Mali princ
"....
Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:
- Molim te ....pripitomi me, reče ona.
- Vrlo rado, reče mali princ, ali nemam puno vremena. Moram pronaći prijatelje i upoznati se sa mnogim novim stvarima.
- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta novo upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A ako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja pripitomi me !
- Šta treba da učinim? upita mali princ.
- Moraš biti veom strpljiv, odgovori lisica. Prvo ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana prilazićeš malo bliže...
Sutradan mali princ dođe ponovo.
- bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata. Što vreme bude više odmicalo biću sve srećnija. U četiri sata biću već uzbuđena i uznemirena ; otkriću cenu sreće ! Ali, ako budeš dolazio bilo kad, ja neću znati za koji čas da se spremim svoje srce...Potrebni su čitavi rituali za to. "
Antoan de Sent-Egziperi : "Mali princ"
Videla sam se sa neznancem. Polako se približavamo jedno drugome. Videćemo se ponovno u ponedeljak i ja spremam svoje srce za to. Možda sam počela da se zaljubljujem 
Volela bi da je tako jer mislim da je doista dobar čovek. Ostavljam da vreme pokaže što će bit na kraju.
