nedjelja, 17.12.2006.

Sophie

sophie.. knowledge is your name
it's not what i do but what i am
that you go straight to
as if it was.. as if it was... you

maybe "a soulmate" i sto excessive,
madness is dominant or is it recessive?
i really don't want a definition..
..just play by ear if you're a musician
..just improvise to this if yo're a musician

Sophie.. you see...
... the weakest part of me
...who let you see through?
it wasn't me, you simply do...

so free.. mentally we're intertwined
you know this words before the song begins
corpulate the feeling of mind-reading
revealing inner stiches still somewhat bleeding..

it is your look that makes me feel so afraid
reading all that's sad and sick and frayed
i still don't know should I and how to take it
..but before you i always stand naked..
..for some reason i am out here naked


Sophie.. you see...
... the deepest part of me
...who gave you the key?
it wasn't me, it wasn't me...


...it's just your own skill
..upon my own skin...


@ by Arianna 2006

nedjelja, 10.12.2006.

RED HOT CHILI PEPEPRS, MILANO 30.11.2006.

KOJA JE VEROVATNOCA DA DOBIJES KARTU ZA TVOJU OMILJENU GRUPU, ZA KONCERT KOJI CEKAS 10 GODINA I TO DAN PRED SAM SHOW, RASPRODAT JOS U AVGUSTU, I TO OD OSOBE KOJA TE JEDVA ZNA I VIDJENJA, PRICALA JE S TOBOM DVA PUTA I TO PRE TRI GODINE? KOJA TI USPUT TU KARTU POKLONI I JOS TE ODVEZE DO MILANA I NAZAD??????

DOBRO, NIKOJA. ali MENI se desilo... this life is more than ordinary ;-) .... ..desilo se cudo za koje se nisam cak ni pomolila.. za koje nisam ni trazila da se desi... toliko daleko i nemoguce se cinilo...

hladan novembarski vazduh, pola italije cek au redu, jedina dva koncerta za apninsko poluostrvo, prvi, 29.11. rasprodat u pola sata, i radi toga zakazan i drugi show, 30.11... cuju se svi moguci italiajski dialekti, strani jezici iz pola evrope, i nas se probija tamo negde.. Ilario, decko koji mi je poklonio kartu je euforican. ali njegoa euforija je ravnodusnost naspram moje.
predgrupa pocinje da svira pred jos polupraznom halom u 20.00. preskacemo ogradu i iz treceg skacemo u drugi krug Datch foruma. Staff zaduzen za osvetljenje se pentra uz visece lestvice do dve ogromne sfere postavljene visoko iznad bine. 6 hrabrih spidermana-tehnicara se zaustavlja na tim visecim platformama uz aplauze i zvizduke. sho'w getting ready to start.
za predgrupom koja nestaje dolazi i ostatak crewa. montira ustimava i isrpobava instrumente, zvucnike.. cini mi se kao drugi najbolji posao na kugli zemaljskoj (prvi je naravno rockstar, a treci je istrazivac).gore pomenuti spidermani gase svetla na tribinama, napetost raste... kratko nakon toga nastaje totalni mrak, munja siba moju kicmu penjuci se uz nju u sekundi tisine, i onda vrisak, svetla aplauzi.. hala se trese pod raspaljenom publikom... RED HOT CHILI PEPPERS ARE ON THE STAGE, LADIES AND GENTLEMAN!

i dok prvi neidentifikovani leteci objekti dopiru na binu, Chad udara cetri cetvrtine.. one, two, three, four...Flea i John kao jedno bice dolivaju ulje na vartu.. prve note pesme CAN'T STOP pune dvoranu.. Anthony moja ljubav leti preko bine na sve strane.. drzite se polecemoooooooooooo...

....ogromni ekran, isti identican koji mozete videti u njihovom zadnjem spotu "SNOW" iza banda prenosi slike sa bine...
Flea ne staje ni sekunde izmedju jedne pesme i druge, ni sa prstima niti s bilo kojim drugim delom tela. Izgleda kao neki ludi vanzemaljac koji je eto sleteo tu d se malo izivi zabavi i pruzi i nama svoje lude energije.. covek je neverovatan, naprosto zraci, izgleda ko da ima muziku a ne krv u venama...a i ima je..
Chad razvaljuje bubnjeve kao da su serpice po kojim lupa klinac od 3 godine, neumoran je kao da nista lakse od toga nema. ne skida osmeh sa lica, smao on i Flea znaju o ratu koji vode i o medjusobnim zajebavanjima...na ciste chadove 4/4 Flea iz zajebancije u sred pesme predje u 7/4 krug ili dva, onda se vrati.. ostatak benda ni ne primecuje kojim putevima seta rodjeni basista, valjda su navikli na njegove ritmicke walkabouts.. ja ne.. nikad mi ih nece biti dosta. Lik je inace s pune 44 godine izasao na binu smao u crnim farmerkama i carapama, a gore kao i obicno nista.. osim gole koze, tetovaza i misica. Nije prestao da skace ni sekunde, rasturajuci onaj bas u bilo kojoj zamislivoj i nezamislivoj pozi!!!
John sasvim kratko osisan u svojoj standardnoj kariranoj kosulji kratkih rukava izgleda kao autisticar koji se tu slucajno nasao.. naravno ako ignorisete ono sto izlazi iz njegovog pojacala.. u pocetku izgleda da je Flea jedino bice s kojim uspeva da komunicira, uglavnom telepatski... nakon Dani California, Tell me Baby, Snow i Me and My Friends (nema koncerta da su ovu preskocili!) dolazi do transformacije i stage je njegov...
Anthony, eeee.........kao prvo,opet nosi dugu kosu. nisam mogla ni da zamislim da bi mi necija kosa mogla TOLIKO da nedostaje.. inace on je kriv za moje traume iz detinjstva zbog kojih i dan danas patim za momcima duge kose, on je kriv za moju ludu ljubav prema L.A.-ju i Lakersima, on je kriv za moje perverzne sale, oni su krivi za moju muziku i za sviranje basa, oni su krivi za moju sobu tapaciranu posterima... Anthony nakon 6-7 meseci turneje ima glasa za petoro ljudi, ne promasuje ni jednu jedinu notu ni jedne jedine pesme.. skace i igra kao lud po citavoj bini, zajebava ostatak benda i to bas u tehnicki najtezim trenutcima, pravi stoj na rukama na velikom dobosu dok chad naravno ne prestaje da udara... sve to bez da izgubi ni trunku daha. s 44 godine izgleda bolje nego ikad. jedino ogromi ekran iza njih otkriva nesto sto se ni iz cega drugog nije dalo primetiti..

dok su Chad Flea i John zaista prepuni energije i srece (chad bez obzira na fizicki napor niti jednog jeidnog sekunda nije prestao da se smeje a bio je gola voda nakon 10minuta), kamere na anthonyjevom licu, u trenutcima mirovanja otkrivaju dva ogromna podocnjaka i neizrecivo tuzan i ubijen pogled. u nekim trenutcima se cini da tekstove govori cisto automatski, sto i jeste bilo na momente.. tri puta je pogresio tekst sve skupa, mislim ili zamenio dva reda, ili dva puta otpevao jedan isti, ili obrnuo redosled strofa... mislim da sam bila jedina budala u citavoj publici koj aje to primetila.. je ritalijani ne razumeju ni rec od onog sto bend peva.. ovde je engleski jezik misaona imenica..
anyway, dozvolite da kazem da heroin nema veze s tim ovog puta. ne govorim na prazvno vec iz iskustva (ali necu sad o tome), takav pogled sam jedino imala prilike da vidim u izuzetno tuznim trenutcima kod malo ljudi.. mislim tuzno je slaba rec. ne zelim da idem u detalje, ali radilo se uglavnom o onim momentima u kojim neko saznaje za bolest/smrt clana porodice ili vrlo drage osobe, kraj izuzetno vazne veze, i sl..
...ovo je bio prvi put da je taj covek citav koncert ostao u kosulji.
... i bez obzira na sve to, opet su dali maksimum.

nakon stvari kao sto su Charlie, Me and My Friends, Fortune Faded, dani California, Snow, i Parallel Universe na publiku se spusta jedna lagana i tuzna Don't Forget Me. Pesma me trostruko pogadja, i zbog momenta u kom je odsvirana, zbog nacina na koji je izvedena, zbog Anthonyjevog glasa, zvog teksta i zbog onoga na sta mene asocira i podseca, i iz cega me je izvukla. Slusam je bukvano na kolenima. Na noge i skakanje me vraca Tell me Baby, pracena sa Scar Tissue, Slow Cheetah i petominutnom cistom improvizacijom koja je prethodila naravno Californication (treba li pominjati da sam znala odma sta sledi?).. uz kojuje projektovan kratkometrazni film sastavljen od isecaka iz stripova stila pop-art.. nakob ludacke eksplozije zvana Funky Monks band napusta binu uz ovacije, urlike, aplauze, skakanje i ostale nacine da se pita samo jedna stvar: BIS, JOS JOS JOS...
Chad se prvi vraca na binu u MTERAZZIjevom dresu (treba li napomenuti da se hala sportova skoro srusila pod pomamom zabara?) poklanjajuci nam jedan drum solo, sve skupa s akrobatskim bacanjem palica i sl (koje su na kraju koncerta zavrsili naravno u publici!)...to nas ometa dok se ostatak benda sunja na neostvetljene delove bine.
ludacku energiju skakanje i aplauze prekida john sa gitarom ciji akordi poput noza seku vazduh, atmosferu, moje noge i mene... UNDER THE BRIDGE... nemam reci i komentara za pesmu, ne zelim ni da pokusam da opisem osecaj.. sve skupa me vraca u devedesete.. kad je sve bilo tako jednostavno..anthony s tom njegovom kosom jos upotpunjava dozivljaj.. bina se razmrljava i nestaje pod suzama...
...koje sam,primorana da obrisem iste sekunde u kojoj zadnji johnov akord odzvanja.. jer je onaj ludak od Flea vec bio poceo da svira SIR PSYCHO SEXY!!!
ima li ista lepse na ovoj planeti nego sir Psycho Sexy otpevana licno by Sir Psycho Sexy himself na 30m od tebe??? hmmmmmm da, jedino a life with him ;-)))))))))))))))))))))
Naravno, kao i na BSSM, sledi They're Red Hot s kojom ovaj jedinstveni i neponovljivi bend pozdravlja publiku...

nemam reci za ovaj show... ali zato imam majicu ;-))))))))) !!!!!!!! s crvenim simbolom benda i natpisom RED HOT CHILI PEPPERS pravo preko SRCA!!! (I levog i desnog )

petak, 28.07.2006.

Nirvana

hvatam ventil obema rukama, stiscem cvrsto prste oko hladnog metala, napon misica i onda uz trzaj ventil popusta, najgore je proslo.. okrecem ga sve brze i brze i...
............i sada, konacno, pravim pauzu. stoj. nervoza, ljutnja, trka, frka, rokovi, dokumenti, papiri, datumi,molbe, prijave, ispiti : NAPOLJE! dobro raspolozenje, mir, opustanje, smeh, sunce i odmor: UNUTRA!!

duboko uzdisem kao ratnik-pobednik iza duge bitke.zatvaram oci dok vazduh puni moja pluca smirujuci me. gotovo je.
iza mene je hiljadu neprospavanih noci, ispijenih kafa, kilometara samlevenih tockovima bicikla i vozova, izgazenih stopalima, procitanih stranica i izdrljanih stolica u auli studio. iza mene su tri tone umora koje u ovom trenutku spadaju s mojih ramena poput teskoh zimskog ogrtaca. apsurdno, ali tek sad ga osecam, pomesan je zajedno s lakocom koja se budi.
iza mene je ofucani prljavi trg u padovi, centar studentskog okupljanja, iza mene je sivo crvena bljuvotina zgrade biologije, abortus nekog superinteligentnog i dobro placenog arhitekta, stara soba sad vec prazna i gola bez postera i fotki...
..iza mene je jedna druga studentka soba, glavni krivac moje nesanice, u jednom stanu natrpanom starim izandjalim i propalim namestajem koji vise nije sluzio nekoj bogatoj padovanskoj porodici, urnisan ucestalim zurkama i skrivenim nocnim posetama kao sto su moje. ukrasen je neizrecenom bezuvjetnom ljubavi i znojem, skripom kocnica mog bicikla ispod prozora i glasom Djordja Balasevica.
..iza mene je propala veza i otrcani ostatci ljubavi, ali neka, daju se oni oprati, dovoljno je trvda beogradska voda da to sve odnese, a ne bude li dosta, pobrinuce se zato moje voljeno jadransko more negdje pored splita..ili neuma.

tu negde kraj mene je jedan divni novi kofer, jos ne zna kome je pao saka i koliko ce biti izrabljivan i kud ce se sve vuci, ali neka, bice mu sigurno zanimljivo! njegov 10tak godina stariji kolega vec je stigao na odrediste, a koliko je puta prosao tim putem, vec bi sam trebao znat kako doci.
moja draga gitarica - nerazdvojni prijatelj se smeska, zna sta je ceka, trzalica je medju zicama, desno rame je spremno ceka.. prebacis i krenes... 16-17 sati voznje vozom se tako lako skrati s par akorda, narocito kad se prodje putem koji je kriv za zadnje tri godine inspiracije!

prijatelji, neki su vec otisli, neki cekaju kuci, neki su tu sa mnom.. koliko god da su stvari na ljubavnom planu komplikovane konfuzne i nikakve da postaju sve cesce nepodnosljive, toliko sto se prijatelja tice, moram biti zahvalna bogu, alahu, budi ili ko je vec gore dezuran za ljude koje imam kraj sebe. Narocito za onu blesu koja je trenutno 6 spratova iznad mene u belom mantilu i igra se vadjenja DNK iz bakterija... osim sto se radi o neverovatno sposobnom, lepom, zgodnom i tvrdoglavom zenskom bicu (pa balkanka je u pitanju!!), radi se i o zeni koja zna slusati kad je potrebno, za koju ne postoji doba dana i noci kad je prekasno ili prerano za pricu, telefonski razgovor nakon koga cesto sledi poziv: aj bejbe dodji prespavat u mene, nema mi cimerice! makar bilo 2 ujutro ! radi se o zeni koja pored toga zna reci pravu stvar kad je potrebno, i precutati kad nema mesta nikakvom savetu, koja fantasticno plese i koja je odgovorna za dio onih neprospavanih noci do 6 ujutro u diskoteci. Radi se o jednom od onih ljudi za koje bi ruku u vatru stavila, na koje mogu racunati i osloniti se.. i kojim bi zelila biti oslonac i sama.

dakle, to je to. kraj nekog perioda je tu, stavljam tacku i pocinjem novu recenicu. ili novi paragraf. ili novi list. ili novu knjigu.

cucemo se mi jos, nije ovo nikakav adio, nikakav arrivederci, auf weider sehen (sadrvane nadam se da je sad ok!), dovidjenja, zbogom i sl.. ovo je samo duboki udisaj opustanja...

pozdrav mojim blog prijateljima.. mozda me put nanese i do vas ,)

petak, 21.07.2006.

TAKO TI JE MALA MOJA...

...ilite kako bosanac uhvati svoju lovinu, tresne je toljagom i zatim odvuce u svoj brlog!

bosanac nikad ne ide direktno po svoj plen, uglavnom plen dolazi sam, il radi toga jer je doticni neodoljiv na prvi pogled, il radi toga jer plen zaista ima grozne ukuse sto se muskaraca tice, pritom je retardiran, corav i glup, il radi toga sto jednostavno bosanac ima ugradjen magnet u sebi pa htela ili ne htela dezurna kukavica dolija!
prvo ubojito oruzje nakon osmeha i pogleda je: NAGLASAK! zacinjen dobrom dozom jezickih postapalica, sav taj kupus te natera da se istopis poput govna na kisi, privuce te kao muve na govno (opet), i vec se tu vidi odma da si zaglibila u govna do grla i da spasa nema !!!

ako ste kojim slucajem tvrdja srca, pa vec klasicni stav, osmeh i naglasak nisu upalili, istopice vas time jer ce vas nazvati: MACKOM.
sad, svako normalno zensko bi se nasmejalo u facu bilo kome, osim naravno bosancerosu, koji to tako kaze da umesto automatskog gadjanja doticnog seljaka drvljem i kamenjem, krece automatsko gadjanje samom sobom!!

naravno, kad skrivi stogod, odma ce vas izvest a docice tako namirisan da ce vas njegova kosulja ugusiti poput gasne komore koja radi na Davidoff Cool Water For Him ili neku jevtiniju, ovaj, originalniju varijantu istog. ali sta se tu moze, to je sve tako prokleto slatko, naivno, nevino, iskreno i improvizovano da brdo uvreda, bukvica, lekcija i pretnji koje ste mu s pravom spremili jednostavno splasne i pretvori se u neznatnu kamaricu prasine koju je lako gurnuti pod tepih. umesto nje naraste ogromno brdo poljubaca, zagrljaja i zelje za istantnim krevetiranjem s istim, tako da u najverovatnijem slucaju nece stici ni da vas izvede kud je namerio!!

eeee, kad smo vec kod kreveta dosli: to se pretvara u bojno polje, ama koje duracell baterije - to ima generator ugradjen ne znam jos gde ( i pravo da vam kazem cudim se kako to jos nisam nasla!), i ne staje do obostranog toplotnog udara, tri litra mukom prolivenog znoja, orgazama dok prstiju na rukama ne ponestane (a u sledecoj turi se prelazi na nozne), i dok ona kukavica ne drekne ispod, iznad ili pored njega: ajde bolan vise dosta, ja ne mogu vise, prekini!!!
dakle, dok protivnicki tim ne prizna pobedu i ne zamase belom zastavom, po prigodi napravljenom od gaca, grudnjaka i sl. - nista! to nije ni jebavalo, po njegovom!

naravno, doticni ce nestati kad taman mislis da ga imas, ogluvice bas kad zvoni mobilni kad ti zoves, najverovatnije ce misliti da takvo blago ko sto je on ne treba zadrzati samo za jednu osobu, vec je treba deliti sa citavim covecanstvom, jer blaga sveta nisu licna imovina, vec upravo svetska...

... ko sto rece jedna moja prijateljica, mora da su shvatili "Fildzan Viska" od Zabranjenog Pusenja malo prebukvalno (naravno, i za to ima opravdanje:pa bosanac sam!)....

...." KO GOD NAIDJE, JEBI GA!!! TO OVDJE SVAKO ZNA!!"

.....i valjda ih zato ovako ludacki volim i obozavammmm!!!!!!!

ponedjeljak, 10.07.2006.

Italijani - svetski prvaci diskriminacije

zivim u ovoj usranoj zemlji vec 7 godina.
odve sam zavrsila gimnaziju kao najbolji djak u mojoj generaciji, toliko da ta skola jos prica o fenomenu s balkana koji nije bio zvanicno primljen u skolu jer dolazi iz "neproverene zemlje", koji je za mesec i po naucio italijanski a nakon 3 bila najbolji djak u razredu.
hvala lepo, zato sam pljuvala krv i zeludacnu kiselinu 4 puta dnevno mesecima, izgubila gomilu kose i ucila oko 8 sati dnevno sve zivo napamet bez da znam sta znace te reci. dakle, pobeda, pirova ali pobeda.

ovde sam pocela s fakultetom, i naravno za upis na fakultet sam konkurisala s italijanima, jer imam njihovu diplomu iz gimnazije. od 485 ljudi koji su konkurisali za upis na Biotehnologije, primljeno je 72. Od 485 ljudi stigla sam prva na listi, i s tog mesta se nisam skinula evo pune 4 godine.
Diplomirala sam sa 110 s pohvalom u 3 godine, s par ispita danih unapred i nakon diplome 2 meseca istrazivanja u americi. jedini slucaj na mom faksu.

Mrzim da se hvalim i redjam glupave brojke jednu za drugom, ovim zelim samo da kazem kako ova nacija treba da se srami i stidi da jedna strankinja sisa njihove studente naveliko, godinama, studirajuci na svom 4. jeziku dalekom od maternjeg. jer ne smatram sebe nikakvim genijem i fenomenom, sve sto imam i sto sam postigla samo je rezultat ludackog rada, godinama. Genije se radja jedan od milion, ali i taj ako ne razvija mozak zakrzlja, sposobni se postaje vremenom i radom na sebi i drugima, i to je moj slucaj. Ko god da je zagrejao stolicu koliko doticna u 7 godina tu bi bio, i kad ja mogu, mogli bi mnogi drugi.

sebi jedino odajem priznanje za hiperaktivnost i to sto sam uspela da sredim stvari tako da se moj zivot ne svede samo na fax i ucenje, da imam moju muziku, grupu, svirke, moju porodicu, prijatelje i ljubav, naravno. i sto me toliko ucenje i ocene nisu ucinile snobom. volela bi samo da prekinem da se stidim svojih ocena, da sakrivam index da ga ljudi ne vide i ne otkriju sta ima unutra jer ne zelim da se iko kraj mene oseca inferiornim, kad nije.

i nakon svega toga datog, postignutog i ucinjenog ovoj zemlji i u ovoj zemlji, danas sam isla po tu dragocenu neprejebivu nezamenljivu dozvolu za boravak.
koja jos nije spremna nakon 4 meseca cekanja jer fali neciji dragoceni potpis. taj potpis je toliko komplikovano stavit da treba cekati jos 21 dan da se doticni smiluje ili mozda nauci da pise kad nije do sad.
al ajde sto cu morati da cucim u praznom gradu do 31.7. bez ikakvog motiva jer zadnji ispit ove godine dajem ove nedelje, ajde sto cu se susiti i znojiti u ovoj dosadnoj padovi i sto cu izgubiti 15 dragocenih dana na mom voljenom balkanu gde me nema od zime jer za uskrs nije bilo mrdanja radi doticne dozvole...
...nego mi je dadose samo na godinu dana.

to znaci da moj divni plan o 9 meseci laboratorijskog rada u parizu propade. Trebala sam da odradim diplomski na Universite' du Marie e Pierre Curie, jedne od najprestiznijih ustanova, radilo se o istrazivanju jednog novog leka protiv leukemije, koji bi trebao da poboljsa hemioterapiju koja se koristi trenutno,i poboljsa ljudima ishode prezivljavanja (trenutno samo 5% 5 godina nakon hemioterapije...).

ALI NISTA OD TOGA!!
jer, dzaba ti ariannice sto si djak generacije!! dzaba ti sav tvoj slavni mozak!! Dzaba nedostizne ocene!! dzaba sto te laboratorija iz pariza trazi, zove i pomaze!! dzaba sve, jer si sa balkana duso moja, kad ces vise prestati da pokusavas i da se trudis, kad ces vise ugledati robijasku kulu koja ti je oko nogu i ruku vezana???
pa ne moze, sreco moja!! pa kako si uopste mogla da pomislis da je tako nesto moguce?? pa zar si zaboravila kako je proslo sa stipendijom jesenas? najbolji student na faksu nema stipendiju jer je strani student, da, da, a tip koji je uleteo jer su se slucajem ispraznila mesta je ima, 3600 eura stipendije njemu u dzep. a to sto mu fali vise od pola ispita, to nije bitno. Pa zar si zaboravila budalice jedna da si ti njima italijanski student samo kad treba da se upise na fax i takmici s italijanima na prijemnom ispitu, a kad treba da ti priznaju to, onda nista od toga/
i kako si samo mogla da zaboravis da ti kao extracommunitaria, tj NON-EU citizen ne mozes na njihov international student exchange, tj mozes, samo bez 500 eura mesecno finansiranja, nego se fino finansiraj sama!!

pa sad budalo kad si vec zapela da ides i priustis si to zadovoljstvo sama, i sve organizujes kao da si od januara u parizu, udri dobro glavom o zid da se podsetis DA NE MOZES, DUSO, NE MOZES!!!
jer, i da ti pomognu roditelji, prijatelji i sva rodbina ekonomski, i da je tvoj mozak ravan einsteinovom u tvom polju, opet nista od toga, jer NECES IMATI DOZVOLU ZA BORAVAK koja dovoljno dugo traje za takav poduhvat...

...zato bolje sreco digni ruke od svega, please stop tryin, kad i ovako sve to ne vodi nicemu...

...osecam se kao musica zatvorena u kutiju od pleksiglasa... sa svim svojim potencijalima i mogucnistima spremnim da se pokazu i dalje razviju, sposobna da pomeri svet ako treba... i krene ona punim poletom, ali svaki put je isto, svaki put se razbije te providne zidove, svaki put padne i ponovo se digne, nauci bolje da leti, opet se zaleti i opet se razbije... i tako sve u krug dok ne ponestane zraka unutra i dok se ne ugusi.....

....osim ako na kraju ne mutira u rovca i iskopa rupu ispod kutije i ne smugne tako!!
ipak, mi balkanci znamo metode koje oni ni ne sanjaju....

...zato volim balkan...i u ovim trenutcima najvise zalim onu zemlju kojoj pripadam a koje vise nema.. jer ona nas je mogla zastiti, ona nas je mogla sacuvati od ovih stvari.. jer nju su postovali i priznavali...

srijeda, 05.07.2006.

meseceva sonata u noci bez meseca

u dusi lagana slabost i titranje
zanesenost ometenost nevidljivim dimenzijama
dok hodam vrtim filmove u glavi
prizivam mirise trenutke ukuse treptaje
sumracnu sobu i toplotu u vazduhu
poluspustene kapke i intiman vlazan pogled
kapljice znoja sto s tvog cela stizu na moje
negjde u zraku zvoni praznina
i vjetar duva kroz suplji nevidljivi hodnik
o kome pjeva koga li zove za kim tuguje
koga poziva i mami na nove puteve?
moje noge bi plesale njegovu igru niz prasnjave staze
gitara na ramenu vec se ljulja
u mislima iz magle izranja balkan
okupan zorom
a onda se prenem osvrcem i gledam
datume, scadenze, obaveze, rokove,
moranja, termine, nevidljive okove
oko mojih gleznjeva su i vuku me
da ostanem
ti si slobodan i vec si daleko
znam zrak tvog odmora gust je i tezak
znam da sad povjetarca tu nema
da se on negdje drugo poigrava
ali cujem ga vec, smjeskom nagovestava da ce doci
ti si svoj i vec daleko
ti, jedinica mere za osecanja
u mom zivotu
sto se djeli na pre ili posle dana
u kom slucajno te sretoh
i iz straha za sekund ne izgubih

ovaj grad nije isti bez tebe
prazan pust i besmislen
bilo je mnogo lakse otici
ostaviti te u njemu
ovaj grad je prepun duhova
i ja sam jedna od njih
dok nocu lutam ulicama
kad put me nanese ispod tvog prozora

ti si svoj i daleko
u tvojim mislima ovo zadnje je mesto
paket stavljen sa strane na neko vreme
znam da je tako
jer kad gledam napred
ispred sebe vidim tvoja ramena
i gusim nadu sto se javlja bez prava
da u dusi ostala sam makar samo sjena
da tu i tamo koja misao se otrgne i krene
kao latica visnje na vetru
da koja tu i tamo utekne
da me nadje
s ove strane jadrana ima ih citav roj
ako sutra ti postelja ocvane
ako sutra zavejan osvanes
znaj da je moj
neka te miris podsjeti
na onu koja zna biti zena
ili tiha nevidljiva sjena
po potrebi slijepa, nikada gluva
sigurna opcija sto zadnja se cuva

..........u dusi nekako razvuceno vece
ne zovimo ga tuznim jer to ime
mu stoji ko kakva kratka lose skrojena kosulja
ne zovimo to losim raspolozenjem
jer u ovom ni atom losega nema
tu je, razvuceno,
privatna panonska nizija brdovitog balkana
u koju na trenutak upadnem, i svratim
ko zna koliko ce da me prati
koliko ce biti tu

jedno samo znam, a to je
da mi tako tako nedostajes, Bojane.....

subota, 01.07.2006.

dobre vibracije :))

zivot je igra uzimanja i davanja i pred tobom je...

samo uzimati se ne moze
ne moze se ni samo davati
osim ako nisi svetac
mada i oni imaju cilj svog davanja
bezuslovno mozda da ali besciljno i ne
sve ima svoj uslov makar on bio nevidljiv
makar ne pripadao ovom svetu

svet je vec pun zla i surov je sam po sebi
u ljudskoj prirodi i genima krije se jos praistorijski lovac
koji neizivljen pokrece ratove budi nemire
u ljudskim rukama i ljudskoj svesti je moc
da svojim dlanovima svojim sakama svojim srcima
izmene ovaj svet
kao da je od voska
i naprave ga po svojoj volji

svakog dana, malo po malo

i na nama stoji hocemo li potegnuti strune na instrumentima
koje te ruke prave koriste iskoriscavaju vole
na nama stoji hocemo li pustiti glas iz grla i misao iz duse
i dati svemiru jos jednu vibraciju
vratiti svemiru jos jednu vibraciju
mali deo energije iz koje smo potekli

samo na nama stoji koji cemo joj ton dati
koju boju koju nijansu koju mesavinu frekvencija
koju predigru talasnih duzina

svet je vec dovoljno pun zlobe i negative
svet je vec dovoljno pun jeda sto navire s izvora bola i straha

u kom zelim biti jedan pozitivni talas vise

u nadi da ce me takav jedan talas zapljusnuti, zauzvrat

"the music 's coming out of somewhere...
my heart is singing out a soundwave
from the Big Bang, the energy
my wave that sings between the galaxies...."

četvrtak, 29.06.2006.

Vidovdan

eto, to je bilo juce, palo mi je napamet da je bio vidovdan tek oko 2 ujutru,znaci kad je vec prosao...
..a kad samo pomislim koliko se stvari izdesavalo u ta 24 sata 28.06.2006.
koliko odluka, dogadjaja, prevrta u meni i ljudima koji me okruzuju...
... ne moc vise drzat jezik za zubima, nakon toliko vremena, rec ono sto je na srcu, bar deo toga. otvoriti karte pa nek ih svi drugi igraci vide, nek znaju sta imam, koje su moje mogucnosti i sta sve mogu odigrati. nek me se boje, ili nek zadovoljno trljaju ruke jer znaju da se pobeda blizi. da lazem, mazem, sakrivam i umanjujem istinu ne mogu. ma koliko ona bila teska nekima oko mene. takva je.

ustala sam i stojim tu, nek me vide.
dosta madjionicarskog skrivanja asa u rukavu. nije mu tu mesto. as nije pravljen da bude skriven, vec da e pokaze u punoj moci kad je to potrebno.
stojim, da, i razmisljam o protekle 3 godine, o ovom studentskom gradu, o onom ko ga je obelezio svojim tragovima na svakom cosku. premotavam film, gledam ga iz nekog drugog ugla, pa iz treceg, pa se na kraju opet vratim u moju polaznu tacku gledista, onu pomesanu s osecanjima najrazlicitijeg sadrzaja, sa svim mogucim filtrima, zastitama i rupama, tajnim prolazima pravo u centar.

gledam i, zahvalna sam samoj sebi, jer je par reci izletelo iz mene. rekoh konacno ono sto mislim u punoj svojoj snazi, bez glupave potrebe da ublazujem reci da slucajno ne bi koga povredile, uplasile, udaljile...

onakve kakve su napolju su, onakva kakva sam stojim tu gola i iskrena sa svim mojim manama, greskama, oziljcima, vrlinama i osmehom.

takva kakva sam. a onda vi radite sta hocete.

subota, 24.06.2006.

when the party's over

When the party's over
and everybody's gone
i close the door and stand
in the middle of the room, alone

and hold my head in my hands
and lean back on the air
close my eyes, I feel
that you are there, yes you are there
and everything will be ok

that you are there, if you are there
then everything will be ok

hold tight on this moment
to feel it's every scent
letting fall down all the borders
unspoken words and masks

free i'm here i'm standing
free for you to see
sincere and unprotected
my very being with all it feels

so are you there, will you be there,
the way i am is it ok?

take a deep breath in
then breathe out all the mess
tensions, caos with it
pure and relaxed, i can confess....

četvrtak, 22.06.2006.

ahhhhhh kakvo budjenje!!!!

moj omiljeni dorucak... recept sledi:

prethodno vece u pocetku izaci i provesti se s prijateljima i po mogucnosti pogledati kakvu dobru fudbalsku utakmicu.
nakon toga zajedno s najsladjim bicem na svetu usunjati se u sobu, i zatim se lagano krckati na vatri od oko 40 stepeni bar sat vremena,u znoju lica svog i njegovog, naravno.
Nakon krckanja, pustiti vas najdrazi dorucak da se malo ohladi setkajuci po sobi, doliti mu malo vode (ili da si je sam sebi dolije), zatim pustiti da odstoji tj prespava jedno 6-7 sati.

probuditi se, otici na pis-pauzu i oprati zube. vratiti se u sobu i zaskociti vas dorucak dok je jos onako sanjiv i svez i mazan u krevetu.

konzumirati po zelji, u svakom slucaju s uzitkom!

kao desert nakon dorucka, pustiti doticnu slatku osobu da se strovali pored vas, da kasnije pusti muziku, i uzivati u sparnom suncanom jutru padove........

<< Arhiva >>

All content © 7.culo i 4.oko... - Designed by: Braco

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se