Kombinacija dvije vere
Napisala sam post danas ali ga nisam objavila. Objaviću ga neki drugi put jer sam htjela da ovaj bude objavljen pre.
Htela bi čut Vaše mišljenje na ovu temu.
Tema je doista osetljiva i može izazvat razne reakcije.
Jedna sam od onih što ceni čoveka kao čoveka bez obzira na nacionalnu pripadnost, veru, boju kože ili po tome što mu je posao.
Ako ima dobru dušu i srce uveka je dobro došao u krug mojih prijatelja.
Ja sam dete iz mešovitog braka. Uglavnom se svi iznenade kad počnem pričat o svom poreklu. Vaspitana sam da svakog moram poštivat i cenit. Međutim, danas je takvo vreme došlo da je mržnja prevladala razum kod nekih ljudi.
Ja ne mogu na osnovu jednog pojedinca sudit svima. Niti želim niti sam ja ta koja ima pravo bilo kome sudit. Ne razmišljaju svi ovak.
Ponekad pomislim da sam prava srećnica što sam odrasla u porodici sa dvije vere i da sam naučena od malih nogu da svakog moram poštivat. Otac mi je poginuo kad sam imala skoro 11 godina, a majka je nastavila sama da nas odgaja u tom pravcu. Kada me netko upita što sam, uveka odgovorim da sam na prvom mestu KRIŠĆANKA.
Katolička i pravoslavna vera imaju svojih dodirnih točaka. Ma koliko se činilo da se razlikuju ipak postoje točke gdje se dodiruju, tak da mislim, da ovakvi brakovi mogu uspjeti ako postoji međusobno razumevanje i poštivanje. U ostalom, ni jedan brak, mislim na brak između iste vere, ne bi uspeo bez razumevanja i poštivanja. Pitanje je samo ko koliko može da tolerira.
Što biva sa brakovima između islamske i krišćanske vere ? Svi znamo da se ove dvije vere doista razlikuju. Da li ovi brakovi mogu uspijeti ?
