09.05.2005., ponedjeljak
Intermeco 2
Namestajuci krevet za spavanje, otvorio sam pogresan orman (onaj sa odecom) i poceo da vadim odecu iz njega i da je uredno slazem na krevet, tamo gde treba da su jastuci i jorgan. Kada sam vec tako lepo sve namestio, na krevet sam dodao i aparat za brijanje, pa izvadio kofer, stavio sve tamo i otisao od kuce.
Tako pocinje najsrecnija prica na svetu. Neki fini partibrejkers rokenrol u usima, dugo zeljeni flash drive mp3 plejer u dzepu, i put pod noge. Samo pravo.
Eskapizam je formula srece. Generacijama, istorijski, ontoloski.
Ali, pocne "You Can Call Me Al".. odjednom. Pesma iz ranijih bezbriznih dana. Pa "Babies" od Pulp. Genijalna.
Pa SMS koji pukne raznolikoscu, inventivnoscu, lucidnoscu. Od devojke od koje sam to najmanje ocekivao. Jebo te, ima toliko ljudi na koje nisam obracao paznju. Ne treba da bezim od ovih mojih, treba da bolje upoznam neke druge, trenutno nesto manje moje. Da stvorim novi svet sa novim ljudima. Kad vec oni obracaju paznju na mene, a ja slep, glup, gluv.
Promeniti se, okruziti se drugima, navuci sarene carape (ili mrezaste sa sve halterima, uh, jos bolje), malcice zaplesati, malcice se vise napiti.
(zaplesati je samo metafora.. za nijansu pateticna, ali hvata trenutak ipak, nadam se, ipak. a pijanstvo niposto nije metafora, vec realnost, plan, te program)
A oterati sve dosadasnje, sve.
Bucmasto se udebljati, masturbirati sa prstom u anusu (za promenu), poceti slusati Roxy Music, oblepiti stan posterima tinejdzerskih zvezda, kupiti (ukrasti!) pikado, hirurski odstraniti nokte na nogama, poceti piti limunadu sa secerom, koristiti iskljucivo floppy diskove.
A za mnom horski pevaju "Don't Go" od Hothouse Flowers. Don't go, don't leave me now, now, now.. While the sun smiles, stick around and laugh a while, yeah ... Yeah, bas.
(citav tekst refrena je naveden pretpostavljajuci da znate za tu pesmu, ali ne i za ime benda; nije bas stilski, ali je korisno)
Ma da.
|
- 21:58 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
Intermeco 1 ili The Sky Is Crying
Ja, ne umem da budem radostan.
Pijem, pisam, placem. Bez razloga. Samo se sve spusti, opet.
(mozda zato sto sam se vratio kuci? vratio se u ovaj svet)
Taksista koji, ne pitajuci, pojacava glasnocu kada na radiju cuje Zdravka Colica, i sa kojim se, u momentu dok se nalazim pred kucom, obilazim sa autobusom koji mi je pobegao a zbog kojeg sam i usao u taksi. Poljoprivredni sajam koji me obilazi zbog raka jetre bliznjih. Besmisao ucenja, zabavljanja, druzenja, pisanja. Samoubistvo samo kao kratkorocni odgovor i kratkorocno olaksanje. Dajte mi nesto jace, molim vas.
Muka u stomaku, idiotluk, tezina sveta koji nikako da odjebe sa mojih ramena. Ne pronalazak utocista nigde, apsolutno nigde.
Telo koje ne slusa. O, ljudi, o svete, o djebite. Deformisanost, groteska. Glava iz koje bih najradije da izbrisem sve. Bzzz.
Mutan pogled, lose pivo, tastatura koja se zaglavljuje. Nebo place, ponovo.
(a i recenice koje pisem, totalno glupe, fuj. fuuuuuj)
Kisa tapka, prodire u glavu, osmesi su retkost, snimljene emisije na video rekorderu gube na aktuelnosti, zagnjurivanje lica u sake, ostavljenost, nerazumevanje.. motivi te glupave vrste, razumete. Rascaravanje, rekao bi Maks Veber.
A kada se to desi, cuje se pucketajuci zvuk tela, intimna propast i emotivni corsokak, te bezizlaz. Putz. Putz. Poput onih kesa sa pucketajucim momentima kao razonoda za prste u vreme dokolice i kupovine novog aparata. Ups, gedzeta.
Nezelja nikoga cuti, videti, mrak. Uspeo sam da spavam neko vreme ovih dana, to je napredak, to je sreca. Blesava jurnjava konstrukcija u glavi, vrtlog, gejziri u stomaku. Old Faithful, uvek se vrati. Uvek taj osecaj.
|
- 19:32 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
Dolazak
Devojka i ja stigli na Florenc stanicu u Pragu u 23.00, zacudjujuce brzo (plan je bio oko 1 ujutru).. Apartman je rezervisan u ulici Jecna 2, treba da pokupimo kljuceve iz hotela "Dante Alighieri" (o, ironije, renesansa u gotickom Pragu) sa citave cetiri zvezdice gde imamo dorucke. Novi veliki grad, noc.
Izmaltretirali lokalca koji je sacekao nekog iz naseg busa da nas usmeri ka metro stanici. Izmaltretirali ga duplo da nam kupi karte (12 kruna jedna, da se vozis sat vremena svuda i tramvajem i kurcem i palcem.. nemam snage sada da tragam za konvertiranjem valuta, ko je dokon neka se zabavi sam i napise u komentarima). Seli u metro, izasli za par stanica, tamo gde je nasa (Karlove namesti, /namesti su trg/, U delu grada koji se zove Nove Mesto, Praha 2. Nove Mesto je "novo" vec 500 godina).
Izasli iz metroja. Prvi utisak, zaista prelep. Miris. Jorgovani. Pateticno, sta ces, ali zaista tako. Miris svuda okolo, dises, fiziologija i tako to. A ono.. jorgovan. Totalna noc, koji automobil zuji.
Buljimo u kartu (Lonely Planet-ov vodic, najtoplije preporucujem firmu. Nemojte se glupirati glupim DK i slicnim vodicima!), krecemo ka Jecnoj koja je odmah tu. Nalazimo Jecnu, i saznajemo da je broj 2 gde su nam apartmani odmah do neke crkvetine (fuj). Krecemo se dalje ka hotelu Dante Aligijeri u Salmovskoj ulici gde su nam kljucevi. Stigli.
Mladic za recepcijom zbunjen pojma nema o cemu mi pricamo. Kljucevi, gde, ko? Bulji u rezervacije, nista. Zove neki broj, aha, u redu je, please sorry, vadi kovertu iz fioke, kaze vidimo se sutra na dorucku. Jupi. Jos nista nije poslo po zlu. Veliki grad je jos uvek prijatan
(o fenomenu dolaska nevinog malogradjanskog coveka u bestidnost velikog grada videti onu sjajnu pricu Bore Radakovica)
Vracamo se nazad ka Jecnoj.. Vadimo kljuceve na kojima ima tri kljuca. Onim najmanjim otvaramo ogromna ulazna vrata broja 2, krecemo u hodnik levo. Tu su neka vrata, pokusavamo kljucevima, jednim, drugim, trecim, ne ide. Naravno, nesto mora da bude zajeb. Prosto ne ide. Proba ona, probam ja, ma jok. Na brzotroseci roaming mobilni zovemo one iz agencije iz Praga sa glupim pitanjem "dobro vece, izvinite sto vas budimo, ali mi ne mozemo da otvorimo vrata". Zena koja govori srpskohrvatski sa madjarskim akcentom, a izdaje apartmane i ima turisticku agenciju u Pragu kaze da ce sada da zove da isproverava. Zove, zaista, za par minuta, kaze, sve je u redu, kljucevi su ti, ne razume problem. Ajd, kazem, pokusacemo opet u strahu da ona ne dodje sa drugog kraja Praga u 1 ujutru da bi nam uzela kljuceve iz ruku i savrseno normalno otvorila prokleta vrata i onda gledala u nas retardirane. Nova tura pokusaja, proba devojka, ne ide, jebi ga. Probam ja, i.. herojski uspem. Vatromet. Poenta je bila drzati kljuceve skroz levo i tek onda otvoriti kvakom, jer se ono govno, ako ga ne drzis, vraca natrag. Skace, jebem ga, sta radi. Nazovem na mobilni zenu, kazem, sve je u redu, uspeli smo da otvorimo, jupi. Njen uzdah olaksanja je bio orgazmickih razmera.
Cudan lift, penjemo se na prvi sprat. I da nema kofera, isli bismo liftom. Otvaramo apartman i... sjajno.
Zaista. Velika soba, televizor, kauc. Kupatilo i WC odvojeni, frizider, solje, case, escajg, the whole thing. Druga soba, veliki krevet, mirisljava tamna posteljina, pogled kroz prozor nije neki, dobro ajde, vrata imaju i onu zvucnu mekanu izolaciju da, ako ste dosli sa detetom koje je u sobi sa sofom i TV-om, to dete ne cuje moguci tapkasti zvuk roditeljskog seksa.
Secajuci se hotela u kojima inace odsedamo, ovo je hajatovskim diskursom izreceno.. sjajno.
Pada prosecan seks. Zagrljeni, posle puta, prvi put u Pragu, nestajemo u snovima.
(nastavice se..)
PS jel ovo vama dosadno da citate? super ako jeste..
PPS Srecan Dan pobede!
|
- 01:21 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
08.05.2005., nedjelja
Stay Tuned...
Posto sam primetio kako ukoliko napisete reportazu iz nekog mesta koje ste posetili imate dobre sanse da vas objave na frajersko-jebackom mestu glavne stranice, ovih nekoliko dana cu provesti u reportaziranju nedavno provedenog vremena u Pragu. Pridruzite mi se u akciji citanja mojih dnevnih praskih aktivnosti sa ciljem jebacke pozicije art-e-fuckera.
(hvala svima na posetama)
|
- 01:30 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
|
