Prije nego što nekoga počnete kritizirati, trebali biste prohodati koji kilometar u njihovim cipelama....

....ljudi opet sam tu.... da da.... tražila sam inspiraciju i dobila sam je..... pa čujte....

......sam naslov puno govori, za one koji ga razumiju.... ovaj post sam počela pisati zbog jednog pitanja, na koje nažalost nemamo odgovor, a smatram da je bitno...... ZAŠTO BOG BIRA ODREĐENE OSOBE ZA SMRT? smatrala sam prije da je smrt nagrada božja, no sada više nisam sigurna... da sigurno da je nagrada starim ljudima koji su svoj život proživjeli, doživjeli puno toga.... ali zašto bog uzima život onima koji još nisu proživjeli ni pola.... nemojte mi reči da je to neka kazna božja, jel znam za određene ljude da nisu bili osobe koje bi povrijedile druge, nisu bili pokvareni ili slično pa da im bog to naplaćuje.... ne nisu..... a bog se pri svom odabiru vjerojatno ne zapita koliko ljudi ostaju povrijeđeni..... samo radi njega..... pa da oprostite i meni je to sebično..... on uzima život onima koji to nisu zaslužili i povrijedi još puno ljudi..... a oprostite da vama umre mama, tata, sestra ili brat, biste li vi to samo prebolili, ne biste! a što vam ostaje, ništa..... samo vjera u to da je to nagrada ili da je tako moralo bit, a ja iskreno neznam jel bi tada imala snage vjerovati u to ili bi uopće željela..... dali bog uopće čuje naše molitve i pitanja?..... da znam, treba moliti vjerovati u bolje i sve.... no ja još uvijek to ne mogu shvatiti, pokušavam ali ne ide..... jednostavno uče nas da ne budemo sebični, a bog uzima živote, potpuno bez reda, povrjeđuje ljude i onda je to ne sebično?! a mi smo stvoreni na sliku božju, pa mislim da to sve govori.... ne želim da netko pomisli da sam ja protiv vjere, boga, ne ja sam vjernik..... ali jednostavno neke stvari nemogu shvatit, neželim shvatit jer to bi značilo da je bog u pravu što uzima sve te živote....a ja se s tim pomirit ne mogu..... no možda nam svima preostaje samo moliti.... pa valjda ne tražimo previše.......

....... hmmmm, opet filozofiram, al neka morala sam, ljudi čujemo se, pusa......

by:atea

evo ljudi da vam se javim... nisam ni komentirala ni pisala ovih dana jer sam bila na putovanju i tako... al eto nedostajali ste mi, pa sam još ovako polumrtva od puta odlučila pisati...bilo je dobro.... predobro u početku.... ali puno se doga dogodilo... no valjda sam si sama kriva za to.... za svo ono razočaranje u određenim ljudima....da su to one osobe koje su samo prošle kroz moj život i ništa mi u životu ne znače, nebi ništa rekla.... no što reči kada su ti to oni najbliži ljudi... ništa maknit se od njih.....

...i muči me ta ljudska dvoličnost.....to pretvaranje da si nešto što nisi.....i činjenica da sam tek sada shvatila da neke moje bliže osobe samo čekaju da me sjebu....zapravo ne samo mene. nego i sve ostale....pa da se opet sve vrti oko njih....zapravo ja zbilja ne kontam pa jer ljudi ikad misle na druge.....jer kada ti pokušavaš sjebat sve svima... jer ne osjetiš u nekom trenutku da si pogriješio....ili se opet napraviš glup i dvoličan... i nastaviš sjedit na dvije stolice.....malo vama, malo tamo....pa jer nije to očajno? za mene se takvi ljudi odvratni, potpuno na dnu... jar kakva si ti osoba kad ideš do svakoga i po svima pljuješ iza leđa i opet u krug natrag njima....ali znam i svi mi znamo da se sve vrati, ostaneš sam, potpuno sam, okružen onima po kojima si pljuvao, a kasnije ih moliš da ti budu prijatelji....

....da taj drugi dio posta, posvetila sam mom braci (hmm, nemojte se zeznit to mi nije pravi brat, objasnit ću vam)......zapravo ni sama neznam da li još uvijek mogu reči moj braco.... jel toliko se toga dogodilo....više nema onoga da možemo pričati o svemu....kako je to čudno....jer barem smo mi mogli sto godina visit na icq, ići zajedno na natjecanje i ne proči, kladiti se u svakava sranja, piti, jesti burek, pričati o onim stvarima, koje bolje da nitko ne čuje....a sada stojim ispred njega i sve se to izgubi... ja iskreno više neznam što bih rekla....zapravo bolje da ništa ne kažem....a zašto je on moj braco, pa zbog svih navedenih stvari i zato što je on posebna osoba....zato što ga jednostavno jako puno volim.....

....nadam se da čete shvatit o čemu sam pričala......pa eto puno vas volim, oprostite što nisam komentirala, sad kad sam se vratila s tog puta pišem i komentiram opet.... pusa

by:atea

..... razmišljala sam malo o čemu bih pislala.... nije da skupljam komentare i slično pa zato ne pišem, nego škola i sve to.... i nedostatak inspiracije pa eto.... :-)

.... pa prčkala sam malo po mobitelu i našla nešto što sam prepisala kod mame na poslu pa.... nadam se da če vam se svidjeti.... da čete razumjeti i ponekad pomisliti i na to.... mene je to dojmilo i ostalo mi u glavi za još jako dugo.....

...Djelovati u pravo vrijeme,
jednako vođeni oprezom i strpljenjem,
kako ne bi u žurbi učinili što god za čime bi kasnije žalili,
kao i da što god ostane ne učinjeno zbog sporosti...
...Erasmus...

...e pa zašto ovo toliko volim.... pa zato što znamo da život brzo prolazi.... oni koji to još uvijek nisu shvatili ili ne vide to ili se prave da su glupi..... i hrpu puta sve odgađamo za sutra, pa za još kasnije i tako hrpu toga što smo željeli jednostavno ne napravimo i nakon 20 godina toga se sjetimo i kažemo: ma sad je več kasno.... i koga krivit? pa sebe... jer ono što je učinjeno ne može se vratiti... i ono što je ne učinjeno u pravo vrijeme ponekad ostane samo obična želja.... nažalost... samo ne dopustimo si da žalimo kasnije zbog onog što je moglo biti... živimo život.... jer svaki dan nam može bti posljednji....

hvala na komentarima :-) odlučila sam pisati češće.... i znam da ču uspjeti :-) pa čitamo se :-)
...pusa...

by:atea