Znam da si odlučila prestati pisati na blogu jer ne voliš nepravdu i žao mi je zbog tvoje odluke ali to je tvoje pravo. Svojim tekstom željela si saznati neke stvari vezane uz kriterije bloga ali odgovor kakav si željela nisi dobila. Imala si i imaš svoju čitalačku publiku te je šteta što ćeš nas uskratiti za tvoju lijepo pisanu riječ.
Iskrenost je nešto najdivnije što postoji i zbog svoje iskrenosti sam dosta puta na vlastitoj koži osjetila sve udarce koje iskren čovjek dobije ali ne nisam i neću odustati od ničega što volim i što mi daje poticaj da idem onim putem koji sam odabrala ma koliko god bilo kome moja iskrenost smetala.
Na blogu kao i u stvarnom životu imaš različite tipove osoba i okušavaš sebe prilagoditi tome jer u toj skupini ljudi ima osoba koje su tebi kao pojedincu posebne te s njima komuniciraš i družiš se s njima iako su oni s pojedincima koji tebi nisu po volji. Na blogu pišući tekst prvenstveno se družiš sam sa sobom jer iznosiš svoje misli onako kako ti dolaze u određenom trenu dok gledaš slova na tipkovnici. Pišući tako razmišljaš prvenstveno o osobama koje će nakon što pročitaju tvoj objavljeni tekst iznijeti svoje mišljenje i komentirati ga bilo pozitivno ili negativno.
Zasmetali su te kriteriji liste blogera ali neka te to ne odvlači od osoba kojima si posebna, kojima si draga i kojima si iako te nisu susreli postala član obitelji. Svugdje ima nepravde ali se treba prilagoditi i odabrati ljude za koje osjetiš da su slični tebi, tada i samo tada nepravda izgubi.

tvoja blogerska sestra Andrea