mrtvi kut
29.10.2005., subota
Da je vjerojatno...al da je moguće....
11. 07. 2003.Dolazio juce neki svaba Johan Herman, bogati bavarac vlasnik nekoliko fabrika u Evropi da pregovara sa nama o kupovini firme. S obzirom da je nase malo preduzece jedini proizvodjac dinamickih ventila za potpritiske i to na celom kontinentu, resili smo da mu izbijemo dobre pare iz dzepa. Uostalom, firma koja dobro posluje na ovim je prostorima prava retkost i moze se skupo prodati. Svaba namirisao nekako da ce zestoko da profitira ako ulozi u povecanje kapaciteta i plasman naseg proizvoda, zagrejao se da nas kupi – ceo dan smo proveli u razgovoru sa njim. Pametan neki covek sa smislom za biznis, uspesan, bogat ali skromnog znanja engleskog jezika. Posto je nas nemacki jos gori od njegovog engleskog, poveo covek prevodioca – svabu profesora slavistike na nekom nemackom univerzitetu. Sedimo mi tako i pricamo o planovima za buducnost kad poce nesto da urla i grmi iz dvorista. Posto svaba nije mogao daljinski da iskljuci alarm svog auta izadjosmo svi napolje da vidimo sta se desava. U BMW-u kome su sve gume bile ispumpane na sedistu je lezao covek mrtvackog izgleda. Tu se nemac uhvati za glavu i rece nam da je vozac verovatno zaspao u kolima sa ukljucenom klimom, akumulator se ispraznio jer motor nije radio (klima-uedjaj guta struju), sto je uzrokovalo da cela elektronika zajedno sa alarmom poludi. Alarmni uredjaj ove vanserijske mrcine od nekoliko stotina hiljada evra po aktiviranju odmah ispumpava gume na vozilu i ako detektuje prisustvo uljeza u kolima, odmah oslobadja uspavljujuci gas. Dakle otvorismo sva vrata i posle par minuta izvukosmo nesrecnog sofera i potovarismo ga u kola hitne pomoci koju je neko u medjuvremenu pozvao. Nije bilo struje da se motor startuje, a nismo mogli ni da premostimo akumulatore kablovima jer ovaj “enterprajz” koristi napon od 42V. Paljenje na gurku je bilo nemoguce zbog ispustenog vazduha u gumama. Dogovorismo se da pozovemo “pauka” pa da ga prebacimo u Sremsku ulicu kod mog komsije vulkanizera koji ce da mu nabudzi neke “normalne” tockove kako bi ga upalili slepanjem i tako omogucili da motor sam napuni akumulator. Vreme za rucak je odavno proslo, pa zaduzismo momke iz tehnicke sluzbe da rese problem sa kolima, da bi mi, kao i svi poslovni srbi otisli – naravno u kafanu. Nas gost je slusao price od ljudi iz ovih krajeva koji rade u njegovim fabrikama kako je dobra klopa u restoranu “Kamiondzije” u Svrljigu i hteo je da tamo ruca. Logicno je da smo se slozili sa predlogom, ko bi odoleo vesalicama od jednog metra ili onim dimljenim seljackim vesalicama u narodu poznatim kao “pruzni pragovi”. Posle tri aperitva gospodin Johan upita konobara gde se nalazi toalet. Ovaj odgovori da prostorija danas nije u funkciji za “veliku potrebu” jer majstori u njoj trenutno menjaju polomljenu solju. Glupa situacija, coveka priteralo, a mi ga odveli u kafanu bez klozeta. Tada nam kelner objasni da iza objekta postoji poljski klozet, ali da bi trebalo da objasnimo strancu kako se koristi ovaj srpski model sa dascanim podom u cijem je centru trouglasta rupa. Jos nam rece da je sadrzaj koji se nalazi ispod dasaka u zitkom stanju i sve sto bucne u njega moze da isprska okolinu. Profesor na odseku za slavistiku tri puta se preznojio dok je prevodio nasa uputstva kako da se izbegne ovo neprijatno pljuskanje. Tako ti nas Jole ode da izbaci dusmanina. Naoruzali smo ga parcetom kartona koje treba prvo da ubaci kroz trougaoni otvor na zitku masu ispod dasaka. Da bi izbegao pluskanje i prskanje portebno je samo da prilikom “vrsenja radnje” dobro nanisani onaj karton dole i stvar je resena. Nista lakse. Prvi deo posla Johan je izveo savrseno – karton je pao bas u centar gde ga je najlakse pogoditi. Ali prilikom zauzimanja cuceceg stava karakteristicnog za takve situacije, svabi iz pantalona ispade pasos i novcanik i to direktno u gorespomenutu fekalnu masu. Tu se opet gospodin Herman uhvati za glavu, poce covek nesto da urla, psuje i kune na nemackom. Istrcasmo mapolje pomislivsi da ga neko bije, ali kad smo saznali u cemu je problem jos vise se uplasismo – sad nemac sigurno nece da nas kupi. U novcaniku su mu bile sve kreditne kartice, kes, slika porodice i neki vazni papiri, a bez pasosa sigurno nece moci da do sutra uvece stigne na vazan sastanak u Bec. Pokusasmo sa nekim motkama i granama da talaskamo po sadrzini nuznika ali bez efekta, osim sto smo neprijatno iznenadili culo mirisa kod svih komsija. Naidje tu cika Bosko poznati svrljiski stolar nadaleko cuven po proizvodnji drvenih civiluka. Videvsi u cemu je problem predlozi nam: -Deco, a sto ne pozovete Obrada iz Knjazevac? -A ko ti je cico taj Obrad? -Kako ne poznajete Obrada, pa on je strucnjak za klozeti i sve ostale smrdljive rabote. Svi ga znaju. Imam njegov telefon. Potegosmo nase mobilne spravice i zaista sa druge strane veze prijatan glas nas obavesti da ce doci za cetrdesetak minuta. Vratismo se u kafanu i narucismo novu turu jer nismo znali sta pametnije da uradimo. Za nesto vise od pola sata ispred ulaza dodje taze ofarbana Lada special i iz nje izadje uredno obrijan, ocesljan mrsav covek u belom odelu, belim cipelama, beloj kosulji i kravati.Pozdravismo se sa njim i rekosmo mu u cemu je problem. -To ce vi kosta tries evra i jedno pivo da popijem u kafanu. Spremite mi jednu dugacku letvu, jednu stolicu i pokazite mi gde je taj klozet. Uzesmo stolicu iz kafane, poslasmo cika Boska da donese letvu i povedosmo Obrada na mesto nemilog dogadjaja. Obrad osmotri situaciju i rece: -Dobro ajd sad sklonite ove daske. -Kako bre covece mi da sklanjamo daske, pa tebe smo zvali da resis problem. -Ja daske ne sklanjam. Il sklanjajte daske il nista od poso! Nismo imali izbora, izvadismo najpre kartonsku kutiju namenjenu za odlaganje upotrebljenog papira, a onda sklonismo i daske. Obrad uze letvu i izmeri dubinu. Bilo je negde oko dva i po metra. -Mislio sam da je malo plice. Dajte mi stolicu. Skinu covek sve sa sebe osim gaca (koje su, naravno bile bele), odlozi na stolicu, stade na ivicu klozeta, udahnu duboko i uskoci unutra. Povrsina zitke mase blago se talasala, izadje po koji mehuric vazduha, a Obrada nema vise od dva minuta. Izronio je bas u trenutku kad nesrecni Johan promrmlja da ga vise necemo videti. Trazio je da mu pruzimo onu letvu da izadje. Kad ga izvukosmo napolje primetismo da u jednoj ruci drzi pasos i novcanik. Ponosno ih je pruzao nemcu. Badava, ovaj niposto nije hteo da uzme svoje stvari u “ponuđenom stanju”. Vidno uzbudjen od silnih stresova koje je preziveo za jedan dan seo je na beton, gledao u prazno, a zatim poceo da place. Setise se tu neki kako da “operemo situaciju”. U blizini je zeleznicka stanica i tamo se nalazi rezervoar za vodu sa velikom slavinom-lulom koji je nekada sluzio za punjenje parnih lokomotiva. Otrcasmo na stanicu, objasnismo zeleznicarima problem i oni pristadose da nam pomognu. Na Obrada koji je iznad glave drzao podignutu ruku sa dokumentima ispustismo desetak tona vode u sirokom i jakom mlazu. Voda se dobro zagrejala na letnjem suncu i ocigledno mu je prijala. Srecan sto se sve dobro zavrsilo Johan je castio Obrada opranom novcanicom od 200 evra i pozvao ga da nam se pridruzi na rucku. Elem, navalismo na mesiste, a zatim na spricere. Na nase dobro raspolozenje najvise je uticala cinjenica da se prodaja nase firme vise ne dovodi u pitanje. Svaba je cak priznao da bi voleo da za bliske saradnike ima ljude poput nas. Jedino je Obrad sve vreme cutao i cackalicom vadio zaostale tamne naslage ispod noktiju. Samo je jednom rekao da radi u jednoj propaloj knjazevackoj firmi i da bi bilo dobro da ih neki stranac otkupi i izvuce iz govana. |