anonimus girl
''Unutrasnja ljepota je snaga da budemo sposobni voljeti sebe. Kada volis sebe postajes potpuno nesebican.'' Tierney Gearon, fotograf
Samo da za početak kažem nešto vezano uz ovaj naslov….
Ovaj naslov govori da ja, vrlo očito, nemam unutrašnju ljepotu i očito sam sebična (a sebična zaista, ali zaista nisam….)
Odustajem.... Odustajem od svega i svakoga.... Ja znam i znala sam već odavno da ne postoji neki savršeni dečko, ali ja sam se nadala da postoji netko dobar.... Ne savršen, nego dobar. Mislim da ste shvatili iz prošlih postova, netko kome neću biti bitna ja izvana, nego ja iznutra. Ne znam, ali lagano gubim svaku pa i onu najmanju nadu. I zato odustajem od svega.... Od sebe.... od svega....
U jednom od prijašnjih postova, nekom na početku, rekla sam da sam nepopravljiva romantičarka. I iako jesam, ja stvarno znam da ne postoji neki tamo princ na bijelom konju koji će mi doći i reći da me voli, obožava, da je stvoren za mene, da me obožava i sve te gluposti. Ali nadala sam se da postoji netko kome ću se ja sviđati kakva god da jesam. Netko tko će mi doći i bez ikakvog razloga pogledati me i reći mi da me voli. Da voli moj trbušćić....moja razmišljanja....da me jednostavno voli.... Eto, u nadi je spas.... Ali ja se prestajem nadati.... Ja samo želim nekoga da me pogleda, da me pogleda i kaže mi da me voli!! To bi mi podiglo samopouzdanje, to meni treba da se osjećam bolje. Ali danas sam shvatila da takvo što neću naći narednih 10 godina, jer su sve sami debili, a onda više neću ni tražiti jer ću se ubiti.... Znala sam ja i prije to da su oni svi debili...idioti...umišljeni....kojima je samo jedna stvar važna....znala sam ja to....ali jednostavno se nekako nadaš....čekaš....
Hvala još jednom na svim predivnim komentarima, svim riječima ohrabrenja.... Ali ja se jednostavno ne mogu opustiti.... Ne znam.... preopterećena sam svojim izgledom, sramim se sama sebe, mrzim svoj odraz u ogledalu. To je zaista žalosno i ja bih voljela prestati tako razmišljati, ali jednostavno ne mogu. Ne mogu.... Ja ne mislim da je sve u tome.... u tome da imam dečka.... Daleko od toga. Ali ja više od svega želim biti voljena.... Želim da se nakon napornog dana mogu baciti u čvrst zagrljaj voljenog. Čvrst i siguran.... Da me poljubi i kaže da me voli, da me nikada neće pustiti iz tog sigurnog zagrljaja.... Netko s kime ću se nakon tog istog napornog dana prošetati gradom držeći se za ruke i ne misleći pritom na sve ostalo.... Molim vas recite mi....posljednji put....recite mi....postoji li netko takav za mene?? Recite mi.... Jer ja sam se prestala nadati....
Mislim da moj život nema smisla, ne znam zašto, ali eto to mislim.... Ne zbog toga što nemam dečka (iako i to počinjem pomalo uključivati....), nego općenito....
Odlučila sam nešto podijeliti sa vama.... U danima depresije (koji su za sada, hvala Bogu, iza mene), i to onima najgorima, kada mi jednostavno ništa nije imalo smisla i kada nisam bila za ništa....razmišljala sam.... Prepuštala sam se svakakvim mislima....crnim mislima. I u jednom trenutku sam pomislila na ono najgore.... Da se ubijem. Iskreno, za mene su samoubojice veeeelike kukavice koje bježe od problema. Ali da stvar bude još ''bolja'', ja nisam baš ni imala nekih ogromnih problema. I bez obzira na moje mišljenje o samoubojicama, ja sam to htjela učiniti.... Ne znam ni sama zašto. Uvjerila sam samu sebe da nikome ne bih nedostajala, jednostavno sam mislila da više ništa nema smisla, da je moj život samo jedna crna rupa bez dna u koju tonem.... Nitko oko mene to nije znao, vidio niti slutio. Ja sam se kao i uvijek zezala sa svima, smijala.... Ali to je bila maska, jer iznutra sam bila....jadna.... Bilo je par dana kada sam stvarno cijelo vrijeme bila nikakva i za ništa, ali rijetko. Uglavnom sam bila kao i inače, tako da nitko nije ni mogao pomisliti što se zapravo sa mnom događa iznutra. Hvala Bogu već odavno su takve misli napustile moju glavu. Ali još uvijek sam ponekad pomalo jadna, zapravo to je pomalo preoštra riječ, ali ne mogu se sjetiti bolje. Nekako....tužna?? Valjda....
U jednom komentaru mi je red_n_black napisala, između ostalog i ovu rečenicu....: ''Samo se drzi visoko iznad toga sto te povrijedjuje i dira….’’ Molim vas recite mi….otkrijte mi tajnu….kako to učiniti…. Uvjerite moj um, moj mozak u to…. Utuvite mi to u moju glupu i ludu glavu, jer ja sama to ne mogu…. Pokušavala sam….stotine puta…. Pogledah se u ogledalo i rekoh si….pa zapravo si i lijepa….Nakon par minuta takvog i sličnog uvjeravanja shvatih da nije pomoglo. Stotine puta sam si rekla: ‘’Daj ajde, što te briga za druge I ono što oni misle. Pa valjda ti je važnije ono što misle oni koji te vole….’’ Nije pomoglo…. Recite mi…. kako da si takve stvari utuvim u glavu?!?! Molim vas….recite….pomozite…. Hvala unaprijed….
Što još reći?? Ponovit ću pitanje u nadi da nisam dosadna.... Mislite li da za mene na svijetu postoji netko?? Netko....recimo, spomenut u gore navedenom tekstu (da me voli, pazi, mazi, čuva....)?? Ja vjerujem u sudbinu i vjerujem da za svakoga na ovome svijetu postoji netko.... Ali sam prestala vjerovati i prestala sam se nadati da postoji netko za mene.... Molim vas odgovorite mi na pitanje.... Hvala vam svima unaprijed....
Eto, to bi bilo sve za ovaj put.... Zahvaljujem još jednom na svim predivnim komentarima.... Puno pozdrava i pusa od anonimus girl!!!!
