7.culo i 4.oko...

hmm juce i prekjuce se stopilo u jedan dugo dan subotunedelju sve zajedno... zbog neprospavane noci... provedene uz dobru muziku i najbolju lontanu u diskoteci..
...prekinutu jedino necijom porukom i 2 propustena poziva...
..nedeljno budjene pocinje horoskopom u 12.30, to jest maminom porukom:ej budalo imas horoskop...da slucajno ne prespavam vremensku prognozu za sledecu nedelju, to bi bio teski zlocin!!

..i sad, da ne razvlacim, da nastavimo zdrav studentski zivot kad smo vec zdravo izhajsale do zore, ajde da zdravo i doruckujemo (ok ok cokolada u krevetu uz TV i horoskop se ne racuna!!!)... pravo u Mc Donalds pa onda iza toga u grad na cappucino - prava italijanska tradicija: hamburger i cappucino... tako je i sam Al Cappone u Chicagu doruckovao!

sednemo mi tako u jedan kafic gde sam se vec dobrano izblamirala pre tacno godinu i 10 dana (i jos imam obraza uci unitra!!), i narucimo dva ZESTOKA kapucina!!
toliko zestoka da me lontana 10 minuta kasnije (kad je to tesko pice doprlo do mog mozga) u 3 nepune sekunde ubedila da je velika crna kutija kraj zida klavir a ne mrtvacki kovceg, i da idem ODMA da sviram...
...gazda me je odma pustio (ah, pa kad sam vec VIP u blamovima!), i tako s onim kapucinom medju neuronima (eh a tesko mi opit mozak velicine zrna graska, ubilo se!!) sednem za klavir...

...gledam ga,gleda me, gledamo se... vecni konflikt u meni se javlja... budi se bitka:ajde, da vidimo kako si zaboravila sve...hajde hajde, vec 2 godine te nema..saplesce se ti prsti, znam ih, zaboravice note rodjene pesme ta glava, znam je...u vazduhu izmedju nas elektricitet pred okrsaj...

...88 dirki i 10 prstiju. 2 pedale od kojih jedna slomljena i 2 stopala koja se s tim igraju od 6.godine. 2 ruke i 2 godine koje ih dele od dugog crno-belog osmeha. 2 sekunde i 1 pesma koja navire. 1 osmeh i...

...440 hertza odzvanja u prostoriji. oruzje je spusteno, primirje nepotpisano, od rata se jednostavno odustaje. rivalstvo nestaje,, s njim i napetost. hej, dobrodosla, dugo te nije bilo... nek si mi se samo vratila.. ma tu sam tu sam tu sam... slusaj me... slusaj...
...i grlo popusta... okovi spadaju s glasnih zica... ostatak prostorije nestaje oko mene... u potpunosti... osim jednog prijateljskog lica, prisustva s moje leve strane... cujem njen alt dok peva sa mnom...
...i na kraju ostajemo on i ja i on. najbolji prijatelj iz detinjstva i moja posledjna uteha. kanta za smece gde baciti ljutnju, bol i tugu, rpijateljsko narucije gde podeliti smeh, radost i entuzijazam. polje za moju inspiraciju.
on i ja i on. prozirna senka i duh medju notama, dim ispisan izmedju redova i kad reci govore direktno, on, vecno prisutan i odsutan, un fantasma... on, koji je tu, par ulica od mene, kome sam toliko puta svirala i koji me ne cuje...

...sve je tu, dobro i zlo... nista osim ta 2 kvadratna metra u kojim sam mi nije vazno... jer, nakon toliko vremena, sviram samo za sebe. za svoju dusu.