Šansa je pružena
Danima već pokušavam napisati blog.
Trebala bi se osećati presrećno a opeta imam utisak da mi nešto nedostaje. Porodica...to je ono što mi nedostaje i planiram otić doma i provesti Božić sa majkom.
Neznanac je u mom životu, pružila sam mu priliku da ga upoznam iako se moja cimerica ljuti i misli da grešim.
Nije mi lako da doprem do njega ali znam da nije ni njemu lako do mene stić.
Želi da idemo skupa na zimovanje. Odbila sam to jer smatram da mi je to preveliki korak. Želim ga prvo upoznat i ić jedan po jedan korak. Nikuda mi se ne žuri, ne želim da srljam i da budem povredjena.
Već mjesec dana provodimo skoro svaki drugi dan skupa. Pričali smo sinoć o nekim temama o kojima nismo ranije..
Činjenica je da smo odrasli i on i ja, tak da mislim da je lepo bilo što smo popričali o nekim temam pre stupanja u bilo kakvu vezu.
Razmišljala sam koliko poverenje on ima kad sam ja u pitanju kad mi je govorio o svojim strahovima.
Razume me da sam se povukla posle svega ruznog sto mi se dogodilo u životu, rekao mi je da ima strpljenja i da me neće prisiljavati i insistirati na nekim stvarima dokle god ja ne budem spremna.
U petak ćemo se opeta videti.
Cimerica ima ljubavnih problema . Moje lično mišljenje je da to nije problem ali svakome svoje izgleda najstrašnije.
Njoj se neki momak ne javlja vec 15 dana....a ona ceka poziv jer je rekao da hoce da popriča sa njom. Prvo sam joj rekla da je zauzet a sad više nemam objašnjenje. Kako nije sama već zaključila da joj se neće javiti.
