OSVETA JE MOJA I JA CU JE VRATITI.
četvrtak, 13.04.2006.
ništa nije kao što se čini
|
Evo opet pišem ja, ženski dio ovog prekrasnog bloga. Danas je prvi slobodan dan ovih predugih praznika pa uzivajte(nadam se da osjetite ironiju u ovoj rečenici). Tema koja mi se stalno mota po glavi je-maturalac! Sad u trećem razredu(evo otkrila sam još jedan detalj) to je neizostavan dio svakog pubertetlije(zrelog). Već dugo slušam da se ekskurzija NE temelji na alkoholu, drogi i promiskutetnosti pa ću se ja kloniti tih stvari jer mi je tako mama rekla. Ne vidim baš smisao toga da se svih 10 dana ne trijeznim i švalerišem po sobama, a to donosi i triper, herpes, sifilis i ostale suvenire. NO, eto ja ću bti dobra i moj prijatelj gard pa mame neće morat vikat na nas. |
- 20:38 - pucaj brate ili sestro... (5) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
razne pametne misli , pametne gluposti i ostala sranja iz svakodnevnog zivota-dvoje smusenih idiota
nemam ništa s tim
Ona je volela blues, njen kralj zvao se Peter Green. A ja, sasvim slučajno tu... Za taj film neko levi, sasvim... Uvek je gledala sat, i čim sklope kazaljke krug k'o mala bi šaputala, tad, da negde neko misli na nju. U njenoj sobi, mala riznica greha, kao duga, preko besmisla most... Puno knjiga nekog prebeglog Čeha, i sportska štampa, ako naiđe gost... Uglavnom prođe sve, ali ostane blues. Boje se razliju kad ga čujem na radiju... Ubija metronom... Šta taj sat radi tu? Jedan i nula-pet... Neko misli na nju. Negde u meni je kvar, i mrak sto me gricka k'o miš... I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kada je pomeriš. U ovoj sobi ravnoteža je prosta: sto i krevet i prekidač za luč... Ispod cene mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi kljuc. Uglavnom ... Ona je volela blues, o-je, lucidni Peter Green... A ja, ja sam voleo nju... A blues... šta blues...? Nemam ništa sa tim... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||