i vratite Tvorca na Njegovo Mesto.« (I, 3)

U judejskom mistagogijsko-predajnom gnosticizmu (koji predstavlja samo senu drevne pitagorejsko-nazarenske mistike)  Kabbali (Qabbalah), Božiji vesnici su razvrstani u skladu s doktrinom o deset emanaciono-formacionih Nivoa i Sfera (Sefira):

1- Kruna – Kether - čęŰ,
2 - Mudrost – Chokhmah - ÔŢŰ×,
3 - Razumevanje – Binah - ÔŕŮŃ,
4 - Milost – Chesed - Óá×,
5 - Snaga – Gevurah - ÔčŐŃŇ,
6 - Čast – Thif’ereth - ęčĐäę,
7 - Uspeh – Necach - ×ćŕ,
8 - Lepota – Hod - ÓŐÔ,
9 - Temelj – Jesod - ÓŐáŮ i
10 - Kraljevstvo – Malkhuth - ęŐŰÜŢ.

Takav pristup razvrstavanju anđela susreće se i u starom odlomku spisa Clavicula Salomonis, odlomku koji je sa hebrejskog preveo francuski okultista Eliphas Lévi (1810.—1875. g.) u svome delu ’Filosofija okultizma': »Prva kategorija Duhova /koji korenspodiraju sa Krunom/ je Hajot ha-Kadoš / Chajoth ha-Qadoš/ ili Inteligencije Božanskog Tetragramma, čija Slova simbolično predstavljaju misteriozne Životinje u proročanstvu Ezekiela. Njihovo Kraljevstvo je Jedinstvo i Sinteza. Oni odgovaraju Inteligenciji. / .../ Duhovi Mudrosti su Ofanim /’Ophanim/, ime koje označava Točkove, jer svi na Nebu deluju kao ogromni točkovi ukrašeni blistavim komadićima od zvezda. Njihovo Kraljevstvo je Harmonija; oni odgovaraju Razumu. / .../ Duhovi Bine su Aralim ili Snažni. Njihovo Kraljevstvo je stvaranje ideja; oni odgovaraju aktivnosti i energiji misli. / .../ Duhovi Gedulaha su Hašmalim /Chashmalim/, ili Lucidni. Njihovo Kraljevstvo je Dobrotvornost; oni odgovaraju imaginaciji. / .../ Duhovi Gevuraha su Serafim, ili Duhovi koji gore od revnosti. Njihovo Kraljevstvo je kažnjavanje zločina. Oni odgovaraju sposobnosti upoređivanja i biranja. / .../ Duhovi Tifereta su Malahim /Malakhim/, ili Kraljevi. Njihovo kraljevstvo je Univerzalna Harmonija. Oni odgovaraju proceni. / .../ Duhovi Nicaha su Elohim, ili Bogovi; ili Predstavnici Bogova. Njihovo Kraljevstvo je Progres i Život. Oni odgovaraju Sensorium-u, ili Osećajnosti. / .../ Duhovi Hoda su Bene Elohim, ili Sinovi Božiji. Njihovo Kraljevstvo je Red: oni odgovaraju unutarnjem razumu. / .../ Duhovi Jesoda su Keruvim, ili Anđeli, one snage koje oblikuju zemlju, i koje se u hebrejskom simbolizmu predstavljaju u obliku bikova. Njihovo Kraljevstvo je Plodnost. Oni odgovaraju istinskim idejama. / .../ Duhovi Malhuta su Išim /’Išim/, ili oni Virilni; oni su duše svetaca čiji je vođa Mojsije.« (Serija II, str.136)

Sefira Hebrejski naziv anđeoskog Razreda Hebrejska ortografija
Kether Chajjoth ha-Qadoš éÓçÔ ×ŮŐę
Chokmah ’Ofanim ÝŮŕäŐĐ
Binah Aralim ÝŮÜĐčĐ
Chesed Chašmalim ÝŮÜŢé×
Gevurah Serafim ÝŮäčé
Thif’reth Malakhim
(ili Taršišim) ÝŮŰÜŢ
(ÝŮéŮéčę)
Nicach ’Elochim ÝŮ×ÜĐ
Hod Bene ha-’Elochim ÝŮ×ÜĐÔ ŮŕŃ
Jesod Keruvim ÝŮŃŐčŰ
Malkuth Ašim
(ili Tafsarim) ÝŮéĐ

Jedan moderniji kabalistički pogled na anđeoske razrede

I u delu Rituel de la Haute Magic’ (cap. XIII), koji predstavlja prizivanje nebesnikâ, Levi se prezentaciono kratko osvrće na date zborove. Ako bi ovo razvrstavanje uporedili sa apokaliptičkim simbolizmom, onda četiri Živa/Sveta Bića (Chajoth ha-Qadoš), nikako ne mogu da korenspodiraju sa Krunom, već sa Kraljevstvom (Malkhuth-om), sa Sefirom koja se prikazuje u četiri boje, koje se podudaraju sa bojama konja četiri Jahača Zla (’Otkrivenje’, 6:1-8)  Levi se drži razvrstavanja anđeoske hijerarhije koju je prezentovao i znameniti srednjovekovni (1135.-1204. g.) kabalista, filosof, lečnik i astronom Majmonid (rabi Moše ben Majmon), pisac ’Vodiča zabludelih’ i ’Uvoda u Mišnu’. Jedan drugi judejski učitelj  Jišmael, preferira nesto drugačiji raspored anđeoske lestvice, pri čemu barata i sa zborovima Taršišim i Tafsarim.

I u talmudskoj ezoteričnoj eksegezi anđeoski zborovi su vrlo kompoziciono nesuvislo postavljeni. Tako se u Gemara traktatu ’Hagiga’ (kao i u ‘Jeciri’) izlaže koncept o sedam Nebesa (Zastor, Svod, Magline, Prebivalište, Konačište, Boravište i Oblaci), pa se za neke od njih iznosi i ovo: »Prebivalište, u kojem je sazdan /Nebeski/ Jerusalim, Svetilište i Žrtvenik, a Veliki Anđeo Mihael stoji i prinosi žrtve, / .../. Konačište, u kojem su zborovi službujućih anđela koji noću kazuju pesmu, a danju ćute radi časti Izraela, ... / .../ Tamo /u Oblacima/ su dalje: Ofani, i Serafi, i Sveta Bića, i službuju’i anđeli, i Prestolje Slave, a Kralj, Živi Bog, uzdignut i uzvisen, stoluje nad njima u Oblacima ...« (Fol. 12/b). – ‘Hagiga’ Gemare poredi zloduhe, ljude, životinje i službjuće anđele: “Šest je stvari rečeno o zlodusima. U tri su /stvari/ nalik službujućim anđelima, a u tri su poput sinova čovečijih. U tri su nalik službujućim anđelima: imaju krila kao službujući anđeli i lete od jednog do drugog kraja sveta kao službujući anđeli, i znaju što će se zbiti u budućnosti kao službujući anđeli. a u tri su /stvari/ poput sinova čovečijih: jedu i piju kao sinovi čovečiji, plode se i množe kao sinovi čovečiji i umiru kaoi sinovi čovečiji. – Šest je stvari rečeno o sinovima čovečijim: u tri su /stvari/ nalik službujućim anđelima, a u tri su poput stoke. U tri su nalik službujućim anđelima: imaju razum kao službujući anđeli, hode uspravno kao službujući anđeli, i govore svetim jezikom kao službujući anđeli. A u tri su /stvari/ poput stoke: jedu i piju kao stoka, plode se i množe kao stoka i pogane kao stoka.” (Fol. 16 A) – Da se primetiti da su rabinske predstave onostranih i uzvišenih bića dosta rudimentarno i antroporfno postavljene.

Iako je jevrejska ezoterija govorila o više zborova službujućih anđela u Nebu, ipak je bila protiv lestvicâ Gospodstva koje su imali okružujući aktuelni mistični kultovi i onih koje su provejavale kod hrišćana i prahrišćana (nazarena, minejaca). Tako se u Mišna traktatu ’Sanhedrin ’iznosi: »... I zbog mira među stvorenjima /čovek je stvoren sam/, kako ne bi čovek bližnjem svojem rekao: ’Moj je otac veći od tvojeg oca', i da ne bi minejci govorili kako na nebu postoji više Gospodstva i da bi ti to kazivalo o veličini Svetoga, ...« (Fol. 37 a)

O nebeskoj hijerarhiji puno govori i rabinsko-kabalistička Heykhaloth-literatura. Pogledajmo kako se ta lestvica vidi u traktatu o Svetilištima – Massekhet Heykhaloth, postavljena u skladu s koncepcijom o 7 Nebesa: “Na sedmom nebu se nalaze Prestol Slave, Kočije Keruva, Šatori Serafa, Ofanni i Chayyoth, sfere proždiruće vatre i Ognjene Kočije, Chasmalim obasjani Slavom i vatrene žeravice, skladišta munja i rose, skladišta plamena i vatrene lopte, zastave vojski, povorke prinčeva i anđela, zalihe vatre i plamena, zalihe snega i reke vatri, izvori žive vode. I oni emituju gromove; oni koji sviraju pesme, oni koji pičaju o čidesima i sviraju slatke melodije; /anđeli/ čudesnog obličja blistavi od chashmala, čija su boravišta časna; i oni imaju četiri lica i četiri krila kojima pokrivaju lica, i puni su očiju; emituju zrake svetlosti, kraljevstva i sjaja, uzvišene slave i najviše veličanstvenosti, hvale najviše. Na Prestolu Slave nalaze se zalihe duhova i trezori duša, od blagoslova, od pravednosti, od hvale i pesme; povorke starešina i sudije rata, od heroja i heroina, snažni i moćni; kavaljeri i stotinari, vojvode i svirači roga, objavljivači hvale, pevači o čudesima i visokim poduhvatima; slava pesme i speva osvećivanja i slatkoća u visine nebesa, po tajnama žitelja nebesa, Onome Čije ime je JH, Koji jezdi na nebu.” (Pogl. 5)

Hermetički heykhaloth traktati prikazuju Božiji Presto, slično četvrtom poglavlju patmoske Apokalipse, ali i opisima iz Prve Enohove knjige: ”Sveti Blagosloveni je proslavljen sa četiri povorke anđela ministra: prvi skup, onaj od Mihaela, stoji Njemu s desna; drugi skup onaj od Gabriela stoji Njemu s leva; treći skup, onaj od Uriela, stoji ispred Njega; četvrti skup, onaj od Rafaela, stoji iza Njega. I prisustvo Svetog Blagoslovenog nalazi se u sredini, i On sedi na Prestolu uzvišenom i izuzetnom. Njegov Prestol stoji u visini, a četiri /nebesnička/ skupa stoje u soli vatre i plamena. Ispred njih nalaze se točkovi Prestola Slave, i Merkavoth /Kočije/ koje stoje u sedmom svetilištu, koje je na nebesima. Dužina svakog skupa je 496.000 parasangi, a njegova širina je 2.000 parasangi, kao što je rečeno: 'Njegovo telo je slično taršišu.« /’Danilo’, 10:6/ Što znači taršiš? Podudaran je sa 2.000 parasangi. Zaključuje se iz onoga što je napisano, a fortiori, da je njihova ukupna visina mnogo viša. Između jednog i drugog skupa su ognjene reke koje prolaze između njih a potom nastavljaju, i izlaze podno Prestola Slave, i svaka od njih duboka je kao Veliki ambis, a njihova širina jednaka je širini zemaljskog neba. Penju se i silaze preko svih skupova i drmaju sve povorke, i između jednog i drugog polja su magline čistote koje ih okružuju; i između jedne povorke i druge su oblak svetlosti ispred i oblak tame iza njih. I njihova krila /= krila anđela koji čine skupove/ su duga kao njihove glave, i pokrivaju vatrom svoja lica da ne vide i ne poznaju obličje Šehine; jer je Šehina pored njih u svakom mestu. Svaki od ovih anđela je ogrnut plamenom i obučen u odeću od vatre. Oni su spremni, sa strahom i trepetom, da izvršavaju volju svoga stvoritelja. Hiljade skupova anđela su dodeljeni oglašavanju Svetinje, i druga mnoštva povorki su pozvana u misiju.« (Massekhet Heykhaloth, pogl. 6)

Prikazujući rudimentarno nebesničku hijerarhiju Massekhet Hakhalot često stavlja narativni naglasak na opis četiri Živa Bića – Chajjoth: »... Na glavama Živih Bića tu je boravište slično svodu od zastrašujućeg kristala /'Ezekiel', I, 22/; i on je pun svetlosti i blistavosti, kao što je rečeno: 'Slava i Veličanstvenost su ispred Njega' /'Letopisi' I, 16:17) položeni unutar njih i napravljeni sa varijetetom izgleda vatre i varijetetom izgleda plamena, i položeni sa veličanstvenošću slave na glave Chajjoth, kao što je rečeno: 'Na glavama Chajjoth beše nešto nalik nebu.' /'Ezekiel', 1:22/ Tamo se nalaze čudesni Keruvi, Točkovi Kola na kojima stoji Prestol Slave: jedan Točak ispred drugog, veličanstvena svetlost jednog Točka ispred veličanstvene svetlosti drugog Točka, čudesna izrada jednog Točka ispred čudesne izrade drugog; i po jedan Glas /Bat Qol/ nalazi se u svakom Točku. Kakva je svrha ovih Glasova? Naučili su nas da u trenutku kada Sveti Blagosloveni silazi sa Neba sa viših Nebesa, sa 955 Nebesa, i sedi na Nebu/gde stoji/ Prestol Slave, istog časa čuju se glasovi svih vrata svakog Neba, i na svim vratima ovi Glasovi govore: 'O vrata, izdignite vaše vrhove', itd. /'Psalmi', 24:9/ - A ona odgovaraju i kažu: 'Ko je Kralj?' /'Psalmi', 24:8/ - I oni odgovaraju i govore: 'Gospod silan i snažan, Gospod silan u boju'. – A jedan drugi Glas izlazi iz svih vrsta zbornica i učilišta i govori: 'Vrata, uzdignite vaše vrhove, uzdignite se, večna vrata, ulazi Kralj Slave'. /'Psalmi', 24:9/« (Pogl. 7)

I razni kvazihermetički učenjaci davali su svoje višenje anšeoske hijerarhije. Pogledajmo kako otac antroposofije - Rudolf Steiner u svome delu 'Tajna nauka u skici' (1909. god.), u poglavlju 'Razvoj sveta i čovek' predstavlja hijerarhiju duhova. Razvoj i kristalizaciju čovekog bića Štajner razmatra kroz faze Saturna, Sunca, Meseca i Zemlje, a duhove vidi kao evolutivne snage: "Ceo Saturn je izgledao kao ogledalo nebeskog života. Vrlo visoka bića, čiji život otsjajivaše saturn, mogu se nazvati Duhovi mudrosti. (U hrišćanskoj duhovnoj nauci nazivaju se 'Kirioteti', što znači Vladari.) Njihova delatnost na Saturnu počinje ne počinje tek sa opisanim srednjim dobom Saturnovog razvoja. Ona je tada uglavnom već završena. Pre no što su Duhovi mudrosti primali odraz svog vlastitog života iz toplotnih tela saturna, morala su ih prvo razviti dotle da mogu vršiti to otsjajivanje."
"Bića koja su osećala blaženstvo u tome da žrtvuju iz sebe volju u početku Saturnovog razvoja mogu se nazvati Duhovi volje. (U hrišćanskoj esoterici nazivaju se 'Prestolja'.) Pošto je zajedničkim delovanjem volje i života dosegnut izvestan supanj saturnskog razvoja, počinje delatnost drugih bića, koja takođe behu u ovoju oko saturna. To su duhovi kretanja (hrišćanski 'Dinami', Sile). Oni nemaju ni fizičko ni etersko telo. Najniži im je član astralno telo."
"Kad je i ta epoha minula, počinje delatnost bića što se nazivaju Duhovi oblika. I njihov je najniži šlan astralno telo. Ali je ono na drugom stupnju razvoja nego kod Duhova kretanja. Dok osećajnom životu uhovi kretanja saopštavaju samo opšta osećanja, deluje astralno telo Duhova oblika (hrišćanski 'Eksusiaj', Snage) tako da su osećanja bljeskala u svemirski prostor kao da dolaze od pojedinih bića."
"... Od Saturna se šalje u svemirski prostor nešto što se ukazuje slično delatnosti ljudske ličnosti (hrišćanski 'Arhaji' Prapočela). Oni daju saturnskim telima obeležje ličnosti. Ipak ne postoji na samom saturnu ličnost već samo njena ogledalna slika, ljudske ličnosti."
"... Nastaje ponovno mogućnost da neka bića razviju delatnost. Ona se mogu označiti kao Duhovi ognja (hrišćanski Arhanđeli). Ta bića imaju astralno telo, ali na ovom stupnju svoga postojanja ne mogu da daju nikakve podsticaje vlastitom astralnom telu; ne bi mogla pobuditi nikakav osećaj, nikakvo osećanje."
"Istodobno sa Suhovima ognja pristupaju na pozornicu Saturna i druga bića. Ona su u svom razvoju tako daleko, da se mogu poslužiti onim klicama čula radi gledanja svemirskih zbivanja u životu Saturna. Ta su bića Duhovi ljubavi (hrišćanski serafimi). Kad oni ne bi bili tu, ni Duhovi ognja ne bi mogli imati onu svoju svest."
"U ovim zbivanjima nalaze opet neka bića mogućnost da razviju delatnost na Saturnu. to su 'Sinovi poludana ili života' (hrišćanski: Anđeli). Oni stupaju u naizmenično dejstvo sa snagama ukusa koja se talasaju gore dole u delatnost koja se može označiti kao neka vrsta izmene materije. Oni donose život u unutrašnjost Saturna".
"Unutrašnji život omogućava da još i druga bića pristupe tom svemirskom telu, a to su Duhovi harmonije (hrišćanski: Keruvimi). Oni omogućavaju Sinovima života neku potmulu svest. Ona je još nesvesnija i dublje u tami od svesti u snovima kod današnjeg čoveka." (Prevod:)

Štajnerova razmatranja su vrlo problematična, kao i njegova 'vidovitost', tako da ne zaslužuju dublje i ozbiljnije osvrte. On evoluciju onog što mi zovemo anđeoski razredi ne vezuje za Nebo, već za Sunčev sistem.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se