Pitala sam jučer jedno pitanje, ali izgleda mi da nitko ne želi odgovoriti niti mi pomoći da saznam ono što sam pitala, znam da neko znaju odgovor ali mi ne komentiraju jer sigurno sam na popisu onih na čijem se blogu ne smije komentirati pa me ni ne čudi što ni nitko ništa u komentaru napisao nije.
Obožavam kada pišem jednoj osobi, pa mi se jave oni koji su dušobrižni i jedino je takvima dozvoljeno komunicirati sa mnom sam zato da se primijeti koliko imam strpljenja da ne puknem na njihove prodike
"daj se skuliraj", "kreni dalje", "pripada drugoj" i da ne nastavim dalje.

Dosta meni dragih blogera koji su mi se javljali bez obzira koji je tekst bio prestali su pisati blog iz njima poznatih razloga i baš mi je žao što ih nema jer bili su i ostali su za mene kvalitetni blogeri i nadam se da će jednom ponovno nastaviti pisati (većina njih nalazi se u mom box-u). Znam da povremeno dođe do zasićenja a isto tako se nadam da će mi se barem jednim slovom javiti neki blogeri kada pročitaju moje retke i najbolje mi je pisati kukajući jer onda ipak ispod mog teksta ima nekoliko komentara (barem kritičkih).

Trebala mi je jučer vaša pomoć zbog toga da znam kako dalje sa sudskim postupkom ali nitko mi ne želi pomoći jer misli da sve moram dokučiti sama ali snaći ću se kao i za sve ostalo i nadati se da će mi blogeri ostaviti bar jedno slovo u komentarima jer lijepo je vidjeti da te netko i kritizira pa vas sada molim kritizirajte me za ovaj postavljeni tekst, a imat ćete prilike čitati tekstove jednoj osobi jer volim istinu, moju istinu podijeliti s vama.