Sretna
Prijatelji moji dragi, moji dragi blogeri, magistrirala sam jučer . Hvala Vam što ste bili uz mene i što ste mi pružili podršku.
Bilo je sve u najboljem redu, kažu da sam bila perfektna....dobila sam najvišu ocenu. 
Osećala se moja nervoza ali sve je bilo ok bez obzira na to što sam u jednom momentu mogla zaplakati.
Od nervoze kad sam štampala rad rekla sam da mi treba 5 primeraka, međutim trebalo mi je 6. Primerak za sebe sam naknadno štampala. Kad sam uzela rad nisam ga ni pregledala misleći da je sve ok. Sa računala sam učila i spremila prezentaciju. Na samoj odbrani bilo je jedno pitanje od komisije sa 23 strane....kad sam uzela rad da pogledam jednačinu i da je pojasnim imala sam što i videti ! 
U mom primerku nedostajalo je osam stranica !
Mogla sam zaplakati u tom momentu. Svima je to bilo smešno i interesantno. Mentor mi je dao svoj primerak da bi mogla odgovoriti. Eto i takve stvari se dešavaju.
Sinoć sam imala jedan deo društva a večeras stiže drugi deo ekipe da proslavimo. 
Cimerica mi se napila... bila je vesela ali sam cele noći morala biti kraj nje jer joj je bilo loše. Kaže da danas neće piti alkohol ali ja nisam sigurna u to.
Srećna sam, dobro se osećam...završena je još jedna etapa...a što dalje...ne znam.
Nagovaraju me da i doktoriram ali ja nisam zainteresirana trenutno za to. Dosadile su mi knjige i naučni radovi...volela bi se malo odmoriti i raditi.
Sve Vas ljubim i pisaću kak je bilo večeras.
Haos
Pocela je trka i frka ! Ludilo oko mene. Da li su u stvari svi smireni a ja nervozna ili je obratno...ali ludilo je svuda.
Kupila sam pantalone i kosuljicu za cetvratak moram bit ozbiljna na odbrani.
Svi imaju svoje zaduzenje a moje je SAMO DA UCIM I BUDEM SPREMNA ! Malo li je ?
SMS
" Volim te blento...
Uvek ću....
Jedina zbog koje bi išao na kraj sveta....
Sve mi nedostaje, vrte mi se slike po glavi....tvoje oke...moji dlanovi na tvojim obrazima....
Gde god da pođem setim se nas..."
Ovo je sms koji sam danas dobila od bivšeg....malog.....
Ne znam što više misliti. Dokle misli ovako stvarati mi nemir u životu ?
Izazvao je tugu kod mene....Zašto se nije tak ponašao kad smo bili skupa ?
Zašto nije mislio o tome kad sam bila njegova ? Zašto tek sad kad me je izgubio vidi koliko sam mu značila ?
Ima novu devojku...ima ih dve.....Što hoće postići ovakvim porukicama ?
Zna da je kraj među nama i da se više nećemo miriti i biti skupa....
Toliko pitanja a odgovora nemam, neću da pričam sa njim jer nevredi....
Nekada je bolje ostati bez odgovora.
Nervoza
Gadan je osecaj kad ste po celi dan nervozni.
Sto god pomislim ili ne uradim ili uradim, nerviram se.
Kaze mi danas prijateljica, koja me je posetila da je to normalno pred odbranu...ma vraga je to normalno...ne mogu normalno funkcionirati.
Ustala sam se u 5:30....spremila sam stan, napravila tri torte ( cimerica ima sutra rodjendan ) i skuhala rucak. Recite mi da li je to normalno?
Ka da sam robot....umor ne osecam i imam visak energije.....nervoza je to. Samo trazim sto bi radila. Isla bi van na trcanje ali mi je hladno i imam neku nahladu.
Pozvala sam N danas da dodje i kusa tortice sto san napravila. I to me iznerviralo....nije za mene....necu ic vise van sa njim a cimerica onak " ajde ga pozovi da ga upoznam i ja da ocenim da li je za 5 ".
Prijateljica danas opet o njenom bivsem..nece da prica sa njom ignorira je i na kraju njenog kukanja iznerviralo me to sto je rekla da bi opeta bila sa njim. Zasto se ja nerviram sto on hoce bit sa takvom osobom? Ne ceni je ni malo. Džaba mi svi joj pricali i bili uz nju kad joj bilo tesko kad ona hoce opet sa njim.
Nisam izasla veceras...nisam za provod....sutra ce bit pun stan prijatelja a ja se nadam da cu bit bolje raspolozena .
Gde nas vodi ljudska glupost?
Na izgled dan je poceo savrseno i tak je bilo negde do 15h kad me je majka pozvala na mobitel....
Da pocnem redom.
Ustala sam se, otisla do kopirnice uzela svoje ukoricene magistarske radove i predala ih mentoru. Odbrana je zakazana za sledecu sedmicu.
Pisacu sigurno jos o tome jer vec sad osecam tremu i nervozu.
Da se vratim na danasnji dan.
Obavila kupovinu, dosla doma i uzivala. Poziv od majke je poremetio moj mir.
Ona : cao
Ja: cao
Ona: sta imas ti sa M ? Da li se vidjas sa njim i da li se cujete?
Ja: molim? O cemu pricas...naravno ne..rekla sam ti da sam sve prekinula pre vise od mesec dana.
Ona: upravo me je zvao...
Ja: molim? Sta to pricas?
Ona: zvao je pitati za tebe...bila sam drska i rekla mu da si htjela pricati sa njim da bi mu se javila i da ne treba brinut o tebi jer to nije radio ni kad ste bili skupa...
Ja: dobro si mu rekla..izvini mama sto imas neprijatnosti zbog mene....
U kakvom je stanju taj decko kad je zvao moje doma da pita za mene?
Neki bi rekli da brine i da mu je stalo...ali tako samo na prvi pogled izgleda...
Kad smo bili skupa nije mislio na mene... Varao me kad i gdje je stigao, nije mislio ni na mene ni na moja osecanja... 
Toliko noci sam plakal zbog njehovih uvreda i ponizenja. Oni koji su citali ranije moj blog znaju celu pricu. A sada....hteo je barem nesto cut o meni...znao je da sam ga voljela vise od zivota, dala mu sve...hteo je nest cuti jer nema informacija o meni....I danas je zvao i slao porukice na mobitel...nisam odgovorila...a i sto bi ? Ima novu devojku sa kojom se vidja a sa drugom zivi...u isto vrjeme je sa njih dve..to je i meni radio.
Prekinula sam to i patila, sad sam ponovno dobro, krenula dalje sa svojim zivotom.
Znam da se ne treban nervirati zbog ovoga ali doista ne znam dokle ide ljudska glupost. Da me je samo malo vise postivao kad smo bili skupa i dalje bi bili...Samo kad se setim sto sam sve prosla ...toliko noci sa suzama.
Nisam od onih ljudi koji ne znaju nekom pružiti više prilika.
Svi mi grešimo to je normalno...ljudski je grešiti ali i reć izvini.
Izašla sam ponovno sa N iako sam rekla da nije za mene. Nekako osećam to. Naprosto imam taj osećaj. Nakon drugog izlaska sigurna sam u to.
Kad sam došla doma, cimerica nije spavala i pričala sam sa njom.
U jednom momentu rekla mi je a sam bezobrazna.
" Znaš mila, on ne pije, ne puši....nema poroka. Zreo je mladić, stariji je 4 godine od mene...ali nije on taj....". Onda sam dobila komentar da sam bezobrazna i " deluje kao da je savršen ".
Sa takvim tipovima " savršenim" nešto nije ok.
Kad mi nek počne rečenicu " ja sam privatnik...imam butik, frizerski i krojački salon..." naprosto poludim.
Šta mene briga šta ko ima ! Nije mi to bitno, mene zanima kakav si ti čovek i kakvo srce imaš.
Ne volim nastupe hvale samog sebe. Pusti neka drugi steknu utisak i neka sami ocene kakav si.
Sistem vrednosti je poremećen. Devojke sve više gledaju da budu sa momcima koji imaju novac. Meni nije to bitno. Nije im bitno da li je inteligentan ili ne,da li je star ili mlad bitno je da ima pare. Sve je to prolazno....ono što ostaje nakon toga je bitno....RAZUMEVANJE.
Možda grešim, tko zna...dva puta sa izašla sa njim i nije mi to to...Ne znam da li ću opet van sa njim.
Opet ludilo
Bila sam doma nekoliko dana.
Opet je ludilo u mojoj glavi.... Pokusavam pronaci put kao da sam opet zalutala ili se opet nalazim na nekoj raskrsnici sa vise puteva a ja stojim i ne znam ni kud bi ni sto bi.
Jesam izasla sa tim momkom ,sto sam ga upoznala, na pice.....mislila sam da mogu i da zelim ici naprijed ali...
Uvek postoji to neko ali koje naprosto stopira sve.
Zasto previse razmisljamo o svemu?
Nije los momak ( koliko sam gola oceniti iz tog kratko susreta ) ali....Znate ono: nije on za mene ......A zasto? ....Nemam odgovor....nije za mene i samo mi se to vrti u glavi. O tome sam razmisljala i dok sam bila doma.
Mali i dalje salje porukice....zove.....
Nemir mi je stvorio njegov post o meni... Eto, mozda sam losa ili sta god reci za to....Saznala sam njegovu adresu za blog....Isuse dragi, sto on sve pise tamo. 
Nisam mogla verovati. To je ono sto mi stvara ludilo. Ni sama ne znam sto me to pogadja kad sve mogu ocekivati od njega.
Mozda sam sad previse nervozna zbog odbrane magistarskog pa me sve nervira i pogadja. Ne znam.
Umesto da se opustim i uzivam, ja previse razmisljam o svemu.
Danas opet nisam za 5...... znam da ima takvih dana u zivotu ali ...opet ali.
Sutra ce svanut novi dan nadam se da ce sve bit bolje.
Bez naslova
Ne znam koji bi naslov dala ovom postu...razmisljala sam ali nisam smislila nista kreativno
Sad sam se vratila doma....izasla sam sa deckom kog sam upoznala sasvi slucajno
Evo kako mi prosao dan.
Isla sam jutros do fakulteta da se dogovorim sa mentorom oko datuma odbrane magistarskog...bice ili u iduci petak ili one tamo sedmice.
Bio mi je drug sa kojim se ispricala i bas slatko ismejala.
Videla sam se sa prijateljicom....jos uveka place jer joj se sad vec bivsi ne javlja.Ni sama ne znam sto uciniti da joj pomognem..razumem je i znam da joj je doista tesko. Povredjena je.
Kad sam posla doma videla sam butik i usla da pogledam kakve pantalone imaju ...Kad sam usla videla sam momka koji mi se osmehnuo i pitao kako da mi pomogne...I tak rec po rec, pantalone po pantalone....pitao me da li bi isla na pice sa njim.Prvo sam se dvoumila a onda sam pomislila a zasto da ne...mozda ce to biti jedno divno prijateljstvo.
Stariji je od mene 4 godine, deluje mi zrelo i normalno u odnosu na malog....koji i jeste bio mladji od mene.
Provela sam se divno..predivno....ne secam se kad sam osetila ovakav mir u poslednja dva meseca.Sto ce bit...videcemo.
Idem posetiti majku doma tak da necu bit ovde tri dana. Necu pisati blog.
Sve Vas i hvala vam sto ste uz mene.
Čudan dan
Danas je doista bio čudan dan za mene.
Vreme je uzasno..više volim leto i toplo, ova hladnoca me ubija.
Bez obzira na sve ovo ja sam raspoložena za 5.
Išla sam u kupovinu danas sa prijateljicom, kuhala sam i pospremila.
To me usrećilo danas. Mama mi se javila da će doć u posetu sledeće sedmice.
Nije me videla tri mjeseca.....i bolje je što me nije videla u kakvom sam stanju bila.
Izgledam mnogo bolje...mislim da sam vratila težinu na staru više nisam jako slaba a iskreno i super se osećam. Nisam tužna niti razmišljam o prošlosti. Vratiću se kasnije na ovu temu.
Mamina odluka da me poseti me je obradovala. Zavrsila sam konačno svoj magistarski a odbrana će verovatno bit za nekih desetak dana.
Celi dan pevam i smejem se.
Cimerica ne može da me prepozna. Danas me je pitala da li sam se zaljubila ili da li sam nešto pila. Isuse dragi, ni jedno ni drugo.
Naprosto se dobro osjećam. To moje dobro rasploženje pokvarila je jedna porukica na mobitelu. Prošlost....neki bi mi rekli da to ne bi trebalo da mi remeti mir i da se ne bi trebala obazirat na to ali dosta ne kužim kako netko može biti toliko prost.
Nakon večere uzela sam sve sklonit i dok smo se cimerica i ja smejale stigla mi je porukica.
21:37h Poruku šalje M :".....nedostaje mi...."
Porukica sa točkicama ispred i iza slova.
Ove točkice ispred kužim da je hteo još nešto reć ali ove iza označavaju što mu nedostaje ( verovatno i Vi kužite što je mislio tim točkicama) i još je smajlića stavio na kraju.!!!!!!!
Koliko čovek može bit prost i koliko se netko može nisko spusti!!!!
Ljudska glupost i prostakluk me mogu iznervirat. Mislio je bit duhovit? Da li je mislio da ću mu što odgovorit na prostakluk? Što on misli...nismo u vezi mjesec dana i daje sebi za pravo slati mi takve porukice. Toliko o tome kakav je čovek. Živi sa bivšom devojkom i ima novu a meni šalje ovakve porukice. Sad je došao do granice da mi se gadi. Naprosto ga žalim.
Pitam se da li će kad prestati da me uznemirava. Nekoliko dana je miran i onda počne slat porukice na mobitel. Do sad sam ga ignorirala a to mislim činit i u buduće.
Hoću svoj mir i želim da živim svoj život.
Faza
Ovih sam dana razmišljala o fazama....u životu.
I nije baš neka tema za razmišljanje ali kad ste sami o svemu razmišljate.
Svaki dogadjaj ili situacije izazivaju neke reakcije u nama i nakon toga prolazimo faze....Zvuči ovo sad baš filozofski ali mislim da je tak.
Naviknemo se na našto i onda to nestane ili se promeni...počnemo osećati strah i nesigurnost jer ne znam što nas čeka....valjda je normalno osećati strah od nepoznatog....Avanturisti...oni dušu hrane adrenalinom i obožavaju neizvesne situacije 
Gubitak neke drage osobe izazove patnju i tugu, prva faza. Druga je strah jer ne znam ni kud bi ni što bi činili. Pomirenje sa stvarnošću je treća faza a nakon toga dolazi faza traženja rešenja. Kad se ponovno okrenemo sebi došli smo do djela kad počinjemo normalno funkcionirati i spremni smo za nove izazove . E, baš o tome sam htela pisati. Život je naprosto suviše kratak da bi gubili vrijeme na tugu i bol. Glavu gore i idemo naprijed.
Prijateljica mi se javila.....još uveka čeka da joj se bivši ili već šta li god da je, javi.
Koliko će još čekati? Proteklih mjesec dana prošla sam sve moguće faze. Ne mogu reć da sam izgubila vrijeme ili da je to vreme potrošeno na gluposti ali sam skužila da treba ić naprijed.
Ne osećam više tugu, ni bol....ne osećam više čak ni ljubav....osećanja se naprosto nestala. Nešto se prelomilo u meni.
Nisam emocijalno prazna ali kad je mali u pitanju doista jesam. Toliko sam se promenila da su svi to skužili i primetili. Cimerica je ponosna na mene
Sinić mi je rekla...." konačno se vratila ona devojka sa osmjehom na licu i što je uvek dobro raspoložena".
Naravno da sam se vratila.....Tu sam i bila ali negdje potisnuta bolom. Jača sam sada i evo me opeta ovde.
Kažu da od goreg uveka ima gore i što nas neubije ojača nas.
Mali koraci
Prolaze dani a ja činim male korake ....Možda je bolje tak jer osećam da su sigurni.
Lagala bi kad bih rekla da mi je sve za 5 ...nije...imam trenutke slabosti kad osećam tugu i da tonem ali na svu sreću to ne traje dugo. Kad bi trebalo da odgovorim kako mi je rekla bi dobro....činim male korake da se oporavim i psihički i fizički. 
Vratila sam se normalnim aktivnostima.....
Odbrana magistarskog bi trebala da bude sledeće sedmice tako da radim na tome i imam malu tremu i nervozu.
Posetila sam prijateljicu danas a za dane vikenda planiram se videti i sa prijateljem kog nisam dugo videla.
Zelim Vam pričati malo o njemu. .....Poznajemo se deset godina..skupa smo zavrsili fakultet i ostali smo i nakon toga u kontaktu. Ja sam otišla na postdiplomske studije a on počeo radit.
Jednog dana rekao mi da mu se svidjam i da željeo više od prijateljstva, ja sam ga odbila i prestala sam se družiti sa njim...ponekad smo se čuli telefonom i porukicama na mobitel. Pre tri meseca opet smo se videli, pričali....Ima devojku....Čuli smo se pre dva dana i dogovorili smo se videti za vikend. Čudno je ovo prijateljstvo. Bio je čudan kad smo se čuli....zna da više nisam skupa sa malim, tepao mi je kad smo se čuli....
Naprosto nisam spremna za novu vezu čak i ako nema više devojku. On je divan dečko, pristojno izgleda. Moja cimerica ga obožava i rekla mi je da pored mene treba da bude baš takav momak.
Volela bi vratiti naše prijateljsvo tamo gde je prije bilo a kasnije ko zna što bi moglo bit.
Opet početak
Pitala sam se danas koliko puta moram kretati iznova? Svaki put krenem a nikad ne stignem na kraj.
Nije baš tak....
Rado čitam Vaše komentare....naprosto imam utisak da me neko sluša, da je nekom stalo da me posavetuje i da podršku.
Zvrkica je ostavila komentar da više nije vredan ni jedne moje misli a ni jednog slova na blogu, mislim da se svi slažemo sa tim i da delimo njeno mišljenje. Medjutim pisaću o mojim razmišljanjima , mislima koje su mi danas prolazile kroz ovu moju ludu glavu.
Da se vratim o počecima i kraju.
Počela sam studirat....završila.....pa onda magistarski.....eto jednog početka i kraja ali....opet ide novi početak...početak nove etape u životu, zapošljavanje.
Veza sa njim......Isuse dragi....verujte mi da više sam prestala brojat koliko puta sam započinjala sa njim i koliko puta je bio kraj....
OVOG PUTA JE DOISTA KRAJ BIO ZA NAŠU VEZU ALI I NOVI POČETAK ZA MENE!!!
Prijateljica je opeta bila kod mene..njoj se momak ne javlja već nekoliko dana,cura plače i izgubila je sve živce. Kako joj mogu pomoći? Tu sam da je saslušam ali sama mora shvatit da je to kraj veze i novi početak nekih novih stvari u njenom životu.
Svaki početak ima svoj kraj ali taj kraj je opeta neki početak. Kao da se sve vrti u krug.
Danas sam se osećala bolje....pomislila sam nekoliko puta na njega ali nisam plakala niti imam namjeru to radit. Plakala sam dok smo bili skupa jer se ponašao loše prema meni, plakala sam kad sam rekla da je kraj ali i tome je došao kraj koji je otvorio novi početak .
Šok
Prijatelji moji dragi,
gde je kraj razočarenjima???????
Danas mi je bila prijateljica, ima ljubavnih problema...a ko ih nema? Momak joj se nije javio tri dana i ignorira sve njene pozive i porukice. Pokušavam joj pomoći ali ni sama ne znam što joj reći: pusti ga, nije jedini na svetu i kreni dalje?
Tko sam ja da joj to govorim kad ni sama nisam u stanju to učiniti.
Naprosto sve imamo donekle sredjene živote pa nam je jedini problem u životu ljubav i momci oko nas.
Pisala sam ranije u svom postu da se moj bivši uselio kod svoje bivše cure u stan ( devojka sa kojom je bio pre mene ) kad se iselo iz " našeg " stana....Danas sam doživela šok!!!! Da ne poverujem ON IMA NOVU DEVOJKU.
Danima sedim i plačem, tražim rešenje i način da krenem dalje a on se već snašao, ima pune ruke posla.
Ko je ovde lud? Ona jer ga primila nazad u stan, misleći da će sve bit ok izmedju njih, ja koja još uvek patim zbog prekida ( iako sam ja bila ta koja je sve prekinula, patim i boli me ) ili ta nova cura koja verovatno ništa ne zna?
Mislim da sam ja luda jer sam verovala čoveku koji je od samog početka igrao igrice koje ja nisam skužila kad je bilo vreme ili možda jesam pa sam na vreme prekinula sve.
Isplakala sam se večeras....probudila sam cimericu....bila je uz mene da me uteši...OVO JE POSLEDNJE VEČE DA PLAČEM ZBOG NJEGA jer on nije vredan mojih suza.
Sigurna sam da je sa tom devojkom bio u kontaktu dok je bio u vezi samnom jer je imao običaj to raditi. Moja greška je bila ta što sam mu verovala i mislila da će se promeniti.
Ne kužim samo zašto mi šalje porukice i zove me..
Od njega imam samo ružne uspomene, razočarenja i šokove od koji se ne mogu oporaviti. Pokazao je svoje pravo lice i kakav je doista....
Novi je dan, novo jutro i početak nove etape u mom životu bez njega.
Uznemiravanje
Izašla sam van vačeras sa prijateljicama. Kako je bilo?....Pa, onako...bilo je lepih momenata ali i momenata kad mi je raspoloženje padalo na dno. Normalno je i to, jer ne mogu očekivati da preko noći prođe sve i da budem opet ona devojka sa osmehom na lici.
Prošetale smo i nakon šetnje sele smo u kafić popit sokić....
Pričale smo, smejale se i žalile se na " probleme " ako tako to mogu nazivati.
Jednoj od prijateljica dečko se ne javlja već tri dana, ne zna što misliti. Trebalo bi ga nazvat i pitat što se događa, mislim da bi joj bilo lakše jer ovak živi sa pitanjima na koje može dobit odgovore i ne bi više mučila samu sebe.
Ja sam samo u nekoliko reči rekla da mi je još uveka teško ali da se trudim bit bolje i da se nadam da će vremenom bit sve za 5. Nisam ih želela tušiti sa pričom koja je već davno ispričana....
Opet mi je slao porukicu na mobitel a nakon toga je i zvao. Da li će to kad prestat? Neću imati mira dok on bude stvarao nemir. Čudan je, ni sama sad ne mogu shvatit šta sad hoće.
Toliko stvari nas može uznemirit u životu a mi smo sami ti koji trebamo naći način da se zaštitimo.
