(28 08. 2010. g.)

Hijerarhija Nebesa i Podnebesa prema 'Apokalipsi'


Uvodna reč

“Mi jedva nagađamo što je na zemlji
i s mukom spoznajemo i ono što je u našim rukama;
a što je u Nebu, ko će istražiti?”
(Knjiga Mudrosti, 9:16)

Sve što je Gospod sazdao i što postoji u Božijem Planu, ima svoj red, jer Bog je Duh Reda i Mira. Tako svoj poredak imaju i Nebeske sfere i Božiji vesnici, anđeli (hebr.: malochim, singular: malach; grč.: hoi ággeloi, singular: ho/h ággelos).), nebesnici koji ih naseljavaju. Kao što je Bog Ognjena Reč, Logos, tako su i Njegovi služitelji glasnici (grč.: h aggelía = ‘vest’, ‘poslanstvo’) Neba.

Hijerarhija anđeoskih zborova ishodi iz emanaciono-diferenciacionih aspekata i faseta u Bogu, Kristalu Beskonačnosti. Kada se Bog vidi kao Jednota, Dvojstvo i Trojedinstvo, te kao Četvorstvo, Sedmerostrukost i Dvanaestostrukost, onda se i anđeoske zastupničke strukture bolje uočavaju i postavljaju.

Najverodostojniji mistično-slikoviti prikaz anđeosko-nebesničke služiteljske lestvice izložen je u novozavetnoj ’Apokalipsi', u objavi koju je Hrist Božiji dao ljubljenome učeniku, apostolu i proroku Jovanu, prilikom njegovog izgnanstva na ostrvo Patmos (najverovatnije u vreme cara Nerona.). Tako u patmoskoj Apokalipsi Jovan opisuje svoje viđenje Nebeskog Prestola u Božijoj Palati: »Na Nebu stajaše Presto, a na Prestolu seđaše Neko, i Taj što seđaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard; i okolo Prestola beše duga na izgled kao smaragd. I okolo Prestola behu dvadeset i četiri /drugih/ prestola, a na /tim/ prestolima videh dvadeset i četiri Starešine kako sede, obučeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne krune. I od Prestola izlažahu Munje, i Glasovi, i Gromovi. A sedam vatrenih Buktinja gorelo je pred Prestolom: to su sedam Duhova Božijih. I pred Prestolom beše kao stakleno more slično kristalu; a sred Prestola i oko Prestola četiri Živa Bića puna očiju spreda i sastrag. I prvo Živo Biće beše kao lav, a drugo Živo Biće beše kao vo, treće pak Živo Biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto Živo Biće beše kao orao koji leti. I svako od četiri Živa Bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju.« (4:2-9)


Deo I
Hijerarhija Nebesa


Ezekielova viđenja i anđeoska Hijerarhija

Jedan od velikih starozavetnih proroka koji je delovao izvan Palestine, među izgnanicima, bio je i Ezekiel (hebr.: Jehezqiel = ’snaga mi je Bog'). Zajedno s judejskim kraljem Jojahinom i drugim zarobljenim žiteljima Jerusalima, 597. god. se. car Nevukadnezar ga je deportovao u Babiloniju, kasnije jaku judejsku dijasporu. Tamo je se Ezekiel, budeći nadu za povrata u Jerusalim svojim sunarodnicima, nastanio u jevrejskoj koloniji Tel Abib na obali kanala Kebar. Pet godina nakon deportacije iz Jerusalima, na proroka Ezekiela je se moćno spustila ruka Gospodnja, i on je haldejskog meseca tamuza na rukavcu reke Eufrat imao jedno od najveličanstvenijih viđenja Božije Slave i vrha nebesničke Hijerarhije.

Dva kosmogonijsko-mistična stožera oko čijeg kultivacionog raščlanjivanja, spekulativne nadgradnje, su se okupljali jevrejski gnostici, a što tretira i obrađuje takozvana Hejkhaloth-literatura (hejkhal - ÜŰŮÔ = 'palata', 'dvorac',) bili su takozvano 'Delo Kola'– Maaseh Merkavah (skriptuarno izloženo na početku 'Knjige proroka Ezekiela') i 'Delo Postanka' – Maaseh Bereshith. Tako talmudski traktat 'Hagiga' (fol. 11/b) obrazlaže: »Ne sme se poučavati /Zakon/ golotinja pred trojicom, ni učenje o Postanku pred dvojicom, a još manje o Merkava i pred jednim, pa makar on bio mudar i sve shvatao po svojoj svesti sam.«

Sam termin Maaseh Merkavah izveden je iz ’Prve knjige letopisa ’gde se kaže da je kralj David svome sinu Solomonu, koji će sagraditi Jehovin Hram u Jerusalimu, predao srebrne i zlatne šipke »za uzorke od kola sa zlatnim Keruvima koji ce raširenih krila zaklanjati Gospodnji kovčeg.« (28:18)


Jedan stari likovni prikaz Ezekielovog viđenja na Kebaru

U Svetinji nad Svetinjom (Debiru) prvog Jehovinog Hrama u Jerusalimu koji je podignut kao zemaljska simbolično-ambijentalna slika Neba i Nebeske Palate (Svetinje), stajao je Kovčeg Zakona (u kome su bile pohranjene dve ploče Dekaloga). Na Kovčegu Svedočanstva nalazili su se zlatni kipovi dva Keruva. Raskriljeni Keruvi bili su izveženi i na zastoru koji je razdvajao Svetinju od Debira u Mojsijevom pustinjskom Šatoru. Gospodnja Slava koja je pratila i vodila u Obećanu zemlju Izraelce, u vidu sjajno-koprenastog Oblaka prekrivala je Prebivalište, pustinjski Tabernakl: »Od večeri do jutra stajao je u obliku Ognja nad Prebivalištem. Tako ga je Oblak neprestano zakljanjao, a noću bejaše poput žara.« ('Brojevi', 9:15-16)  Oblak Slave koji je zaklanjao Sunce Večnosti, Stub Univerzuma, Gospoda Ljubavi i Mudrosti, javljao bi se Mojsiju između kipova Keruvâ. Na Sinaju je Mojsije već s Gospodom govorio licem u lice.

'Druga knjiga o kraljevima ’opisuje dematerijalizaciju, preobraženje i vaznesenje Ilije proroka na obali reke Jordan: »I dok su tako ili /Ilija i Elisej/ i razgovarali se, gle: Ognjena kola i Ognjeni Konji /= Keruvi/ stadoše među njih, i Ilija u Vihoru uziđe u Nebo.« (2:11)  Za Jovana Krstitelja kaže se da je delovao u Ilijinom Duhu, odnosno da je bio novi Ilija.  Pri Preobraženju na gori Hrist susreće i razgovara sa Nebesnicima koji su na zemlji delovali kao gorljivi borci za Istinu  sa Mojsijem i Ilijom, koje je Oblak Slave negda preobrazio i uzeo u Nebo: »Dok je On još govorio, prekrije ih svetao Oblak /= Merkava, Kola/.« ('Matej', 17:5)

Kočije Slave i Preobraženja, Kočije Božije Vatre i Božije Vode, pojavljuju se i prilikom Isusovog Vaznesenja sa Maslinske gore u Betaniji: »... Bi na njihove oči uzdignut u vazduh, i Oblak Ga ote očima njihovim.« ('Dela', 1:9)  Na Oblaku Slave Gospod ce opet Doći poput munje.

Ezekiel svoj opis božanskih viđenja počinje rečima: »Otvoriše se Nebesa, ... Pogledah, kad ono sa severa udario silan Vihor, velik Oblak, bukteći Oganj.«  Ezekiel ne govori o nekom atmosferskom fenomenu i prelamanju, već o otvaranju duhovnog oka i duhovnih vratiju. Kamenovani đakon Stefan pred smrt iznosi: ’Gledam otvorena Nebesa i Sina Čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu.« (‘Dela’, 7:55)  I ljubljeni učenik Jovan, viđenje Prestola Slave počinje sličnim rečima: »I gle, u Nebu otvorena vrata ...« ('Otkrivenje', 4:1)  Dolazak Kočije Slave postavljen je u znaku svetog Četvorstva, četiri Elementa: Vazduha, Vatre, Vode i Zemlje, baš kako se i Obilje Duha Istine izliva na prahrišćansko Bratstvo u Gornjoj odaji Markove kuće u Jerusalimu (‘Dela’ 2:2-3; pogl. 4:31).  Ilijin susret sa Jehovom u nekoj pećini na Horebu opisuje se rečima koje iskazuju moć četiri Elementa: »Pred Jehovom je bio silan Vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, / .../. Posle olujnog Vihora bio je Potres, / .../ A posle Potresa bio je Oganj, / .../. Posle Ognja šapat laganog i blagog lahora.« ('Kraljevi', I, 19:11-12)

Prorok Ezekiel dalje opisuje svoje viđenje: »Usred toga /Oblaka/ nešto kao četiri Živa Bića, obličju slična čoveku; u svako od njih su četitri lica, u svakoga četiri krila. Noge im ravne, a stopala kao u teleta; sevahu poput uglačanog bakra. Ispod krila imahu na sve četiri strane ruke čovečije.«  Ezekiel za Keruvime koji su se dvema ’krilima ’dodirivali kaže da se nisu ni okretali, nisu pravili obrtno, kružno kretanje, već su samo munjevito translaciono parali vazduh napred-nazad, kako ih je Duh Božiji vodio.

Ezekiel dalje opisuje: »Na zemlji uza svako od četiri Bića po jedan Ofan/Točak. Točkovi behu slični hrisolitu, sva četiri istoga oblika; oblikom i napravom behu kao da je jedan točak u drugome. U kretanju su mogli ići u sva četiri smera a nisu se morali okretati /= rotirati/. Naplatnice im behu visoke, a kad bolje promotrih, gle, na sve strane pune očiju. Kad bi bića krenula, krenuli bi s njima i Točkovi; kad bi se bića sa tla podigla, i točkovi se podizahu.«

Izvorni hebrejski termin za ’točak ’je galgal - ÜŇÜŇ. Točak se javlja i kao simbol Nebeskih planetarno-solarnih Sfera nad kojima vladalački stoje Arhanđeli, Kneževi (Prinčevi). Prorok Danilo opisuje svoje viđenje Večnog Oca na Prestolu Slave: »Njegovo je Prestolje kao plamenovi ognjeni i Točkovi kao žarki oganj.« ('Danilo', 7:9)  Ako Božiji Presto predstavimo kao stepeničastu kupu (zarubljenu oblu piramidu), onda su ’točkovi ’svakako stepenici te ’kupe'.

Pogledajmo kako prorok Isaija opisuje viđenje visokih anđela Serafima, koje mu je Gospod dao u slikovitom obliku: »Iznad Njega stajahu Serafimi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zaklone lice, dva da zakriju noge, a dvema krilima su leteli.« ('Isaija', 6:2)  Hvaleći Gospoda bez prekida, Serafimi su potvrđivali sebe kao Božiju decu koja neprekidno preuzimaju i isporučuju, odaju Božiju Slavu, Božiji Sjaj (hebr.: chashmal), čime se i neprekidno klanjaju Presvetome. Imenica seraf - äčé (u množini: serafim - ÝŮäčé; u nekim evropskim jezicima susreće se kao ’serafin') povezuje se sa glagolom saraf - ăčé koji znači: ’zapaliti', ’spaliti', ’izgoreti' (serefah – Ôäčé = ‘gorenje’, ‘sagorevanje’), te sa istovetnom imenicom koja u starozavetnom štivu označava zmiju otrovnicu (- plamen je taj koji se izdiže poput zmije). Oganj koji donose Serafimi je simbol Svetog Duha, Koji sažiže sve negativno što mu se pokajnički preda, kako bi čovek mogao da bude Božija reč i Božija usta.

Ignatije (Ignatius) Bogonosac, episkop u Antiohiji, drugom po redu hrišćanskom centru posle Jerusalima, koji je mučenički stradao oko 107. godine, u svojoj ’Poslanici Tralijancima ’ukazuje na svoje duhovne uvide, ali, kao i Pavle, naglašava da su to ipak delimične spoznaje: »Jer i ja, ni time što sam okovan /za Hrista/ i što mogu shvatiti nadnebeske stvari i anđelske stupnjeve i činove /višnjih/ Načalstva, i vidljivo i nevidljivo, ipak i pored toga još nisam učenik /Hristov/.« (5:2)

Najpoznatiju sliku nebesničkih rangova svakako je dao hrišćanski pisac Dionisije Aeropagit (Dionysios Areiopagits, oko 500. god.), za koga se, na osnovu naslova nekih rasprava (oslonjenih na neoplatonističke poglede) i poslanica nekada dalo pogrešno zaključiti da se radi o liku iz I stoleća, koji je u Ateni pristupio apostolu Pavlu ('Dela apostolska', 17:34), o prvom episkopu helenske metropole. Aeropagitski korpus čine četiri rasprave: 'O nebeskoj hijerarhiji', 'O crkvenoj hijerarhiji', 'O božanskim imenima', 'O mističnom bogoslovlju' i deset poslanica upućenih različitim osobama. Delo ’O Nebeskoj hijerarhiji’ (De coelesti Hierarchia) nastalo dosta kasno (oko 500. g. n. e.), kada je institucionalizovana Crkva već služiteljsku hijerarhiju klerika izvrnula i pretvorila u vladalačko-despotsku. Tako u datom spisu istočni dogmatičar Pseudo-Dionisije Areopagit nebesnike deli s obzirom na blizinu Gospodu, na devet zbora, koje svrstava u tri hijerarhije (ierarhiai - ąµÁ¬ÁÇą±ą), tri hijerarhijska ranga (razreda), a svaki rang pak deli na po tri kora (horoi - ÇĚÁżą). U najviši, Bogu najbližu hijerarhiju vesnika (µŔ¬ÁÇą±ą) smešta Serafe, Keruve i Trone (Prestole); srednji hijerarhijski rang (ĽµĂ¬ÁÇą±ą), po njemu zauzimaju Dominioni (Gospodstva), Sile i Vlasti; nižu hijerarhiju (ĹŔ¬ÁÇą±ą) pak čine Principi (Načela, Poglavarstva), Arhanđeli i Anđeli. Po Dionisiju viša hijerarhija dobija Svetlost od Gospoda, i daje je na srednju hijerarhiju nebesnika, a ovi na nižu hijerarhiju: “... Moguće je reći i to da svaka hijerarhija, kako nebeska kako i čovečija /= crkvena/ ima svoj prvi, svoj srednji i svoj poslednji stepen, projavljajući time istinu da se svaki od tih stepena udostojava znanja u meri koja njima priliči, kao i to da svetlost najobilnije primaju prvi, a da preko njih tu svetlost dobijaju oni koji dolaze uza njih. To takođe kazuje i o istini da Onaj koji je istinski savršen, da On, Svesavršeni, nema potrebu usavršavanja u bilo čemu.” (X, 3)

Pogledajmo šta Pseudo-Dionisije govori o najvišem nebesničkom razredu: »... Mi kazujemo da svako imenovanje nebeskih umova, pokazuje bogopodobno svojstvo svakog od njih. Tako imenovanje Serafa, po mišljenju onih koji znaju jevrejski jezik, označava plamen ili one koji gore, a Keruvi, obilje znanja ili mudrosti. I zato, pravilno je učenje da su u prvoj trijadi nebeske hijerarhije najviši činovi, pošto se ka njoj, kao najbližoj Bogu, daju /prva/ bogojavljanja. Plamtećim Prestolima nazivaju se nebeski umovi zbog toga što to ime izražava njihovo bogopodobno svojstvo. Jer, i samo ime Serafa kazuje o njihovoj neprekidnoj ustremljenosti ka božanstvenom, njihovu gorljivost i hitrinu, njihovu plamteću, postojanu, neoslabivu i istrajnu ustremljenost; takođe kazuje i o njihovoj sposobnosti da one koji su niži uzvodi ka više, da budi i rasplamsava u njima žar koji oni /- Serafi/ imaju u sebi. Isto tako /njihovo ime/ označava i sposobnost da pale i sažižu, da očišćavaju, da uništavaju svaku stamnjenost. Ime Keruva označava i njihovu silu da spoznaju i da sozercavaju božansko blagolepije pri neposrednom njihovom projavljivanju; označava takođe i njihovo mudro iskustvo da drugima daju i saopštavaju mudrosti koje su i njima /Keruvima/ darovane. Ime najviših Prestola označava i to da su oni savršeno izuzeti od bilo kakve povezanosti sa zemnim, da se oni postojano uzvišuju nad svim što je niže, da nadsvetovno streme u višnje i da su svim svojim silama uz Boga, da od Njega primaju istine u svome potpunom bestrašću i neveštatstvenosti; zakođe označava da oni nose Boga i da svakom poniznošću ispunjavaju Njegove Zapovesti.« (Pogl. 7, 1)

O takozvanoj srednjoj hijerarhiji nebesnika čiji cilj vidi u postojanom podražavanju Boga i saopštavanju prihvatenih božanskih istina, Pseudo-Dionisije iznosi: »Govorenje o imenu svetih Gospodstava, po mom mišljenju, označava svecelu oslobođenost od bilo kakve vezanosti za zemno; kazuje takođe o uzvišenju ka gornjem; kazuje da su oni /- Gospodstva/ daleko od bilo kakvog unižavajućeg robovanja i da postojano streme ka Bogu, istinito Gospodstvu, te da se svecelo obraćaju božanstvenim Istinama.
Ime svetih Sila označava nepobedivu hrabrost u njihovim bogopodobnim delima; označava takođe i njihovu silnu ustremljenost ka bogopodražavanju, njihovi nelenjost i težnju da sozercavanju sveukrepljujuću Silu, te da o Bogu, onoliko koliko to oni mogu, kazuju onima koji su iza njih.
Vlasti su ime za nebeska bića sposobna za prihvatanje ozarenje božanstvenim istinama, za bića nadsvetskog duhovnog gospodarenja koja slobodno koriste svoje gospodarstvene sile da bi o tim, božanstvenim istinama, kazivali i drugim Silama.
Imajući takva bogopodobna svojstva, srednji stepen nebeske hijerarhije očišćen je, prosvećen je i usavršen je posredstvom spomenutih božanskih ozarenja neposredstveno kroz činove prve hijerarhije, a zatim, po ustroju hijerarhije, on /- srednji stepen/ učestvuje u usavršavanju poslednjeg stepena /nebeske hijerrhije/.« (Pogl. 8, 1 – Prevod: Slobodan Prodić))

A o Načelima, Arhanđelima i Anđelima u svojoj ‘Nebeskoj hijerarhiji’ kazuje: »Ime Načela/Principa označava njihovu bogopodobnu sposobnost da načelstvuju i upravljaju, saobrazno svetom poretku koji priliči načelstvujućim silama i da svecelo sebe i druge obraćaju ka bespočetnom Načelu. Takođe njihovo ime, samo donekle, projavljuje nadumne istine o Bogu kao Načelu i blagoustrojitelju načelstvujućih nebeskih sila.

Čin svetih Arhanđela jednak je nebeskim načelima jer njihova hijerarhija, kako sam već rekao, istovetna je sa hijerarhijom Anđela. ali kako ni u jednoj od spomenutih trijada nema prve, srednje ili poslednje, to i sveti čin Arhanđela, sjedinjuje i druga dva čina unutar ove /treće/ trijade. Ovaj čin /Arhanđela/ zajedničari i sa svetim Načelima i sa svetim Anđelima, pojmeći i čuvajući jedinstvo saobrazno svome strojnom, iskusnom i neiskazivom voditeljstvu. Sa poslednjima /- Anđelima/ on predstavlja čin koji je određen da uči, da prima božanstvena ozarenja od prvih /viših/ sila te da ih sa ljubavlju predaje Anđelima, a kroz njih da te istine saopštava nama u meri koliko je to nama dostupno.

Anđeli, kako smo rekli, zaključuju sve činove nebeskih umova, tako da su oni poslednji među nebeskim bićima koja imaju svojstva bestelesnih sila. Zbog toga što pomoću njih možemo barem malo da dokučimo skrivene tajne tog duhovnog sveta, nama je prikladno da ovim imenom nazivamo sva bića nebeskih sila. Jer, potrebno je imati na umu istinu da je viša hijerarhija /nebeskih sila/ osobeno bliska Bogu i da je nepostižna u celosti čak i srednjem stepenu te /nebeske/ hijerarhije. Srednja trijada koju čine Gospodstva, sile i Vlasti, ima u svom delu i to da rukovodi trijadu u kojoj su Načela, arhanđeli i Anđeli, poslednjim stepenom nebeske hijerarhije koja načelstvuje nad našom /čovečijom/ hijerarhijom kako bi neprestano sve bilo u poretku koji je ustrojio Bog.« (9, 2)

I pre i posle Dionisija postojala su slična imenovanja i razvrstavanja anđeoskih zborova, ali je njegova knjiga ponajviše uticala na formiranje crkvene dogme i misli o nebesničkim lestvicama i precizirala je učenje o devet anđeoskih činova podeljenih u tri grupe, tri stepena, razreda. Slično, ali ne i identično nabrajanje anđeoskih zborova susreće se i kod episkopa Kirila Jerusalimskog (Kyrillos, otprilike 315.-386.) Za istoriju hrišćanske misli i kulta, od njegovih brojnih spisa, najvažniji su njegovi ’Govori’ (Kathseis), ukupno 24 njih, objavljeni na osnovu stenograma jednog slušaoca. Tako u svome govoru ’O /Duhu/ Utešitelju ’iznosi i sledeće, pozivajući verujuće pneumatike: »... Nemoj da ostaneš na zemlji. Penji se Naviše. Penji se sa mnom misaono u Nebo, i vidi tolike i tolike mirijade Anđela. Penji se još više ako možeš. Vidi Arhanđele, vidi Duhove, vidi Sile, vidi Načela, vidi Vlasti, vidi Prestole, vidi Upravitelje. Vidi Keruvime i Serafime. Upravitelj svima njima, i Učitelj, i Osvetitelj, jeste Sveti Duh Utešitelj.« (Cat. VI, 4, v.: XI, 11)

Jovan Damaskin (oko 650. do oko 750. godine n. e.), najjasniji predstavnik halkedonske teologije, u svome spisu Expositio (‘Izlaganje ortodoksne vere’) iznos za nebesničku lestvicu: »Anđeli se razlikuju jedan od drugoga svetlošću i položajem, bilo da njihova svetlost zavisi od njihovog položaja, ili da njihov položaj zavisi od njihove svetlosti; i oni prosvetljavaju jedan drugoga, jer prevazilaze jedni druge redom ili prirodom. Jasno je da viši anđeli predaju svetlost i zvanje nižima.« (II, 3) – I crkveni pisac Grigorije (Gregorius, oko 330. do oko 390. godine ne.) Bogoslov, episkop u Konstantinopolu, u svojim ’Govorima ’iskazuje da niži anđeli primaju Svetlost od viših »saobrazno njihovoj priodi i redu  ts phýseos kaě ts tákseos.« (XXVIII, 31) - Anđeli se mogu razlikovati po potencijalu Svetlosti koju zrače, ali je besmisleno da jedan anđeo od drugoga dobiva Svetlost Postojanja, kad je Bog, Svetlost Života, kao jezgro duhovnog tela u svakome nebesniku prisutan, i iz njega zrači. Zato što u Nebu sve zrači iznutra, zato i u Kraljevstvu Svetlosti nema nikakve sene.

Origen (Adamantius Origenes, otprilike 185.-254. g.) iz Aleksandrije, jedan od najučenijih helenskih crkvenih otaca, iznosi u svojim ’Počelima ’ (De principiis) da su svi bestelesni duhovi storeni potpuno jednaki po prirodi, da prvobitno nisu bili razvrstani na stupnjeve, već je se to desilo kada je izvestan broj njih odstupio i otpao od Boga (II, 9, 6; III, 5, 5; I, 8, 1)

Nebeska Hijerarhija je za Veke Vekova ista i nepromenljiva, kao što je i Bog, Sušti, nepromenljiv. Ona ishodi iz nepromenljivih principa Stvaranja, iz svrhe Kreacije, kao i iz emanaciono-diferencijacionih faseta u Bogu: jer Bog-Duh je Jednota, Dvojstvo, Trojedinstvo, Četvorstvo, Sedmerstvo, Dvanaestozračje i Beskonačje.

Ove delom dosta proizvoljne i istumbane ’sistematizacije’ nebeskih inteligencija i genija, u kojoj su Bogu najbliži anđeli  Arhanđeli, smeštaju pri dnu lestvice, uglavnom se drže i srednjovekovni crkveni mistici i učitelji. Tako Bernardo od Klervoa (Bernhard de Clairvaux, oko 1090.-1153. g.), opat monastira Klervo cistercitskog reda, u svom delu o stanju u crkvi (De conversione) piše Eugeniju da »Bog voli u Serafima kao Ljubav, u Keruvima spoznaje kao Istinu, u Gospodstvima gospodari kao Veličanstvo, u Poglavarstvima kraljuje kao Početak, u Vlastima štiti kao Spas, u Silama deluje kao Snaga, u Arhanđelima se objavljuje kao Svetlo, u Anđelima štiti kao Milosrđe.« (V, 5, 12)

I znameniti franjevački mistik Bonaventura – Ivan Fidanza (rođen godine 1221. u gradiću Bagnorea u italijanskoj pokrajini Viterbo) drži se date podele nebesnika u svojoj progresivnoj, hijerarhičkoj mistici (koja smisao Božije reči sagledava moralno, alegorijski i anagoški), te izvodi iz nje i simbolizma šestokrilih Serafa. Tako na kraju svoga spisa ‘Trostruki put’ (De triplici via) ukazuje: “Uvaži da u prvoj hijerarhiji Istinu treba prizivati plačem i molitvom, a to je svojstveno Anđelima; slušati je valja učenjem i čitanjem, a to je svojstveno Arhanđelima; najavljivati je treba primerom i propovedanjem, a to je svojstveno Keruvima. – U drugoj hijerarhiji k Istini treba pristupati kao k utočištu i skloništu, a to je svojstveno Vlastima; Istinu treba prigrliti gorljivošću i nadmetanjem, a to je svojstveno Krepostima; sjediniti je treba s prezirom samoga sebe i s mrtvenjem, a to je svojstveno Gospodstvima. – U trećoj hijerarhii treba se klanjati stini po žrtvi i pohvalama, a to je svojstveno Prestolima; treba joj se diviti sa zanosom i promatranjem, a to je svojstveno Kerubima; prigrliti je treba poljupcem i ljubavlju, a to je svojstveno Serafima.” (III, prg. 7)

U ‘Otkrivenu po Bogorodici’ nastalom u ranom srednjem veku pravedničke i svete duše se predstavljaju i vide u društvu svetih nebesnika kako slave Presvetog Duha: »Tada su svi Anđeli i Arhanđeli, Prestoli, Gospodstva, Načela, Vlasti, Sile, i mnogooki Keruvi, i šestokrilni Serafi, i svi apostoli, i proroci, i mučenici, i svi sveti podigli jedan glas, govoreći: ‘Slava Tebi Gospode ...’« (Pogl. 30)

I mnogi drugi crkveni pisci i učitelji - Atanasije Veliki, Jovan Zlatousti, Irinej, Origen, Basilije Veliki, Grigorije Niski, Grigorije Veliki, Avgustin, ... govore o anđeoskoj lestvici i daju srodna razvrstavanja nebesnikâ, ali je bespredmetno podrobno osvrtati se na sva njih, jer su suprotnosti sa lestvicom koju daje Hrist u svome patmoskom Otkrivenje, najvažnijem i najačem duhovno-apokaliptičkom spisu starine.

I neki bogoslovi današnjice polako uviđaju da je zvanična dogmatska koncepcija nebeske Hijerarhije, na čijem vrehu stoje Serafi a pri dnu su Arhanđeli i Anđeli, vrlo problematična. Jer gotovo svi drevni relevantni tekstovi Arhanđele i četiri Živa Bića postavljaju najbliže Bogu. Zato se počinju praviti nategnute konstrukcije gde se pod ’Serafima ’predstavljaju Arhanđeli.

U drevnom judejskom vizionarskom spisu ’Prva Enohova knjiga', koji je u makabejsko doba doživeo zamašnu redakciju, opisuje se i Enohovo (Hanoh) viđenje Presvetog Oca Nebeskog, viđenje Njegove Palate i Prestola koje okružuje anđeoska svita, nebesnički zborovi: »...Ugledah Građevinu načinjenu od ledenog kamenja /= kristala/. Usled toga kamenja bejahu treptaji žive vatre. Oko točka toga gorućega Prebivališta, na jednoj od njegovih uzvisina, moj duh vide kako onde bejahu reke pune žive vatre koja ga je okruživala. Potom ga okružiše Serafi, Keruvi i Ofani: to su oni koji nikada ne spavaju, nego stražare nad Prestoljem Njegove Slave. I videh bezbrojne anđele, hiljade hiljada, koji okruživaše to Prebivalište. Mihael, Rafael, Gabriel i Fanuel i sveti anđeli koji bejahu Gore na Nebesima, u Njega su ulazili i iz Njega izlazili. / .../ S njima bejaše Pradavni, glave bele i čiste poput vune, dok Mu odeća bejaše neopisiva. / .../ Pradavni je stupio s Mihaelom, Gabrielom, Rafaelom i Fanuelom, s hiljadama hiljada, koje se nisu mogle izbrojati.« (70:7-11.12.16) - Ovde, u etipskome ’Enohu ’, susrećemo jedan od najstarijih sačuvanih zapisa koji aludirajuće ukazuju na lestvicu nebesničkih služitelja. Još eksplikativnije o njoj se ukazuje sledeće: »On će pozvati sve Sile i Svetitelje Nebeske i Moć Božiju; Keruve, Serafe i Ofane, sve anđele Vlasti i sve anđele Poglavarstva, odnosno, Izabranoga /= Hrista Božijeg / i druge Sile, koja tog dana bejaše na zemlji, nad vodom.« (60:13)

U esoteričnom spisu ’Knjiga Sazdavanja’ (Sefer ha-Jecirah), koji se susreće u kraćim i dužim verzijama, a koji je verovatno autorstvo nekog judejskog novopitagorejca s početka srednjeg veka, nalazimo sličan koncept razvrstavanja Nebeskih zvezdi, Božijih četa i vojnika: »... On je utvrdio /od Etera/ Presto Slave, Serafime i Ofanime, Sveta Živa Bića i Melehe /=Anđele/, i od njih triju On je stvorio Svoje Prebivalište.« (I, 8)  Delo Postanka  Maase Bereshith, ’Knjiga Sazdavanja’ vidi kao prodiranje od Sefire ’Kruna ’prema Sefiri ’Kraljevstvo', a Delo Kočija  Maaseh Merkavah, vidi kao vraćanje Kraljevstva Kruni: »Postavite Reč na njezin Izvor i vratite Tvorca na Njegovo Mesto.« (I, 3)

U judejskom mistagogijsko-predajnom gnosticizmu (koji predstavlja samo senu drevne pitagorejsko-nazarenske mistike)  Kabbali (Qabbalah), Božiji vesnici su razvrstani u skladu s doktrinom o deset emanaciono-formacionih Nivoa i Sfera (Sefira):

1- Kruna – Kether - čęŰ,
2 - Mudrost – Chokhmah - ÔŢŰ×,
3 - Razumevanje – Binah - ÔŕŮŃ,
4 - Milost – Chesed - Óá×,
5 - Snaga – Gevurah - ÔčŐŃŇ,
6 - Čast – Thif’ereth - ęčĐäę,
7 - Uspeh – Necach - ×ćŕ,
8 - Lepota – Hod - ÓŐÔ,
9 - Temelj – Jesod - ÓŐáŮ i
10 - Kraljevstvo – Malkhuth - ęŐŰÜŢ.

Takav pristup razvrstavanju anđela susreće se i u starom odlomku spisa Clavicula Salomonis, odlomku koji je sa hebrejskog preveo francuski okultista Eliphas Lévi (1810.—1875. g.) u svome delu ’Filosofija okultizma': »Prva kategorija Duhova /koji korenspodiraju sa Krunom/ je Hajot ha-Kadoš / Chajoth ha-Qadoš/ ili Inteligencije Božanskog Tetragramma, čija Slova simbolično predstavljaju misteriozne Životinje u proročanstvu Ezekiela. Njihovo Kraljevstvo je Jedinstvo i Sinteza. Oni odgovaraju Inteligenciji. / .../ Duhovi Mudrosti su Ofanim /’Ophanim/, ime koje označava Točkove, jer svi na Nebu deluju kao ogromni točkovi ukrašeni blistavim komadićima od zvezda. Njihovo Kraljevstvo je Harmonija; oni odgovaraju Razumu. / .../ Duhovi Bine su Aralim ili Snažni. Njihovo Kraljevstvo je stvaranje ideja; oni odgovaraju aktivnosti i energiji misli. / .../ Duhovi Gedulaha su Hašmalim /Chashmalim/, ili Lucidni. Njihovo Kraljevstvo je Dobrotvornost; oni odgovaraju imaginaciji. / .../ Duhovi Gevuraha su Serafim, ili Duhovi koji gore od revnosti. Njihovo Kraljevstvo je kažnjavanje zločina. Oni odgovaraju sposobnosti upoređivanja i biranja. / .../ Duhovi Tifereta su Malahim /Malakhim/, ili Kraljevi. Njihovo kraljevstvo je Univerzalna Harmonija. Oni odgovaraju proceni. / .../ Duhovi Nicaha su Elohim, ili Bogovi; ili Predstavnici Bogova. Njihovo Kraljevstvo je Progres i Život. Oni odgovaraju Sensorium-u, ili Osećajnosti. / .../ Duhovi Hoda su Bene Elohim, ili Sinovi Božiji. Njihovo Kraljevstvo je Red: oni odgovaraju unutarnjem razumu. / .../ Duhovi Jesoda su Keruvim, ili Anđeli, one snage koje oblikuju zemlju, i koje se u hebrejskom simbolizmu predstavljaju u obliku bikova. Njihovo Kraljevstvo je Plodnost. Oni odgovaraju istinskim idejama. / .../ Duhovi Malhuta su Išim /’Išim/, ili oni Virilni; oni su duše svetaca čiji je vođa Mojsije.« (Serija II, str.136)

Sefira Hebrejski naziv anđeoskog Razreda Hebrejska ortografija
Kether Chajjoth ha-Qadoš éÓçÔ ×ŮŐę
Chokmah ’Ofanim ÝŮŕäŐĐ
Binah Aralim ÝŮÜĐčĐ
Chesed Chašmalim ÝŮÜŢé×
Gevurah Serafim ÝŮäčé
Thif’reth Malakhim
(ili Taršišim) ÝŮŰÜŢ
(ÝŮéŮéčę)
Nicach ’Elochim ÝŮ×ÜĐ
Hod Bene ha-’Elochim ÝŮ×ÜĐÔ ŮŕŃ
Jesod Keruvim ÝŮŃŐčŰ
Malkuth Ašim
(ili Tafsarim) ÝŮéĐ

Jedan moderniji kabalistički pogled na anđeoske razrede

I u delu Rituel de la Haute Magic’ (cap. XIII), koji predstavlja prizivanje nebesnikâ, Levi se prezentaciono kratko osvrće na date zborove. Ako bi ovo razvrstavanje uporedili sa apokaliptičkim simbolizmom, onda četiri Živa/Sveta Bića (Chajoth ha-Qadoš), nikako ne mogu da korenspodiraju sa Krunom, već sa Kraljevstvom (Malkhuth-om), sa Sefirom koja se prikazuje u četiri boje, koje se podudaraju sa bojama konja četiri Jahača Zla (’Otkrivenje’, 6:1-8)  Levi se drži razvrstavanja anđeoske hijerarhije koju je prezentovao i znameniti srednjovekovni (1135.-1204. g.) kabalista, filosof, lečnik i astronom Majmonid (rabi Moše ben Majmon), pisac ’Vodiča zabludelih’ i ’Uvoda u Mišnu’. Jedan drugi judejski učitelj  Jišmael, preferira nesto drugačiji raspored anđeoske lestvice, pri čemu barata i sa zborovima Taršišim i Tafsarim.

I u talmudskoj ezoteričnoj eksegezi anđeoski zborovi su vrlo kompoziciono nesuvislo postavljeni. Tako se u Gemara traktatu ’Hagiga’ (kao i u ‘Jeciri’) izlaže koncept o sedam Nebesa (Zastor, Svod, Magline, Prebivalište, Konačište, Boravište i Oblaci), pa se za neke od njih iznosi i ovo: »Prebivalište, u kojem je sazdan /Nebeski/ Jerusalim, Svetilište i Žrtvenik, a Veliki Anđeo Mihael stoji i prinosi žrtve, / .../. Konačište, u kojem su zborovi službujućih anđela koji noću kazuju pesmu, a danju ćute radi časti Izraela, ... / .../ Tamo /u Oblacima/ su dalje: Ofani, i Serafi, i Sveta Bića, i službuju’i anđeli, i Prestolje Slave, a Kralj, Živi Bog, uzdignut i uzvisen, stoluje nad njima u Oblacima ...« (Fol. 12/b). – ‘Hagiga’ Gemare poredi zloduhe, ljude, životinje i službjuće anđele: “Šest je stvari rečeno o zlodusima. U tri su /stvari/ nalik službujućim anđelima, a u tri su poput sinova čovečijih. U tri su nalik službujućim anđelima: imaju krila kao službujući anđeli i lete od jednog do drugog kraja sveta kao službujući anđeli, i znaju što će se zbiti u budućnosti kao službujući anđeli. a u tri su /stvari/ poput sinova čovečijih: jedu i piju kao sinovi čovečiji, plode se i množe kao sinovi čovečiji i umiru kaoi sinovi čovečiji. – Šest je stvari rečeno o sinovima čovečijim: u tri su /stvari/ nalik službujućim anđelima, a u tri su poput stoke. U tri su nalik službujućim anđelima: imaju razum kao službujući anđeli, hode uspravno kao službujući anđeli, i govore svetim jezikom kao službujući anđeli. A u tri su /stvari/ poput stoke: jedu i piju kao stoka, plode se i množe kao stoka i pogane kao stoka.” (Fol. 16 A) – Da se primetiti da su rabinske predstave onostranih i uzvišenih bića dosta rudimentarno i antroporfno postavljene.

Iako je jevrejska ezoterija govorila o više zborova službujućih anđela u Nebu, ipak je bila protiv lestvicâ Gospodstva koje su imali okružujući aktuelni mistični kultovi i onih koje su provejavale kod hrišćana i prahrišćana (nazarena, minejaca). Tako se u Mišna traktatu ’Sanhedrin ’iznosi: »... I zbog mira među stvorenjima /čovek je stvoren sam/, kako ne bi čovek bližnjem svojem rekao: ’Moj je otac veći od tvojeg oca', i da ne bi minejci govorili kako na nebu postoji više Gospodstva i da bi ti to kazivalo o veličini Svetoga, ...« (Fol. 37 a)

O nebeskoj hijerarhiji puno govori i rabinsko-kabalistička Heykhaloth-literatura. Pogledajmo kako se ta lestvica vidi u traktatu o Svetilištima – Massekhet Heykhaloth, postavljena u skladu s koncepcijom o 7 Nebesa: “Na sedmom nebu se nalaze Prestol Slave, Kočije Keruva, Šatori Serafa, Ofanni i Chayyoth, sfere proždiruće vatre i Ognjene Kočije, Chasmalim obasjani Slavom i vatrene žeravice, skladišta munja i rose, skladišta plamena i vatrene lopte, zastave vojski, povorke prinčeva i anđela, zalihe vatre i plamena, zalihe snega i reke vatri, izvori žive vode. I oni emituju gromove; oni koji sviraju pesme, oni koji pičaju o čidesima i sviraju slatke melodije; /anđeli/ čudesnog obličja blistavi od chashmala, čija su boravišta časna; i oni imaju četiri lica i četiri krila kojima pokrivaju lica, i puni su očiju; emituju zrake svetlosti, kraljevstva i sjaja, uzvišene slave i najviše veličanstvenosti, hvale najviše. Na Prestolu Slave nalaze se zalihe duhova i trezori duša, od blagoslova, od pravednosti, od hvale i pesme; povorke starešina i sudije rata, od heroja i heroina, snažni i moćni; kavaljeri i stotinari, vojvode i svirači roga, objavljivači hvale, pevači o čudesima i visokim poduhvatima; slava pesme i speva osvećivanja i slatkoća u visine nebesa, po tajnama žitelja nebesa, Onome Čije ime je JH, Koji jezdi na nebu.” (Pogl. 5)

Hermetički heykhaloth traktati prikazuju Božiji Presto, slično četvrtom poglavlju patmoske Apokalipse, ali i opisima iz Prve Enohove knjige: ”Sveti Blagosloveni je proslavljen sa četiri povorke anđela ministra: prvi skup, onaj od Mihaela, stoji Njemu s desna; drugi skup onaj od Gabriela stoji Njemu s leva; treći skup, onaj od Uriela, stoji ispred Njega; četvrti skup, onaj od Rafaela, stoji iza Njega. I prisustvo Svetog Blagoslovenog nalazi se u sredini, i On sedi na Prestolu uzvišenom i izuzetnom. Njegov Prestol stoji u visini, a četiri /nebesnička/ skupa stoje u soli vatre i plamena. Ispred njih nalaze se točkovi Prestola Slave, i Merkavoth /Kočije/ koje stoje u sedmom svetilištu, koje je na nebesima. Dužina svakog skupa je 496.000 parasangi, a njegova širina je 2.000 parasangi, kao što je rečeno: 'Njegovo telo je slično taršišu.« /’Danilo’, 10:6/ Što znači taršiš? Podudaran je sa 2.000 parasangi. Zaključuje se iz onoga što je napisano, a fortiori, da je njihova ukupna visina mnogo viša. Između jednog i drugog skupa su ognjene reke koje prolaze između njih a potom nastavljaju, i izlaze podno Prestola Slave, i svaka od njih duboka je kao Veliki ambis, a njihova širina jednaka je širini zemaljskog neba. Penju se i silaze preko svih skupova i drmaju sve povorke, i između jednog i drugog polja su magline čistote koje ih okružuju; i između jedne povorke i druge su oblak svetlosti ispred i oblak tame iza njih. I njihova krila /= krila anđela koji čine skupove/ su duga kao njihove glave, i pokrivaju vatrom svoja lica da ne vide i ne poznaju obličje Šehine; jer je Šehina pored njih u svakom mestu. Svaki od ovih anđela je ogrnut plamenom i obučen u odeću od vatre. Oni su spremni, sa strahom i trepetom, da izvršavaju volju svoga stvoritelja. Hiljade skupova anđela su dodeljeni oglašavanju Svetinje, i druga mnoštva povorki su pozvana u misiju.« (Massekhet Heykhaloth, pogl. 6)

Prikazujući rudimentarno nebesničku hijerarhiju Massekhet Hakhalot često stavlja narativni naglasak na opis četiri Živa Bića – Chajjoth: »... Na glavama Živih Bića tu je boravište slično svodu od zastrašujućeg kristala /'Ezekiel', I, 22/; i on je pun svetlosti i blistavosti, kao što je rečeno: 'Slava i Veličanstvenost su ispred Njega' /'Letopisi' I, 16:17) položeni unutar njih i napravljeni sa varijetetom izgleda vatre i varijetetom izgleda plamena, i položeni sa veličanstvenošću slave na glave Chajjoth, kao što je rečeno: 'Na glavama Chajjoth beše nešto nalik nebu.' /'Ezekiel', 1:22/ Tamo se nalaze čudesni Keruvi, Točkovi Kola na kojima stoji Prestol Slave: jedan Točak ispred drugog, veličanstvena svetlost jednog Točka ispred veličanstvene svetlosti drugog Točka, čudesna izrada jednog Točka ispred čudesne izrade drugog; i po jedan Glas /Bat Qol/ nalazi se u svakom Točku. Kakva je svrha ovih Glasova? Naučili su nas da u trenutku kada Sveti Blagosloveni silazi sa Neba sa viših Nebesa, sa 955 Nebesa, i sedi na Nebu/gde stoji/ Prestol Slave, istog časa čuju se glasovi svih vrata svakog Neba, i na svim vratima ovi Glasovi govore: 'O vrata, izdignite vaše vrhove', itd. /'Psalmi', 24:9/ - A ona odgovaraju i kažu: 'Ko je Kralj?' /'Psalmi', 24:8/ - I oni odgovaraju i govore: 'Gospod silan i snažan, Gospod silan u boju'. – A jedan drugi Glas izlazi iz svih vrsta zbornica i učilišta i govori: 'Vrata, uzdignite vaše vrhove, uzdignite se, večna vrata, ulazi Kralj Slave'. /'Psalmi', 24:9/« (Pogl. 7)

I razni kvazihermetički učenjaci davali su svoje višenje anšeoske hijerarhije. Pogledajmo kako otac antroposofije - Rudolf Steiner u svome delu 'Tajna nauka u skici' (1909. god.), u poglavlju 'Razvoj sveta i čovek' predstavlja hijerarhiju duhova. Razvoj i kristalizaciju čovekog bića Štajner razmatra kroz faze Saturna, Sunca, Meseca i Zemlje, a duhove vidi kao evolutivne snage: "Ceo Saturn je izgledao kao ogledalo nebeskog života. Vrlo visoka bića, čiji život otsjajivaše saturn, mogu se nazvati Duhovi mudrosti. (U hrišćanskoj duhovnoj nauci nazivaju se 'Kirioteti', što znači Vladari.) Njihova delatnost na Saturnu počinje ne počinje tek sa opisanim srednjim dobom Saturnovog razvoja. Ona je tada uglavnom već završena. Pre no što su Duhovi mudrosti primali odraz svog vlastitog života iz toplotnih tela saturna, morala su ih prvo razviti dotle da mogu vršiti to otsjajivanje."
"Bića koja su osećala blaženstvo u tome da žrtvuju iz sebe volju u početku Saturnovog razvoja mogu se nazvati Duhovi volje. (U hrišćanskoj esoterici nazivaju se 'Prestolja'.) Pošto je zajedničkim delovanjem volje i života dosegnut izvestan supanj saturnskog razvoja, počinje delatnost drugih bića, koja takođe behu u ovoju oko saturna. To su duhovi kretanja (hrišćanski 'Dinami', Sile). Oni nemaju ni fizičko ni etersko telo. Najniži im je član astralno telo."
"Kad je i ta epoha minula, počinje delatnost bića što se nazivaju Duhovi oblika. I njihov je najniži šlan astralno telo. Ali je ono na drugom stupnju razvoja nego kod Duhova kretanja. Dok osećajnom životu uhovi kretanja saopštavaju samo opšta osećanja, deluje astralno telo Duhova oblika (hrišćanski 'Eksusiaj', Snage) tako da su osećanja bljeskala u svemirski prostor kao da dolaze od pojedinih bića."
"... Od Saturna se šalje u svemirski prostor nešto što se ukazuje slično delatnosti ljudske ličnosti (hrišćanski 'Arhaji' Prapočela). Oni daju saturnskim telima obeležje ličnosti. Ipak ne postoji na samom saturnu ličnost već samo njena ogledalna slika, ljudske ličnosti."
"... Nastaje ponovno mogućnost da neka bića razviju delatnost. Ona se mogu označiti kao Duhovi ognja (hrišćanski Arhanđeli). Ta bića imaju astralno telo, ali na ovom stupnju svoga postojanja ne mogu da daju nikakve podsticaje vlastitom astralnom telu; ne bi mogla pobuditi nikakav osećaj, nikakvo osećanje."
"Istodobno sa Suhovima ognja pristupaju na pozornicu Saturna i druga bića. Ona su u svom razvoju tako daleko, da se mogu poslužiti onim klicama čula radi gledanja svemirskih zbivanja u životu Saturna. Ta su bića Duhovi ljubavi (hrišćanski serafimi). Kad oni ne bi bili tu, ni Duhovi ognja ne bi mogli imati onu svoju svest."
"U ovim zbivanjima nalaze opet neka bića mogućnost da razviju delatnost na Saturnu. to su 'Sinovi poludana ili života' (hrišćanski: Anđeli). Oni stupaju u naizmenično dejstvo sa snagama ukusa koja se talasaju gore dole u delatnost koja se može označiti kao neka vrsta izmene materije. Oni donose život u unutrašnjost Saturna".
"Unutrašnji život omogućava da još i druga bića pristupe tom svemirskom telu, a to su Duhovi harmonije (hrišćanski: Keruvimi). Oni omogućavaju Sinovima života neku potmulu svest. Ona je još nesvesnija i dublje u tami od svesti u snovima kod današnjeg čoveka." (Prevod:)

Štajnerova razmatranja su vrlo problematična, kao i njegova 'vidovitost', tako da ne zaslužuju dublje i ozbiljnije osvrte. On evoluciju onog što mi zovemo anđeoski razredi ne vezuje za Nebo, već za Sunčev sistem.

Anđeli čuvari

Kada govorimo o anđeoskoj lestvici treba shvatiti da je to prevashodno lestvica služiteljskih ovlašćenja i gospodskih dužnosti. U Nebu i na zemlji uvek je istinski veliki i najveći onaj koji je revnosni i odgovorni služitelj svima, koji sve čini u Hristu i za Hrista, jer Hrista Duha vidi i potvrđuje u svemu i svakome. Svi Nebeski anđeli su Božije oči, Božji zastupnici, starešine, čuvari, stražari i posmatrači. Nebesnici sa dna lestvice se pojavljuju kao anđeli čuvari ljudi i čovečanstva, oni u sredini su starešine pojedinih planeta i sunčanih sistema, dok najviši anđeli, Arhanđeli, stoje kao nadglednici nad sedam Nebeskih Sfera, sedam Nebesa; oni su čuvari sedam Svetih Zakonitosti.

U svom dijalogu i traktatu o besmrtnoj duši (PhaidMn – 'Fedon'), Platon iznosi da rastelovljena duša ne odnosi sa zemlje ništa no ono što je od sebe svojim odgajanjem napravila, i da na putu do suda ima duha-pratioca, kao što ga je imala od rođenja do smrti: »Svakoga pokojnika njegov demon, koji ga je zaštićivao još za života njegova, potraži da vodi na neko mesto gde se ima suditi onima koji su se skupili, pa po tome otuda putuju u Had sa onim vođom koji ima naređenje da ih odavde prati tamo. A kad tamo dobiju ono što su zaslužili, i kad proborave onoliko vremena koliko treba, onda ih drugi vođa opet vodi ovamo u mnogim i dugim periodima godina.« (Pogl. 57 – prevod: Miloš Đurić) – Kod Platona je demon (ho/h daímMn – 'bog', 'božanstvo') božanstveni duh-čuvar. Tek kasnije oni postaju otpali čuvari i duhovi strahote.

Helenski enciklopedista Plutarh pravi reminiscenziju na drevna shvatanja duhova-čuvara: »... Hesiod nam govori o milosrdnim duhovima koji su dobri i neiskvareni. Naziva ih još 'čuvarima ljudi', kazujući da im omogućuju izobilje i imaju tu kraljevsku povlasticu. Platon ih drži tumačima i slugama koji zauzimaju položaj između bogova i ljudi. Oni prenose zaklinjanja i usrdne molbe ljudi na Nebo, a natrag donose odgovore i dobra koja potiču od bogova.« ('O Isidi i Osiridu', pogl. 26)

Isus ukazuje da anđeli čuvari bezazlene dece svagda u Nebu gledaju Božije Lice ('Matej', 18:10).

Kada je u kući Jovana Marka hrišćansko bratstvo čulo da je apostol Petra oslobođen (od strane Božijeg anđela) iz Herodove tamnice i da kuca na ulaznim vratima, svi su se zaprepastili: »Na to oni govorahu: to je njegov anđeo.« ('Dela', 12:15)

Po Herminom 'Pastiru' (sredina II stoleća), čoveka za vreme njegovog zemaljskog života ne prati samo Svetlo već i Tama, i razuman i uzdržljiv čovek svoje srce otvara samo za nadahnuća Pravednosti: »Dva su anđela sa čovekom: jedan /anđeo/ Pravednosti, a drugi /anđeo/ Zla. /.../ Dobro je ići za anđelom Pravednosti, a odreći se od anđela Zla.« (Prg. 36)

Četiri Živa Bića

Ustrojstvo Hijerarhije Neba odražava zakonomernosti u Bogu, odnosno božanske emanacije i polarizacije. Kada se Bog vidi kao Jedinstvo, Dvojstvo, Trojstvo, Četvorstvo, Sedmerstvo i Dvanaesterstvo, onda se i lakše može koncipirati nebesnička hijerarhija. Kao Temeljne snage u Bogu, koje načinom svoga delovanja čine i daje komplementarnu celinu, nalazimo Ljubav i Premudrost, Dobrotu i Istinu, Toplinu i Svetlost, Dajući i Primajući Princip, Očinsko i Majčinsko, Stvaralačko i Održavajuće Počelo u Bogu. U 'Izrekama' Pra-Mudrost, Premudrost kaže: »Gospod Me načini kao Počelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih čina, u Pra-Doba; oblikovana sam od Večnosti, od Iskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad još nije bilo pradubine, ... « (8:22-24 ) - A u 'Knjizi Ben Sire' Sveta Mudrost govori: »Prije Vekova, odiskona, On Me je proizveo i neću prestati doveka. Pred Njim sam služila u Svetom Šatoru i potom se nastanila na Sionu.« (24:9-10, v. 1:4-10.19, 24:3-6 ) - U 'Knjizi Mudrosti' se iznosi za Družbenicu Ljubavi: »... Ona je Dah Sile Božije i čist okvir Slave Svemogućeg. /.../ Ona je odsev večne Svetlosti i ogledalo čisto dela Božijeg, i slika Njegove Dobrote. Jedna je, a može sve, i ostajući u sebi sve obnavlja.« (Mudr. 7:24-27)

Znamo da su na Pomirilištu Kovčegu Zaveta bila postavljena dva zlatna kipa koji su predstavljali Keruvime. Tako Gospod naznačuje Mojsiju: »Skuj i dva keruvima od zlata za oba kraja Pomirilišta. Napravi jednoga keruva za jedan kraj, a drugoga keruva za drugi kraj. Pričvrsti ih na oba kraja Pomirilišta da s njim sačinjavaju jedan komad. Keruvimi neka dignu svoja krila uvis tako da svojim krilima zaklanjaju Pomirilište. Neka licem budu okrenuti jedan prema drugome, ali tako da lica Keruvima gledaju u Pomirište.« ('Izlazak', 25:18-20, v.: 36:8, 26.1.31)  Na kedrovim daskama kojima je obložen s unutrašnje strane Salomonov Hram bile su u bareljefu izrađeni prikazi keruvima, rastvoreni cvetovi i palme (simboli Kraljevstva Mira): »Prekrio je njime /= zlatom/ Dvoranu: grede, pragove, zidove i vratna krila te izrezao keruvime po zidovima.« ('Letopisi', II, 3:7; v.: ’Kraljevi', I, 6:29.32.35)  I druge stvari u enterijeru toga Hrama obeležavale su predstave Svetih Bića: »On izgradi deset podnožja /za umivaonike/ od bakra. / .../ Ona su imala oblik lica obuhvaćenih oplatama na svojim krajevima. Na licima, između oplata behu lavovi, volovi i keruvi. / .../ Pod svakim podnožjem behu po četiri točka od bakra s osovinama bakrenim.« ('Kraljevi', I, 7:27.28-29.30)  I u viziji tzv. Ezekielovog Hrama opisuju se bareljefi sa predstavama Živih Bića koje ukrašavaju zidove i vrata Hrama ('Ezekiel', 41:17-20.25)

Dva Anđela-Keruva, dva Nebeska Svedoka, Hristovi učenici i Marija Magdalena vide na/u grobu Vaskrsloga ('Jovan', 20:12), te pri Njegovom Vaznesenju ('Dela', 1:10).  Ta dva Nebesnika su očigledno predstavnici temeljnog Dvojstva. Pri Preobraženju na gori o praznik Senica Isus susreće i razgovara s Mojsijem i Ilijom, Anđelima Preobraženja o Svome predstojećem stradanju u Jerusalimu ('Matej', 17:3-4). I Mojsije i Ilija bili su za života preobraženi i vazneseni u Nebo. U vremenu Posletka pojavljuju se dva proroka Preobraženja i Vaznesenja, dve Božije Masline, koji će delovati u Mojsijevom i Ilijinom Duhu Pomazanja: »I daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovati hiljadu dvesta i šezdeset dana. Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje pred Gospodom zemlje.« (‘Otkrivenje’, 11:3-4; v.: Zaharija: 4:3-14 )



Ahura Mazda kao orao


Jovanovo viđenje četiri Živa Bića se razlikuje od Ezekielovog, jer ih on vidi diferencirano: svako Biće ima svoj izgled i lik, dok god kebarskog vidioca svako Biće ima istovremeno i obraz ostala tri Bića: »A sred Prestola i oko Prestola /behu/ četiri Živa Bića /grč.: zMa; hebr.: chajjoth – ęŐŮ×/ puna očiju spreda i sastrag. I prvo Živo Biće beše kao lav, a drugo Živo Biće beše kao vo, treće pak Živo Biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto Živo Biće beše kao orao koji leti. I svako od četiri Živa Bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju; i nemaju počinka ni danju ni noću govoreći: »Svet, svet, svet je Gospod Bog, svedržitelj, koji beše i koji jeste i koji će doći«.
I kad Živa Bića dadoše Slavu i Čast i Zahvalnost Onome što sedi na Prestolu, Koji živi u sve Vekove, padoše dvadeset i četiri Starešine pred Onim što sedi na Prestolu, pa se pokloniše Onome što živi u sve Vekove, te metnuše svoje krune pred Presto govoreći: “Dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš Slavu i Čast i Silu, jer Ti si stvorio sve i Tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno”.« (4:6-10)




Drevna ritualna vaza dekorisana sa lavovima i bikovima (Bagdadski Muzej)

U Enohovom viđenju kubične Prestone Dvorane takođe je potenciran značaj četiri Sveta Bića: »I posle toga sam video hiljade hiljada i desetine hiljada desetina hiljada, video sam gomilu bezbrojnu koja je stojala pred Gospodarom Duhova. I na sve četiri strane oko Gospodara Duhova video sam četiri utvare, drugačije od onih koje ne spavaju, i rečena su mi njihova imena, jer mi je anđeo koji je išao sa mnom rekao njihova imena, i pokazao mi sve skrivene stvari. I čuo sam glasove one četiri utvare kada su veličale Gospoda Slavnog. Prvi glas je slavio Gospodara Duhova u Veke Veka. Drugi glas koji sam čuo je slavio Izabranika i izabrane koji se drže Gospodara Duhova. Treći glas koji sam čuo se molio i zalagao se za one koji žive na zemlji i mole se Gospodaru Duhova. I čuo sam četvrti glas koji je terao nezbožne anđele i zabranjivao im da se pojave pred Gospodarom Duhova i optuže one koji žive na zemlji. Posle toga sam upitao anđela mira koji je išao samnom, koji mi je pokazao sve što je skriveno: 'Ko su one četiri utvare koje sam video i čije reči sam čuo i zapisao'? - I on mi reče: 'Prvi je Mihael, milostivi i dugo-paćeni, drugi, koji je uklonio sve bolesti i sve rane dece čovečje je Rafael, i treći, koji je uklonio sve sile je Gabriel, i četvrti koji je uklonio pokajanje i nadu onih koji nasleđuju večni život je Fanuel'. - I to su četiri anđela Gospodara Duhova i četiri Glasa koja sam čuo tih dana.« (I, 40:1-10) - Na nekim drugim mestima u tekstu (kao na primer u 9:1) Fanuel se naziva i Uriel. Arhanđeli koji goruće slave Gospoda života tradicionalno se povezuju sa četiri vetra i četiri strane sveta: Mihael sa Jugom, Gabriel sa Zapadom, Rafael sa Istokom i Uriel sa Severom.

Ime Arhanđela Mihael Gabriel Rafael Uriel
Ime u hebrejskom alefbetu ÜĐŰŮŢ
(Mikha’el) ÜĐŮčŃŇ (Gavri’el) ÜĐäč
(Rafa’el) ÜĐŮčŐĐ
(’Uri’el)
Broj imena 101 246 311 248
Značenje imena ’Ko je kao Bog?' ’Iscelenje Božije' ’Snaga Božija' ’Svetlost Božija'
Ime u grčkom alfabetu śąÇ±·» “±˛Áą·» ˇ±Ć±·» źĹÁą·»


U kumranskim ’Zahvalnicama ’govori se o najuzvišenijim anđelima koji pripadaju unutarnjem krugu (hebr.: pnim) anđeoskih zborova, koji gledaju Boga licem u lice (panim), kojima će jednom biti dovedene pravedne duše ljudi iz Božije Zajednice: »... Dodelio si [od časti] i slave Tvoje svim pripadnicima Saveta Tvoga: u kolu su zajedno s anđelima najvišim /= malahe hap(a)nim/, i nema posrednika za svete [Tvoje].« (6:12-13)  U alegoričko-eshatološkom spisu ’Rat sinova Svetla protiv sinova Tame ’pominju se takođe imena četiri velika Anđela: »Neka napišu, [na prvi /štit/: 'Mihael', na drugi: 'Gabriel', na treći]: 'Sariel', na četvrti 'Rafael'. 'Mihael' i 'Gabriel' na desno, ['Sariel' i 'Rafael' na levo ...]« (9:15-16)

Četiri Sveta Bića – Chajjoth, metaforično rečeno, jesu stubovi i nosači ('konji') Božijeg Prestola, Božijih Kola/Kočija. Tako videlac Enoh (po etiopskoj verziji) iznosi: »Videh prebivališta s Kolima Svetih /Bića/. Onde moje oči videše njihova prebivališta s anđelima, i njihova Kola sa Svetima. Oni su prizivali, vapili i molili za sinove ljudske, dok je Pravednost, poput vode, tekla pred njima, ...« (I, 39:4)

A opisujući svoje viđenje Male i Velike (Prestone) Dvorane Nebeske Palate sagrađene od duhovnoog kristala, Enoh iznosi: »I dođoh blizu prostranoga Prebivališta, takođe izgrađenog od kristalnoga kamenja. I njegovi zidovi, kao i podovi, bejahu oblikovani od kristalnoga kamenja, i tlo bejaše kristalno. Njegov krov doimao se poput zvezdane staze /= u vidu kupole/ i i bljeskova munje; i među njima behu Keruvi od Vatre u Olujnom Nebu. / .../ U viđenju opazih, još jedno Prebivalište, prostranije od prethodnoga, čiji mi svaki ulaz bejaše otvoren, uzdignut usred treperavoga Plamena. / .../ I pod beše od vatre; nad njim bejahu munje i zvezdana staza, dok je na krovu žestoko gorela vatra. pomno sam ga razgledao, i zapazio kako se u njemu nalazi uzdignuto Prestolje, koje se doimalo kao da je od mraza; oblikom je podsećalo na kuglu sjajnoga sunca; i onde bejaše Glas Keruva. Iz dna toga moćnoga Prestola izvirale su ognjene reke. / .../ ... Sveti, koji Mu bejahu blizu, nisu se od Njega udaljavali ni Noću ni Danju, niti su Ga napuštali.« (I, 14:12.13-14.15-19.24) – Opis Božije Palate dominira u znaku Elementa Vode i Vatre, dveju preobražiteljskih Snaga. Kada mističari na Unutarnjem putu pokrenu svete snage u sebi, oni ih upravo doživljavaju u znaku dinamike četiri Elementa: Sveta snaga u njima gori i plamsa od karlice prema glavi i stopalima (cp.: ‘Enoh’, I, 39:7; ‘Ezekiel’, 1:27-28); ona teče poput vode (i taj tok levo i desno od kičme se najbolje oseća); ona pulsira i ‘trese se’ (Zemlja) iz sedam centara svesti, sedam točka duše; i ona duva (Vazduh) unutar i oko tela putnika (a tu duvanje se ponajprije oko čela doživljava). Božiji čovek se tako oseća kao da je istovremeno i u ognju i u ledu, nošen vetrom i učvršćen kao zemlja. Oni, sveti anđeli i proroci, koji nose i objavlju ognjenu Božiju reč, i sami su Božiji oganj: psalmista deklamuje: “Blagosiljaj Jehovu, dušo moja; Jehova, Bože moj, silno si velik! Odeven Veličanstvom i Lepotom, svetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator, na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola Svoja, na krilima vetrova putuješ. Činiš anđele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim.” (‘Psalmi’, 104/103:1-4) – Prorok Danilo opisuje Nebesku Reku Pravednosti: “... Reka je ognjena tekla, izvirala ispred Njega. Hiljade hiljada služahu Njemu, mirijade stajahu pred Njim.” (‘Daniel’, 7:10) – U najvišem makrokosmičkom smislu reči Božiji Presto čini Ognjište Univerzuma, Iskon-Sunce iz koga ishodi Reka Života, Svetlost Života, sedmerostruki Duh, koga zahvanički preuzimaju i odašilju oni koji su jedno sa Bogom, koji su ispunjeni Svetlošću Beskonačja.



Četiri Živa Bića na 21 adutu velikih Tarot arkana

I u koptskom gnostičkom spisu ’O poreklu sveta', nađenom kod Nag Hammadija 1945. god., koji je početkom IV stoleća nastao na temelju različitih izvora i predaja, takođe se govori o Kolima Jehove Sebaota (hebr.: Cevaoth, grec.: SabaMth), Gospoda nad Vojskama: »Kada je stekao vlast najpre je Sebi sagradio Palatu. Ona je golema, veličanstvena, sedam puta sjajnija od sviju koje postoje na sedam Nebesa. Iznad svoje Palate načinio je Prestolje, koje je bilo golemo a stajalo je na Kolima s četiri Lica zvanim Keruvin. Keruvin ima osam obličja na svakom od četiri ugla, lavlja, volovska, ljudska i orlovska, ukupno šezdeset četiri obličja, a pred njim stoji sedam Arhanđela; on je osmi i ima vlast. Postoji ukupno sedamdeset dva obličja. Nadalje, iz tih Kola se oblikuje sedamdeset dva boga; oni uzimaju obličja kako bi mogli vladati nad sedamdeset dva jezika kojima govore narodi. Pomoću toga Prestola On je stvorio druge, zmijolike anđele zvane Serafimi, koji Ga neprestano slave.« (8-9) – Zapaža se da ovo viđenje razlikuje četiri Živa Bića od sedam Arhangela, što se susreće i u patmoskom 'Otkrivenju': »I jedno od četiri Živa Bića dade sedmorici Anđela sedam zdela punih Gneva Boga koji živi u sve Vekove.« (15:7) – Po 'Hipostazi Arhonata', Sebaot, koji je postavljen iznad Haosa, »sagradio je sebi ogromnu Keruvim Kočiju, sa četiri lica, sa bezbrojnim anđelima kao služiteljima, sa harfama i lirama.« (NHK, II, 95)



Mesopotamijski Keruvimi kraj Drveta Života


Mesopotamijski Keruv zaštitnik Drveta Života

I u ’Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ (koje je krajem XIX stoleća zapisao irski sveštenik Gideon Ouseley) Gospod govori o četiri puta tri Svete Snage Boga, odnosno o Dvanaest Zraka koji su predstavljeni od četiri Živa Bića: »Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetlost, i ovo Troje je Jedno. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, savršenome, Beskonačnome, Jedinome.« (66:2)  Pratimo li ukazni tok mističnih vizija, vidimo da je ’Oblak; simbol Skrivenog Božanstva, Gospoda svetih Dubina, Visina i Širina, Onog koje je skriveno za neprosvetljen um i za oči zaslepljene materijalnim prividom i grehom.

Oblak je i simbol Najviše Snage, Stvaralačkog Principa, dok Vetar, Zemlja, Voda i Vatra simbolišu i predstavljaju Održavajući Princip, četiri Elementa. Četiri Živa Bića – Hajot, možemo videti i kao Božanske Nadglednike nad Kraljevstvom minerala, Kraljevstvom Biljaka, Kraljevstvom životinja i Kraljevstvom vilenjaka (prirodnih bića/duhova). Tako crkveni mistični učitelj Bonaventura u svome spisu ’Put duha k Bogu', deleći bića na ona koja se rađaju, koja rađaju i ona koja upravljaju jednim i drugim bićima, prezentira i sledeće: »Bića koja rađaju jesu jednostavna bića, tj. nebeska telesa /= planete/ i četiri Elementa. Doista, iz ovih Elemenata pod uplivom svetla, koje pomiruje sve protivne sile pomešanih Elemenata, rađa se nastaje sve što proizlazi iz delovanja prirodnih sila. Bića koja se rađaju jesu telesa koja se sastoje od Elemenata. Takva bića su minerali, biljke, životinje i ljudsko telo. Bića koja upravljaju prvim i drugim bićima jesu duhovna bića.« (II, 2)



Grifon, neki drevni umetnički prikazi

Brojne oči sa kojima se slikovito prikazuju Živa Bića, mogu predstavljati njihovu večnu goreću budnost, te sunca i svetove nad kojima nadglednički upravljaju.

Četiri Živa Bića se susreću pod hebrejskim nazivom Keruvi; u evropskim jezicima termin Keruv (Keruv - ŃŐčŰ) se pojavljuje najčešce u pluralnom obliku: kao Heruvim (ÝŮŃŐčŰ) ili Kerubin. Poreklo i značenje naziva je sporno. U akadskom jeziku imenica karibu (ili karabu) ima značenje ’koleno'.  U Gemara traktatu ’Hagiga ’koji govori, na svoj način, o zborovima službujućih anđela, nalazi se i sledeća dijaloška sekvenca: »'A što je keruv? ’- Rabi Abahu reče: ’Kao dete /aram.: keravja/, jer se tako u Babilonu naziva dete: ravja'.« (Fol. 13 B)

U starozavetnim tekstovima Keruvimi se najpre predstavljaju kao čuvari nad stazom koja vodi k Drvetu Večnog Života. U ’Knjizi Postanka’ (3:24) se kaže da je Gospod pred Drvetom Života, nakon isterivanja Adama i Eve iz Edena, postavio Keruvime s plamenim vitlajućim mačem (hebr.: hérev) u ruci. Keruvimi su Božiji Vitezovi čiji mač je reč Istine, reč Zakona.


Jedna asirijska kameja koja prikazuje dva Keruvima

Dva Keruvima zaštitnika na pločici od slonove kosti (IX stoleće stare ere), nađenoj u Damasku

Podređenost Keruvima Gospodu nad Vojskama u ’Psalmima ’se poetski stilizovano potencira: »Jehova kraljuje nek zadrhte narodi; sedi nad Keruva  zemlja nek se zatrese.« (99:1) – »Ti što sediš nad Keruvima zablistaj pred Efrajimom, Benjaminom, Manašeom, ... « (80:2-3)  Kada su tri deportovana judejska mladića u Babilonu bili bačeni u užarenu peć, Božija Slava ih natkriljuje i zaštićuje od stradanja. Tada oni Gospodu zahvalnički pevaju: »Blagoslove /budi/, Ti što ispituješ bezdane i sediš nad Keruvima.« (3:55)  U ’Drugoj knjizi o Samuelu’ naznačuje se za Davida i njegove drugove: »... Odoše u Baalu Judinu da odande donesu Kovčeg Božiji, što nosi ime Jehove Cevaota, koji stoluje nad Keruvime. « (6:2; par.: ‘Letopisi’, I, 13:6) – U dan kad ga Gospod izbavlja iz Šaulovih ruku David peva i ukazuje za Gospodara duhova koji je nedostupan neprosvetljenom oku: »On nagnu nebesa i siđe, pod nogama Mu oblaci mračni. Na Keruva stade i polete; na krilima vetra zaplovi. Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim. Od bljeska pred licem Njegovim užga se ugljevlje plameno.« ( ‘Samuel’, II, 22:10-13)  ‘Prva Samuelova knjiga’ ukazuje da su se Izraelci sa prisustvom Kovčega Saveza sigurnije i borbeno moćnije osećali: »Narod posla ljude u Šilo, i donesoše odande Kovčeg Saveza Jehove nad Vojskama, Koji stoluje nad Keruvima.« (4:4) - Judejski kralj Ezekija se u molitvi obraća Gospodu: »Jehova, Bože Izraelov, Koji stoluješ nad Keruvime, Ti si jedini nad svim zemaljskim kraljevstvima, Ti si stvorio Nebo i zemlju ....« ( ‘Kraljevi’, II, 19:15); par.: ‘Isaija ’, 37:16)


Jedan likovni prikaz Keruvima iz XIX stoleća

U patmoskom ’Otkrivenju’ četiri Živa Bića koja neprestano slave Presvetog Oca, prikazuju se kako stoje uz uglove zlatnog Božijeg Žrtvenika (koji simboliše Gospodnju Sveštenu Vlast), Žrtvenika koji stoji pred Prestolom (8:3, 9:13): »I čuh jedan glas od četiri roga zlatnoga Žrtvenika koji je pred Bogom.« (9:13) – Svoje žrtvenike Jevreji su izgrađivali tako da su se na gornjoj strani završavali svojevrsnim roščićima: »Napravi i žrtvenik za paljenje tamjana; napravi ga od bagrenova drveta. Neka bude lakat dug, lakat širok, pod pravim uglom, i dva lakta visok. Neka mu roščići budu od jednoga komada s njim.« ( ‘Izlazak’, 30:1-2) – Od Božijeg Prestola i Božijeg Ognjenog Žrtvenika (8:5), izbijaju Ognjeni Glasovi, Sveti Gromovi: sedam Božija Duha, sedam Roga.

I u kabalističkoj ’Knjizi Tajni ’(Sefer ha-Razim, III-IV st. n. e.) opisuje se Presto Boga ispod koga teku ognjene reke, te se kaže da Presto nose četvorica Chajjoth-a, Živih Bića.

U kabalističkoj raspravi ‘Poglavlje o Svetilištima’ četiri Živa Bića se opisuju rečima: »Na glavi svakog Bića povezano je milion kruna, od vrsta luminara; i ona su obučena u odeću od vatre i ogrnuta odorom od plamena, i skrivaju lica krilima. I Sveti Blagosloveni sklanja Svoje lice od njih. A zašto se Sveta Bića i veličanstveni Ofani osvećuju, pročišćavaju, oblače i ogrću /plamenom/ još od najstarijih dana, više od Anđela Služitelja, i Ofanima, i Hašmalima, i Serafima, i Keruvima, i Zvezdi, i Onih koji imaju krila, i Točkova Merkave, i Nebeske Vojske. /.../ Zato što je Merkava okrenuta prema njihovim licima i snaga Imena je na njihovim glavama, i Šehina je iznad njih, i vatrene reke teku između njih, i stoga su oni oprezni i aktivni, osvetljeni i pročišćeni, ukrašeni i pročišćeni u svetlosti sedam puta. svi imaju isti strah i prečast, istu čistotu i istu svetlost, samo jedan glas, samo jedan govor, samo jednu melodiju.« (Doterano prema prevodu Radiše Vaseljenovića)

Drevni likovni i reljefni prikazi lavova kraj gradskih ulaza, pokazuje da su oni doživljavani kao čuvari. Mikenska kamena kapija i babilonska ikonografija to najbolje potvrđuju.


Babilonski lav Lavovska vrata u Mikeni

Babilonska, egipatska i helenska civilizacija, podneblja na kojima su silazili kontigenti Božijih glasnika, takođe poznaje likovne, skulpuralne i reljefne predstave četiri Živa Bića. One se susreću u prikazima zagonetnih sfingi (bića s telom životinje i glavom čoveka ili ovna) i grifona: »... Grifoni su zveri nalik na lavove sa orlovskim krilima i kljunom.« (Pausanius: Hellados periegesis, I, 24)  Sfinge svečane aleje Amonovog hrama u Karnaku imale su telo lava i glavu ovna, svete životinje boga Amona. Kao zaštitnice boga hrama među šapama su imale njegovu statuu. Lavovi (koji su povezivani sa bogom Sunca), simboli hrabrosti i budnosti, čuvari su egipatskih hramova. Grčka sfinga je imala glavu žene lavlji trup, orlovska krila i zmijski rep, te je svojom strukturom odražavala periode tebanske godine: ognjeni lav je simbolizovao uzlazni period sunca a vodena zmija njegov silazni period, slabljenje sjaja. Poput Fanovih glavi u ’Orfičkim fragmentima’ (63), na helenskim podnebljima gde je godina imala četiri godišnja doba, i sfinga je imala četiri odgovarajuća konstituitivna elementa: bika, lava, škorpiju i zmiju. To su ustvari, Lav, Škorpija, Bik i Vodolija, četiri (fiksna) zodijačka znaka koja odgovaraju Elementima Vatra, Voda, Zemlja i Vazduh. Data četiri znaka su padala o jesenju ravnodnevicu, zimsku kratkodnevicu, prolećnu ravnodnevicu i letnju dugodnevicu, dakle o Hristove Svečanosti: Preobraženje, Božić, Uskrs i Vaznesenje. Ove Životinje pojavljuju se i u opisu prvog, četvrtog, sedmog i jedanaestog Herakleovog podviga. U priči o Kiknu i Filiju zmija je zamenjena pticama grabljivicama; u mitovima davnine orao se često prikazuje kao pobednik nad zmijom. Svetlonoše uzdignute orlovim krilima Duha ’gaze ’nad zmijama i škorpijama.



Himera

Ezekielovo viđenje četiri Bića takođe himerički prikazuje. Za himeru (grč.: hímaira), mitološko biće koje čini lav (prednji deo), koza (srednji deo) i zmaj (zadnji deo tela) prominentni stoički filosof Lucije Anej Seneka (Seneca) u svojim ’Epistolama’ iznosi: »Niko još nije tvrdio da se u Himeri krije živo biće, ili znaj: to su samo njeni delovi, a delovi nisu živa bića.« (113, 9)

Za judejskog kralja Josiju (640.-609. god. se. ), koji je se žestoko obračunao s tamošnjim idolopokloničkim kultovima, izveštava se i sledeće: »... Spalio je u ognju sunčana kola.« ('Kraljevi', II, 23:11) - Očigledno se pod ’konjima ’i ’kolima ’misli na neki paganski prikaz Božijeg Prestola i četiri Živa Bića koja ga nose. Za jednog od učenika proroka Eliseja takođe se iznosi da je video Božije ‘konje’ i Božija ‘kola’: »... Jehova otvori oči momku, i on vide: gora oko Eliseja sva pokrivena ognjenim konjima i kolima.« ('Kraljevi', II, 6:17)

U talmudskom (Gemara) traktatu ’Hagiga', susrećemo pokušaj da se objasni simbolizam koji nose četiri Živa Bića:« Kralj nad zverima je lav, kralj nad stokom je bik, kralj nad pticama je orao, a čovek je uzvišen nad njima, ali Sveti, blagosloven neka je, uzvišen je nad svima i nad celim svetom.« (Fol. 13/b) – U filosofsko-religijskom epu Bhagavad-G+t bog Krišna kaže za sebe da je »lav, kralj zveri, među zverima, Višnin or’o, među pticama.« (10, 37)  Lava i orla kao simbole koristile su brojne dinastije i države, imale su ih mnogi uglednici. Lav, Orao, Čovek i Bik korenspodiraju sa alhemičarskim vrlinama smeti (lat.: audere), ćutati (tacere), znati (scire) i hteti (velle).

U indijskim Upanišadami, sjajni nebesnici i vladari popt četiri Živa Bića, nazivaju se i deve (u jednini: devah.

Još u patrističkom dobu hrišćanstva (npr. kod Irineja Lionskog: 'Pobijanje lažnog gnosisa', I, 30, 5) provejava tumačenje da u apokaliptičkom simbolizmu četiri Živa Bića ustvari predstavljaju četiri novozavetna, kanonizirana Evanđelista,  što je velikim delom besmislen i neozbiljan egzegetski pristup. Četiri Živa Bića su visoki anđeli koji predstavljaju četiri Održavajuća Elementa. Gospod koji ’sedi’ nad Keruvima simbol je Duha, Etera koji preko četiri Elementa vlada Stvaranjem.

Presto Slave i Nebeska Palata


Stožer Nebeske Hijerarhije je Bog i Njegov uzvišeni Presto, sa koga stoluje i »kraljuje nad narodima.« (‘Psalmi’, 47:9) Prorok Isaija u svojoj knjizi prenosi za svoje viđenje Svevišnjeg u Prestonoj dvorani: »Videh Gospoda gde sedi na visokom i uzvišenom Prestolu. Skuti Njegovog plašta ispunjavahu Svetilište.« (6:1) Po Psalmisti Pravda i Pravedni Sud temelji su Božijeg Prestola (89:15; v.: ‘Isaija’, 16:5) – Presto Sveta postoji od Iskona: »Čvrst je Presto tvoj od Iskona, Ti si od večnosti.« ('Psalmi', 93:2, v.: 45:7) - Na Božijem Prestolu počiva i Božija Slava, Božiji Sjaj, Sedmerostruka Punina: »Slavan Presto dignut od davnina, to je naše Sveto Mesto.« ('Jeremija', 17:12)

Za Salomonov presto, koji se javlja kao svojevrsna slika Nebeskog Prestola, presto napravljen od slonovače i obložen čistim zlatom, izveštava se sledeće: »Prestolje je imalo šest stepenika; straga je na njemu bila teleća glava, a s obe strane sedišta bile su ručice, a kraj ručica stajala su dva lava. Dvanaest je lavova stajalo s obe strane onih šest stepenika,« (‘Kraljevi’, I, 10:20)  Možemo videti da je Salomonov presto izgrađen kao svojevrsna slika ognjenog Božijeg Prestola koje je imalo i ima sedam Stepenika, i koje okružuju četiri Živa Bića i Starešine.


Ostaci temelja Mardukove Kule i jedna njena grafička rekonstrukcija

Legendarna Babilonska, Nimrodova Kula, takođe se javlja kao svojevrsna arhitektonska kopija Božijeg Prestola (na čijim stepenicima sedam Poglavara imaju svoja sedišta), načinjena od strane sedam Baala, sedam Satanina Kneza. U ‘Knjizi Postanja’ ukazuje se da gradnja drevne Babilonske kule bila produkt ljudske oholosti i gordosti: »Sva je zemlja imala jedan jezik i reči iste. Ali kako su se ljudi selili s Istoka, naiđu na jednu dolinu u zemlji Šinearu /= Babiloniji/ i tu se nastane. Jedan drugome reče: "Hajdemo praviti opeke te ih peći da otvrdnu!" - Opeke im bile mesto kamena, a paklina im služila za žbuku. Onda rekoše: "Hajde da sebi podignemo grad i toranj s vrhom do neba! Pribavimo sebi ime, da se ne raspršimo po svoj zemlji!" - Jehova se spusti da vidi grad i toranj što su ga gradili sinovi čovječji. Jehova reče. "Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek početak njihovih nastojanja. Sad im ništa neće biti neostvarivo što god naume izvesti. Hajde da siđemo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumije." Tako ih Jehova rasu odande po svoj zemlji te ne sazidaše grada. Stoga mu je ime Babel, jer je ondje Jehova pobrkao govor svima u onom kraju i odande ih je Jehova raspršio po svoj zemlji.« (11:1-9) – Ako je pri gradnji Babilonske kule Gospod oholim narodima pomešao jezike tako da se nisu mogli razumeti, pri gradji Kule Novog Jerusalima, Hristove Crkve, Gospod e svim narodima omogućio da u Hristovom duhu postignu novo i istinsko jedinstvo, i da progovore jednim jezikom, jezikom Razumevanja, Ljubavi i Mira.

Podižući impozantne građevine poput piramida i tornjeva (kula), drevni vladari i tirani su se osećali kao 'Bog na zemlji' i 'Božiji sinovi'. Josip Flavije opisuje kako je u zemlji Šinear (čâŕé; grec.: Senaár) lovac Nimrod (ÓčŢŕ – ťµ˛ÁÉ´, ť±˛ÁÉ´), Hamov unuk ('Postanak', 10:8-9), »prvi vlastodržac na zemlji« ('Letopisi', I, 1:10), čija zemlja će postati Asirija ('Mihej', 5:5), poput Lucifera ustao protiv Boga Nebeskog: »Njegova vladavina se postepeno pretvarala u tiraniju, Posle nemnogo vremena Nabrod je uzeo da se domogne vrhovne vlasti, budući ubeđen, da će ljudi samo u tom slučaju prestati da se boje od Boga i otpašće od Njega, ako prihvate život pod njegovu, Nabrodovu vladalačku zaštitu. Pri tome on je hvalisavo izjavljivao, da će ih zaštititi od Gospoda Boga, ako bi On iznova hteo poslati Potop na zemlju. On im je savetovao da izgrade jako visoku Kulu, da nijedna voda ne bi mogla da stigne do nje, i time se osvetiti za pogibiju predaka.« (Antiquitas Judaeorum, I, 4, 2) Mnoštvo naroda se se pokazalo sasvim spremno da sledi Nimrodovu odlučnost i da poštovanje Boga smatra slabošću i kukavičlukom; ne štedeći truda gradili su Kulu, i nisu pokazali nimalo nemarnosti prema radu. Zahvaljujućim brojnim graditeljima, Kula je je postajala sve viša, čak i mnogo brže nego što je bilo ko mogao da očekuje. Njeni zidovi su bili toliko debeli, a njena građa veoma čvrsta, tako da se činilo, na prvi pogled, da nije visoka koliko zaista jeste (I, 4, 3) - Flavije daje iz citat iz jevrejskih 'Sibilinih knjiga' o gradnji Babilonske Kule: »Kada su svi ljudi još govorili jednim jezikom, pojedinci od njih počeli su da grade Kulu strahovite visine, kako bi se uz pomoć nje uzdigli na nebo. Bogovi, međutim, popslaše vetrove, srušiše Kulu i pri tome dadoše svakome /od graditelja/ poseban jezik. Od tada je se i Grad /u dolini Hestiaíos, gde je se gradila Kula/ stao nazivati Babilonom.«

Helenski historik Herodot (Herodotos, cca 485.-425. god. se.) opisuje četvorougaono postavljen grad Babilon, kao i hram Zevsa-Bela koji je se održao do njegovog vremena (i koji je pretrpeo nekoliko rušenja): »... Ima oblik kvadrata čija je svaka strana duga dva stadija. Usred ovog Hrama podignuta je jaka kula, široka i duga jedan stadij. Na tu kulu podignuta je druga, na ovoj još jedna, i tako redom: svega osam kula, sve jedna na drugoj. Sa spoljne oko svih kula gore vodile su spiralne stepenice. / .../ Na najvišoj kuli nalazi se veliki hram i u njemu veliki i raskošan krevet, a kraj njega stoji zlatan sto.« (Histories apodexis, I, 181)  Zadnji, najviši paviljon-sprat Hrama predstavljao je u stvari samo sedište babilonskog božanstva.

Herodot opisuje i kako su Međani knezu Dejoku (697.-644. god. se.) sagradili prestonicu kupasto-stepeničastog arhitektonskog sklopa: »... Sagrade mu ogroman i jako utvrđen grad, današnju Agbatanu. Njezini zidovi uzdižu se jedan iznad drugog u obliku krugova, i to tako da se jedan krug izdiže iznad drugoga samo u visini kula. / .../ Bilo je svega sedam krugova, a u najgornjem se nalazio vladarski dvor i riznice.« (Ibid., I, 98)  Vidimo da su stari narodi, iz različitih izvora, a ponajprije od Božijih proroka koji su delovali među mnoge jezike, plemena i rodove, dobijali i imali određene predstave o Božijem Prestolu (i Božijem Žrtveniku), i te predstave su pretakali u graditeljska rešenja i poduhvate. Italijanski filosof, pesnik i monah Tomazo Kampanela (1568.-1639. g.), oslonjen i na kabalistička znanja, u svome delu ’Grad Sunca ’ (Civitas Solis), kroz lik moreplovca Đenovljanina opisuje izmišljenu prestonicu ispod ekvatora: »Grad se deli na sedam ogromnih pojaseva ili krugova koji nose imena sedam planeta, a iz jednog u drugi se dolazi preko četiri kaldrmisana druma i kroz četvora vrata koja su okrenuta na četiri strane sveta.«



Ostaci zigurata iz Ura

I sam prorok Ezekiel svojim opisima, navodi na zaključak da je Božiji Presto, koga okružuju anđeoske svite, postavljen na više Stepenika, na kojima sede Živa Bića, a da je samo sedište Presvetog Oca na najvišem platou Prestola; Ezekielovo viđenje Božjeg Prestola, Božije Slave, slikovit je prikaz i nebesničke Lestvice. Pogledajmo kako on opisuje Sveti Presto i Ognjenog Gospoda: »Nad glavama Bića beše nešto kao svod Nebeski, nalik na sjajan prozirac, uzdignut nad njihovim glavama. / .../ Sa svoda nad njihovim glavama čula se Grmljavina. ispod svoda na nad njihovim glavama beše nešto kao kamen safir, poput Prestola: na tom kao Prestolu, gore na njemu, kao neki Čovek. I videh kao sjajan metal, iznutra i uokolo kao Oganj; od Njegovih bokova naviše i od njegovih bokova naniže nešto poput Ognja i Bljeska na sve strane. Taj Bljesak na sve strane beše poput duge što se za kišnih dana javlja u oblaku. To beše nešto kao Slava Jehovina.« (1:22.25-28) – Ezekiel Nebeski Presto Slave, čija vlast svemir obuhvata (‘Psalami ’, 103:19), vidi u smaragdno-zelenoj boji, centralnoj boji duginog spektra, u Hristovoj boji. I Mojsije sa starešinama, prorocima, prilikom uspinjanja na Sinaj, vidi Sveto Središte kao bljesak dragog kamenja: »Oni videše Boga Izraelova: podnožje njegovim nogama kao da je bilo od dragoga kamena safira, sjajem nalik na samo nebo.« ( ‘Izlazak ’, 24:10) - Dakle, na sedam stepenika Prestola Ezekiel vidi Ognjene Zrake i Visoke Anđele. Na platou Prestola vidi Sedalo Presvetog Oca. Zato se i kaže da se Sedalo Gospoda nalazi iznad Keruvimâ: »Pogledah i gle: na svodu nad glavama Keruvimâ pojavi se nešto kao kamen safir, kao nekakvo Prestolje.« (‘Ezekiel ’, 10:1)  Jehovina Kola jeste Jehovin Presto, koji počiva na brojnim većim i manjim stubovima anđeoske hijerarhije.

Najvišu Silu koja održava ceo Univerzum nazivamo Bogom, Duhom Svedržiteljem. Simbol te Svedržeće, Najviše Sile, Duha »koji drži sve moćnom Rečju Svojom« ('Jevrejima', 1:3) je stub. Bog je Stub Univerzuma. U indijskim vedama, kolac (skambhah) se odentifikuje s Brahmanom, Stvaralalačkom Apsolutnom Silom: »Stubom su Nebo i zemlja razuprti, u Stubu bit je ova svega dišućeg, treptećeg.« (Atharva-veda, X, 8:2) – Sveti-Jedan je potpora Zemlje: »Jehovini su stubovi zemlje, na njih je stavio ovaj svet.« ('Samuel', I, 2:8) - Bog je i potpora pravednicima:: »Gospod ne odvraća očiju s onih koji Ga vole; On im je moćna zaštita i snažna potpora, štitnik od vetra pustinjskog. i sena u jari podnevnoj, odbrana od posrtaja i oslon protiv pada. On je Radost u srcu i Svetlost očima, On je Život, Zdravlje i Blagoslov.« (‘Sirah’, 34:16-17, v.: X, 7:28) - Stub simboliše i njegov Presto, i Prestono, Središnje Sunce, Iskon-Sunce, Svevideće Oko. Sedam Božija Duha, sedam svevidećih Oka, su i sedam Božijih stubova, koji drže sedam večnih Neba: »Mudrost je sazidala sebi Dom, i otesala sedam Stubova.« ('Izreke', 9:1)



Ziggurat kao simbol Prestola

U vidu Ognjenog Stuba, Gospod, Ognjeni Duh Života, vodio je i pratio je kroz Pustinju Izabrani narod: »Izraelcima si dao Ognjeni Stub, da im bude vođom na stazama neznanim, blago Sunce na njihovom časnom putovanju.« ('Mudrost', 18:3) – »Sve vreme njihova putovanja Oblak Jehovin danju stajaše nad Prebivalištem, a noću bi se u Oblaku pojavila Vatra vidljivama svemu domu Izraelovu.« ('Izlazak', 40:38) – »... Ti, Jehova, u Oblaku stojiš nad njima; da obdan u Stubu od Oblaka, a obnoć u Stubu od Ognja ideš pred njima.« ('Brojevi', 14;14) - »U Šatoru /Svedočanstva/ pokaže se Jehova u Stubu od Oblaka. Stub od Oblaka stajao je na ulazu u Šator.« ('Ponovljeni Zakon', 31:15, v.: 'Izlazak', 33:10) – »Iz Stuba od Oblaka govoraše njima: slušahu zapovesti Njegove i odredbe što ih dade.« ('Psalmi', 99:7) – Sunčano-Ognjeni Stub i Oblak Slave koji zaklanja putujuće Sunce Života, odražava temeljne principe u Bogu, Muško i Žensko Počelo, Ljubav i Premudrost. Čovek koji je postao Božiji stub, u sebi jasno oseća strujeće i propinjuće ognjene Božije Snage.

Na kamenim žrtvenicima u vidu stuba Božiji ljudi su Gospodu prinosili svoje žrtve: tamjan i ulje. 'Knjiga Postanka' tako opisuje kako je u Betelu patrijarh Jakov podigao žrtveni stub: »Na mestu gde je Bog govorio Jakov uspravi stub od kamena. Na njemu prinese žrtvu i izli ulja.« (35:14) – Sjajno ulje na stubu simbol je Sjaja Univerzalnog Sunca, Sunca Dobrote i Istine, Sunca Topline i Sjaja. Satansko, čije blještavilo i presijavanje zavodnički imitira Božiji Sjaj, Sjaj Unutarnjeg Života, takođe je od davnine kao svoj simbol i svedočanstvo svoje destruktivne-opčiniteljske moći moći koristilo i uzimalo stub. I mnogobošci su uz subove prinosili svoje krvne žrtve i polagali zakletve. Za stanje u Rimu posle ubistva Gaja Julija Svetonije Trankvil izveštava: »... Narod je na Forumu podigao jak stub gotovo dvadeset stopa visok od numidskoga mramora s natpisom: 'Ocu domovine'. Kod njega su još dugo vremena prinosili žrtve, polagali zavete i uz zakletvu na Kajsarevo ime izglađivali neke nesuglasice.« (Iulius Caesar, prg. 85)

Po zapisima 'Tore' koja je pretrpela brojne redakcije, Bog Izabranom narodu naređuje da u Obećanoj zemlji razori sve paganske stubove i žrtvenike na uzvišicama: »... Porušite njihove žrtvenike, oborite njihove stubove, počupajte im ašere!« ('Izlazak', 34:13) – »Sravnite sa zemljom sva mesta na kojima su narodi koje ćete proterati iskazivali štovanje svojim bogovima, nalazila se ona na visokim brdima, na humovima ili pod kakvim zelenim drvetom. Porušite njihove žrtvenike, porazbijajte njihove stubove, spalite im ašere; smrvite kipove njihovih bogova, zatrite im imena s onih mesta.« ('Ponovljeni Zakon', 12:2-3) - Stubovi su, očigledno je, predstavljali muški izraz, a ašere ženski izraz mnogobožačkog kulta.

Simboli Božijeg Prestola u antiknome svetu pojavljuju se i kroz skulpturalno i reljefno prikazivanje takozvanih središta sveta, omfalosa (grč.: ho omphalós = 'pupak', 'pupčani'; to omphálion = ‘šišarka’). Omfalosi, ‘pupci sveta’, obično su stajali u nekm svetilištu ili proročištu.



Babilonski omfalosi

Izrael, koji je napuštao Boga, Nosioca Života, često je se posvećivao obožavanju paganskih božanstva i prinošenju žrtva na i uz njihove stubove, stubove lažnog Svetlonoše: »I što mu je više rodilo plodova, to je više umnožavao žrtvenike; što mu je bogatija zemlja bila, to je kićenije dizao stubove.« ('Hošea', 10:1) – Gospod opominje Izrael: »Ne pravite sebi kumirâ; ne podižite sebi ni kipa ni spomen-stuba; ne postavljajte u svojoj zemlji kamenja s likovima da pred njim padate.« ('Levitska', 26:1) - On mu i najavljuje šta čega uzvišice i stubove podignute u čast i službu dijaboličkog Presijavanja: »Zatrću u tebi sve kipove i stubove kamene, ...« ('Mihej', 5:12) – I po onome što se prenosi u 'Knjizi proroka Isaije' Gospod je najavio vreme kada će nestati žrtvenika i stubova posvećenih satanskom Presijavanju: »U onaj Dan čovek će pogledati na svog Stvoritelja i upraviti oči k Svecu Izraelovu. Neće više gledati žrtvenika, dela svojih ruku, neće više gledati onoga što njegovi prsti stvoriše: ašere i sunčane stubove.« (17:8) – »Neka se smrve svi kamenovi žrtvenika kao što se u prah drobi krečno kamenje! Neka se više ne dižu ašere i sunčani stubovi.« (27:9) - Za izraelskog kralja Jorama hroničar naznačuje njegov otpor solarno-faličkom idolopoklonizmu: »... Uklonio je Baalov stub što ga beše podigao njegov otac.« ('Kraljevi', II, 3:2) - Judejski kralj Asa bio je još radikalniji: »Uklonio je iz svih judejskih gradova uzvišice /= žrtvenike na uzvišicima/ i sunčane stubove, ...« ('Letopisi', II, 14:4) – Za početak ustanka Izraelaca pod Šaulom izveštava se: »Jonatan sruši filistejski stub koji je stajao u Gibei, ...« ('Samuel', I, 13:3) – Za kralja Jošiju koji je Judeju počeo oštro čistiti od solarnih idolskih likova i kultova hroničar izveštava: »Pred njim su oborili žrtvenike. Baalu, polomio je sunčane stubove koji behu na njima. /.../ Oborio je žrtvenike i ašere, raskovao i satro rezane likove i isekao sve sunčane stubove po svoj zemlji izraelskoj, a onda se vratio u Jerusalim.« ('Letopisi', II, 34:4.7)

Stub je bivalentan simbol: simbol Božije slave i bogoboračke sramote; tako Ninivi Duh proroštva najavljuje: »Baciću na tebe smeće, osramotiću te, izložiti na stub sramote.« ('Nahum', 3:6)

Kralj, koji je u starom Izraelu uziman kao stub države i Božiji pomazanik, pomazivan je uz čin izlivanja ulja na glavu: »... Uzmi posudu s uljem, izlij mu je na glavu, i reci: 'Ovako veli Jehova: Pomazao sam te za kralja izraelskoga'.« ('Kraljevi', II, 9:3) – Glava Univerzuma je Božiji Presto, Središnje Sunce koje sve greje i osvetljava.


Egipatski sunčani stubovi - obelisci

Vladari, stubovi državne moći, kao spomen svojih vojnih pobedničkih upliva često su postavljali stubove. Za egipatskog faraona Sezostrisa koji je pokorio narode na obali Eritrejskog mora kao i mnoge narode na kopnu (među ostalima Skite i Tračane) Herodot iznosi: »Tamo gde su se narodi junački branili i borili za svoju slobodu, on je u njihovoj zemlji podigao stubove sa natpisom u kome je bilo njegovo ime i ime njegovog oca, i da je on dotičnu zemlju oružjem pokorio. A tamo gde je zemlju zauzeo bez borbe i bez po muke, postavio je stubove sa istim takvim natpisom, a osim toga je dao da se na njima nacrtaju sramotni delovi ženskog tela, kao znak da su ljudi u toj zemlji bili kukavice.« ('Historija', II, 102, v.: II, 106) Sunčani stubovi, obelisci, davali su se kao zavetni pokloni. Za Ferona, sina faraona Sezostrisa, koji se po receptu proročišta iz Bute izlečio od slepila, Herodot ukazuje: »Kad se izlečio od očne bolesti, dao je svima čuvenim hramovima zavetne poklone, među kojima su vredni spomena oba obeliska koje je postavio ispred hrama boga sunca-Heliosa; svaki od njih je visok sto i širok osam lakata, a napravljeni su od jednog komada kamena.« (II, 111) – Negde, kao u Grčkoj, kameni hramski stubovi su često prikazivani, odnosno oblikovani i u vidu čoveka, odnosno žene. Da bi se naglasio solarni aspekt prema nebu uzdižućeg stuba, on je na ekskluzivno-sakralnim lokacijama mogao biti i od zlata. Tako za Heraklov hram u feničanskom gradu Tiru Herodot izveštava: »Bio je bogato ukrašen, i u njemu su se, pored ostalog, nalazila i dva stuba, jedan od čistog zlata, a drugi od smaragda, koji je u noći jako svetleo.« (II, 44) – Za vrhovno božanstvo grčkog panteona Homer iznosi:

»Na zlatnu stolicu sedne gromoglasni Dive,
veliki Olimp do dna se protrese njemu pod nogama.«
('Ilijada', VIII, 423.424)

Kao što je Bog oslonac Univerzuma, tako je monarh, 'bog' na zemlji, u narodnoj vizuri, viđen kao oslonac države i državnog uređenja. Kornelije Takit izveštava o previranjima u Rimskoj Imperiji: »Iz dana u dan u zemlji su bile sve teže prilike; jedan za drugim lomili su se njeni stubovi. Umro je Bur.« ('Anali', XIV, 51, v.: XIV, 47) - Pravednim i mudrim sudom kralj učvrštuje svoj presto, svoj 'stub': »Kralj koji sudi siromasima po istini ima presto čvrst doveka.« ('Izreke', 29:14, v.: 20:28). Stub, uzvišeno mesto u Hramu, ne kome je kralj svečano stajao, u hebrejskom glasi amud - ÓŐŢâ. Za judejskog kralja Josiju hroničar izveštava: »I kralj stojeći na stubu učini zavet pred Jehovom, da će ići za Jehovom, i Njegove zapovesti držati, i propise Njegove, i uredbe Njegove, ...« ('Kraljevi', II, 23:3) – Podignut stub je izražavao i pokazivao sklapanje saveza sa Bogom i u Božijem Duhu, Duhu Svedočanstva, opominjao oko i srce da se zavetovana reč treba održati: »... Sklopi Jošua tog dana savez s narodom i utvrdi mu uredbu i Zakon. Bilo je to u Šekemu. Jošua upisa te reči u Knjigu Zakona Božijega. Zatim uze velik kamen i stavi ga onde pod hrast koji beše u svetilištu Jehovinu. Zatim reče Jošua svemu narodu: 'Gle, ovaj kamen neka vam bude svedokom, jer je čuo reči što ih je govorio Jehova; on će biti svedok da ne zatajite Boga svoga'.« ('Jošua', 24:25-27)

U drevnim devijantnim kultovima Sunce je bilo središte makrokosmosa a falus središte mikrokosmosa; zbog toga na mnogim podnebljima, počev od Grčke, Egipta i Etiopije, pa preko Babilonije i Persije, sve do Indije, susrećemo solarno-faličke kultove.

'Stub' u čovekovom organizmu je kičma u kojoj je sadržana kičmena moždina, kojom se, prema mozgu, uspinju eterične ognjene snage, u jogi nazvane kundalini energijom. Kičma i lobanja, kičmena moždina i mozak, muški i ženski gradivni aspekt, temelj su čovekove zemne strukture, temeljni su nosači Evolutivne, Uspinjuće, Zmijske, Muške, i Involutivne, Spuštajuće, Ženske, Golublje Snage. Najniži kičmeni energetski centar svesti, točak Vatre koji se nalazi među bokovima, razdelnica je sedmerostrukih eteričnih snaga i duginih snopova koji izbijaju prema glavi i spuštaju se prema stopalima: »Od Njegovih bokova naviše, i od njegovih bokova naniže, /beše/ nešto poput ognja i bljeska na sve strane. Taj bljesak na sve strane bejaše poput duge što se za kišnih dana javlja u oblaku.« ('Ezekiel', 1:27-28) – U 'Otkrivenju' Jovan opisuje Hrista koji je se nalazio između sedam zlatnih svećnjaka: »Njegova glava i njegove vlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči njegove kao plamen vatreni, i noge njegove kao u peći zažareni metal,...« (1:14-15) U viđenjima satanskih snaga očni sjaj, ali zlokobni i krvnički, takođe prevashodno izbija iz očiju, svetila duše. - U 'Knjizi Sazdavanja' Majčinskom Slovu Šin koje je Vladar u Vatri pridružuju se odredbe glava, nebo i letnja vrućina (III, 8). Vatra duše koja zrači kroz lice i oči pokazuje duhovnu ozarenost i prosvetljenost čoveka. U Besedi na Gori Isus, Oganj Života, ukazuje i opominje da pazimo na Unutarnje Svetlo: »Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi, tama, kolika će tama biti?« ('Matej', 6:22-23) - Božiji stubovi su oni koji stoje i hodaju u Božijoj svetlosti, koji primaju i odašilju Svetlost Života, koji kroz to preuzimanje i isporučivanje Svete Snage žive i putuju u Istinu, oni koje je silazeći Duh uzdigao u Božiju Puninu. Ko je Božiji 'stub', ko u Svetlosti Istine stoji, on se mlitavo ne oslanja na predmete i stvari oko sebe, on ne preuzima ono ljudsko i niskotitrajuće što bližnji zrače iz sebe. Duhovno uspravan čovek je Božiji stub, Božija antena, koja odašilje u Nebo i prima iz Neba. Ko nije 'uspinjuća zmija' i Božiji stub, ko ne teži Uspravljenosti u Bogu, on upija niske, zmijsko-gmižuće energije, ono nisko i nezakonito. Božiji čovek ne traži oslonac u svetu truleži, jer on u sebi ima moćan oslonac – Boga, Duha Života. Pobednicima nad Tamom i njenim snagama Gospod najavljuje: »Onoga koji pobedi učiniću stubom u Hramu Boga moga, i više neće izići napolje.« ('Otkrivenje', 3:12) – Psalmista moli Svevišnjeg: »Daj da nam sinovi budu kao biljke što rastu od mladosti svoje, a kćeri naše kao stubovi ugaoni, krasne poput hramskog stubovlja.« ('Psalmi', 114:12) - Proroku Jeremiji, davši mu Snagu da govori pred Nebom, Gospod obznanjuje: »Danas te, evo, postavljam kao grad utvrđeni, kao stub gvozdeni, ko zidinu brončanu protiv sve zemlje ...« ('Jeremija', 1:18)

Božiji Presto u Prestonoj Dvorani Neba po svojoj visinskoj ekspanzivnosti pojavljuje se kao stub koji oličava Muške Stvaralalačke Snage, Božansku Ljubav, Toplinu i Dobrotu. Ako taj 'stub' vidimo kao stepeničastu kupu, kao oblu piramidu, onda obli stepenici predstavljaju i oličavaju Ženske Održavateljske Snage, Božansku Premudrost, Svetlost i Istinu koja drži Nebeske Sfere: »... Daj mi Premudrost, prisednicu Svoga Prestola.« ('Mudrost', 9:1-4) – Ženski gospodarski aspekt u Bogu iskazuje i duga koja okružuje Presto: »I okolo Prestola beše duga na izgled kao smaragd.« ('Otkrivenje', 4:3) – U božanskoj dugi Jovan prorok vidi dominaciju smaragdno-zelene boje. U duginom optičkom spektru, spektru sedam boja, smaragdno-zelena boja je središnja, Hristova boja. Duga je Božiji 'luk', Njegov Presto, 'strela' tog 'luka'.

Naziremo jasno: u prvoj instanci, stubovi su simbol Božije ognjene Reči, Sunca Života koje sve drži, simbol Solarnog Prestola Univerzuma. Ono što je Središnje Sunce u Univerzumu, to je stepeničasti Presto u Božijoj Palati. Drevne piramide i kule (zigurati), bile one posvećene Svetome Sjaju ili Opčinjavajućem Blještavilu, reflektuju znanje o ustrojstvu Univerzuma i Božijeg Sedišta. O ta dva građevinska izraza govori i Josip Flavije u 'Judejskim starinama', videći ih kao graditeljski poduhvat u službi spasavanja od svetskog požara i potopa kosmološkog znanja: »... Podigli su dva stuba: jedan od opeke, a drugi od kamena, i zapisali su na njima saopštenje o svojim izumima.« (I, 2, 3) Ako bi potop uništio stub od opeke, zigurat, kameni stub, piramida, predočio bi ta otkrića čovečanstvu i ujedno ga obavestio da je podignut i stub od opeke. Po samoj biblijskoj percepciji, tzv. Babilonska kula u zemlji Šinearu podignuta je kao izraz ljudske čežnje da postigne i održi jedinstvo bez Boga, Duha Jedinstva ('Postanak', 11:1-9). Bog je Jedinica koja sve drži kao u jedno saliveno. Egipatske pak piramide nalazimo kao monumentalne grobnice faraonâ. Kao grobna obeležja piramide i stubove nalazimo čak i kod Makabejaca: »Simon je na grobnici svoga oca i svoje braće podigao nadgrobnik od kamena uglađena straga i spreda, a tako visok da se video iz daljine. Podigao je sedam piramida, jednu prema drugoj, ocu i majci, i četvorici braće. Načinio im je podnožje, okružio ih visokim stubovima, ...« ('Makabejci', I, 13:27-29)

Judejski hermeneutisti (poput Eleazara iz Vormsa) često su ukazivali da se pravi razlika između stvorene Božije Slave (Njegovog Prestola) i nestvorene Slave, Svetog Sjaja koji anđeli primaju i odašilju, odaju, kojim slave svoga Tvorca i Oca.

Božiju Palatu i Prestonu dvoranu videoci doživljavaju kao zdanja od Vatre i Vode, kao bukteći kristal. U jednom talmudskom segmentu judejski rabi Akiva, obraća se trojici rabina koji su hteli da uđu u Raj: »Kad dođete pred ploče od blistavog mermera, nemojte reći : "Voda, voda!", jer je napisano: "Onaj ko govori laži neće ostati u Mom prisustvu".« - Hoće se reći da bleštavi sjaj ploča kojima je popločana Palata stvara utisak talasanja vode.


Bog Otac

Najviše, prvo manifestovano biće iz tekuće Svetlosti Beskonačja nazivamo Bog Otac, Pra-Otac, Drevni. Besmisleno je zamišljati da je Bog Otac od večnosti bio manifestovano, uobličeno i personifikovano biće. Jer pre Stvaranja Bog nije imao nijedno (manifestovano) dete, pa je besmisleno i u njemu samom gledati neku manifestaciju i uobličenost. Noumenalni svet, dakle, ne poznaje Očintvo, već samo Fenomenološki svet.


Jedinorodni Sin Božiji

Anđelu, episkopu Crkve u Laodikeji, Hrist Božiji predstavnički ukazuje za Sebe: »Ovo govori Amen, verni i istiniti svedok, početak stvorenja Božijega.« ('Otkrivenje', 3:14) – Stvaranje o kome se ovde govori i koje se odnosi na Sina Božijeg, jeste zapravo manifestovanje, personifikovanje i oblikovanje. Od Večnosti Sin je bio impersonalna Svetlost u Sve-Svetlosti: »U Početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos. Ovaj beše u Početku u Boga. Sve je po Njemu postalo, i bez Njega ništa nije postalo, što je postalo.« ('Jovan', 1:1-3) Unutarnja Reč Božija (Lógos endyaýtos) je manifestacijom postala Reč proiznesena (Lógos prophorikós). Manifestovana Mudrost (Sophía) Božija ukazuje za Sebe: »Gospod Me načini u početku upravljanja Svojega, kao prvo od Svojih dela, u pradoba. Bila sam postavljena pre Vekova, pre početka, pre postanja Sveta.« ('Izreke', 8:22-23) Kroz Logosa, kroz Svoje Mišljenje (Dóxa) Gospod stvara Svet i spašava Svet. Ta Reč, Taj Logos je se i spasiteljski utelovio u liku Isusa od Nazareta: »I Logos je telom postao i prebivao među nama. I videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine.« ('Jovan', 1:14)

Još je apostol Pavle u svojim Poslanicama (koje su doživele znatne redakcijske uplive) govorio o nebeskim službujućim silama, samo je posebno pitanje da li on pred očima ima neku striktno diferenciranu Nebesku Hijerarhiju, ili se na te kategorije više figurativno i poetsko-metaforički osvrće. Tako pišući vernima u Kolosi on ukazuje za Hrista, koji je bio povod večnog Stvaranja, kroz Koga je sve stvoreno, koji je prvooblikovani Sin, jedini oblikovan za Sveto Gospodstvo iz Iskonske Svetlosti, Svetog Duha, prvopredviđen od Oca za Suvladara Neba: »On je slika nevidljivoga Boga, Prvorođeni sveg Stvaranja, jer je u Njemu stvoreno sve što je na Nebesima i na Zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to Prestoli, ili Gospodstva, ili Poglavarstva, ili Vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno  i za Njega. I On je pre svega i sve u Njemu ima svoje postojanje.« (‘Kološanima’, 1:15-17) - Kao što je Hrist medijatorski stožer Stvaranja i Otkupljenja, tako je i stožer anđeoske lestvice: »Sve je, naime, od Njega, kroz Njega, i za Njega.« (‘Rimljanima’, 11:36) Hrist je tako i središte Dela Spasenja. Dakle, anđeli silaze, da bi služili Bogu i ljudima (cp.: ‘Kološanima’, 2:18) po Lestvicama zvanim Delo Spasenja (cp.: ’Jovan ’, 1:51). Te lestvice su Zakon Spasenja. Ta Lestvica je i Hristos, jer Sveti Jedan je Zakon i Put Spasenja. Hrist spasava ne samo ljude već i utelovljene anđele, jer i njih satanska sila može zavesti, porobiti i vezati za svet Tmine. Bilo da se utelovljuju, ili da silaze kao anđeli čuvari ljudima, nebeski, službujući anđeli silaze po Hristu i radi Hrista. Jer sve je radi Njega i On je u svemu Nebeskom.

Pobedivši Tamu svojim životom i svojom Žrtvom, Gospod je sve ispunio Svojim Svetlom, svim omogućio i doneo Spasenje, izbavljenje od duhovne smrti. I On je se vratio u Nebesa nad Nebesima, na Očev Presto, koji stoji iznad demonske hijerarhije Podnebesa (‘Efescima’, 6:12; ‘Kološanima’, 2:15) i anđeoske hijerarhije: »... Posadio Ga je Sebi s desne strane na Nebesima, iznad svakog Poglavarstva, i Vlasti, i Sile, i Gospodstva, i nad svakim imenom ...« (1:20-31) – I apostol Petar nešto slično iznosi za Hrista koji je Put Života: »... Otišao je na Nebo gde su Mu potčinjeni Anđeli, i Vlasti, i Sile – ±łłµ»É˝ ş±ą µľżĹùɽ ş±ą ´ą˝±ĽµÉ˝.« (‘Petar’, I, 3:22) – I autor ‘Poslanice Jevrejima’ ukazuje da Hrist po svojoj sili stoji iznad svakog anđela: “Nisu li to sve službeni duhovi poslani na služe onima koji će naslediti spasenje?” (1:14)

Sedam Arhanđela

U ’Apokalipsi’ Hrist Božiji se slika i kao zaklano Jagnje sa sedam očiju i sedam rogova: »... To su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6) – U ’Knjizi proroka Zaharije ’velikom svešteniku Jošui se najavljuje i ukazuje: »Evo, Ja ću dovesti Izdanak, Služitelja Svojega i ukloniću opačinu ove zemlje u jedan Dan. Jer evo Kamena koji stavljam pred Jošuu: na tom je Kamenu sedam očiju, i u njega ću urezati Natpis – reč je Jehove nad Vojskama.« (3:8-9; cp.: ’Otkrivenje’, 2:17). Simbol Hrista je kod Zaharije, kako vidimo, predstavljen, ne ’jagnjetom ’, već /belim, sjajnim/ ’kamenom’, ’kockom’. Hrist-Jagnje je Svetilo Grada Novog Jerusalima, Svetog Kamena, Svete Kocke. – Zahariji Gospod daje i viđenje zlatnog svećnjaka sa posudom za ulje pomazanja vrh njega: »I sedam je žižaka na svećnjaku, sa sedam levaka za sedam žižaka što su na njemu.« (4:2) – Na Patmosu Jovan Svetog Pomazanika, Prvosveštenika-Kralja vidi usred sedam zlatnih svećnjaka ('Otkrivenje', 1:12-13).


Hrist između sedam svetiljki

U patmoskoj ’Apokalipsi’ videlac Jovan svedoči i ukazuje: »... Okolo /Božijeg/ Prestola beše duga na izgled kao smaragd.« (4:3) – Nad glavom jakon Anđela sa knjižicom i nogama u vidu stubova, koji Jovanu naznačuje da još treba prorokovati pred mnogim narodima, plemenima i jezicima, takođe se pokazuje »duga na njegovoj glavi.« (10:1) Smaragno zelena boja čini središnju, ugaonu, četvrtu, Hristovu boju u spektru pastelnih duginih boja. Kao što optička svetlost ima sedam boja (od crvene do ljubičaste) koje čine dugu, tako se i Svetlost Neba sastoji od sedam Zraka, a Duh Beskonačja od »sedam Duhova koji su pred Njegovim /= Božijim/ Prestolom, ...« (Ibid.,1:4, i slično: 4:5)  Od Božijeg Prestola, Oblaka Slave, izbijaju i prolamaju se sedam Groma, sedam Glasa. U ’Enohovoj knjizi’ najavljuje se Novi Svet, svet Hrista Izabranika, Pobedničkog Jagnjeta: »Dotadašnje će nebo nestati, te će se pojaviti novo nebo, u kojem će sve nebeske moći sijati večnim sedmerostrukim Sjajem.« (92:17)  Esenski pisac kumranskih ’Zahvalnica ’hvaleći Božiju dobrotu i milost, iznosi i sledeće: »Pojavih se u sedmerostrukom svetlu, u [svetlosti koju] pripravi na čast i slavu Tvoju; jer Ti si za mene Svetilo večito i noge mi upravi ka širini [večnoj].« (7:24-25)

Pogledajmo kako se u ’Enohovoj knjizi’ Zraci Božije Duge nazivaju: »Uglas će /Nebeski duhovi/ klicati, blagosiljati, hvaliti i veličati s Duhom Vernosti, s Duhom Mudrosti i Duhom Strpljivosti, s Duhom Milosrđa s Duhom Razumevanja i /Duhom/ Mira, te s Duhom Dobrohotnosti.« (60:14) – U ’Knjizi proroka Isaije ’ukazuje se za Mladicu iz panja Jišajeva: »Na njemu će Duh Jehovin počivati, Duh Mudrosti i Umnosti, Duh Saveta i Jakosti, Duh Znanja i Straha Gospodnjeg.« (11:2)  U srednjovekovnoj okultno-magijskoj misli sedam svetih Zraka se pojavljuju kao olimpijski duhovi pod imenima: Aratron, Bethor, Phaleg, Och, Hegith, Ophiel i Phul.

Božiji Duhovi po Arbatelu
Olimpijski
Duh Znak Duha Broj
područja
kojima vlada Planeta
Aratron 49 Saturn
Bethor 42 Jupiter
Phaleg 35 Mars
Och 28 Sunce
Hegith 21 Venera
Ophiel 14 Merkur
Phul 7 Zemlja

Vernost, Mudrost, Strpljivost, Milosrđe, Razumevanje, Mir i Dobrohotnost, sedam Svetih Zraka, ishode iz Svetog Dvojstva: iz Pra-Ljubavi i Pra-Mudrosti (Premudrosti), Stvaralačkog i Održavajućeg Principa, iz Oca-Majke Boga, Ognjišta Univerzuma Koje je Bilo, Koje Jeste, Koje će Postojati. Tako se, pored ostalog, u apostolskome Simbolu vere koje donosi ‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’, kaže: »Mi verujemo u Sedmerostrukog Duha Božijeg, Darovaoca Života: Koji proishodi iz Svetog Dvojstva, Koji siđe na Ješu-Mariju i na sve koji su verni Unutarnjem Svetlu.« (96:20)  Neki drugi mistični tekstovi daju i druge nazive za Svete Zrake. Tako u ’Apokalipsi ’nebesnici hvale Jagnje sa sedam očiju: »Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi Bogastvo i Silu i i Mudrost i Moć i Čast i Slavu i Blagoslov.« (5:12; v. i: 7:12)

Qabbalah sedam centralnih Božijih Snaga naziva: Jesod, Hod, Necach, Thif'ereth, Gevurah, Chesed i Da‘ath.  Kralj David blagosilja pred zborom Višnjeg: »Tvoja je, Jehova, Veličina, Moć, Slava, Sjaj i Veličanstvo, jer je Tvoje sve što je na Nebu i na zemlji; Tvoje je, Jehova, Kraljevstvo, i Ti si uzvišen povrh svega.« ('Letopisi', I, 29:11)  U Aboth-u judejskog rabija Natana iznosi se za Božije Atribute i Sile: »Sedam middoth-a /ęŐÓŢ, sedam Mera/ posluživahu pred Prestolom Slave: to su Mudrost, Pravda i Pravednost, Milost i Milosrđe, Istina i Mir.«  Kako je svaka Snaga sadržana u svakoj drugoj Snazi, to neki nezamenljivo ekskluzivni naziv za svaku pojedinačnu Snagu, za Božije Suštastvenosti i Svojstvenosti, ne trebamo tražiti i ne možemo izvući.

Sedam Božijih Snaga izgradilo je sedam Sfera, sedam Neba. U jevrejskoj hermeneutici ona se dosta prizemno predstavljaju: sedam Nebesa ... – »Postoje sedam /nebesa/, a to su: Zastor, Svod, Magline, Stanište, Konačište, Boravište i Oblaci.« (Talmud’ – Hagiga’, fol. 12 B) – Po kabalističkoj 'Knjizi Sazdavanja' Bog je pomoću sedam dvojnih Slova sazdao sedam Neba i sedam Zemlje: »Sedam Nebesa: Veth – Vilon /’Zastor’/; Ghimel – Rakija /’Svod’/; Dhalet – Šechakim /’Magline’/; Khaf – Zevul /’Stanište’/; Fe – Meon /’Konačište’/; Rheš – Makhon /’Boravište’/; Thaw – Aravoth /’Oblaci’/.« (IV, 15) – Takvu judejsko-hermeneutičku kosmogoniju preuzima i islamski 'Kuran': »Allah je sedam nebesa i isto toliko zemalja stvorio ...« (28:12; v.:, 17:44, 67:3, 71:15-16, 80:15)

Antikna rudimentarna astronomija i kosmogonija je pojam 'neba' vezivala za planetarno-zvezdane sfere i putanje. Po preovladavajućem geocentričnom pogledu na ustrojstvo Kosmosa, iznad Zemlje su se nalazile sedam sedam (klasične) planete: Mesec (lat.: Luna; hebr.: Chodeš, Jerach), Merkur (Mercurius; Kokhav), Venera (Venus, Veneris; Nogah), Sunce (Sol/is; Šemeš), Mars (Martis; Madim), Jupiter (Juppiter, Jovis; Cedek) i Saturn (Saturnus; Šabathaj). Iznad planetarnih sfera, sfera 'zvezdi lutalica' nalazile su se 'zvezde stajačice', sfera Zodijaka ('životinjskog kruga' – Zodiacus; Mesloth) i sfera Prvog Pokretača (lat.: Primum Mobile), Empirej (grč.: Ém-pyros = 'ognjeni'): »Sve ti je povezano u devet Krugova ili bolje reći u devet Sfera, od kojih je jedna nebeska, spoljašnja, kojom su sve ostale obuhvaćene; ona je sami vrhovni bog koji ostale povezuje i sadrži; na njoj su pričvršćene zvezde koje kruže svojim večnim tokovima.« (Kikeron: 'Skipionov san', 9)


Hrist-Davidova Zvezda – jedinstvo Ljubavi i Premudrosti
iz koga rezultuju sedam Svetih Snaga


Kada preklopimo dva jednakostranična trougla (”), dobijamo Hrist-Davidovu Zvezdu. U Alhemiji to je simbol Elementa Vatre i Vode. No u esoterično hrišćanstvu to je simbol svetog Dvojstva, Otac-Majka Principa, Svete Ljubavi i Pramudrosti, iz kojih ishode sedam Svetih Zraka. Upravo šest kraka i sedmi centar u Hrist-Davidovoj Zvezdi, Svetoj Konjukciji, simbolišu tih sedam svetih snaga, koje korenspodiraju sa sedam klasičnih planeta i sedam alhemijskih metala, i naravno sa sedam Sfera večnog Neba. Iz Hrist Davidove-Zvezde vidimo da tri zraka čine Očinsku, Mušku Snagu, tri Majčinsku, Žensku snagu, a središte čini četvrtu, Hristovu Snagu, Snagu Sina, koji je i Kći Božija. Hrist je središnji krak Božije Menore, Svete Svetiljke. Ta četvrta, središnja, ugaona Snaga, pojedinačno gledano je i najača Snaga. Odgovara metalu zlato i 'planeti' Suncu, a sedmičnom danu nedelji, Gospodnjem danu, danu okupljanja. Iz ovoga se lakše može razumeti zašto Hrist kaže da je u Ocu: Njegova Snaga, Njegov Duh, Ognjeni Logos, prisutan je i teče u sveprisutnoj Otac-Majka Snazi. Kako je svaka Snaga, svaki zrak večne Svetlosti, sadržan u svakom drugom Zraku, to imamo 49 Sub-Zraka. Tako i Hrist u Svojoj snazi ima šest, odnosno sedam Sub-Snaga. Zato ga i Jovan u 'Apokalipsi' vidi kao Jagnje sa »sedam rogova i sedam očiju, a to su sedam Božijih duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6).

Lako možemo zaključiti da sedam boja sedam svetih Zraka (koji ishode iz zlatno-srebrnog Sjaja Dvojedinstva) imaju dugine pastelne boje: crvenu, narandžastu, žutu, smaragdno zelenu, nebesko plavu, modru i ljubičastu boju.

Svaka od sedam Snaga korespondira sa jednim od sedam centara svesti, točka svesti, koji se u jogi zovu čakre. Središnja četvrta čakra korenspodira sa Hristovom, Ugaonom Snagom. Zato i putnici na unutarnjem putu Hrista najlakše mogu doživeti u četvrtoj čakri, smeštenoj u grudima, uz srce i kičmu. Moljenje sa šakama kstoobrazno položenim na grudima, susrećemo ne samo u prednikejskom hrišćanstvu već i u mazdaizmu: »... ispred Mazdinih poklonika Viraf položi svoje ruke na grudi, pa izusti ...« (Adra Viraf Nameh, 2:9; v.: 1:20) Stari posvećenici su se često molili Hristu Bogu polažući dlan desne ruke na grudi, a levi dlan preko desnu nadlanicu. Tako na primer episkop Eusebije Kajsarejski u 'Historiji Crkve' ukazuje za fenikijske mučenike: »Prizor stradanja ostavio je traga na mnogim ljudima koji su gledali mučenje jer ispred sebe su videli mladiće od nekih dvadeset godina, koji su sa krstoobrazno položenim rukama na grudima, prouznosili molitve, ... « (VIII, 7) – Molitve tihovanja kod monaha, kao i one u jogi, takođe imaju koncetracioni naglasak na grudi, srce i četvrti centar svesti, dakle na Hristovu Snagu, središnju Snagu. U drevnom tamilskom spisu 'Tirukural' slično se ukazuje za središnji centar svesti smešten uz srce: »Najuzvišenije boravi u lotosu srca.« (3)

U Enohovim vizijama, Gospod na svome Prestolu i sedam Njegova Kneza, koji stoje nad sedam Sfera i zastupaju sedmerostruki Sjaj, simbolično se predstavljaju u vidu geografskih uzvišica: »... Ugledah ognjenu Planinu, koja blješti danju i noću. Približih joj se i ugledah sedam različitih veličanstvenih Gora. Njihove stene bejahu sjajne i lepe; sve bejaju sjajne i lepe; i površina im beše lepa. Tri Gore bejahu na istoku i jedna na drugoj; tri na jugu, slično postavljene. Bejahu onde i duboke doline, koje se nisu doticale. A sedma Gora beše između njih. Sve su nalikovale prestolu, a okruživalo ih je mirisno drveće.« (I, 24:1-2; cp.: 25:3, 32:1. 33:1, 71:5; ’Otkrivenje', 17:9) - ’Jaruge’ i ’ponori’ između Gora javljaju se kao simboli satanskih nivoa-tamnica na koje su strovaljeni i svezani sedam Kneza Tame. (26:3-6, 17:1-4) – I satanske snage se prikazuju kao zlokobne ‘uzvišice’ koje čeka uništenje: »I posle tih dana na tom mestu gde sam video sve ono što je skriveno, jer sam bio odnešen u vihoru prema zapadu – Tamo videše oči moje tajne Nebeske i sve što postoji na zemlji: goru gvožđa, goru bakra, goru srebra, goru zlata, goru mekih metala, goru olova. I upitah Anđela koji beše samnom i rekoh: "Šta su ove stvari koje videh kradomice"? - I on mi reče: "Sve što si video je za Kraljevstvo Pomazanika kako bi bio Sila na zemlji." I Anđeo Mira odgovori i reče: "Sačekaj malo i biće ti otkrivene sve tajne koje okružuju Gospodar Duhova. One gore koje tvoje oči videše, gora gvožđa, gora bakra, gora srebra, gora zlata, gora mekih metala, gora olova, sve one će u prisustvu Izabranika da se istope kao vosak na vatri, i kao reka da poteku odozgo nadole, i svi će da budu bespomoćni pred Njegovim nogama. I niko tih dana neće biti spasen, bilo uz pomoć zlata ili srebra, i niko neće moći da izbegne. I neće biti gvožđa za ratove, niti će neko da se oblači u oklope. Bronza neće ničemu služiti, i kalaj neće imati vrednosti, i olovo niko neće hteti.« (Ibid., I, 52:1-8; v.: 66:4; ’Brojevi', 31:22) – Sedam sjajnih metala čovek je prve proizvodno upoznao.

Planeta Dvostruko hebrejsko slovo Alhemijski metal
Sabatai Saturn ę Thav Olovo
J Tav
Cedeq Jupiter Ű Haf Kalaj
; Kaf
Madim Mars ä Fe Gvožđe
D Pe
Šemeš Sunce č Rheš Zlato
H Reš
Nogah Venera Ó Dhalet Bakar
3 Dalet
Kokhav Merkur Ń Vet Živa
1 Bet
Levanah Mesec Ň Ghimel Srebro
2 Gimel

Korespodencija sedam klasičnih planeta i metala

Videocu Ezdri preko zemaljskih metala Gospod objašnjava da je dragocenije ono što je retko (pravednici), nego ono čega ima u izobilju (grešnici): »Srebra ima više nego zlata, bakra više nego srebra, gvožđa više nego bakra, olova više nego gvožđa, a gline više nego olovo /multiplicatur autem argentum super aurum, et aeramentum super argentum, et ferrum super aeramentum, plumbum super ferrum, et fictile super plumbum/.« (‘Ezdra’, IV, 7:56)

Videlac Džon Di (John Dee, 1527.-1608. g.) koji je praktikovao takozvanu enohijasku magiju, u svome Dnevniku od 21. marta 1582. god. zapisuje: »Sedam Sinova Svetla pojaviše se kao sedmorica mladića, jasnih lica, u beloj odeći, sa belim svilenim velovima na glavi i s kićenkama pozadi, u obliku venca. Svi su u rukama držali po kuglu: prva beše od zlata, druga od srebra, treća od bakra, četvrta od kalaja, peta od gvožđa, šesti Princ po rukama premeće okruglu stvar od žive, a poslednja kugla je olovna.«  Džonova heptarička doktrina govori i o 49 veličanstvenih i divnih anđela, koji su od Boga postavljeni da upravljaju svim zemaljskim zbivanjima: »Sva je vlast u rukama 49. (u ime Boga, Moći Njegove, Milosrđa i Pravde), a njihova su imena jasna, izuzetna i veličanstvena.« (Iz dnevničkog zapisa od 29. aprila 1582. god.)


Imena 49 anđela Dijeve heptarike

Spisateljski plodonosan crkveni spisatelj Origen u svome delu ’Protiv Kelsa’ (Contra Celsum), usmerenom protiv pagana i Jevreja, prenosi Kelsova obrazloženja (iz njegove knjige ’Istinska reč’, 178. god.) uspona duše kroz sedam Nebesa, izvedena prevashodno iz Hrist-Mitrinih misterija: »... Tamo imamo dva simbolična prikaza prikaza dva kružna toka na nebu: kružni tok stajačica i tok planeta i prolaz duša kroz njih. Simbolika je ova: lestve /klimaks/ sa sedam kapija i na njihovom vrhu je osma. Prva kapija je od olova, druga od kositra, treća od bronze /bakra/, četvrta od gvožđa, peta od mešanog metala, šesta od srebra i sedma od zlata. Prvu pripisuju Hronosu /= Saturnu/ i pomoću rada s olovom svedoće o sporosti te zvezde; drugu Afroditi /= Veneri/, upoređujući s njom sjaj i mekoću kositra; treću koja ima bronzani prag i čvrsta je, Zevsu /= Jupiteru; cp.: ’Odiseja ’, XIII, 4; ’Ilijada ’, XXI, 438), četvrtu Hermesu /= Merkuru/, jer oboje su, kažu oni, i Hermes i gvožđe izdržljivi u svakom rodu, donose dobit i mogu mnogo podneti /cp.: ’Ilijada ’, V, 670; X, 231. 498; VI, 48); petu koja je zbog mešanja metala nejednaka i šarolika Aresu /= Marsu/; šestu od srebra Mesecu; sedmu od zlata Suncu, pri čemu oponašaju njihove boje.« (VI, 22) – I srednovekovna renesansna hermeneutika i alhemija prave brojna poređenja između sedam metala, sedam klasičnih planeta, sedam sedmičnih dana, sedam Arhanđela, ...

U učenju Hrista Zaratustre, bar kako je ono do nas dospelo, sedam čudesnih Božijih Bitnosti, Snaga Ahura Mazde, Premudrog Duha Života, nazivaju se: Mudrost (Mazda), Dobra Misao (Vohu Manah), Pravični Poredak (Aša Vašista), Božije Kraljevstvo (Khšatra), Pobožnost (Armaiti), Zdravlje (Haurvatat) i Besmrtnost (Ameretat).

Sedam Svetih Snaga grade sedam Nebeskih Sfera. Kao Kneževe tih Sfera i kao Zastupnike sedam Svetih Zraka Gospod je postavio sedam Arhanđela (grč.: h arh = ’početak', ’načelo'; ho ággelos = ’glasnik'), koje je sazdao, uzeo iz tih Zrakova.



Menora, sedmokraki svećnjak – simbol sedam Božijih Svetiljki

Možemo napraviti skicu Neba postavljenog u sedam dimenzija: od Prestola Univerzuma, Centralnog Sunca Univerzuma, izbijaju sedam Zraka; oni dospevaju do sedam drugih Oka, Prizmenih Sunaca koja stoje u središtu sedam Sfera, i razlažu se u pulsirajući Beskraj u 7 puta 7 Snaga. Zato se i Arhanđeli, gospodari sedam Sunaca, predstavljaju simbolično kao posrednici između Stvaranja i Stvoritelja. Sveta Sedmorka (Ševijah – ÔŮâŃŮé; lat.: Septetum; grč.: h Heptás) pred Gospoda donosi molitve vernih ('Tobija', 12:15) Arhanđeli u Nebu iz svojih Zdela i izlivaju Božiji Gnev na neposlušno ljudsko mnoštvo, čiji greh se uzdiže čak do Neba; Jovan tako iznos za čudesni znak koji prati retribuciono poravnjanje dugova u vremenu Posletka. Upravo tako, u ’Otkrivenju po Jovanu’ sedam Arhanđela (ż ±ÁǬłłµ»żÂ, sin.) se predstavljaju kao retribucioni medijatori poslednjeg vremena: »... Videh sedam Anđela gde stoje pred Bogom; i dade im se sedam truba. / .../ I sedam Anđela, koji imahu sedam truba, spremiše se da zatrube.« (8:2.6)- »I videh drugi, veliki i čudesni znak na Nebu: sedam Anđela koji su imali sedam krajnjih Zala, jer se njima svrši Gnev Božiji. /.../ I čuh snažan Glas iz Hrama kako govori sedmorici Anđela: 'Idite i izlijte sedam Zdela Gneva Božijeg na zemlju'.« ('Otkrivenje', 15:1.16:1, v.: ’Ezekiel’, 10:1-2 ss) - U čovekovoj duši, mikrokosmosu, slici Makrokosmosa, slici Neba Beskonačnosti, esenca Ognjišta Univerzuma je projekciono predstavljena sa jezgrom duše a sedam drugih Sunaca sa sedam centara svesti, sedam točkova svesti, sedam duhovnih očiju, sedam pečata koji se trebaju u čoveku zakonitim životom otvoriti i skinuti, da bi postali i potvrdili se kao Božije oko i Božije sunce, kao svetlonoše.

Sedam Prizmatična Sunca, koja spektralno razlažu sedam Pra-Zraka Iskon-Sunca, u enterijeru jevrejskih svetilišta simbolično-reprezentativno su predstavljeni sa zlatnim svećnjakom zvanim m'enorah, koji je imao jedan centralni i šest razgranavajuća kraka: »Šest je krakova izbijalo s njegovih strana: tri kraka svećnjaka s jedne strane, a tri kraka svećnjaka s druge strane.« ('Izlazak', 37:18)  Sedam Nebeskih Sunca i sedam Svetih Zakonitosti, predstavljaju sedam Božija Oka; ona, zajedno s ’granama', energetskim putanjama koje vode od Korena, od Iskon-Sunca, čine Drvo Večnog Života.  U ’Knjizi Sjaja ’(Zohar -u), španskog kabaliste Moše de Leona (Moses de Leon, umro 1305. god.), ukazuje se za Nebeski Okean iz koga su otpale mnoge ’kapi', duše: »Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala, podsećajući na dugačke cevi, i vode ističu iz Okeana putem sedam kanala.« (II, 42/b)

Arhanđeli se nazivaju i silni Anđeli (‘Otkrivenje ’, 10:1, 18:21), jer oni u Ime Duha Sile, u Ime Nebeskog Gospodara stoje nad Nebeskim Vojskama (cp.: 12:7)  Dok na bezakonike izlivaju Božiji Gnev, to od ljudi posvećenih Čistoti prenose do Boga njihove goruće molitve koje se poput dima uzdižu. Tako se u ’Knjizi o Tobiji ’jedan od Nebeskih Kneževa predstavlja: »Ja sam Rafael, jedan od sedmorice svetih Anđela koji na Nebesima donose molitve svetih /Životom/ i stupaju pred Slavom Svetoga.« (12:15, v. i: ’Otkrivenje', 8:2-3)

U ’Enohovoj knjizi ’daju se imena sedam Posmatrača-Arhanđela, bar ona pod kojima su ih poznavali stari Judeji: »Ovo su imena Anđela koji stražare: Uriel, jedan od svetih Anđela, koji stražari/bdije nad jadikovkama i Tartarom; Rafael, /.../ koji stražari nad dušama čovečijim; Raguel, /.../ koji se sveti svetu i svetlećim telima. Mihael, /.../ koji stražari nad ljudskom vrlinom, zapoveda narodima. Sarakiel, /.../ koji stražari nad duhovima dece grešnika. Gabriel, /.../ koji stražari nad Ikisatom, nad Rajem i nad Keruvima; Ramiel, /.../ kojeg je Bog postavio nad onima koji ustaju.« (I, 20:1-8) – Da se zapazii da se kod 'Enoha' razdvajaju Živa Bića i Arhanđeli.



Arhanđeo Mihael i oborena Aždaja

Dok se u hagiografijama sedam demonska Kneza predstavljaju čuvarima i patronima neznabožačkih naroda, dotle se Nebeski Knežovi, poput Mihaela, predstavljaju kao zaštitnici Izraela, naroda u kome je najveći broj glasnika Svetla bio utelovljen. Tako u ’Knjizi o Danielu', Hrist Božiji, Sin Čovečiji, ukazuje: ’Knez kraljevstva persijskoga protivio Mi se 21 dan, ali Mihael, jedan od prvih Knezova dođe Mi u pomoć. Ostavih ga nasuprot Knezu persijskome, ...« (10:13)  U objavi o poslednjem vremenu slikovitim jezikom se opisuje duhovni boj u Podnebesima između Mihaela i Stare Zmije: »I nasta rat na Nebu: Mihael sa svojim anđelima zarati na Aždaju. I Aždaja i njeni anđeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na Nebu.« ('Otkrivenje', 12:7-8)  Arhanđeo Mihael se bori za telo Mojsija, jednog od utelovljenih Nebeskih Kneževa ('Juda', 1:9).

Arhanđeo Gabriel blagoslovenom Josipu i blagoslovenoj Mariji javlja da će se od njih roditi Hrist Božiji: »... Posla Bog Anđela Gabriela u galilejski grad po imenu Nazaret, devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josip iz Davidova doma.« ('Matej', 1:26-27)

U spisima hrišćanskih gnostika-heretika susreću se takođe ukazi o sedam Nebesa i sedam moćna Anđela: »... Zoe, koja je bila sa Sabaotom, stvorila je sedam dobrih dvospolnih bića. Ovo su imena muških sila: Nezavidan, Blagoslovljen, Radostan, Istinit, Nesebičan, Ljubljeni, Pouzdan. Ovo su imena ženskih sila: Mir, Zadovoljstvo, Radost, Blagoslov, Istina, ljubav i Vera. Od njih je poteklo mnogo dobrih i dobrostivih duhova.« ('O poreklu sveta', 10)  Svaki Arhanđeo, baš kao i svaki anđeo, dual je u sebi: utelovljenje Pozitivnog i Negativnog Principa.

Irinej (Eirenaios, Irenaeus), episkop lugdunski (umro 202. god.), u svome spisu ’Izlaganje i opovrgavanje lažnog gnosisa’ (poznatijem pod nazivom svog starog latinskog prevoda Adversus haereses), govori i o heretiku Saturninu, koji je bio rodom iz Antiohije. Saturninus je učio da postoji nepoznati i najviši Otac, koji je stvorio Anđele, Ahanđele, Sile i Vlasti. A ceo ovaj svet i sve što je u njemu, uključujući i čoveka, načilinili su sedam Anđela. Po njemu, jevrejski bog (osvete i proklinjanja) je jedan od onih sedam anđela koji su stvorili svet i materiju kojom Satana vlada (lib. I, cap. 24, par. 1 et 2).

U sakralno-mističnoj zbirci ’Hermetički korpus' koja se predstavlja prevashodno kao objava Hermesa Trismegista, helenskoj zbirci egipatskog podneblja koja sinkretički reflektuje ideje više antiknih duhovnih pravaca, takođe se govori o sedmorici moćnih Nebesnika. Tako se npr. u ’Poimanderu’ kaže i sledeće: »Um Bog, koji je musko-ženski, i Život i Svetlost, porodio je Rečju drugi tvorački Um, koji je Bog Vatre i Daha, i koji je stvorio sedam Upravljača što u Krugovima obuhvataju opažajni svet. A njihovo upravljanje se naziva sudbinom.« (9)

U kabalističkom spisu Serekh široth ’olat ha-sabbath sedam Nebeskih arhonata nazivaju se Kneževi Vođe – Nasi'e R'oš. Uvodi se i niz sedam Upravljača drugog reda.  U mističnom midrašu ’Ezekielova viđenja’ (Re'ujoth Jehezqi’el) opisuju se sedam Nebesa i Božanski Tron, te se kaže da u svakom Nebu postoji po jedna Kočija, Merkava.  Po kabalističko-magijskoj ’Knjizi Tajni’ u prvom Nivou Neba postoje Anđeli-Zakonoznalci (šMtrim) koji sede na sedam Prestola, te vladaju nad sedam anđeoskih grupa. U traktatu ‘O Svetlilištima/Palatama’ Sedmorica se predstavjaju kao moćne Božije snage: »Presto Slave je visoko u eteru, obličje njegove Slave je nalik Sjaju, i Kruna Svetlosti je na Njegovoj glavi, i Kruna Imemna neuzrecivog je na Njegovom čelu; i ona je pola od vatre a pola od gradine /leda, cp.: 'Izlazak', 9:22/. Njemu s desna je Život, Njemu s leva je smrt. I u ruci ima skiptar od vatre. Jedan zastor je prostrt ispred Njega. I sedam Anđela koji su prvi stvoreni, Njegovi su Služitelji ispred Zastora. I sedam Čuvara sedi na sedam prestola: prvi se zove RPNIL, drugi TGR, ali i TGRIL, treći DWHL, ali i BWL, četvrti SIMWR ali i KLMYH, peti LMIL, ali i DNHL, šesti PSKR, sedmi KLMIH, ali i BWHL.« (Pogl. 7 – doterano prema prevodu Radiše Vaseljenovića
)
Čak i istočnjački, bramanistički spis ’Manuov zakonik’ (Manaya-dharma-sastra) pravi aluzione ukaze za sedmoricu visokih Božijih Sinova: »Sa Samobitnim kao prvim, ovih je sedam Manua velike moći, a svaki u svoje doba, stvorilo i zaštitilo sav ovaj pokretni i nepokretni svet.« (I, 63)
Možemo ovde pomenuti i nemačku videlicu, medijuma Gabrijelu Vitek (Gabriele Witek, rođena 1933.) kroz koje su dolazile objave koje nose tragove istine, ali i velike kontradikcije i velike laži. Ona, odnosno njeni inspiratori iz onostranog, sedam Svetih Snaga (koje dele na Božije Bitnosti i Božije Svojstvenosti ili Osobenosti) nazivaju Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost (ili Dobrota), Ljubav i Milosrđe. Paradoksalnost njene kosmologije i kosmogonije je pokazuje se i u učenju da je Hrist Božiji stvoren, odnosno manifestovan, posle sedam Arhanđela. Ona u Hijerarhiji Neba ne poznaje četiri Živa Bića, već naglašava ulogu prva četiri Arhanđela, koje naziva Keruvima, a Serafime predstavlja kao duhovne žene Keruvima; po njoj, jedan Keruv i jedan Seraf, čine jedan zastupnički arhanđelski par, jedan dual. Pogledajmo kako u objavi ‘Svetilište – Sedište Boga Oca’ (Das Heiligtum der Sitz Gott-Vaters, primljeno juna 1980. g.) ona opisuje nastanak Arhanđela-Zastupnika prva četiri Zraka (Reda, Volje, Mudrosti i Ozbiljnost – Vatre, Vode, Zemlje i Vazduha): »... Četiri Sunca Bitnosti, podstaknuta ovim snagama /= odaslatim Očevim Zracima/, počela su brže da rotiraju, usled čega su se nijanse boja, emisione snage /Pracentralnog Sunca/ ulivale jedna u drugu. U prva četiri Sunca oblikujućeg Univerzuma nastala su četiri ognjena stuba koja su nagovestila manifestaciju: u svakom od četiri Prasunca u Univerzumu veličanstvena bića su primila oblik i lik. – Zatim je Bog Otac odaslao svoj četvrti Zrak, Božanstvenu Ozbiljnost, Element Vazduh. Po okončanju tog procesa iz četiri Sunca Bitnosti, u oblikujući Univerzum, nastupili su snopovi zračenja koji su uspostavili neposrednu vezu sa Središnjom Zvezdom, sa Pracentralnim Suncem. Na svakom od ovih snopova datih Zrakova /= Zrakova Bitnosti/ uputio je se jedan manifestovan oblik. Ukupno je bilo četiri divnih muških bića. Njihova emisiona snaga bila je prilagođena odgovarajućoj svetlosnoj snazi njihovih Suštastvenih Sunca. Uspravljeni, jako veliki, sa veličanstvenim držanjem, oni su preko svog Zraka Života stupili u Pracentralno Sunce. Tu su data bića boravila sve dok Praduh, Bog Otac, nije preduzeo Svoj naredni čin Volj. Iz pulsiranja Pracentralnog Sunca, iz Središnje Zvezde, preko Božanstvene VoljeOca dospele su povećane struje Detinjstva /= Ljubavi, Strpljivosti i Milosrđa/ u ova četiri veličanstvena bića. Došlo je do jedne promene u ovim manifestovanim stvorenjima. Njihov izraz je dobio blagost, osmeh zahvalnosti je bio na svakom licu. Osobenosti Detinjstva Boga Oca počele su očigledno da deluju. Tek kada su u njima te tri Osobenosti došle do potpunog izražaja, ona su, po zapovesti Boga Oca, istupila iz Pracentralnog Sunca i stupila na Gospodnje stvorene planete. Njihovo ophođenje nije bilo manje puno poštovanja i manje veličanstveno nego ranije, pa su i njihovo lice i njihov ceo izgled preko nasleđenog dela Strpljivosti, Ljubavi i Milosrđa bili prožeti lepotom i milinom koje im je preneo Bog Otac preko Središnje Zvezde Univerzuma. – Kada su ova četiri stvorena Nebeska Sina ugledala veličanstvenu pojavu Boga Oca, klekli su pred Njim i pokrili svoje lice. Blagodatni zraci izbijali su sa veličanstvenog lika Stvoritelja i obasipali na podu klečeća četiri prva manifestovana Nebeska Sina. – Jedan blagi, ali svedržeći glas dopreo je do ovih četiri prvih manifestovanih Bitnosti. Poput groma glas je je pronosio dalje u još nepotpuno Stvaranje: 'Vi ste Moja prva manifestovana deca! Podignite svoje lice i prepoznajte svog Oca, koji vam je iz ovih životnih Oblika' – pokazivao je na Sunca Svojstvenosti – 'dao manifestovani život. Ja vas nazivam' – tako je govorio Gospod-Stvoritelj – 'Mojim Knezovima. Posedujte u upravljajte sa Mnom u Kraljevstvu koje će se preko Mene, preko Mog stvaralačkog Duha i uz vaše satrudništvo oblikovati i izraziti. Čim se budete snašli u Mom velikom i predstojećem stvaralačkom Delu, Ja ću načiniti druge Ravni i istovremeno manifestovati Svoja druga tri Sina Svojstvenosti.Gledajte u pulsirajuću Središnju Zvezdu; tu će se pokazati još nešto. Preko Sunaca Svojstvenosti i preko Pracentralnog Sunca Ja ću da manifestujem Svoje tri Svojstvenosti Detinjstva i njima, isto kao i vama, dati moć i snagu.«



Stepeničaste zaravnjane piramide: gore, u Ćićin Ici, dole u Sahari.

U daljem toku ove objave, koja se pripisuje 'Keruvu Emanuelu', živopisno se govori o tome kako je Bog Otac na Svojoj svetilišnoj planeti uz Pracentralno Sunce, preko četiri Elementarne Snage i četiri Keruvima sazdao Svoju Palatu, čija Prestona Dvorana odgovara »otprilike promeru Zemlje«, a čije zidove i stubove čine zidovi od duhovnog kristala. Pošto po Gabrijelinom duhu i u Nebu kamenje evoluira, prelazi u biljni oblik, u slučaju Nebeske Palate i Dvorane 'udešeno' je tako da ti 'reflektivni' kristalni oblici ne evoluiraju. Palata Boga Oca navodno ima više otvorenih kupola kroz koje neposredno zrači Središnje Sunce Univerzuma. Zatim se govori i o podizanju stepeničastog Prestola u Prestonaj Dvirani, na čijem vrhu je sedalo za Oca i Sina: »Četiri Bivstva najpre su gledala /= predvidela/ ovaj Gospodnji Presto, a zatim su počela snagom svojih osećanja da podižu sedam Stepenika. Svaki Stepenik ima neku drugu pastelnu boju, odgovarajuće bojama Bitnosti i Svojstvenosti. Prvi Stepenik je nežno crven, drugi smaragdno zelen, treži Stepenik je sjajno plav, četvrti Stepenik je nežni jorgovan. Sve boje su uronjene u Božiju sjajnu belinu. Peti Stepenik je srebrnast, šesti sjajno-beo, sedmi zlatno-beo. Podijum Prestola pokazuje u sedam boja jedan cvetni mozaik koji predstavlja četiri od Boga Oca predviđene Ravni Razvoja. Na tom Prestonom Podijumu nastalo je sada ugledano Prestono Sedalo Boga Oca; nosilac Volje je rekao 'Neka Bude', nosilac Mudrosti je oblikovao veličanstveno Sedalo Boga Oca, a nosilac Ozbiljnosti mu udahnuo postojanost. Desno i levo od Prestola Boga Oca izbijali su prema naviše Zraci. Prvi Zrak se oblikovao u mistriju Stvoritelja. To je svojevrsna šoljica. U njoj je gorela i gori Vatra, Prasvetlost, prvi duhovni Element. Drugi Zrak se oblikovao kao Volja Božija. Pojavio se jedan vitlajući mač. On je najavio apsolutnu Božiju Volju. Drugi Zrak je istovremeno drugi Element, Element Voda, koji je pokretajući i vodeći. Iztrećeg Zraka, Zraka Mudrosti, manifestovale su se dve duhovne šake koje drže Univerzum. One zrače oblike i izraze. Jer, Mudrost je duhovni Element Zemlja, oblikujući, a i oživljavajući Element. Četvrti Zrak se oblikovao i pokazao jednu ružu. U čašici njenog cveta su male i najsitnije životinjice. Oko njih su je jedna duhovna traka koja nagoveštava Element Vazduh, Element pokretljivosti. To znači: svejedno da li su to duhovna bića, kraljevstvo životinja, kraljevstvo prirode /= kraljevstvo biljaka i prirodnih duhova/ ili kraljevstvo minerala, oko svega struji Dah Života, on kroz sve pulsira i sve ljubi.« - Nepotrebno je navoditi daljnji sled ove 'egzotične' objave, koji daje fantastične konstrukcije, sve do toga da je Bog Otac sebi stvorio duhovnu ženu, nadopunjućuće žensko biće (kasnije pobunjeno i prozvano Satana); o 'duhovnoj ženi' Hrista Božijeg ništa se ne govori. Naravno da je ovaj deo kovitlave objave sušta suprotnost Isusovim rečima da se u Nebu anđeli ne žene i ne udaju, pa to dakako važi i za Boga Oca. No interesantno je da Gabrijelin inspirator Božiji Presto stepeničasto predstavlja: na vrhu je sedište Oca i Sina, a na Stepinicama sedala za 7 Arhanđela. Kada se govori o kupolama Nebeske Palate, to opet sliči Enohovom viđenju Palate, čiji je krov u vidu 'zvezdane staze', dakle u vidu kupole.

Korespodencija Sefirota i Arhanđela
Sefira Arhanđeo Ime Arhanđela u hebrejskoj ortografiji Broj imena
Keter Metatron ßŐŘŘŢ 964
Bina Cafkiel ÜĐŮçäć 311
Hohma Raciel ÜĐŮćč 331
Hesed Cadkiel ÜĐŮçÓć 234
Gevura Hamael ÜĐŢŰ 91
Tiferet Rafael ÜĐäč 311
Necah Haniel ÜĐŮŕĐÔ 97
Hod Mihael ÜĐŰŮŢ 101
Jesod Gabriel ÜĐŮčŃŇ 246
Malhut Sandolfon ßŐäÜÓŕá 930

Možemo ovde spomenuti kako i okultni spisatelj i psihoterapeut Forčn Dajen (Dion Fortune) koja je 1924. g. osnovala 'Društvo unutarnje svetlosti' vidi arhanđeosku hijerarhiju. U delu The Cosmic Doctrine, koje je primila od onostranog učitelja, govori o kosmologiji i kosmogoniji (konceptualno oslonjenoj na kabalističku 'Knjigu Sazdavanja'), o kosturu Univerzuma koji čine tri Prstena, sedam Ravni i dvanaest Zraka. Svakom Sefirotu ona, odnosno njen inspirator, dodeljuje po jednog Arhanđela, čija imena nam dolaze iz hebrejske angeologije. Ono što je, u vezi arhanđeoske nadležnosti nad Sefirotima, u svojoj 'Mističnoj Kabali' skicirala, u 'Kosmičkoj doktrini' se potvrđuje i razvija: »Malhut je pod okriljem Gospodara četiri Elementa, koji se zovu Sandalfon. Ovo je Arhanđeo, koga treba da prizivaju posebno oni koji se ne snalaze dobro na fizičkoj ravni, jer je 'duša' fizičkih stvari u njihovoj nadležnosti. /.../ - Sfera Jesoda obuhvata, između ostalog, udaljeniju i skriveniju supstancu – koja se naziva Akaša, a njen Arhanđeo poznat je pod imenom Gabriel, vladar mnogih suptilnih kraljevstava u prirodi i čoveku. On je Gospodar snova i istančanih vibracija retke vrste, koje mogu da podstaknu vidovite sposobnosti u čoveku. U hrišćanstvu je Gabriel povezan sa Blagovestima, delom zbog toga što je on 'mistični Glasnik', budući da vlada posebnom vrstom poruka koje dopiru do ljudskog uma sa udaljenih ravni. On je, u stvari Anđeo Blagovesti, ne samo za Mariju, već i za mnoge druge. Otuda u njegovu nadležnost spada i san, kao stanje u kome je fizičko telo pasivno, tako da suptilnija tela mogu povući na druge ravni. Dobar deo njegovog posla predstavlja i usađivanje 'mesečeve' svesti u čoveka. Gabriel ima sposobnost magnetskog privlačenja ljudske duše, poput privlačnosti velike vodene sile, te deluje na fizičku moć kao nekakav sedativ, oduzimajući joj svest. /.../ - Sferom Tifereta vlada Arhanđeo Rafael. On održava isceliteljske i životvorne moži sunčeve svetlosti i ima posebnu ulogu u modernim metodama radijacije i infracrvenih i ultraljubičastih zraka, .... /.../ - Konačno /na srednjem Stubu/, Arhanđeo Sfere Ketera je Metatron, za koga se kaže da je zaslužan za davanje simbola Drveta života čoveku. On deluje u uzvišenom svetu kosmičkih arhetipa, i njegov je uticaj veoma redak, a javlja se u vidu zaslepljujućeg bljeska, osvetljavajući duboke duhovne istine. – Arhanđeo sfere Hohma je Raciel, koji je doneo kreativne sile, na početku evolucije. Teško je ljudskom umu opisati takva bića kao što su Metatron i Raciel, jer oni potpuno nadilaze svaki nama poznat oblik, i ne možemo da ih 'svedemo' na simbol, koliko god se trudili. Jedino ih je moguće opisati kao velike 'Stubove slave', neodređenih obrisa. – Arhanđeo Sfere Bina – Cafkiel, zaslužan je za formulaciju svih mističnih kultova koje su adepti unutarnjih ravni s' vremena na vreme prenosili čoveku. On je 'Arhanđeo hrama', ... /.../ - Arhanđeo Heseda – Cadkiel, veoma je uticajan u pružanju blagonaklonosti, potpunog mira i večite sigurnosti i izvesnosti. /.../ Arhanđeo Gevure je Hamael, zaštitnik slabih i grešnik, Anđeo osvetnik, koji kažnjava prekršioce zakona. – Arhanđeo Necaha je Haniel, Arhanđeo sfere sklada i lepote, te međusobnih odnosa, kako sfera, tako i planeta, biljnog, životinjskog i ljudskog sveta. On je uzvišeni arhetip simpatetičke vibracije. /.../ - Arhanđeo Hoda je Mihael. Hod je sfera 'magije', a Mihael je njen Arhanđeo, jer on drži pod kontrolom razne zloćudne uticaje, koji bi mogli dospeti u svet ljudi. Otuda je on ključni i neophodni zaštitnik u 'magijskim formulama', posebno kada ih praktikuju neiskusni i nedovoljno upućeni ljudi.« ('Dodaci', 18 – prevod: Snežana Nešić, uz neznatne modifikacije naziva) – Poblem u ovoj angeologiji je taj što garnituru od deset Arhanđela ne nalazimo nigde u referentnijim mističnim viđenjima i prikazima, već su Arhanđeli svugde heptarički postavljeni. Naravno, ovakvom sistematizacijom Fortune je htela da zadovolji kabalistički kosmogonijski pogled koji govori o deset Sefirota, koji su u biti Padom izdvojeni iz sedam Sefirota, sedam primordijalnih Sfera Stvaranja.

Dvadeset i četiri Starešine

U ’Apokalipsi', uz sedam Arhanđela, odnosno četiri Živa Bića sa šest krila, koja stoje uz Žrtvenik sa četiri ugla, Bića koja neprestano goruće slave Gospoda, naglašena je i služba i pojava dvadeset i četiri Starešine: »I padoše dvadeset i četiri Starešine i četiri Živa Bića, pa se pokloniše Bogu koji sedi na Prestolu, ...« (19:4) – I dvadeset i četiri Starešine, koji sede pred Bogom na svojim prestolima, padoše na svoja lica i pokloniše se Bogu, ...« (11:16) - »I svi anđeli stajahu oko Prestola, i Starešina, i četiri Živa Bića, i padoše na svoja lica pred Prestolom i pokloniše se Bogu, ...« (7:11, i slično: 5:8.11, 4:10)  »I okolo Prestola behu dvadeset i četiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i četiri Starešine kako sede, ...« (4:4)  Ako bi pravili neke paralele, onda Nebeske Starešine mogu odgovarati onom anđeoskom zboru koji Dionysios Areiopagites u svome spisu De coelesti Hierarchia imenuje kao Prestole, Trone.

Prorok Mihej, pred izraelskim kraljem Ahabom, koga je odvraćao od vojnog pohoda, ukazuje: »Video sam Jehovu gde sedi na svome Prestolu, a sva mu Vojska Nebeska stajaše zdesna i sleva« (‘Kraljevi ’, I, 22:19)

Božija Kraljevska i Sveštena Moć, njegova Palata i Njegov Hram, prevashodno počivaju na 7 Stuba (cp.: ’Otkrivenje', 10:1; ’Mudrost', 9:1), na službi 7 Arhanđela (7 Anđela Božije Duge) i 24 (12+12) Starešine. Sa pozicije i službe četiri Živa Bića, Arhanđela četiri Elemenata, ishodi i diferencira se starešinska služba, služba visokih Hristovih pomagača. Na svako Živo Biće, odnosno na svaku Elementarnu Snagu i Svetu Moć (Vodu i Vazduh, Vatru i Zemlju  Život i Suštinu, Oganj i Svetlost), nadovezuju se po šest Starešine, po šest Krila. (Treba zapaziti da kocka, simbol Božijeg Poretka i Doma, ima 6 strana i 12 ivica.) Dalje, 24 Starešine Neba se verovatno mogu razvrstati na 12 onih koji su upravljački zaduženi za duhovni Univerzum i 12 nadglednički zaduženih za materijalni Univerzum.

Tzv. Aronovo nazirejsko sveštenstvo u Solomonovom Hramu, bilo je razvrstano u 24 razreda, a kockom je odlučivano kojim redom sedmično će se smenjivati u liturgijsko-žrtvenoj službi (cp.: ’Letopisi', I, 24:7-19; ’Luka', 1:8). Svaki sveštenički razred imao je svoga nadglednika (hebr.: negid; grč.: ho epístats, ho epískopos)  U ’Evanđelju po Dvanaestorici ’se za prvog nadglednika Hristove Crkve u Jerusalimu, koji je bio i poglavar nazirejskog sveštenstvo Hrama, izveštava se: »A Crkvi u Jerusalimu bi dat Jakov, brat Gospodnji, za njenog predstojatelja i anđela, i pod njim dvadeset i četiri sveštenika u četverostrukoj službi, te pomoćnici i uz to đakoni.« (96:13)

U ’Apokalipsi ’se ukazuje i na dvanaest Anđela Novog Jerusalima, koji se simbolično slika u vidu dvanaestoivične kocke (koja razvijena po stranama daje krst): »Imaše /Grad/ velik i visok zid sa dvanaest vrata, a na vratima dvanaest Anđela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena Izraelovih. / .../ A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaest imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola.« (21:12.14) Prvi temelj Novog Jerusalima činio je i čini Simon Petar, Kefa, Stena izvađena iz Velike Stene, iz Hrista Spasitelja.

Svojoj Apostolima, Hrist, Sunce sveta, ukazuje metaforično: »... Vi ste dvanaest hiljada Mojih koji će spasti čitav svet.« ('Dvanaestorica', 88:8)  Svojoj svetoj Dvanaestorici Gospod naznačuje da će u novom životu, u Zori Novog Doba, kada se ponovo budu rodili i ponovo budu duhovno vaskrsli, pozvani i izabrani od Boga, kao Žena obučena u Sunce, sesti na dvanaest prestola i suditi na dvanaest plemena Izraela ('Matej', 19:28), tj. preneće Zakon Života na 12 puta 12.000 Novih Izraelaca, na 144.000 Božijih služitelja izabranih od mnogobožaca, sa kojima će se završiti gradnja Hrist-Davidovog Tabernakla i Kraljevstva Mira.

I Hristov učenički poredak i milje bio je slika Nebeske Hijerarhije. Gospod, Sveta Mudrost u telu, Svojim Apostolima, prilikom jedne večere, ukazuje: »Kao sto na dvanaest stubova, tako sam Ja usred vas. Uistinu vam kazem: Mudrost podiže Svoj Dom i teše Svojih dvanaest Stubova.« ('Dvanaestorica', 35:12-13)  Prve Isusove izabranike činila su 48 posvećenika, 48 Stuba: 12 Apostola i 36 njihovih pratilaca: »A zatim /nakon Apostola i Proroka/ dozva Dvanaestoricu koji bi bili Evangelisti, te Dvanaestoricu koji bi bili Pastiri. I četverostruku Dvanaestoricu sazva da ih pošalje u dvanaest plemena Izraela, četvoricu u svako.« (Ibid., 17:4)  Apostol Pavle to potvrđuje svojim navodima: »I On je sam dao jedne za Apostole, a druge za Proroke, jedne za Evangeliste, a druge za Pastire i Učitelje, sa usavršavanje svetih u Delu Služenja, za sazidanje Tela Hristova.« ('Efescima', 4:11-12, vidi i: 2:19-20, ’Korinćanima', I, 12:27-28)

Gospod Svetlosti, Hrist Prvosveštenik, koji je se često sa Svojim učenicima okupljao u krugu gde su rasle 12 Palme kraj jednog izvora u Betaniji ('Dvanaestorica', 64:1, 90:2), ukazuje za Svoje sveštenike, za Svoj Žrtvenik izgrađen od 12 puta 4 ’kamene kocke': »Ja bacih Zakon u Zemlju, i on uhvati koren, i rodi u očekivano vreme Dvanaest Plodova za prehranjivanje svih. Bacih zakon u Vodu, i bi očišcen od svake zaprljanosti zlom. Bacih zakon u Vatru, i Zlato bi očišćeno od svake zgure. Bacih Zakon u Vazduh, i on bi učinjen životonosnim po Duhu Jedinog Života koji ispunjava sve stvari i boravi u svakom srcu.« ('Dvanaestorica', 69:12)  Četverostruka Dvanaestorica (Apostoli, Proroci, Evangelisti i Pastiri) odgovaraju i korenspodiraju sa četiri Elementa: Zemljom, Vatrom, Vodom i Vazduhom.

Posle 48 sveštenika, 48 svedoka Istine, Gospod je dozvao i po dvojicu pred sobom u izraelska plemena uputio sedamdesetdvojicu (4 puta 18, odnosno 6 puta 12) učenika. Tih 120 duša ('Dela', 1:15), koji su predstavljale utelovljenja visokih nebesnika, a koji su povremeno zakazivali delujući u Delu Spasenje, utemeljilo je i Hristovu Crkvu. Na kraju staroga sveta, tih 120 duša u Duhu Istine rodiće 144.000 Novih Izraelaca, koji će sa Hristom vladati u Hiljadugodišnjem Zemaljskom Kraljevstvu Mira, koji ce činiti 144.000 plodova Drveta Spasenja, Hristovu Nevestu.

Vidimo da su četiri Živa Bića prvi eksplikativni zastupnici četiri puta tri Zraka. U sledećoj diferencijaciono-hijerarhijskoj instanci 12 Zraka su zastupljeni od strane 24 Starešine (Prestola), u narednoj od 48 Anđela, a na daljnjem nivou kao zastupnici-nadglednici pojavljuju se 72 Anđela. Ovih 12 Zraka možemo videti kao diadno kombinatorno sparivanje unutar četiri Elementa, ili kao sparivanje četiri Elemenata i tri Eter-Zraka.

Sav život Isusa od Nazareta bio je obeležen i popraćen delovanjem i uplivom 12 Svetih Elementarnih Zraka. Kada je se među životinjama, kao Sunce Pravednosti, rodio u pećini-štali u Betlehemu, nju su obasjala 12 Zraka: »I gle, ovu ispuniše mnogo Zraka, duž obeju strana po Dvanaest, sijajući kao sunce u svojoj slavi.« ('Dvanaestorica', 4:3)  Za Isusovo Krštenje na Jordanu se sledeće izveštava: »I gle: otvoriše Mu se Nebesa, i Sjajni Oblak stade nad Njim, a iza Oblaka Dvanaest Zraka Svetlosti i odatle u obliku goluba, Duh Božiji silazaše i obasjavaše Ga.« (Ibid., 8:2)  Za Gospodnje preobraženje na gori nesto slično se kazuje: »... Gle: zakloni ih Oblak Sjajan, i dvanaest Zraka poput sunca probiše se kroz Oblak.« (Ibid., 46:5)

Kada je Oblak Preobraženja, Božija Kola, napustio goru, učenici su mogli videti nešto izmenjenu svetlosnu sliku: »I Zraka šest mogahu se opaziti na Njemu.« (Ibid., 46:6)  Za Zvezdu koja je vodila istočne mage, izveštava se: »I pokaza se Zvezda sa šest Zraka.« (Ibid., 5:5)  U patmoskoj ’Apokalipsi ’Gospod Pravednosti ukazuje za sebe: »Ja sam / .../ sjajna Zvezda Danica.« (22:16)  Sedam Svetih Snaga čine Sveto Trojedinstvo: Otac-Majka-Sin Princip. Od sedam Snaga Hristov Duh čini središnja, ugaona, četvrta Snaga; preostale 6 Snage predstavnički pripadaju po tri Ocu i tri Majci. Zato je i Otac-Majka Bog veći i moćniji od Boga Sina. Ali po energetskom volumenu, pojedinačno gledano, četvrta centralna Snaga nadvladava šest preostale Spektralne Snage. Zato je i sve stvoreno za Hrista i kroz Hrista Boga, »koji sve nosi Svojom silnom rečju.« ('Jevrejima', 1:3)  Hrist Gospodnji, Odsjaj Božije Slave, ukazuje da je (kao Duh) prisutan u svome Presvetom Ocu-Majci, da je i Njegov Roditelj u Njemu suverenički i suštastveno delotvoran. Ugaona, Hristova Snaga sadrži u sebi preostale 6 (3+3) Snaga. Zato i u Hristu i na Hrista počivaju po šest Zraka. Hrist-Davidova zvezda (heksagram) sa šest kraka (i 12 trougla, 12 vratiju) taj odnos odlično simbolično prikazuje.

Iz svega rečenog može se naslutiti zašto je se Hrist Božiji, koji je dao Dvanaest Zapovesti Novome Izraelu, delujući u Poduhvatu Spasenja, okružio sa 12 apostola na zemlji, odnosno sa četverostruku Dvanaestoricu.

Broj 12 utkan je u mnoge starozavetne tokove. Sklapanje saveza između Jehove Gospoda i dvanaest plemena Izraela popraćeno je podizanjem dvanaest kamenih stubova: »A ujutro /Mojsije/ podrani te podigne žrtvenik na podnožju Brda i dvanaest stubova za dvanaest plemena Izraelovih.« ('Izlazak', 24:4; cp.: ’Ponovljeni Zakon', 27:2-4)



U svome Hramu kao inventar Salomon je imao i veliko metalno (medeno) more za umivanje sveštenika: »Počivalo je na dvanaest volova: tri su gledala na sever, tri na zapad, tri na jug, a tri na istok; more je stajalo na njima, i svi su zadnjim delom bili okrenuti unutra.« ('Kraljevi', I, 7:25)  Za opskrbljivanje svoga dvora i doma Salomon je postavio po svem Izraelu dvanaest namesnika (Ibid., 4:7)

Uticajni gnostički bogoslov Valentin (Valentinos, sredina II stoleća n.e.) iz Aleksandrije, učio je, kako već Irinej izlaže (Adversus haereses, I, 1, 2) o postojanju dvanaest eona koji su proizišli iz božanskog Antroposa (Čoveka) i Eklesije (Crkve): Parakltos (Utešitelj) i Pistis (Vera), Patrikos (Očinski) i Elpis (Nada), Mtrikos (Materinski) i Agap (Ljubav), Aeinoys (Večni Um) i Zynesis (Razboritost), Ekklsiastikos (Crkveni) i Makariots (Blaženstvo), Thltos (Volja) i Sophia (Mudrost). - U gnostičkoj 'Hristovoj Premudrosti' Eoni su postavljeni kao pratnja najviših anđela: »Samorođeni Otac, tek nedavno načinio je Dvanaest Eona kao svitu Dvanaest Anđela. Svi oni su savršeni i izvrsni.« - Slične refleksije pokazuje i 'Tajna Jovanova knjiga': »Četiri su svetla koja pohodiše božanskog Samorodnog, (i) to je dvanaest eona koji pohodiše Sina Svevišnjega, Samorodnog Hrista, kroz volju i darovanje Duha nevidljivoga. A dvanaest eona pripada Sinu Samorodnovom. I sve stvari postadoše voljom Duha Svetoga kroz Samorodnoga.« (NHK, II, 8) – Inače, sam termin 'eon' (grč.: aiMn), koji ponajprije označava 'vek', u gnostičkoj misli ima dosta široka i opskurna značenja.

U svojim 'Eneidama' Vergilije opisuje kako praotac Rimljana Eneja i rutulski kralj Turn dele megdan:

»... Kraljevi pojave se sada,
na kolima s četiri konja Latin div,
s dvanaest zlatnih zrakova na glavi,
koji zrače Sunce čiji je potomak.«
(Pev. XII)


Sedamdeset Dvojica Anđela


Rano hrišćansko bratstvo činili su nekih 120 posvećenika: »... A naroda je na okupu bilo oko sto dvadeset duša ...« ('Dela', 1:15) Četrdeset i osam stubova Hrama i sedamdeset i dva Učenika.

U gnostičkom 'Eugnostovom pismu' ukazuje se da zemaljski vremenski orijentiri i stožeri imaju svoje slikovito i smisleno poreklo u silama duhovnog Neba: »Začetnik sviju, njihov otac, vrlo brzo sazda 12 Eona kao pratnju za dvanaest anđela. U svakom Eonu behu šest /nebesa/, tako da je bilo 72 nebesa od 72 sile, koje su se pojavile iz njega. I u svakom od nebesa behu behu pet svodova, tako da je bilo ukupno 360 svodova, za 360 sila sila koje su se pojavile iz njega. Kada svodovi behu završeni, nazvani su 360 (pod)nebesa, saglasno imenu nebesa koja behu pre njih. I sva ona behu savršena i dobra. Dvanaest sila jesu simboli dvanaest meseci. Trista šezdeset sila koje potiču od spasitelja simbolišu 360 dana u godini.« (NHK, III, 83) – I u 'Evanđelju o Judi' govori se o 72 nebesa i svetlosti, koje naseljavaju devičanski duhovi (KT, 49-50).

U 'Otkrivenju po Jakovu', Jakov Pravednik od Gospoda traži potvrdu da postoje 72 mere, na šta Ovaj odgovara: »Postoje 72 Nebesa, koja su im podređena. To su sile svih njihovih moći; i one su uspostavljene od njih. I one su te koje su rasprostranjene posvuda, postojeći pod vlašću dvanaest arhonata.« (NHK. p. 26)

U gnostičkom 'Evanđelju po Filipu' možemo naći sledeću epizodu: »Gospod je došao u Levijevu radionicu za bojenje. On uze 72 različite boje /= obojene tkanine/, i metnuo ih je u bačvu; izvadio ih je sve pobelele. I On reče: Tako je i Sin Čovečiji došao kao jedan bojadžija.« (Verz 54) Sin Čovečiji je doneo Svetlost, u koju se trebamo odenuti sledeći Njegov Put Života i Jedinstva.

Prema jevrejskom folkloru, tradicionalnom viđenju, u svetu postoje 72 naroda. U kabalističkom spisu 'Traktat o Svetilištima' iznosi se: »Sveti Blagosloveni ima sedamdeset Prestola Kraljevstva, u analogiji sa sedamdeset prestola kraljevstva ovoga sveta, i u analogiji sa sedamdeset naroda koji su u svetu; i ima sedamdeset Kruna Veličanstvenosti u analogiji sa krunama veličanstvenosti koje su u svetu; i ima sedamdeset Skiptara Vladavine u analogiji sa žezlima koji su u svetu i u analogiji sa sedamdeset kruna veličanstvenosti koje On ima u svetu.« (Pogl. 2 – prevod: Radiša Vaseljenović)

U midrašu 'Targum šeni' opisuje se Solomonov presto ('Kraljevi', I, 10:18): »Odozgo stajahu dvanaest zlatnih lavova, nasuprot njimadvanaest zlatnih orlova. Lav nasuprot orlu i orao nasuprot lavu, upravljeni jedan prema drugom. Desna šapa zlatnog lava prema levoj kandži zlatnog orla, a desna kandža orla prema levoj šapi lava. Na prestolu bejahu sedamdeset i dva lava i sedamdeset i dva orla.« (Deo 5)

Veliki Prorok-učitelj Mojsije imao je 72 proroka-učenika. Predaja ih je kasnije svela na 70 ('Izlazak', 24:1-9; 'Brojevi', 1:24-25); pa je tako izvedeno i određeno da najviša jevrejska sudsko-upravnu vlast oličena u Velikom (državnom) savetu, Sinedrionu (Sanhedrinu, Bet-Din-Hagadol-u) ima 70 članova i jednog predsednika koji se zvao 'otac suda' (Av-Bet-Din).

Za jednu od stanica naroda koji je u Obećanu zemlju vodio Mojsije, kaže se: »Zatim stignu u Elim, gdje je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palma.« ('Izlazak', 15:27)

U persijskom mazdaizmu javlja se odevni detalj koji se zove kosti; to je zapravo beli pojas ispleten od 72 bele vunene niti, koji je se, triput obavijen, nosio preko košulje.

U apokrifnom sastavu 'Ilijino otkrivenje', nastalom na helenskom jeziku a sačuvanom u kopskim prevodima, kaže se za Sud Božiji da će Božiji Plamen »zahvatiti zemlju na sedamdeset i dva lakta /dubine/.« (Cp.: 'Petar', II, 3:10)

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se