...
Danas celi dan razmišijam o tome koliko sam komplicirana....Isuse dragi, da li su to godine ili sam uveka ovakva bila?
Imam čitav popist što želim a što ne...što volim a što ne..i tak u nedogled !
Držim se one izreke: Ono što je sudjeno tak će bit, na sreću ili na žalost.
Nisam još našla posao, ljubavni život katastrofa, oko mene neko ludilo....a ja previše razmišljam .
Trudim se bit smirena i opuštena ali mi je teško.
Već dva dana se osećam loše...psihički. Nisam raspoložena za razgovore i za društvo....po celi dan bi mogla ležat i ništ ne radit. Osećam neku tugu..
Nedostaje mi mir..onaj unutarnji...
Počnem knjigu čitat ali mi misli lutaju tak da se ni na to ne mogu koncentrirati.
Sutra ću bit bolje.
