ponedjeljak, 10.07.2006.

Italijani - svetski prvaci diskriminacije

zivim u ovoj usranoj zemlji vec 7 godina.
odve sam zavrsila gimnaziju kao najbolji djak u mojoj generaciji, toliko da ta skola jos prica o fenomenu s balkana koji nije bio zvanicno primljen u skolu jer dolazi iz "neproverene zemlje", koji je za mesec i po naucio italijanski a nakon 3 bila najbolji djak u razredu.
hvala lepo, zato sam pljuvala krv i zeludacnu kiselinu 4 puta dnevno mesecima, izgubila gomilu kose i ucila oko 8 sati dnevno sve zivo napamet bez da znam sta znace te reci. dakle, pobeda, pirova ali pobeda.

ovde sam pocela s fakultetom, i naravno za upis na fakultet sam konkurisala s italijanima, jer imam njihovu diplomu iz gimnazije. od 485 ljudi koji su konkurisali za upis na Biotehnologije, primljeno je 72. Od 485 ljudi stigla sam prva na listi, i s tog mesta se nisam skinula evo pune 4 godine.
Diplomirala sam sa 110 s pohvalom u 3 godine, s par ispita danih unapred i nakon diplome 2 meseca istrazivanja u americi. jedini slucaj na mom faksu.

Mrzim da se hvalim i redjam glupave brojke jednu za drugom, ovim zelim samo da kazem kako ova nacija treba da se srami i stidi da jedna strankinja sisa njihove studente naveliko, godinama, studirajuci na svom 4. jeziku dalekom od maternjeg. jer ne smatram sebe nikakvim genijem i fenomenom, sve sto imam i sto sam postigla samo je rezultat ludackog rada, godinama. Genije se radja jedan od milion, ali i taj ako ne razvija mozak zakrzlja, sposobni se postaje vremenom i radom na sebi i drugima, i to je moj slucaj. Ko god da je zagrejao stolicu koliko doticna u 7 godina tu bi bio, i kad ja mogu, mogli bi mnogi drugi.

sebi jedino odajem priznanje za hiperaktivnost i to sto sam uspela da sredim stvari tako da se moj zivot ne svede samo na fax i ucenje, da imam moju muziku, grupu, svirke, moju porodicu, prijatelje i ljubav, naravno. i sto me toliko ucenje i ocene nisu ucinile snobom. volela bi samo da prekinem da se stidim svojih ocena, da sakrivam index da ga ljudi ne vide i ne otkriju sta ima unutra jer ne zelim da se iko kraj mene oseca inferiornim, kad nije.

i nakon svega toga datog, postignutog i ucinjenog ovoj zemlji i u ovoj zemlji, danas sam isla po tu dragocenu neprejebivu nezamenljivu dozvolu za boravak.
koja jos nije spremna nakon 4 meseca cekanja jer fali neciji dragoceni potpis. taj potpis je toliko komplikovano stavit da treba cekati jos 21 dan da se doticni smiluje ili mozda nauci da pise kad nije do sad.
al ajde sto cu morati da cucim u praznom gradu do 31.7. bez ikakvog motiva jer zadnji ispit ove godine dajem ove nedelje, ajde sto cu se susiti i znojiti u ovoj dosadnoj padovi i sto cu izgubiti 15 dragocenih dana na mom voljenom balkanu gde me nema od zime jer za uskrs nije bilo mrdanja radi doticne dozvole...
...nego mi je dadose samo na godinu dana.

to znaci da moj divni plan o 9 meseci laboratorijskog rada u parizu propade. Trebala sam da odradim diplomski na Universite' du Marie e Pierre Curie, jedne od najprestiznijih ustanova, radilo se o istrazivanju jednog novog leka protiv leukemije, koji bi trebao da poboljsa hemioterapiju koja se koristi trenutno,i poboljsa ljudima ishode prezivljavanja (trenutno samo 5% 5 godina nakon hemioterapije...).

ALI NISTA OD TOGA!!
jer, dzaba ti ariannice sto si djak generacije!! dzaba ti sav tvoj slavni mozak!! Dzaba nedostizne ocene!! dzaba sto te laboratorija iz pariza trazi, zove i pomaze!! dzaba sve, jer si sa balkana duso moja, kad ces vise prestati da pokusavas i da se trudis, kad ces vise ugledati robijasku kulu koja ti je oko nogu i ruku vezana???
pa ne moze, sreco moja!! pa kako si uopste mogla da pomislis da je tako nesto moguce?? pa zar si zaboravila kako je proslo sa stipendijom jesenas? najbolji student na faksu nema stipendiju jer je strani student, da, da, a tip koji je uleteo jer su se slucajem ispraznila mesta je ima, 3600 eura stipendije njemu u dzep. a to sto mu fali vise od pola ispita, to nije bitno. Pa zar si zaboravila budalice jedna da si ti njima italijanski student samo kad treba da se upise na fax i takmici s italijanima na prijemnom ispitu, a kad treba da ti priznaju to, onda nista od toga/
i kako si samo mogla da zaboravis da ti kao extracommunitaria, tj NON-EU citizen ne mozes na njihov international student exchange, tj mozes, samo bez 500 eura mesecno finansiranja, nego se fino finansiraj sama!!

pa sad budalo kad si vec zapela da ides i priustis si to zadovoljstvo sama, i sve organizujes kao da si od januara u parizu, udri dobro glavom o zid da se podsetis DA NE MOZES, DUSO, NE MOZES!!!
jer, i da ti pomognu roditelji, prijatelji i sva rodbina ekonomski, i da je tvoj mozak ravan einsteinovom u tvom polju, opet nista od toga, jer NECES IMATI DOZVOLU ZA BORAVAK koja dovoljno dugo traje za takav poduhvat...

...zato bolje sreco digni ruke od svega, please stop tryin, kad i ovako sve to ne vodi nicemu...

...osecam se kao musica zatvorena u kutiju od pleksiglasa... sa svim svojim potencijalima i mogucnistima spremnim da se pokazu i dalje razviju, sposobna da pomeri svet ako treba... i krene ona punim poletom, ali svaki put je isto, svaki put se razbije te providne zidove, svaki put padne i ponovo se digne, nauci bolje da leti, opet se zaleti i opet se razbije... i tako sve u krug dok ne ponestane zraka unutra i dok se ne ugusi.....

....osim ako na kraju ne mutira u rovca i iskopa rupu ispod kutije i ne smugne tako!!
ipak, mi balkanci znamo metode koje oni ni ne sanjaju....

...zato volim balkan...i u ovim trenutcima najvise zalim onu zemlju kojoj pripadam a koje vise nema.. jer ona nas je mogla zastiti, ona nas je mogla sacuvati od ovih stvari.. jer nju su postovali i priznavali...

<< Arhiva >>

All content © 7.culo i 4.oko... - Designed by: Braco

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se