srijeda, 25.11.2015.
Izljev.
Nakon podosta tišine, mira i samodostatnosti, u zadnjih par dana (ili tjedana) nešto se toliko u meni zakuhalo da se jednostavno moralo izliti. I dalje sam ja mirna, i u sebi i na van, ali svrbe me prsti a ima li tome boljeg lijeka od bloga? 
Da krenem u sridu - pun mi je kurac. Svega i (skoro) svih. Ironično, međuljudski mi odnosi nikad nisu bili bolji. Osim jednog, al o tome nešto kasnije. Isto tako, radim više nego ikad prije, i što treba i što ne treba, strahovito se ulažem u tu svoju nastavu, a nikad mi više nije išao na živce taj moj posao. Prepuna sam kontradikcija u zadnje vrijeme.
Osamila sam se isto tako više nego ikad prije, ali mi to paše, čak štoviše, potrebno mi je. Postala sam još osjetljivija na svoj intimni prostor pa sam tako sada u njemu ostala potpuno sama. I to mi paše. Sposobna sam razgovarati o bilo čemu, raspravljati, ne slagati se i pritom se ne emocionalno unijeti, a potom jednostavno zatvoriti vrata (i doslovno i metaforički) i pustiti sve to vani.
Težnje za bliskošću postale su mi odbojne. Valjda i godine to nose, bližim se srednjim tridesetima, a i godinama već živim sama, izgradila sam neke svoje navike i nekako mi se čini da sam beskompromisna u mnogočemu. Samostalna sam, neovisna i kujasta, i to me uopće više ne zamara. Trebale su mi godine i godine da shvatim da sam jedina konstanta u svom životu upravo - ja. Svi su ostali tu u prolazu: ljubavnici, simpatije, prijatelji, kolege. Sve se više divim ljudima koji odlučuju imati djecu. E za to je potrebna hrabrost. Ja je, iskreno, nemam.
Prekinula sam odnose sa sestrom. Nakon što su se konačno popravili. Žao mi je, ali zasada ne ronim suze, to je bio njen odabir a ja sam ga prihvatila. Ne mislim se ispričavati nikome, pa ni njoj, zbog toga kakva jesam, a ona ne želi to prihvatiti kao dio moje osobnosti. Okej. Pošteno.
Totalno sam oralno fiksirana. Hrana, cigarete, cuga, a u zadnje vrijeme tone bombona i žvakaća. Sve je to nezdravo, ali bolje paketić žvakaća nego kutija keksa u tri ujutro kao neku noć.
Uh, olakšala sam dušu. Srećom da imam ovaj blog.
Objavljeno u 13:57 • Komentari (1) • Isprintaj • #