Loš dan
Već nekoliko dana pokušavam napisat novi post. Napišem pa ga obrišem....
Svi imamo svoje loše trenutke ili loše dane. Naprosto se samo nakupi lošeg u nama i postanemo neraspoloženi.
Mene već dva dana uhvatilo neko čudno raspoloženje.
Po karakteru sam mirna i staložena, jako puno mi treba da bi planula i izgubila živce. Juče sam imala dva vrlo neprijatna razgovora, sa dvojicom drugova. Jednog od njih poznajem deset godina i iskreno mi je žao što smo došli u fazu da ne razgovaramo zbog nesporazuma. Ali što je tu je, život se nastavlja, pokušala sam mu objasnit da nije doro razumeo ali sam videla da nevredi. Nije mi bio dan za dobru komunikaciju, nisam imala živaca po stotinu puta ponavljati jedno te isto. Ovaj drugi je posebna priča. Sebi je dao previše za pravo da mi pravi ljubomorne ispade i šalje mi provokativne porukice. Samo smo drugovi i mislim da to nije bilo u redu sa njegove strane. Sinoć sam pričala sa njim i jasno mu stavila do znanja da nikad nije bilo ničega među nama niti da će bit bilo čega u budućnosti. Kad sam mu rekla da možemo bit drugovi, popit kafu i piće, dobila sam odgovor : " to nije to, ja ne mogu mirno da sedim i gledam te kao drugaricu. " Po drugi put juče bila sam u situaciji da izgubim živce i strpljenje.
Takav mi je bio celi dan.
Mislila sam previše o svom životu.....trenutno imam utisak da sve stoji u mestu da se ni ja ne mičem a ni stvari oko mene. Setila sam se svog pokojnog oca. To je moja najveća rana koja nikada neće proći. Bila sam jako vezana za njega i nemam reči kojima bi opisala koliko mi nedostaje.
D. mi posebno nedostaje, samo njega vidim u svom životu kao nešto lepo. Nazvao me je sinoć kasno i njemu sam se isplakala. Uspeo me je na kraju i nasmejati. Svaki njegov poziv i sms vrate mi osmeh na lice.
Juče je bio samo jedan loš dan, danas se bolje osećam.
P.S. Volim te ljubavi.
