Jutarnji seks.
Doručak švedske orijentacije. Zapitani smo da li će ista kombinacija ića i pića biti prisutna i ostalih švedskih dana.
Tako smo smislili, započinjemo ovu avanturu intimnim a svečano-paradnim ulaskom u Prag kroz prašku kapiju (Praška brana), kroz koju svi kraljevi prolaze ili su makar prolazili. Odmah pored je neverovatna zgrada (Obecni Dum) sa Art Noveau (spelling check?) motivima, zapravo tako tipično-slovenskim ženskim licima na slikama. Unutra se održavaju posh koncerti klasične muzike (iako je drug Gershwin bio na repertoaru tog dana).
Centar. Ogroman trg, jedan od većih u Evropi, spomenik Janu Husu. Prepun istorije, mnogo država te državnih uređenja je proglašavano sa balkona ovog trga. Tu je i čuveni mehanički sat, tadašnje čudo tehnike (paralelno pokazivanje meseci, godina, časova, uz igru figura koje simbolišu tadašnje najveće strahove novorođenog građanskog soja: smrti, pohlepe, pagana i još nečega). Iskreno, danas sve to ne fascinira. Zanimljivija je gužva i iščekivanje na licima stereotipnih turista sa aparatima na gotovs.
Umorni, odlazimo u postmodernu kombinaciju paba, zapravo sinergičnu irsko-kubansku varijantu kafane. Pab se, logično, zove O'Che's Bar. Pijemo Guinness (usred Češke, jedne od domovine modernog piva) kao svoje prvo pivo u ovoj simpatičnoj republici. Grickamo Nachos with Guacamole. (Takođe sam načuo kako u bratskoj Podgorici postoji irski pab koji se zove, a kako bi drugačije, Cuba Libre).
Karlov most. Sunce koje razara. Reke ljudi koje se, topeći se, slivaju u jedno. Od svega toga je prilično nemoguće razaznati pravu lepotu ovog mosta (hint: doći predveče). Pipamo onu tablicu, konformiramo se, potajno verujući sujevernim besmislicama o kauazalnoj vezi između toga i povratka u Prag. Što drugi: to i ti, slušamo umotvorinu. Vodeći utisak jeste briljantni Jan Krtitel Novak and Bridge Band koji sviraju pravi originalni dixieland jazz, tu na mostu. San Francisko atmosfera, sa notom osećaja iz Woody Allen filmova i njegove muzike. Bendžo, truba, sjajan vokal, instant sreća u venama. Ostavljamo im gomilu novca i kupujemo disk. Kasnije saznajemo kako je Prag u potpunosti zagrljen džezom. Doslovno svaka četvrta kafana je zapravo jazz mesto.
Ručamo u avganistanskom restoranu. Naručujemo Qurma Čalau i tradicionalni Ashak (testo punjeno jagnjetinom na pari, sa nekim specijalnim pasuljima i sosom od mesa i sve u jogurtu). Pijemo Dogh, jogurt sa vodom, rendanim krastavcem i sušenom mentom, i naravno, završavamo sve sa avganistanskom baklavom koja umesto oraha ima nešto zeleno što po ukusu nalikuje na orahe.
Obilazimo irski pab Molly Malone's kao i (konačno!) tradicionalni U Zlateho Tigra. U pitanju je mesto na koje je Vaclav Havel doveo Bila Klintona da mu pokaže pravu češku kafanu i da popričaju o neoliberalnim trendovima i (m)oralnim zadovoljstvima/mogućnostima bivanja predsednikom. Završavamo u Zlaty Dvor na živom džezu, tanjiru sira i češkog piva.
Sledeća stanica je Muzej seks-mašina. Uz španski pornić iz tridesetih (the silent era!), gomile inspirativnih i maštovitih mašina iz italijanskih seoskih domaćinstava, zaključak je jedan: seks je oduvek bio isti, samo se o njemu danas više priča. Današnje BDSM sprave (koje su takođe izložene) nisu ni za primirisati ovim ranijim.. Impozantna kolekcija pojasa nevinosti za muškarce kao i za devojke (sa momentima oštrih ivica prepunih eksera i sličnih grozota namenjenih onim nešto ambicioznijim subjektima) uz (lični favorit), uređaj koji detektuje dečakovu erekciju (obmotan oko dečakovog ponosa) i tada zvoni na uzbunu u roditeljskoj sobi.
Umorni, odlazimo kući. (ups, u apartman). Seks.
|
