petak, 28.07.2006.

Nirvana

hvatam ventil obema rukama, stiscem cvrsto prste oko hladnog metala, napon misica i onda uz trzaj ventil popusta, najgore je proslo.. okrecem ga sve brze i brze i...
............i sada, konacno, pravim pauzu. stoj. nervoza, ljutnja, trka, frka, rokovi, dokumenti, papiri, datumi,molbe, prijave, ispiti : NAPOLJE! dobro raspolozenje, mir, opustanje, smeh, sunce i odmor: UNUTRA!!

duboko uzdisem kao ratnik-pobednik iza duge bitke.zatvaram oci dok vazduh puni moja pluca smirujuci me. gotovo je.
iza mene je hiljadu neprospavanih noci, ispijenih kafa, kilometara samlevenih tockovima bicikla i vozova, izgazenih stopalima, procitanih stranica i izdrljanih stolica u auli studio. iza mene su tri tone umora koje u ovom trenutku spadaju s mojih ramena poput teskoh zimskog ogrtaca. apsurdno, ali tek sad ga osecam, pomesan je zajedno s lakocom koja se budi.
iza mene je ofucani prljavi trg u padovi, centar studentskog okupljanja, iza mene je sivo crvena bljuvotina zgrade biologije, abortus nekog superinteligentnog i dobro placenog arhitekta, stara soba sad vec prazna i gola bez postera i fotki...
..iza mene je jedna druga studentka soba, glavni krivac moje nesanice, u jednom stanu natrpanom starim izandjalim i propalim namestajem koji vise nije sluzio nekoj bogatoj padovanskoj porodici, urnisan ucestalim zurkama i skrivenim nocnim posetama kao sto su moje. ukrasen je neizrecenom bezuvjetnom ljubavi i znojem, skripom kocnica mog bicikla ispod prozora i glasom Djordja Balasevica.
..iza mene je propala veza i otrcani ostatci ljubavi, ali neka, daju se oni oprati, dovoljno je trvda beogradska voda da to sve odnese, a ne bude li dosta, pobrinuce se zato moje voljeno jadransko more negdje pored splita..ili neuma.

tu negde kraj mene je jedan divni novi kofer, jos ne zna kome je pao saka i koliko ce biti izrabljivan i kud ce se sve vuci, ali neka, bice mu sigurno zanimljivo! njegov 10tak godina stariji kolega vec je stigao na odrediste, a koliko je puta prosao tim putem, vec bi sam trebao znat kako doci.
moja draga gitarica - nerazdvojni prijatelj se smeska, zna sta je ceka, trzalica je medju zicama, desno rame je spremno ceka.. prebacis i krenes... 16-17 sati voznje vozom se tako lako skrati s par akorda, narocito kad se prodje putem koji je kriv za zadnje tri godine inspiracije!

prijatelji, neki su vec otisli, neki cekaju kuci, neki su tu sa mnom.. koliko god da su stvari na ljubavnom planu komplikovane konfuzne i nikakve da postaju sve cesce nepodnosljive, toliko sto se prijatelja tice, moram biti zahvalna bogu, alahu, budi ili ko je vec gore dezuran za ljude koje imam kraj sebe. Narocito za onu blesu koja je trenutno 6 spratova iznad mene u belom mantilu i igra se vadjenja DNK iz bakterija... osim sto se radi o neverovatno sposobnom, lepom, zgodnom i tvrdoglavom zenskom bicu (pa balkanka je u pitanju!!), radi se i o zeni koja zna slusati kad je potrebno, za koju ne postoji doba dana i noci kad je prekasno ili prerano za pricu, telefonski razgovor nakon koga cesto sledi poziv: aj bejbe dodji prespavat u mene, nema mi cimerice! makar bilo 2 ujutro ! radi se o zeni koja pored toga zna reci pravu stvar kad je potrebno, i precutati kad nema mesta nikakvom savetu, koja fantasticno plese i koja je odgovorna za dio onih neprospavanih noci do 6 ujutro u diskoteci. Radi se o jednom od onih ljudi za koje bi ruku u vatru stavila, na koje mogu racunati i osloniti se.. i kojim bi zelila biti oslonac i sama.

dakle, to je to. kraj nekog perioda je tu, stavljam tacku i pocinjem novu recenicu. ili novi paragraf. ili novi list. ili novu knjigu.

cucemo se mi jos, nije ovo nikakav adio, nikakav arrivederci, auf weider sehen (sadrvane nadam se da je sad ok!), dovidjenja, zbogom i sl.. ovo je samo duboki udisaj opustanja...

pozdrav mojim blog prijateljima.. mozda me put nanese i do vas ,)

petak, 21.07.2006.

TAKO TI JE MALA MOJA...

...ilite kako bosanac uhvati svoju lovinu, tresne je toljagom i zatim odvuce u svoj brlog!

bosanac nikad ne ide direktno po svoj plen, uglavnom plen dolazi sam, il radi toga jer je doticni neodoljiv na prvi pogled, il radi toga jer plen zaista ima grozne ukuse sto se muskaraca tice, pritom je retardiran, corav i glup, il radi toga sto jednostavno bosanac ima ugradjen magnet u sebi pa htela ili ne htela dezurna kukavica dolija!
prvo ubojito oruzje nakon osmeha i pogleda je: NAGLASAK! zacinjen dobrom dozom jezickih postapalica, sav taj kupus te natera da se istopis poput govna na kisi, privuce te kao muve na govno (opet), i vec se tu vidi odma da si zaglibila u govna do grla i da spasa nema !!!

ako ste kojim slucajem tvrdja srca, pa vec klasicni stav, osmeh i naglasak nisu upalili, istopice vas time jer ce vas nazvati: MACKOM.
sad, svako normalno zensko bi se nasmejalo u facu bilo kome, osim naravno bosancerosu, koji to tako kaze da umesto automatskog gadjanja doticnog seljaka drvljem i kamenjem, krece automatsko gadjanje samom sobom!!

naravno, kad skrivi stogod, odma ce vas izvest a docice tako namirisan da ce vas njegova kosulja ugusiti poput gasne komore koja radi na Davidoff Cool Water For Him ili neku jevtiniju, ovaj, originalniju varijantu istog. ali sta se tu moze, to je sve tako prokleto slatko, naivno, nevino, iskreno i improvizovano da brdo uvreda, bukvica, lekcija i pretnji koje ste mu s pravom spremili jednostavno splasne i pretvori se u neznatnu kamaricu prasine koju je lako gurnuti pod tepih. umesto nje naraste ogromno brdo poljubaca, zagrljaja i zelje za istantnim krevetiranjem s istim, tako da u najverovatnijem slucaju nece stici ni da vas izvede kud je namerio!!

eeee, kad smo vec kod kreveta dosli: to se pretvara u bojno polje, ama koje duracell baterije - to ima generator ugradjen ne znam jos gde ( i pravo da vam kazem cudim se kako to jos nisam nasla!), i ne staje do obostranog toplotnog udara, tri litra mukom prolivenog znoja, orgazama dok prstiju na rukama ne ponestane (a u sledecoj turi se prelazi na nozne), i dok ona kukavica ne drekne ispod, iznad ili pored njega: ajde bolan vise dosta, ja ne mogu vise, prekini!!!
dakle, dok protivnicki tim ne prizna pobedu i ne zamase belom zastavom, po prigodi napravljenom od gaca, grudnjaka i sl. - nista! to nije ni jebavalo, po njegovom!

naravno, doticni ce nestati kad taman mislis da ga imas, ogluvice bas kad zvoni mobilni kad ti zoves, najverovatnije ce misliti da takvo blago ko sto je on ne treba zadrzati samo za jednu osobu, vec je treba deliti sa citavim covecanstvom, jer blaga sveta nisu licna imovina, vec upravo svetska...

... ko sto rece jedna moja prijateljica, mora da su shvatili "Fildzan Viska" od Zabranjenog Pusenja malo prebukvalno (naravno, i za to ima opravdanje:pa bosanac sam!)....

...." KO GOD NAIDJE, JEBI GA!!! TO OVDJE SVAKO ZNA!!"

.....i valjda ih zato ovako ludacki volim i obozavammmm!!!!!!!

ponedjeljak, 10.07.2006.

Italijani - svetski prvaci diskriminacije

zivim u ovoj usranoj zemlji vec 7 godina.
odve sam zavrsila gimnaziju kao najbolji djak u mojoj generaciji, toliko da ta skola jos prica o fenomenu s balkana koji nije bio zvanicno primljen u skolu jer dolazi iz "neproverene zemlje", koji je za mesec i po naucio italijanski a nakon 3 bila najbolji djak u razredu.
hvala lepo, zato sam pljuvala krv i zeludacnu kiselinu 4 puta dnevno mesecima, izgubila gomilu kose i ucila oko 8 sati dnevno sve zivo napamet bez da znam sta znace te reci. dakle, pobeda, pirova ali pobeda.

ovde sam pocela s fakultetom, i naravno za upis na fakultet sam konkurisala s italijanima, jer imam njihovu diplomu iz gimnazije. od 485 ljudi koji su konkurisali za upis na Biotehnologije, primljeno je 72. Od 485 ljudi stigla sam prva na listi, i s tog mesta se nisam skinula evo pune 4 godine.
Diplomirala sam sa 110 s pohvalom u 3 godine, s par ispita danih unapred i nakon diplome 2 meseca istrazivanja u americi. jedini slucaj na mom faksu.

Mrzim da se hvalim i redjam glupave brojke jednu za drugom, ovim zelim samo da kazem kako ova nacija treba da se srami i stidi da jedna strankinja sisa njihove studente naveliko, godinama, studirajuci na svom 4. jeziku dalekom od maternjeg. jer ne smatram sebe nikakvim genijem i fenomenom, sve sto imam i sto sam postigla samo je rezultat ludackog rada, godinama. Genije se radja jedan od milion, ali i taj ako ne razvija mozak zakrzlja, sposobni se postaje vremenom i radom na sebi i drugima, i to je moj slucaj. Ko god da je zagrejao stolicu koliko doticna u 7 godina tu bi bio, i kad ja mogu, mogli bi mnogi drugi.

sebi jedino odajem priznanje za hiperaktivnost i to sto sam uspela da sredim stvari tako da se moj zivot ne svede samo na fax i ucenje, da imam moju muziku, grupu, svirke, moju porodicu, prijatelje i ljubav, naravno. i sto me toliko ucenje i ocene nisu ucinile snobom. volela bi samo da prekinem da se stidim svojih ocena, da sakrivam index da ga ljudi ne vide i ne otkriju sta ima unutra jer ne zelim da se iko kraj mene oseca inferiornim, kad nije.

i nakon svega toga datog, postignutog i ucinjenog ovoj zemlji i u ovoj zemlji, danas sam isla po tu dragocenu neprejebivu nezamenljivu dozvolu za boravak.
koja jos nije spremna nakon 4 meseca cekanja jer fali neciji dragoceni potpis. taj potpis je toliko komplikovano stavit da treba cekati jos 21 dan da se doticni smiluje ili mozda nauci da pise kad nije do sad.
al ajde sto cu morati da cucim u praznom gradu do 31.7. bez ikakvog motiva jer zadnji ispit ove godine dajem ove nedelje, ajde sto cu se susiti i znojiti u ovoj dosadnoj padovi i sto cu izgubiti 15 dragocenih dana na mom voljenom balkanu gde me nema od zime jer za uskrs nije bilo mrdanja radi doticne dozvole...
...nego mi je dadose samo na godinu dana.

to znaci da moj divni plan o 9 meseci laboratorijskog rada u parizu propade. Trebala sam da odradim diplomski na Universite' du Marie e Pierre Curie, jedne od najprestiznijih ustanova, radilo se o istrazivanju jednog novog leka protiv leukemije, koji bi trebao da poboljsa hemioterapiju koja se koristi trenutno,i poboljsa ljudima ishode prezivljavanja (trenutno samo 5% 5 godina nakon hemioterapije...).

ALI NISTA OD TOGA!!
jer, dzaba ti ariannice sto si djak generacije!! dzaba ti sav tvoj slavni mozak!! Dzaba nedostizne ocene!! dzaba sto te laboratorija iz pariza trazi, zove i pomaze!! dzaba sve, jer si sa balkana duso moja, kad ces vise prestati da pokusavas i da se trudis, kad ces vise ugledati robijasku kulu koja ti je oko nogu i ruku vezana???
pa ne moze, sreco moja!! pa kako si uopste mogla da pomislis da je tako nesto moguce?? pa zar si zaboravila kako je proslo sa stipendijom jesenas? najbolji student na faksu nema stipendiju jer je strani student, da, da, a tip koji je uleteo jer su se slucajem ispraznila mesta je ima, 3600 eura stipendije njemu u dzep. a to sto mu fali vise od pola ispita, to nije bitno. Pa zar si zaboravila budalice jedna da si ti njima italijanski student samo kad treba da se upise na fax i takmici s italijanima na prijemnom ispitu, a kad treba da ti priznaju to, onda nista od toga/
i kako si samo mogla da zaboravis da ti kao extracommunitaria, tj NON-EU citizen ne mozes na njihov international student exchange, tj mozes, samo bez 500 eura mesecno finansiranja, nego se fino finansiraj sama!!

pa sad budalo kad si vec zapela da ides i priustis si to zadovoljstvo sama, i sve organizujes kao da si od januara u parizu, udri dobro glavom o zid da se podsetis DA NE MOZES, DUSO, NE MOZES!!!
jer, i da ti pomognu roditelji, prijatelji i sva rodbina ekonomski, i da je tvoj mozak ravan einsteinovom u tvom polju, opet nista od toga, jer NECES IMATI DOZVOLU ZA BORAVAK koja dovoljno dugo traje za takav poduhvat...

...zato bolje sreco digni ruke od svega, please stop tryin, kad i ovako sve to ne vodi nicemu...

...osecam se kao musica zatvorena u kutiju od pleksiglasa... sa svim svojim potencijalima i mogucnistima spremnim da se pokazu i dalje razviju, sposobna da pomeri svet ako treba... i krene ona punim poletom, ali svaki put je isto, svaki put se razbije te providne zidove, svaki put padne i ponovo se digne, nauci bolje da leti, opet se zaleti i opet se razbije... i tako sve u krug dok ne ponestane zraka unutra i dok se ne ugusi.....

....osim ako na kraju ne mutira u rovca i iskopa rupu ispod kutije i ne smugne tako!!
ipak, mi balkanci znamo metode koje oni ni ne sanjaju....

...zato volim balkan...i u ovim trenutcima najvise zalim onu zemlju kojoj pripadam a koje vise nema.. jer ona nas je mogla zastiti, ona nas je mogla sacuvati od ovih stvari.. jer nju su postovali i priznavali...

srijeda, 05.07.2006.

meseceva sonata u noci bez meseca

u dusi lagana slabost i titranje
zanesenost ometenost nevidljivim dimenzijama
dok hodam vrtim filmove u glavi
prizivam mirise trenutke ukuse treptaje
sumracnu sobu i toplotu u vazduhu
poluspustene kapke i intiman vlazan pogled
kapljice znoja sto s tvog cela stizu na moje
negjde u zraku zvoni praznina
i vjetar duva kroz suplji nevidljivi hodnik
o kome pjeva koga li zove za kim tuguje
koga poziva i mami na nove puteve?
moje noge bi plesale njegovu igru niz prasnjave staze
gitara na ramenu vec se ljulja
u mislima iz magle izranja balkan
okupan zorom
a onda se prenem osvrcem i gledam
datume, scadenze, obaveze, rokove,
moranja, termine, nevidljive okove
oko mojih gleznjeva su i vuku me
da ostanem
ti si slobodan i vec si daleko
znam zrak tvog odmora gust je i tezak
znam da sad povjetarca tu nema
da se on negdje drugo poigrava
ali cujem ga vec, smjeskom nagovestava da ce doci
ti si svoj i vec daleko
ti, jedinica mere za osecanja
u mom zivotu
sto se djeli na pre ili posle dana
u kom slucajno te sretoh
i iz straha za sekund ne izgubih

ovaj grad nije isti bez tebe
prazan pust i besmislen
bilo je mnogo lakse otici
ostaviti te u njemu
ovaj grad je prepun duhova
i ja sam jedna od njih
dok nocu lutam ulicama
kad put me nanese ispod tvog prozora

ti si svoj i daleko
u tvojim mislima ovo zadnje je mesto
paket stavljen sa strane na neko vreme
znam da je tako
jer kad gledam napred
ispred sebe vidim tvoja ramena
i gusim nadu sto se javlja bez prava
da u dusi ostala sam makar samo sjena
da tu i tamo koja misao se otrgne i krene
kao latica visnje na vetru
da koja tu i tamo utekne
da me nadje
s ove strane jadrana ima ih citav roj
ako sutra ti postelja ocvane
ako sutra zavejan osvanes
znaj da je moj
neka te miris podsjeti
na onu koja zna biti zena
ili tiha nevidljiva sjena
po potrebi slijepa, nikada gluva
sigurna opcija sto zadnja se cuva

..........u dusi nekako razvuceno vece
ne zovimo ga tuznim jer to ime
mu stoji ko kakva kratka lose skrojena kosulja
ne zovimo to losim raspolozenjem
jer u ovom ni atom losega nema
tu je, razvuceno,
privatna panonska nizija brdovitog balkana
u koju na trenutak upadnem, i svratim
ko zna koliko ce da me prati
koliko ce biti tu

jedno samo znam, a to je
da mi tako tako nedostajes, Bojane.....

subota, 01.07.2006.

dobre vibracije :))

zivot je igra uzimanja i davanja i pred tobom je...

samo uzimati se ne moze
ne moze se ni samo davati
osim ako nisi svetac
mada i oni imaju cilj svog davanja
bezuslovno mozda da ali besciljno i ne
sve ima svoj uslov makar on bio nevidljiv
makar ne pripadao ovom svetu

svet je vec pun zla i surov je sam po sebi
u ljudskoj prirodi i genima krije se jos praistorijski lovac
koji neizivljen pokrece ratove budi nemire
u ljudskim rukama i ljudskoj svesti je moc
da svojim dlanovima svojim sakama svojim srcima
izmene ovaj svet
kao da je od voska
i naprave ga po svojoj volji

svakog dana, malo po malo

i na nama stoji hocemo li potegnuti strune na instrumentima
koje te ruke prave koriste iskoriscavaju vole
na nama stoji hocemo li pustiti glas iz grla i misao iz duse
i dati svemiru jos jednu vibraciju
vratiti svemiru jos jednu vibraciju
mali deo energije iz koje smo potekli

samo na nama stoji koji cemo joj ton dati
koju boju koju nijansu koju mesavinu frekvencija
koju predigru talasnih duzina

svet je vec dovoljno pun zlobe i negative
svet je vec dovoljno pun jeda sto navire s izvora bola i straha

u kom zelim biti jedan pozitivni talas vise

u nadi da ce me takav jedan talas zapljusnuti, zauzvrat

"the music 's coming out of somewhere...
my heart is singing out a soundwave
from the Big Bang, the energy
my wave that sings between the galaxies...."

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

All content © 7.culo i 4.oko... - Designed by: Braco

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se