. . . neka nova Andrejevna...

I tako ja danas kupujem u Cityju, prpošna i vesela kako sam žena može biti kada kupuje mnoštvo krpica, kad li eto tebe... nisam se baš toliko iznenadila jer dan mi je mirisao na tebe, imala sam osjećaj da ćemo se sresti. Kako sam znala ne znam, ali jesam. A ti, sa ženom pod ručicu, zbuniš se sa kretenskim osmjehom na licu (onim od uva do uva), eh da samo znaš kako si bio slatki...
To su oni trenuci kada ne stigneš namontirati masku na lice i kada pokažeš da ti je žao što si još onda odlučio da ne smiješ...